Правна питања и одговори

Ovakve optužbe iznose učitelji, dok pedagozi smatraju da se fizičko vaspitanje ne realizuje kako treba, čime se pogoršava zdravlje učenika

Za pravilan rast i razvoj ostala još samo fizička aktivnost

Nacionalni prosvetni savet nije juče doneo nikakvu odluku povodom inicijative Udruženja pedagoga fizičke kulture, koje je zatražilo da se nastavnicima fizičkog vaspitanja ponovo vrate časovi sa učenicima trećeg i četvrtog razreda.

Učitelji smatraju da je ovde reč o preotimanju časova i da oni mogu da drže časove fizičkog, dok je stav Saveta da je sve lošije zdravlje đaka mnogo važnije od toga ko će da im predaje.

Po zakonu, do četvrtog razreda osnovne škole nastava je razredna i nju izvode učitelji. Problem je nastao kada je direktorima ostavljeno pravo da, najčešće u trećem i četvrtom razredu, nastavu iz fizičkog drže nastavnici, a onda je uredbom Ministarstva prosvete to ukinuto i teret finansiranja svaljen na lokalne samouprave, koje hronično nemaju novca.

Politika

BEOGRAD  (Beta) – Sve lokalne samouprave trebalo bi do kraja godine da isplate jubilarne nagrade za 2009. 2010. i 2011. godinu, onima koji su to pravo ostvarili radom u prosveti, saopšteno je danas.

Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva prosvete i nauke, isplata jubilarnih nagrada u nekim gradovima i opštinama kasni, iako lokalne samouprave primenom novih zakonskih rešenja imaju povećan priliv sredstava.

Stalna konferencija gradova i opština je dopisom od 16. novembra informisala lokalne samouprave sa načinom isplate jubilarnih nagrada i sredstvima za njihovu isplatu.

VESTI

 

 

Medicinska škola u Požarevcu nema fiskulturnu salu

POŽAREVAC – Medicinska škola u Požarevcu jedina je od srednjih škola u gradu koja nema fiskulturnu salu i učenici na časove fizičkog vaspitanja odlaze čak u Sportski centar, koji je od njihove škole udaljen više od jednog kilometra.

Medicinska škola u Požarevcu

Direktor Medicinske škole Dragan Novičić kaže da je pre neki dan upućen zahtev lokalnoj vlasti da pomogne u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, to jest u otkupu stana i preseljenju jedne porodice kako bi na tom mestu mogla da se izgradi fiskulturna sala, a od Gradskog veća je zatražio pomoć u gradnji hale.

Učenici pričaju da im je veoma naporno, a i teško da odlaze na nastavu fizičkog, naročito sada, u zimaskom periodu. Da bi na vreme stigli na čas, neki đaci koriste i taksi prevoz.

– Da bi na vreme stigli na čas fizičkog, moramo da krenemo ranije, odnosno da bar 10 minuta ukrademo od prethodnog časa. Ponekad od nekog profesora nemamo razumevanje i ne bude nam dozvoljeno da s njegovog časa odemo ranije. Zato smo prinuđeni da do gradske hale trčimo kako bismo stigli na vreme, a takođe i sa časa fizičkog moramo da krenemo ranije kako ne bismo kasnili na druge časove – kaže Milica Damnjanović, a njena drugarica Danijela Tomić ističe da nemaju vremena posle časa ni da se istuširaju, nego se onako znojavi oblače i ponovo trče do škole.

Učenicima je naporno da trče na čas, naročito zimi

Njihov drug Vukašin Aničić kaže da su zbog udaljenosti sportske hale često, a naročito sada, preko zime, prinuđeni da taksijem odlaze na nastavu fizičkog ili da se taksijem vraćaju, što iziskuje dodatne finansijske napore roditelja.

– Mislim da lokalna samouprava može da nađe sredstva za otkup tog stana i preseljenje te porodice, čiji se stan nalazi pored škole, i mi planiramo da ga srušimo i tu izgradimo fiskulturnu salu. U toku je izrada idejnog rešenja nove fiskulturne sale, a moje je mišljenje da grad može da pomogne i oko izrade projekta i dobijanja svih ostalih papira potrebnih za izgradnju. Nadam se da do polovine iduće godine možemo sve to da rešimo, a konkurisaćemo i kod NIP za dobijanje dela novca. Mora da se ima u vidu da naši učenici na nastavu fizičkog odlaze čak u sportsku halu, koja je od škole udaljena više od jednog kilometra – žali se direktor Dragan Novičić.

Dragan Novičić

Gradonačelnik Požarevca Miodrag Milosavljević kaže da grad želi da izgradi fiskulturnu salu.

– To je veliki interes grada, jer od te sale može u budućnosti da zavisi opstanak i postojanje Medicinske škole. Zato u saradnji s Ministarstvom prosvete nastojimo da izgradimo taj objekat, ali pre toga moramo da otkupimo stan i to bi trebalo da bude učešće Požarevca u gradnji. Zasad još ne vidim kako ćemo to učiniti jer je problem u tome što vlasnik stan otplaćuje na kredit i sve dok ga ne otplati u celosti, ne može da ga uknjiži. Nadamo se da će to nekako biti rešeno i da ćemo rebalansom budžeta obezbediti novac za otkup stana i da se neće dugo čekati na početak gradnje fiskulturne sale za đake – ističe gradonačelnik Milosavljević.

