Правна питања и одговори

БЕОГРАД – Унија просветних радника Србије најавила је за понедељак, 28. новембра, штрајк упозорења због неисплаћених јубиларних награда, као и могућност да ђацима не буду закључене оцене у првом полугодишту, или да друго полугодиште не почне на време.

Томислав Живановић, председник гранског синдиката „Независност“, каже да је за сада само планиран штрајк упозорења, јер оно подразумева додатно трошење енергије запослених.

– Уколико ускоро не буду исплаћене јубиларне зараде, радници ће прибећи тужбама, уз могућност одлагања почетка другог полугодишта. Размишљамо да у том случају наставимо повремено са штрајковима упозорења, али се морамо договорити и организовати с осталим синдикатима – рекао је он.

Према речима Драгана Матијевића, председника Уније, Министарство просвете и науке и Влада нису поштовали споразум од 1. априла, пребацујући лопту на локалне самоуправе. Средства за јубиларне награде локалне самоуправе треба да траже од Министарства финансија, а Матијевић је навео два случаја самовоље.

– У Нишу су средства за јубиларне награде 2011. године потрошена за грејање школа, а у Аранђеловцу градоначелник одбија да разговара са синдикатима. Нова Варош је једна од ретких управа која је исплатила јубиларне награде и за 2009, 2010. и 2011. годину. У Алексинцу је кренула исплата за 2009. годину, док се у Панчеву чека ребаланс општинског буџета – истакао је он.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић рекао је јуче да нема разлога за протест, јер је било много дана када због штрајка није било наставе, што је свима нанело штету. Он је поновио да ће град Београд од понедељка почети исплату јубиларних награда запосленима у основним и средњим школама.

….

М. Б.

“ Правда“

Mnogim studentima kojima je ostao jedan iispit do završetka studiranja na Geografskom fakultetu kraj je neizvestan zbog jedne profesorke. Studenti su uputili otvoreno pismo medijima kako bi pokazali društvu kakav vid zlostavljanja oni trpe i pored toga nisu sigurni da će u bližoj budućnosti upešno završiti školovanje.

Za više od 900 studenata Geografskog fakulteta kraj studiranja se ne nazire, iako je nekima od njih ostao još samo jedan ispit do kraja, ali ispit na koji neki od njih izlaze već 10 godina. Geografija Srbije na trećoj i Geografija regije i Zaštita prirode Srbije na četvrtoj godini, kamen su spoticanja generacijama, jer profesorka Mila Pavlović godinama masovno obara studente, koji su potražili pomoć od svih relevantnih institucija, ali uzalud.

Ne znajući kome da se obrate za pomoć, krenuli su od sopstvenog fakulteta, potom su se obratili Rektoratu, pa Ministarstvu prosvete i nauke, čak i Prosvetnoj inspekciji i niko nije mogao da im pomogne.

– Svi su nam rekli da ne znaju ko bi mogao i da li bi neko uopšte mogao da nam pomogne. Svi smo dobri studenti sa prosečnom ocenom bar 8, sve smo ispite položili u roku, imamo radne navike, ali nam je završetak studija doveden u pitanje, jer ova dva ispita ne možemo da položimo – objašnjavaju studenti koji su protiv ove profesorke podneli i nekoliko prijava koje su se “zagubile u pošti”.

Obeshrabreni, uputili su medijima otvoreno pismo u kome su izneli svoje probleme.

– Profesorka nas naziva raznim imenima, omalovažava, baca indekse, galami, postavlja pitanja kojih nema u knjigama, razgovara mobilnim i fiksnim telefonom dok odgovaramo, cepa naše prijave kako bi pokazala da je broj petica manji od stvarnog – navodi se, između ostalog, u pismu.Kako objašnjavaju od sto studenata koji izađu na ispit maksimalno dvoje ili troje prođe, najviše sa sedmicom, uz profesorkin komentar “Vidite da može lepo da se nauči“.

Dekan Geografskog fakulteta Miroljub Milinčić kaže da fakultet baš ovih dana pokušava da pronađe neko rešenje za problem sa kojim kako kaže “muku muče“ već 15 godina.

– Univerzitet ima svoju autonomiju, fakulteti svoju, pa iz svega toga i svaki profesor crpi svoj deo autonomije. Ima istine u žalbama studenata, ali i oni, kao i fakultet nose deo krivice što je problem otišao ovako daleko. Ne znam ni za jednu disciplinsku meru kojom može da se ograniči samovolja profesora – kaže Milinčić.

