Правна питања и одговори

Bahatost opštinskih vlasti u gradovima Srbije

Rasipnički – Da se novac iz opštinskih kasa neracionalno troši pokazuje primer Kuršumlije, gde su službenike častili 13. platom, a zaboravili da nabave ugalj za škole

Dok su se kuršumlijski đaci pred Novu godinu smrzavali u hladnim učionicama jer škole nisu imale para za ugalj, opštinske vlasti častile su svoje zaposlene 13. platom. Tako je slučaj „Kuršumlija“, koji je otkrio Press, jedan od najdrastičnijih primera beskrupuloznog trošenja novca iz lokalne kase.

Pri donošenju odluke nadležnih u opštini Kuršumlija da se na dodatne zarade službenika iz budžeta potroše četiri miliona dinara očigledno se nije vodilo računa o interesima većine građana Kuršumlije. Taj novac je mogao da se upotrebi, na primer, za nabavku uglja za škole jer je Gimnazija u Kuršumliji ostala bez grejanja, a u osnovnim školama zalihe su bile na izdisaju.

Kuršumlijske vlasti: Nije sve baš tako, dali smo novac i ugroženima

U opštini Kuršumlija kažu da su deo viška iz budžeta dali i socijalno ugroženima, nezaposlenima i onima kojima su preduzeća u stečaju.

– Ukupno 700 takvih ljudi u našoj opštini primilo je pred praznike neku vrstu novčane pomoći. I to je nešto. Pokušavaćemo i dalje, shodno mogućnostima, da svima izađemo u susret – kratko su objasnili čelnici kuršumlijske vlasti.

– Morali smo da skratimo časove na trideset minuta, kako bi se nastava nekako održala. Sa četiri miliona dinara ovaj problem mogao je biti rešen – složili su se direktori kuršumlijskih škola.

 

Beograd slao pomoć

 

U razgovoru sa žiteljima Kuršumlije saznali smo i da je novac iz opštinskog budžeta mogao da se upotrebi za popravku krova i potkrovlja zgrade u kojoj su smešteni Crveni krst i Centar za socijalni rad, a koji su pre tri godine oštećeni pri udaru groma. Međutim, novac za sanaciju ovog objekta izdvojio je grad Beograd, i to 2,5 miliona dinara. Takođe, Beograd je donirao još dva miliona dinara za rad Narodne kuhinje u Kuršumliji, koja je bila pred zatvaranjem.

 

– Bilo bi dobro da su od tog novca asfaltirali nekoliko ulica u gradu ili uredili deo vodovodne i kanalizacione mreže. Na takvu obnovu čekamo godinama, a to je sada moglo da se završi – kaže jedan od odbornika u Skupštini Kuršumlije.

 

Da je novac iz opštinske kase mogao pametnije da se iskoristi ukazuje i opštinski odbornik Radoljub Vidić.

 

– U Osnovnoj školi „Miloje Zakić“ učenički toaleti su potpuno neupotrebljivi. Zidovi nisu krečeni sigurno dvadeset godina. Sve je to moglo da se sredi od tih para. Ovako su novac uzeli pojedinci i potrošiće ga za nekoliko dana – kaže Vidić, i dodaje da je prošle godine opština zaposlila 35 ljudi, iako za njih realno nema posla.

 

Slučaj iz Kuršumlije, nažalost, nije usamljen.

Fakti

– Skupština Srbije usvojila je u junu izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave

– Opštinama sada ostaje 80, umesto dosadašnjih 40 odsto prihoda od poreza na zarade

– Izuzetak je Beograd, koji dobija 70 odsto od poreza na zarade

– Predlagač ovih izmena Mlađan Dinkić tvrdio je da će tako nerazvijene opštine imati više novca

 

Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović smatra da je izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava opštinama dato više novca, ali nije uspostavljena bolja kontrola, pa su zloupotrebe moguće.

 

Ne izmiruju obaveze

 

– Ne bi trebalo da neka lokalna samouprava isplaćuje dodatne zarade, a pritom nije izmirila svoje osnovne obaveze prema drugim korisnicima. Ne mogu ostati neplaćeni troškovi koje imaju škole, pa da se traži pomoć drugih opština kada se shvati da će ostati bez grejanja – navodi Pa unović, i objašnjava da Ministarstvo finansija kontroliše opštine.

Postoje prekršajne kazne za one koji krše budžetska pravila, a opština ima obavezu da pare koje je neplanirano isplatila vrati u budžet … Saša Paunović, Stalna konferencija gradova i opština

 

– Postoje prekršajne kazne za one koji krše budžetska pravila. Inspekcija obično piše prijavu i to je kazna do maksimum 50.000 dinara, ali je opština u obavezi da pare koje je neplanirano isplatila vrati u budžet – kaže Paunović.

