ЖАРКО ОБРАДОВИЋ: ГРАДОНАЧЕЛНИЦИ ПОТРОШИЛИ ЈУБИЛАРНЕ НАГРАДЕ
БЕОГРАД – Исплата јубиларних награда је обавеза сваке локалне самоуправе и свако ће морати да из своје касе одвоји средства за то. Захваљујући законима који су усвојени у Скупштини и већим средствима за локалне самоуправе, створен је и правни оквир за исплату јубиларних награда – каже у интервјуу за „Правду“ министар просвете и науке Жарко Обрадовић.
– Током ове године неколико пута смо обавештавали локалне самоуправе да обезбеде за ове намене средства у буџету, а да се, уколико имају проблема, обрате Министарству финансија. Али, неки градоначелници и председници општина пренебрегли су ту чињеницу. Они та средства вероватно користе за друге намене и очекују да им држава пребаци додатна средства. Ако је могао Београд то да уради, онда нема разлога да то не учине и друге локалне самоуправе.
Да ли сте задовољни средствима из буџета издвојеним за просвету за 2012. годину?
– Нисам задовољан. Уколико желимо квалитетније образовање у будућности, морамо да будемо спремни да издвојимо више новца. У науци сва средства одлазе на финансирање институција, пројеката, набавку опреме. У просвети 95 одсто средстава одлази на личне дохотке, док само пет одсто одлази на усавршавање наставника, квалитетније образовање, награде, посебне програме за талентоване ученике. Чињеница је да плате нису касниле у протекле четири године, да нисмо били предмет рестрикције Међународног монетарног фонда, једино смо незадољни тиме што не можемо свима да помогнемо.
На шта конкретно мислите?
– Образовање је такво да, када нешто радите данас, резултати се могу видети тек за четири или пет година. Практично, са завршетком мандата имаћемо 25 потпуно нових школа, око 850 пројеката које смо завршили од 2008. године, за које је из буџета издвојено 2,86 милијарди динара. Отворили смо пет државних високошколских установа, повећали смо број студената, финансирамо мастер студије и први пут докторске студије. У пројекту бесплатних уџбеника, 228.000 ђака првог, другог и трећег разреда на коришћење је добило више од два милиона књига. Смањили смо функционалну неписменост са 51 на 32 одсто, што се сматра првим показатељем да се систем креће напред.
Замерају вам да не водите довољно рачуна о талентима.
– Заборавља се, при том, да ми плаћамо трошкове припреме, професоре које им дају часове, посебне програме за младе таленте, да додељујемо награде и понекад трошкове за такмичења. Не увек, јер од разних удружења очекујемо да нам кажу која су то такмичења у току године најзначајнија, како бисмо за њих обезбедили новац.
Одлазак талената на Олимпијаду у Дурбану био је неизвестан до полетања, а родитељи су платили карте за путовање?
– Удружења – организатори путовања често нам касно достављају план такмичења, па зато нека средства плаћају они из својих извора или родитељи ових ђака, што ми накнадно рефундирамо. Нормално је да су родитељи плаћали трошкове путовања за своју децу, јер желе да се она покажу и постигну резултате. Нажалост, ми не можемо да сва такмичења платимо, јер једноставно немамо толико новца.
Талентовани математичар Теодор фон Бург најавио је да напушта Србију због лошег односа државе према талентованој деци?
– Поставља се питање шта Теодор очекује од државе, јер је он од Министарства омладине и спорта добио укупно око милион динара, а само му је Београд исплатио 800.000 динара. Такође, добитник је Светосавске награде и вредног златника, као и стипендија од многобројних донатора и предузећа. Теодор, наравно, уколико жели, може отићи у иностранство, како би више научио и своје знање усавршавао, али немојте да ми будемо оправдање за његов одлазак.
Протеклу годину обележио је пораст вршњачког насиља. Какви су учинци нове СОС линије?
– Од 8. децембра, када је отворена СОС линија, било је 411 позива, који су се односили на насиље, док се 100 позива односило на питања лоше материјалне ситуације и друге теме. Ђаци су се највише жалили на вербално насиље, а било је и случајева да се родитељи понашају непримерено. Замерки има и на оцењивање градива, окупљање и понашање деце у школи и вређање на националној основи или због материјалног стања.
Каква су ваша очекивања од предстојеће изборне године?
– Очекујем бољи резултат него на претходним изборима и да ћемо са истим коалиционим партнерима, или евентуално нешто измењеним, формирати владу. Наравно, грађани ће оценити на изборима вредност сваке партије и дати суд о њиховом раду. Можда нам је потребно мало више спремности да чујемо једни друге, да се договарамо, јер, када бисмо постигли договор о важним државним стварима, онда би, чини ми се, свима било лакше.