(Blic)

Devojčica pobegla od kuće zbog mnogo izostanaka u školi, lutala šumom pa pozvala druga u pomoć. Posle dva dana avanture i brige roditelja koji su prešli 1.000 kilometara tražeći decu, drama srećno završena.

Ilustracija

Kuršumlijska policija je pronašla oboje dece u tom gradu čiji je nestanak prijavljen pre dva dana i oni su dobro, rečeno je agenciji Beta u lokalnoj policiji.

Devojčica je pronađena na periferiji grada u Mikuljanskom naselju. U policiji nisu želeli da daju preciznije podatke o tome.

Devojčicin otac Miroslav Mirković rekao je agenciji Beta da je ona u četvrtak nakon prvog časa napustila školu i pobegla u obližnju borovu šumu.

Kao razlog njenog bekstva naveo je to što je razredni starešina pozvao njene roditelje u školu zbog velikog broja izostanaka.

Ona se zbog toga uplašilia i pobegla. Devojčica je iz obližnje borove šume pobegle preko planine i izgubila se u šumi. Nakon dvadesetak kilometara pešačenja kroz šumu naišla je na znak Dobrodošli u opštinu Blace, rekao je njen otac.

Mirković je rekao da je devojčica zatim mobilnim telefonom pozvala druga S.M (14), koji je odmah krenuo u potragu za njom. Oni su sreli na pola puta, a pošto je već bio mrak u selu Mačkovac su obili bravu na napuštenoj kući i ušli unutra. Polomili su staru ogradu I naložili vatru i u toj kući proveli jednu noć i jedan dan, rekao je devojčicin otac.

„Pošto su izgladneli krenuli su prema gradu, kroz šumu, da bi njen drug otišao kući po novac za hranu, s namerom da pobegnu u drugi grad. Međutim, njega je kući sačekala policija pa su ga nagovorili da je pozove s izgovorom da će njegov ujak da ih odveze u drugi grad.

Tako je ona ušla u policijski auto i vraćena je kući“, rekao je njen otac Beti.

Direktor Osnovne škole „Miloje Zakić“ Života Vuksanović rekao je novinarima da devojčica nije imala nikakav razlog za bekstvo jer je, kako ističe uobičajeno da deca beže sa časova i da imaju dosta neopravdanih izostanaka.

„U razgovoru sa decom i njom saznao sam da se ona uplašila da ne dobije batine od oca zbog izostanaka. Ovakav slučaj nikada u ovoj školi nije do sada zabeležen“, rekao Vuksanović.

U protekla dva dana u potrazi za nestalom devojčicom i dečakom su pored roditelja, policije učestvovali i građani Kuršumlije

Devojčicini roditelji su za dva dana automobilom prešli preko hiljadu kilometara, obilazići susedne gradove i sela.

(Beta)

Da li je novi set zakona o najmlađima neprilagođen našem društvu i kulturi. Roditelji očekuju da škola vaspitava decu, a škola hoće da ona stignu već vaspitani

ZAGLEDANI u kompjuter, buckasti, zatvoreni u kuću… Nema ko da ih izvede u šetnju, ili da se igraju. Na putu do škole ne mogu da potrče pošto ih baka drži za ruku. A na časovima rade šta hoće zato što nastavnici nemaju na raspolaganju gotovo nikakva sredstva da kazne neposlušne.

Ovako bi mogle da izgledaju generacije dece kada set propisa koji se tiče najmlađih stupi na snagu. Novinama koje donose zakoni o zdravstvenoj zaštiti, o zaštiti prava deteta, o osnovnoj školi, kao i porodični zakon, zbunjeni su i roditelji i nastavnici, a deci svakako ništa nije jasno.

LEPE ŽELJE NACIONALNI prosvetni savet predložio je na poslednjoj sednici da usvajanje prosvetnih zakona bude odloženo dok ne bude dogovorena strategija obrazovanja, kako ovi dokumenti ne bi bili protivrečni. Kao što sada, recimo, jedan zakon predviđa obavezno osnovno obrazovanje, a drugi, koji je u proceduri, i obavezno srednje. – Nije dobro stavljati lepe želje u zakon. Možda i možemo da uvedemo obaveznu srednju školu, ali tek kada budemo znali da li imamo para za to – naglašava dr Desanka Radunović.

ZAKLJUČAVANJE

PREDLOG zakona o zaštiti prava deteta, recimo, predviđa da mališani do desete godine ne smeju iz kuće ako nemaju pratnju punoletnih osoba. Ako imaju između 10 i 15 godina, „policijski čas“ počinje sat pre ponoći, znači, nema ih na ulici posle 23.00.

