ОБРАДОВИЋ: МОРАМО СПРЕЧИТИ ОДЛИВ МОЗГОВА
Država ima najveću ulogu i odgovornost u stvaranju ambijenta koji će privući visokokvalifikovane kadrove na povratak, ali i sprečiti dalji odliv mozgova, rekao je danas ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.
Obradović je na regionalnoj konferenciji “Povratak visokokvalifikovanih stručnjaka na zapadni Balkan” rekao da su i Srbija i druge države u regionu zemlje sa nedovoljno jakom ekonomijom i nedovoljno izgrađenom privrednom strukturom.
“ Zbog toga s jedne strane imamo nedovoljna izdvajanja za obrazovanje i naučno istraživački rad, a s druge razvoj i primena znanja se ne vrše na efikasan način. U domaćoj privredi još ne postoje kapaciteti i istraživačka jezgra, pa i razumevanja potrebna za prihvatanje visokostručnih kadrova i njihovih znanja i iskustava“, rekao je Obradović.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht rekla je da je neophodno da se pri Vladi Srbije osnuje posebna institucija koja će se baviti pitanjem povratka visokokvalifikovanih kadrova. Ona je istakla da takve institucije već postoje u Albaniji i Makedoniji i da očekuje da ona uskoro bude stvorena i u Srbiji.
„To telo bi trebalo da stvori ozbiljnu bazu podataka onih koji rade u svetu, i da osmisli način na koji će svi oni učestvovati u projektima važnim za Srbiju „, zaključila je Sonja Liht.
Miodrag Stojković, poznati genetičar koji se iz Engleske vratio u Srbiju, rekao je da se nije pokajao zbog te odluke i da bi ponovo isto uradio. On je međutim kritikovao univerzitete i fakultete u Srbiji, koji se nalaze na listi najboljih na svetu, ali i profesore jer za poslednjih dvadeset godina nisu objavili ni jedan naučni rad.
BLIC
„КОПИ-ПЕЈСТ“ КОРИСТЕ И СТУДЕНТИ И ПРОФЕСОРИ
Јавна је тајна да професори краду студентске радове и радове других колега, да преписују и сопствена дела, а краду и студенти
Прави академци, упркос модерној технологији, не плагирају семинарске, дипломске или стручне радове
На факултетима је завладао нови тренд – плагирање семинарских радова, дипломских, докторских, радова професора у домаћим и међународним часописима. Захваљујући новим технологијама, „копи-пејст” користе и студенти и професори, а Одбор за професионалну етику Универзитета у Београду и званичним дописом је скренуо пажњу Сенату да му се све чешће обраћају разни предлагачи ради утврђивања повреде етике наставника због интелектуалне крађе.
Проректорка УБ др Неда Бокан, иначе професорка Математичког факултета, каже да не треба ићи на тако висок ниво – крађа почиње већ од семинарских радова, али и додаје да данас постоје разни софтвери који омогућавају проверу степена плагијата.
– То је актуелно за све нивое студија, где год тражите самостални рад. И то није проблем на нивоу само нашег одбора, већ и свих научних часописа. Мени се често догађа, пошто водим редакцију за приказивање радова из математике, механике и рачунарства на нивоу Србије, да главна редакција у Берлину добије информацију да је неки рад плагијат и онда нас моле да тај рад из тог часописа искључимо и да даље водимо рачуна о конкретном аутору – објашњава професорка Бокан.
Немања Стаменчић, некадашњи члан Одбора за професионалну етику у име студената, иначе дипломац Факултета организационих наука, каже да Одбор прво треба да се позабави професорима, па тек онда студентима. Он каже да професори не прате студента, да врло често и не прочитају оно што је написао и да је то један од основних разлога што је плагирање постало тренд.