BLIC

Председник Конференције универзитета Србије и ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић потписао је декларацију „Правих мушкараца против насиља над женама“, чиме је личним примером подржао модел мушкарца који се залаже за стварање друштва без насиља, поготово насиља над женама.

„Подржавам овакву иницијативу која има за циљ да спречи и заустави насиље у породици, поготово над женама које су стуб сваке породице,“ оценио је ректор Ковачевић у саопштењу, нагласивши да је сваки вид насиља у породици недозвољен и непримерен савременом друштву

Форум правих мушкараца за борбу против насиља над женама у Србији, иницијатива је која је покренута поводом Међународног дана борбе против насиља над женама, подсећа се у саопштењу.

Форум има за циљ да окупи јавне личности да својим личним примером покажу да подржавају модел правог мушкарца, који се залаже за стварање друштва без насиља, поготово насиља над женама.

Форум правих мушкараца организују Уједињене нације у Србији и Центар Е8, уз подршку Канцеларије за младе управе града Београда, међународне организације ЦАРЕ и Министарства иностраних послова Краљевине Норвешке.

Декларацију су до сада, између осталих, потписали сталини координатор Уједнињених нација у Србији Вилијам Инфанте, глумац Никола Ђуричко, новинар Драган Илић, заменик шефа делегације ЕУ Србији Адријано Мартинс, музичар Огњен Радивојевић и други.

РТВ

Мушкарци који имају пун радни стаж од 40 година од јануара 2012. године у пензију ће одлазити старији за четири месеца, односно мораће да имају најмање 53 године и осам месеци живота.

Са сваком следећом календарском годином граница за одлазак у пензију за мушкарце ће се померати најпре за по четири месеца, до 2019. године а затим по шест, све до 2023. године када ће, уколико имају пуних 40 година радног стажа, старосна граница за одлазак у пензију бити 56 година живота, подсећа лист „Глас осигураника“ на пензионерске услове који ће важити од почетка наредне године.

Управо због тога, они који ове године имају 53 године и четири месеца живота и стаж од четири деценије не треба да чекају, већ да најкасније до последњег дана децембра предају захтев за одлазак у пензију, јер ће догодине морати да чекају да напуне 53 године и осам месеци живота.

Жене које у 2012. пуне 60 година живота за одлазак у пензију треба да имају најмање 15 година стажа, док оне које имају пун стаж, 35 одрађених година, морају да имају најмање 53 година живота.

Од 2013. године, међутим, за припаднице „слабијег“ пола пооштравају се сви услови: потребан радни стаж повећаваће се сваке године за по четири месеца, док 2021. не достигне 38 година стажа за пензионисање (уместо садашњих 35).

Подизаће се и старосна граница, па ће жене које имају пун радни стаж 2023. године морати да имају и најмање 58 година живота (уместо 53 колико је сада доња граница).

Значи, још следеће, 2012. године женама ће за пензионисање бити потребне 53 године живота и 35 година радног стажа.

Мењају се услови и за полицијске службенике, припаднике Безбедносно-информативне агенције, Војно-безбедносне агенције и Војно-обавештајне агенција, запослене у Министарству спољних послова, у Управи за извршење кривичних санкција, пореској полицији, професионалним војним лицима.

Сви они ће 1. јануара 2012. у пензију моћи да иду најраније са 53 године и четири месеца живота и 20 година и осам месеци стажа.

Услов је да су најмање десет година и осам месеци ефективно провели на радним местима где се стаж рачуна са увећаним трајањем.

Законом о пензијском и инвалидском осигурању предвиђено је да се граница за одлазак у пензију подиже постепено све до 2023. године, после чега, према важећим прописима, више не би требало да буде нових услова за пензионисање.

У Фонду за пензијско-инвалидско осигурање се просечно годишње уради око 100.000 нових решења за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања.

Приликом доношења решења о пензионисању, признаје се само стаж за који су плаћени доприноси. Захтев за пензију се предаје по престанку осигурања, а може и два месеца раније (уз пружање доказа да ће радни однос престати), након чега је законски рок за доношење решења два месеца.

Уколико неко испуњава минимум услова за пензију, а нису му уплаћени доприноси за укупан стаж, добиће привремено решење, док ће коначан обрачун пензије добити када се плате сви доприноси.

Уколико послодавац, из било ког разлога, није у прилици да плати заостале доприносе, онај ко је поднео захтев за пензију може то да учини и сам.

Имовина добровољних пензијских фондова 11,6 милијарди динара

Нето имовина добровољних пензијских фондова у Србији на крају септембра 2011. године износила је око 11,6 милијарди динара и за 25,9 одсто је већа него пре годину дана, објавила је данас Народна банка Србије.

На индивидуалне рачуне чланова добровољних пензијских фондова у трећем кварталу уплаћено је 633,4 милиона динара, а повучено 103 милиона динара.

У Србији су добровољни пензијски фондови почели да послују 2007. године и тренутно их има девет. У тим фондовима за старост штеди око 173.920 грађана.

Просечна старост чланова фондова је 44 године, а просечна укупна уплата по члану на крају трећег квартала износила је 79.000 динара.

Добровољни пензијски фондови највећи део прикупљене имовине улажу у државне дужничке хартије (76,2 одсто), затим у средства по виђењу (12,5 одсто), акције (пет одсто ), орочене депозите (4,8 одсто) и непокретности (0,7 одсто).

РТВ