– Osim što je nepotrebno, ovako nešto je i neizvodljivo. Roditelji danas, zbog posla, od kuće odsustvuju i po deset sati dnevno. Ako decu zatvorimo u kuće, ne preostaje im ništa drugo nego da sede ispred kompjutera ili televizora. A to tek nije dobro! – kaže, za „Novosti“, Bojana Selaković, iz Udruženja „Roditelj“, inače mama i pravnik po struci. – Čini se da brzopleto prepisujemo evropske zakone, da nema strategije, niti dogovora između radnih grupa koje ih pišu. Nije ista bezbednost i gustina saobraćaja u Rimu, Parizu ili u nekom malom mestu u Srbiji. Serviran nam je čitav set zakona koji su međusobno neusaglašeni i neprilagođeni našem društvu i kulturi.

I ako bi tako nešto trebalo uvesti, dodaje, nikako ne na nivou zakona, već da opštine i gradovi pojedinačno procenjuju gde zaista postoji rizik, a gde ne.

Da nema potrebe decu držati zaključanu u kući slaže se i prof. dr Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta.

– Ne znam kome smeta da se deca igraju u parkovima ili dvorištima blizu kuće. Čini se da su takve zabrane preterane – dodaje prof. Radunović.

A povrh svega, stižu i zabrinjavajući podaci Republičkog zavoda za sport, prema kome su naša deca deblja i nespretnija od, recimo, vršnjaka iz Belgije, Španije, Slovačke, Litvanije, Estonije i Albanije. Od 1995. godine do danas dečaci su postali gojazniji za 14 odsto, a devojčnice za 11. Motoričke sposobnosti dečacima su smanjene za šest, a devojčicama za 12 odsto. Deca su porasla malo, a ugojila se mnogo. Sede ispred kompjutera i televizora, a sa fizičkog beže masovno.

TELESNO KAŽNJAVANJE ZAKONOM je zabranjeno da roditelj udari dete. Žestok protivnik ove odredbe, Zoran Milivojević, objašnjava da su zakonodavci pobrkali fizičko zlostavljanje i telesno kažnjavanje, koje je kod neke dece korisno. I Bojana Selaković kaže da samim roditeljima nije jasno kako smeju da se ophode prema deci.

– Kada su čuli za odredbe Porodičnog zakona, roditelji su nas zvali zabrinuti i pitali hoće li sada neko doći da im oduzme dete ako viču na njega ili ga udare po guzi – kaže ova predstavnica udruženja „Roditelj“.

UČE IZ FOTELJE

KRITIKE stižu i na račun predloga zakona o osnovama obrazovanja. Ako bi se, bez dodatnih ograničenja, doslovno primenjivao član koji kaže da roditelji mogu sami da organizuju nastavu svojoj deci i da ona ne moraju ni da idu u školu, tek bismo dobili generacije zarobljene u virtuelni svet. Posebno u varijanti da se roditelji odluče za učenje „onlajn“, koje zakon, takođe, predviđa. Vodeći se za praksom nekih država, kao da, opet, nismo sagledali realnost. U Srbiji oni koji bi da uče putem interneta do škole stižu za pet minuta. A oni kojima bi, kao u Australiji ili Kanadi, bilo potrebno da uče od kuće, jer ne mogu da stignu do najbliže škole – često nemaju ni struju, a kamoli kompjuter i internet!

Iz Ministarstva prosvete i nauke stiglo je, kasnije, tumačenje da će ovi predlozi da se odnose samo na posebne grupe dece – bolesne, sportiste i umetnike koji ne stižu na redovnu nastavu… Ali takvih obrazloženja „na papiru“ još nema.

– Ovakvi predlozi veoma su opasni – opominje psihoterapeut Zoran Milivojević. – Škola je tu da socijalizuje. Tu dete uči kako da funkcioniše u grupi, kako da se nosi sa porazima i pobedama. Danas su ona izolovana samim tim što sve više porodica ima samo jedno dete. A ako još prestane da ide u školu, pa putu je da postane zatvoreno u sopstveni svet. Nadam se, samo, da će se što manje roditelja odlučiti za ovu mogućnost.

Prema mišljenju prof. Radunović, ovakav predlog deo je savremenih tendencija u obrazovanju i nije loš, ali samo ako bude dobro definisan. Ona napominje da takav sistem u Sloveniji postoji od 1996. godine i da je do sada tu mogućnost koristilo svega 80 đaka.

– Ne vidim ništa loše u tome ako, recimo, dvoje mladih intelektualaca odluči da se izmeste iz gradske vreve i kupe neko imanje na selu. Tu bi mogli da, bar do četvrtog razreda, sami uče svoje dete – napominje prof. Radunović.