 

On priznaje da ne zna nijednog predsednika opštine u Srbiji koji je smenjen zato što je nenamenski trošio opštinski novac.

 

Biljana Roganović, Natalija Sekulić, Kuršumlija/Beograd

 

I pre nego što je Srbija zvanično postala članica međunarodne organizacije za nuklearna istraživanja, srpski naučnici su aktivno učestvovali u eksperimentima koji su se sprovodili u CERN-u. Stručnjaci iz Instituta Vinča i fakulteta za fiziku, deo su istraživačkog tima na projektu CMS više od dve decenije, dok su se eksperimentu Atlas priključili 2003. godine.

Miloš Đorđević iz Instituta Vinča jedan je od mladih srpskih naučnika koji u CERN-u radi u okviru eksperimenta CMS koji je jedan od ukupno šest koji se izvode na velikom hadronskom sudaraču (LHC).

„Ono što CERN pruža naučnicima jeste veliko zadovoljstvo jer učestvujemo u ovako kompleksnom, i tehnički najsavremenijem projektu današnjice“, rekao je Đorđević.

On smatra da učešće u projektima CERN-a ima veliki značaj za Srbiju jer se nudi mogućnost da mladi istraživači i naučnici provode više vremena u Centru , gde stiču nova znanja koja zatim prenose u Srbiji.

Srbija pravi delove za CERN

Poslednji segment džinovske sagalice ATLAS, takozvani „mali točak“, postavljen 28. februara 2008. godine, upravo je onaj izgrđjen u Srbiji. Institut i korporacija „Lola“ iz Železnika , realizovala su dva diska za ovaj eksperiment. proizvedeni su u Beogradu a zatim transportovani u Ženevu. Ovom projektu srpski istraživački tim priključio se 2003.godine.

„Pored toga, postoji i veoma realna mogućnost da se srpske firme uključe u izradu i projektovanje različitih komponenti detektora i akceleratora, da se ti delovi proizvode u Srbiji a postavljaju u CERN-u“, objašnjava Đorđević.

Međunarodna kolaboracija CMS okuplja oko istoimenog detektora više od 3600 naučnika, inženjera i specijalista različitog profila iz oko 40 država sveta. Ovaj detektor predstavlja najkompleksniji instrument ikada konstruisan, ima formu cilindra dužine 21 metar i dijametar osnove 15 metara.

Detektori CMS i ATLAS su dizajnirani tako da pri sudaru dva snopа protona visokih inteziteta i na najvišim energijama do sada omoguće

identifikaciju i precizno merenje energije, porekla i pozicije poznatih čestica – miona, elektrona i fotona, kao i eventualno novih čestica.

Srpska istraživačka grupa (Institut Vinča i Fizički fakultet) od 1977. godine radi aktivno na eksperimentu CMS. Tri glavna zadatka su – analiza podataka koji se sakupljaju na hadronskom kolajderu, hardverski zadatak – primena različitih hardverskih podsistema kao što je kontrolni sistem detektora CMS, koji je u potpunosti, i hardverski i softverski, projektovan u Beogradu i ugrađen u CERN-u.

Sudar čestica

Eksperiment ATLAS je jedan od četiri velika detektora čestica na LHC. Po svojim dimenzijama i kompleksnosti predstavlja najveći detektor u fizici čestica koji je do sada izgrađen. Dugačak je 46 metara , visok 25 metara, ukupne težine 7.000 tona i ima oko 3.000 električnih kablova. ATLAS okuplja oko 3.000 istraživača i inženjera iz 174 laboratorije i 38 zemalja.

U fokusu naučnog programa ATLAS jeste i traganje za Higsovim bozonom koji moži da pruži odgovore na otvorena pitanja u fizici elemenatrnih čestica i kosmologiji.

Blic

Pedesetoro dece vraćeno je sa zimovanja u planinskom domu na Krivoj Feji u Pčinjskom okrugu, uz pomoć vojske i osoblja rudnika Grot.

U celom Pčinjskom okrugu situacija je i danas veoma teška usled visokog snežnog pokrivača, vetra i snežnih nanosa, zbog kojih je Dragan Janjić, direktor javnog preduzeća „Skijalište“ na Besnoj Kobili, rekao je da su preduzete sve potrebne mere i da će deca u kasnim popodnevnim satima biti kod svojih kuća.

Deca su morala da prekinu zimovanje zbog snežnih nanosa, čija je visina ispod TV repetitora na Krivoj Feji od pet do osam metara.