– Студенти, наравно, користе незаинтересованост професора, којима је најчешће битна форма и колико рад има страница. Већина наших дипломских радова јесу еквивалент озбиљном последипломском раду у развијем западним земљама, где су семинарски радови, на пример, на десетак страница, а код нас на 30. Када је таква ситуација, логично је да се студенти баве квантитетом, а не квалитетом и да им је најлакше да дођу до задатог обима свог рада тако што ће да копирају – каже Немања.
Саговорник указује и на чињеницу да постоји и друга страна ове приче, а то је јавна тајна да професори користе студентске радове за писање сопствених радова. Др Марко Павловић, редовни професор Правног факултета у Крагујевцу, један је од малобројних наставника који се усудио да јавно проговори на ову тему и правду затражи пред судом. Како нам каже, заузврат је имао само муке и невоље, јер је за већину колега важно „не таласати, бити миран и примати платицу”.
– Прво сам од Суду части Универзитета тражио да испитају случај колегинице која је иначе оптужена и у афери „Индекс”, али је суд одбио да о плагијату расправља. Пошто овај научни пут није успео, поднета је кривична пријава, која је растезана годину дана и на крају одбачена. Колегиница је после мене тужила за клевету и сад ћу у фебруару на суду сатима да читам њену монографију и доказујем да је плагијат – прича професор.
Центар за евалуацију у образовању и науци (ЦЕОН), као издавач Српског цитатног индекса и Библиометријског извештаја о часописима, током 2009. и 2010. године предузео је опсежно истраживање с циљем да се та два информациона извора растерете нелегитимних садржаја. Проверавани су само радови на енглеском језику.
Од 2.163 проверавана научна чланка домаћих аутора, утврђено је да су 240 плагијати или аутоплагијати, а број би сигурно био и већи да су испитивани плагијати иностраних аутора. У писму Министарству, ЦЕОН наводи да на Интернету постоји све већи број сервиса који откривају овакве појаве и да је боље да се с овим проблемом суочимо на сопствену иницијативу, него под спољним притиском.
Сандра Гуцијан
САМО ДЕСЕТКЕ ЗА МИЛИЦУ, СТЕФАНА И МАРИЈУ
Svi odlični studenti iz Čačka, sa prosekom višim od devet, dobiće po 60.000 dinara iz zavičaja
Čačak – Najbolji studenti iz Čačka, ma gde da su, dobiće i ove godine čestitku iz zavičaja koja obuhvata deset mesečnih uplata po 6.000 dinara. Ovaj grad, povodom svog dana (18. decembra), već deveti put bespovratno pomaže najdarovitije akademce na trećoj i starijim godinama fakulteta u Srbiji, pod uslovom da redovno daju godine i imaju prosek ocena viši od devet.
Te uslove ove jeseni ispunjavaju 54 čačanska studenta, koje predvodi trojka bez ijedne devetke. Prosek 10, dakle, imaju Milica Maksimović (Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu), Stefan Ilić (Hemijski – BG) i Marija Zorić (Hemijski – BG).
Među prvih deset još su Milica Tomašević sa prosekom 9,95 (Matematički – BG), Miloš Simeunović sa 9,90 (Mašinski – BG), Bogdan Brković sa 9,82 (ETF – BG), Dušan Ružić sa 9,81 (Farmaceutski – BG), Nevena Bešević sa 9,80 (Medicinski – BG), Ljiljana Živanić sa 9,75 (Tehnološki – BG) i Kristina Mirković sa 9,67 (Filozofski – BG).
Slede ih Vanja Vukša sa 9,64 (Medicinski – BG), Vladimir Tmušić sa 9,64 (Medicinski – BG), Jovana Radovanović sa 9,61 (Agronomski – ČA), Tina Tomašević sa 9,57 (Medicinski – BG), Milica Dačić sa 9,56 (Pravni – KG), Milutin Mijatović sa 9,55 (Filološki – BG), Danka Simović sa 9,53 (Ekonomski – BG), Marko Trnavac sa 9,48 (FON – BG), Milica Kaplarević sa 9,46 (Ekonomski – KG) i Petar Salević sa 9,45 (Medicinski – BG).