PARADOKS – ZAKONI su nam toliko neusaglašeni da do desete godine dete treba da vodite u školu, a već pet godina kasnije ono se smatra toliko odraslim i zrelim da može samo da odlučuje o svom lečenju. Roditelju može da zabrani uvid u zdravstveni karton. To je paradoks! – upozorava psihoterapeut Zoran Milivojević.

DISCIPLINA

SVI sagovornici se, ipak, slažu da decu ne treba držati pod staklenim zvonom. Ukoliko budu sedela kod kuće, bake ih vodile u školu i sačekivale posle trećeg časa, deca će postajati sve manje samostalna, upozorava Zoran Milivojević. Moraju da se bore za svoje mesto u društvu, ali ni u porodici ne sme previše da im se povlađuje.

– Do polovine prošlog veka u Evropi je zagovarano obrazovanje u kome se insistira na disciplini, ali bez pokazivanja ljubavi. Deca su imala mnogo obaveza, a roditelji nisu pokazivali da ih vole, jer se smatralo da će deca tako prestati da se dokazuju i postižu uspehe – vraća se Milivojević kroz istoriju obrazovanja. – Tako smo dobili veoma disciplinovane građane, ali koji nemaju osećanje lične vrednosti jer su bili lišeni ljubavi u detinjstvu.

Potom se prešlo, objašnjava, na suprotan model, kojim se deci potpuno povlađuje, ispunjavaju sve želje, a ne traži nikakva odgovornost i postignuće. Tada su stasavale egoistične i razmažene generacije, koje očekuju da se društvo ponaša blagonaklono prema njima, baš kao što to čine njihovi roditelji. Takva deca, objašnjava Milivojević, veruju da ih roditelji ne vole svaki put kada ne ispune neku njihovu želju.

– Ovakav model je potpuno napušten u Evropi, a mi ga tek sada primenjujemo – upozorava Milivojević. – U svetu je nađena idealna formula – ljubav i disciplina. Detetu, dakle, morate da pokažete da ga volite, to ga ne može pokvariti. Kvari ga samo manjak discipline. Dete mora da shvati da ga roditelji vole i kada mu zadaju obaveze ili mu nešto zabrane.

ODGOVORNOST

KADA roditelji deci ne uspeju da usade radne navike i osećaj odgovornosti, to teško mogu da urade nastavnici. Ruke su im vezane. Imaju sistem nagrada, ali ne i kazni. Srednjoškolci su tako, bez posledica, prošle školske godine izostajali, u proseku, po tri nedelje sa nastave. Tek je letos Zakon o osnovama sistema obrazovanja izmenjen, pa je i disciplina malo pooštrena.

– Roditelji za loša postignuća optužuju školu, a škola roditelje. Mora da se pronađe zajednički model, koji će pomoći da deca dobiju najkvalitetnije obrazovanje i vaspitanje – napominje Bojana Selaković. – Ako već govorimo da roditelji nemaju dovoljno vremena za decu, da postoji opasnost da ona budu previše sama, država mora da nađe neko rešenje. Potrebno je da se, konačno, vrati produženi boravak u škole.

Sličnog je mišljenja i Nevena Limić, psiholog u OŠ „Skadarlija“. I ona napominje da je važna saradnja škole i roditelja, i da treba da se bavimo suštinskim, a ne perifernim problemima vaspitanja i obrazovanja.

– Mnogo šta ne funkcioniše. Potrebne su reforme u celom obrazovnom sistemu, od nastavnih planova do motivisanja dece da se obrazuju – smatra Nevena Limić. – Umesto toga, bavimo se stvarima koje su teško primenjive u našem društvu.

I Zoran Milivojević smatra da je neophodan „ugovor“ između države, škole i roditelja. Jer je sada situacija konfuzna – roditelji očekuju da škola vaspitava decu, a škola misli da su ona u klupe stigla već vaspitana.

– Roditelji su previše popustljivi prema deci i sada očekuju da i škola bude takva. Ne postoji odgovornost, jer svako nemirno dete može da prikupi maksimalne kazne za samo mesec dana. I šta onda sa njim? – pita se Milivojević. – Na ulicu ne može, jer je osnovna škola obavezna. A nastavnici su nemoćni.

Milivojević napominje i da su deci data razna prava, a nijedna obaveza. S druge strane, odraslima su nametnute nove i nerealne obaveze prema deci, a bez roditeljskih i nastavničkih prava.

„Večernje novosti“