Милица Бјелановић
ЗАВРШАВА СЕ ПРВО ШКОЛСКО ПОЛУГОДИШТЕ
Prvo polugodište za đake u Srbiji završilo se u petak, a osnovci i srednjoškolci u školske klupe treba da se vrate 16. januara.- Đaci će se prvo odmarati za vreme novogodišnjih praznika, a zatim od 4. janura zvanično počinje zimski raspust.
Nakon zimskog raspusta osnovce i srednjoškolce očekuje prolećni odmor koji će trajati do 9. do 16. aprila.
Školska 2011/12. za učenike osmog razreda završava se 25. maja2012, odnosno 8. juna za djake od prvog do sedmog razreda.
Maturanti gimanzija raspuštaju se 18. maja, a maturanti srednjih stručnih škola 25. maja, dok ostali srednjoškolci na letnji raspust odlaze 15. juna.
УЧЕНИЦИ СПАСЛИ ЖИВОТ ПРОФЕСОРКИ, СКУПИЛИ НОВАЦ ДА ОПЕРИШЕ ТУМОР У ИТАЛИЈИ
Požarevac – Marija Vujić (41), profesor informatike u Požarevačkoj gimnaziji posle uspešne operacije u Italiji tumora karličnih kostiju i ugradnje živih kostiju donora iz banke kostiju, vraća se na radno mesto. Njena operacija u Bolonji koštala je 15.000 evra a otišla je zahvaljujući pomoći učenika kojima je ona razredni starešina. Oni su animirali profesore, mnoge firme i grad Požarevac i sakupili novac za njeno izlečenje.
Razrednoj su odneli bombone, sokove i tortu : učenici III/3
– Svima sam neizmerno zahvalna a posebno ortopedu Nikoli Fabriju koji me je operisao i čije sam stope ljubila posle operacije. U bolnici sam provela pet dana i desetak dana ostala u Bolonji a onda sam se u oktobru vratila u Požarevac. Na kontroli u Bolonji bila sam u novembru i tada mi je rečeno da sve ide po planu, da nove kosti lepo srašćavaju i da obnavljanja tumora nema. Štake sam ostavila, sada normalno hodam a nova kontrola očekuje me u martu iduće godine – priča vesela profesorka Marija koja sa nestrpljenjem očekuje susret sa đacima u drugom polugodištu.
Marija je pre neko veče prvi put od odlaska na operaciju posetila Gimnaziju. Susret je bio dirljiv, a nisu izostale i suze radosnice. Danijela Žukovski direktor Gimnazije kaže da je za kolektiv pojavljivanje Marije bilo iznenađenje.
– Svi smo verovali da će ona uspešno da savlada tešku bolest i ponovo se vrati u naš kolektiv. Svi smo zbog toga srećni a naročito učenici njenog odeljenja III/3 koji su do sada promenili nekoliko odeljenskih razrednih starešina, – kaže direktorka Žukovski.
Marija Vujić (desno) s koleginicom
Njen povratak u školu sa nestrpljenjem očekuju učenici III/3 kojima je ona razredni starešinaa a po povratku sa operacije oni su je prvi posetili u njenoj kući.
– Kada sam izašla sa štakama videla sam sve svoje učenike, njih 33, i svako je držao u ruci crveni balon u obliku srca. Doneli su i sokove i veliku tortu, koju su same umesile devojčice, na kojoj je pisalo “Voli vas vaše III/3.” Iako sam imala bolove stisla sam zube i sa njima ostala čitav sat i tu održala jedan razredni čas, – kroz suze priča srećna profesorka.
Učenica Dragana Grujić kaže da su po saznanju o kojoj se bolesti radi bili tužni ali da ih je profesorka bodrila i govorila da će sve biti u redu.
– U njenom odsustvu imali smo dve zamene razrednog starešine ali nas niko nije razumeo kao ona. Ona je sa nama umela da rešava sve probleme, da nam daje pametne savet i usmerava nas, ukratko to je razredna koju bi poželeo svaki učenik, hvali je učenica Dragana.
Zaposleni u Požarevačkoj gimnaziji
Operacija i lečenje u Bolonji koštali su više od 15.000 evra. Toliki novac Marija sama nije mogla da obezbedi i zato je svima koji su joj pomogli poslala pisma zahvalnosti sa specifikacijom troškova. Posle toga bilo je i onih firmi koje su ponudile novu pomoć.
– Sada sam na pozitivnoj nuli i mislim da ću od svoje profesorske plate moći normalno da živim. Na kontrole odlazim redovno i uvek se prijatno iznenadim kada vidim kakvu oni pažnju i brigu posvećuju pacijentu. Lekar Nikola Fabri, koji me je operisao, sve pacijente obilazi pre i posle podne a nekada dolazi i u večernjim satima. On mi je dao broj svog telefona i mejl adresu i sa njim sam stalno u kontaktu i obaveštavam ga kako se oporavljam a on mi daje savete. Zahvaljujući tome ja nepuna tri meseca posle operacije hodam i svima sam im neizmerno zahvalna, ističe Marija.
BLIC