Finansijsku podršku, 10 meseci po 3.500 dinara mesečno, dobiće i šestoro odličnih učenika specijalizovanih škola. To su Tamara Danilović, Damjan Milosavljević i Ognjen Milosavljević, koji pohađaju Školu za muzičke talente u Ćupriji, Srna Raičić, učenica specijalnog odeljenja za fiziku Gimnazije u Nišu, i Miloš Paunović i Maksim Stokić, polaznici Matematičke gimnazije u Beogradu.
– Najbolji studenti iz našeg grada retko se vraćaju posle diplomiranja, obično ih čekaju mesta na fakultetima, u preduzećima i po zdravstvenim ustanovama glavnog grada. To je, iz ugla tih mladih ljudi, logičan put i prirodan redosled stvari. Možda bi, zbog toga, trebalo razmisliti o mogućnosti da sredstva iz našeg budžeta, namenjena darovitim akademcima, budu preko čačanske bolnice ili preduzeća u našem mestu usmerena ka mladim stručnjacima koji će se, kad diplomiraju, vratiti u rodni grad – kaže za „Politiku” Miroslav Vujović, načelnik Gradske uprave za društvene delatnosti u Čačku.
Inače, zbog budžetske štednje, visina novčane podrške i studentima i učenicima ostala je na iznosima od prošle godine.
Gvozden Otašević
РАЗРЕДНОМ УСЛОВНА КАЗНА ЗБОГ УТОПЉЕНОГ ЂАКА
Profesoru osnovne škole iz Smedereva pravosnažna je kazna od godinu dana zatvora uslovno, zbog nepreduzetih mera zaštite učenika na ekskurziji. Prvobitna presuda bila je na dve godine zatvora.
Sud u Smederevu (Tanjug)
Razredni starešina Dobrica Živanović je osuđen pošto se jedan od đaka neplivača, A.Đ, utopio 6. oktobra 2005. godine oko 15 časova na plaži u Bečićima.
Profesor je kažnjen uslovnom osudom s rokom provere od pet godina pošto je proglašen krivim za teško delo protiv opšte sigurnosti. Takođe je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 7.000 dinara, navodi se u presudi objavljenoj na sajtu Apelacionog suda.
Živanović je prvobitno bio osuđen u januaru 2009. godine u Okružnom sudu u Smederevu na dve godine zatvora.
Živanović je osuđen jer je 6. oktobra 2005. godine na plaži u Bečićima izazvao opasnost za život učenika jer je kao razredni starešina preuzeo aktivnost visokog rizika – kupanje u moru učenika, iako Programom ekskurzije za osmi razred i programom turističke agencije to nije bilo predviđeno, navodi se u obrazloženju presude.
Direktor škole je na sastancima, pre polaska na ekskurziju, zabranio odvođenje đaka na kupanje zbog visokog rizika i kratkog vremena, a ukoliko razredne starešine odluče da odvedu učenike na kupanje, direktor im je rekao da preduzimaju odgovornost na sebe da tu aktivnost obave bezbedno za zdravlje i život učesnika.
Živanović, prema presudi, nije preduzeo potrebne mere da se kupanje učenika njegovog odeljenja obavi na bezbedan način da ne bi došlo do utopljenja nekog od učenika, pošto na roditeljskim sastancima koje je održao pre polaska na ekskurziju nije od roditelja tražio pismenu saglasnost da njihova deca mogu da se kupaju u moru, kao ni pismene izjave da li njihova deca znaju da plivaju.
Svojim učenicima neplivačima nije izričito rekao da ponesu sredstva koja će koristiti u vodi da se ne bi utopili, a dolaskom u Bečiće, poveo je učenike organizovano na plažu pritom ne preduzevši sve što je potrebno za bezbedno kupanje i plivanje, zbog čega je došlo do utopljenja učenika A.Đ. koji nije znao da pliva.
(Fonet)