Akciju spasavanja mališana ljudstvom i mehanizacijom pomažu pripadnici Vojske Srbije, odnosno njene Četvrte brigade i rudnika Grot.

Najteža situacija je u 20-ak rubnih sela u Vranju, Vladičinom Hanu, Surdulici, Trgovištu i Bosilegradu koja su odsečena od drugih naselja.

Izveštaji sa terena kažu da je zbog snega situacija kritična posebno u selima koja gravitiraju Krivoj Feji, Bareliću, Vlasu, Radovnici, Stajevcu i Vlasini, gde se procenjuje da je bez struje trenutno više od 1.000 potrošača.

Mada su članovi opštinskih štabova za borbu protiv elementarnih nepogoda već dva dana na nogama, mnoge javne službe ne funkcionišu ili funkcionišu krajnje otežano.

Ugroženo podrčje Vlasa i Poljaničkog kraja danas su posetili načelnik Pčinjskog okruga Budimir Mihajlović, gradonačelnik Vranja Miroljub Stojičić i načelnik Policijske uprave u Vranju Slađan Velinović.

Iz vranjske Elektrodistribucije saopštavaju da je situacija sa snabdevanjem strujom veoma kritična.

„Posebne probleme stvaraju nam kvarovi na dalekovodima, jer zbog visine snežnih nanosa naše ekipe nisu u stanju da se do njih probiju“, kaže Vladan Veljković, šef distributivnog centra vranjske Elektrodistribucije.

I jutros, kao i juče, ka nekoliko sela na jugu Srbije autobusi nisu krenuli na svojim redovnim linijama.

Saobraćaj se za sada na glavnim putnim pravcima odvija dosta otežano. Najmanje je problema na magistralnom putu Niš – Vranje, ali ih ima na putevima prema Vlasini i Bosilegradu, gde je visina snežnog pokrivača oko 70 centimetara.

(Tanjug)

 

Učenje celog života – Vlada Srbije potpisala memorandum sa Evropskom komisijom

Vlada Srbije potpisala je Memorandum sa Evropskom komisijom, koji omogućava pravo na učestvovanje u Program u za celoživotno učenje

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović kaže da je reč o program u saradnje u oblasti obrazovanja EU, kojim se podržava razvoj svih nivoa obrazovanja. Trenutno 27 zemalja učestvuje u tom program u u svojstvu punopravnog člana.

– Ciljevi programa s u stvaranje društva znanja, održivi ekonomski razvoj, jača društvena kohezija u Evropi. Program podržava saradnj u obrazovnih institucija, mobilnost učesnika obrazovnog procesa, kao i pripremu za učestvovanje na evropskom tržištu rada – istakao je Obradović i dodao da program podraz umeva sve nivoe i oblike obrazovanja (formalno i neformalno) u koje osoba može da bude uključena tokom života.

Državna sekretarka dr Tinde Kovač Cerović naglasila je da je u martu 2011. stvorena mogućnost za ceo zapadni Balkan da ostvari pravo na učestvovanje u ovom program u, a Srbija je jedina od svih ispunila uslove.

Iz ministarstva pozivaju sve zainteresovane da se informišu, odrede temu za projekat na kojoj su i do sada radili, pronađu partnere i konkurišu za projekte u okviru programa. Dragocen u pomoć dobiće u Tempus kancelariji koja može posredovati u pronalaženju partnera. Rok za konkurisanje je 2. februar za potprograme Erazmus, Komenijus, Leonardo i Grundvig, 15. februar za Žan Mone i 1. mart za Transverzalni potprogram.

Press

Ag.

 

Izmenama zakona deca starija od 15 godina imaju pravo na poverljivost medicinskih podataka

Dete koje je napunilo 15 godina, koje je sposobno za rasuđivanje i samostalno donošenje odluka, ima pravo da na svoj zahtev obavi uvid u svoju medicinsku dokumentaciju, kao i pravo na poverljivost tih podataka. Izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, privatnost i poverljivost ovih podataka može da bude narušena u slučaju ako je adolescentu ugrožen život ili ako je odlučivanje deteta protivno njegovom najboljem interesu, kada je roditeljski pristanak neophodan.

– U promenama zakona najviše bode oči propis da deca imaju uvid u karton. Preterivanje je da roditelji nemaju uvid u to šta im rade deca, a sa druge strane u školama traže da opravdanje donesu mame i tate – smatra dr Nevenka Dimitrijević, iz Doma zdravlja „Voždovac”.

Ovo nije jedina novina u srpskom zdravstvu koja je stupila na snagu 1. januara.

Politika