Правна питања и одговори

U Crnoj Travi je počelo da radi istureno odeljenje Građevinskog fakulteta „Nikola Tesla“ iz Beograda, a upisano je desetak brucoša, potvrđeno je danas agenciji Beta.

Direktor Tehničke škole u Crnoj Travi Radoje Jović izjavio je da je su se upisali svršeni srednjškolci iz Vlasotinca, Vladičinog Hana, Surdulice i Leskovca.

Jović je rekao da će se nastava odvijati vikendom, a školarina plaćati u osam mesečnih rata.

Studenti će pohađati dva smera, građevinski i arhitektonski smer, a ponuđen im je i smeštaj u Domu ucenika u toj opštini koja ima 1.936 stanovnika.

BLIC

Gimnazijalac u školu u Paraćinu, hvaleći se pištoljem nehotice opalio za vreme odmora. Metak otišao u zid, srećom niko nije povređen

„Učenik je juče u 11:30 sati, ispalio jedan projektil u zid učionice, iz oružja koje je doneo od kuće“, piše u saopštenju jagodinke policije. U saopštenju se ističe da je „istraga o ovom događaju u toku“.

Direktorka gimnazije Snežane Dačić kaže za B92 da je učenik za vreme odmora bio u učionici sa još dva druga kojima je pokazivao pištolj koji je „verovatno nehotice opalio“. „To je ono što mi znamo od policije“, rekla je ona.

Reč o maturantu paraćinske gimnazije koji je od kuće doneo pištolj kalibra 7,65 milimetara.

U MUP-u je za B92 rečeno da se incident desio za vreme malog odmora kada je učenik prilikom pokazivanja pištolja ispalio jedan metak u zid učionice.

„Tom prilikom ni jedan od tri prisutna učenika nije bio povređen. Protiv tog učenika podnete su dve krivične prijave – za nedozvoljeno držanje oružja i za izazivanje opšte opasnosti“, rekla je portparolka MUP-a Gordana Cvetić.

Direktorka gimnazije kaže i da će škola u ovom konkretnom slučaju učiniti ono što je predviđeno zakonom.

Vesti na dlanu

t

Sa nedavne protesne šetnje studenata kroz Beograd

BEOGRAD – Predstavnici pregovaračkih timova studenta odlučili su večeras da prekinu štrajk budući da su se sa ministrom prosvete Žarkom Obradovićem dogovorili oko visine školarina i najavili da će studentskim parlamentima uputiti dopis da se protest obustavi.

Na kraju sastanka potpisan je sporazum, koji su potpisali svi prisutni predstavnici studentskih tela, Univerziteta, fakulteta i visokih škola i predstavnici Ministarstva prosvete.

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović izjavio je novinarima nakon sastanka, koji je trajao više od pet sati, da je studentima predloženo da svi koji imaju 60 ESPB poena za upis u sledeću godinu budu potpuno oslobođeni školarina, oni koji sakupe od 54 do 59 da budu oslobođeni najmanje 60 odsto školarine, dok studenti koji sakupe od 48 do 53 ESPB bodova da budu oslobođeni 50 odsto školarine.

Obradović je rekao da je rešeno i pitanje stanovanja za apsolvente i da će uputiti svim fakultetima predlog da im se to omogući.

„Uprkos višesatnim pregovorima, napravili smo krupan korak i oko velikog broja tačaka postoji saglasnost i svi u Ministarstvu su rešeni da se ovi pregovori završe na najbolji mogući način”, kazao je Obradović.

On je ukazao da je resorno ministarstvo spremno na pregovore.

„I ranije sam govorio o izmeni Zakona o visokom obrazovanju i mislim da bi to mogli da uradimo na proleće sledeće godine kada bismo mogli da dobijemo i status kandidata”, kazao je Obradović dodajući da se tada očekuje i izrada analize prolaznosti na fakultetima.

Prema njegovim rečima, do tada bi trebalo da bude usvojena i Strategija obrazovanja.

On je rekao da je sa studentima dogovoreno i da se na fakultetima i višim školama na kojima se ne može prijaviti više ispita, čiji ukupan zbir iznosi 60 ESPB bodova omogući njihovo prijavljivanje i da se ti ispiti ne plaćaju dodatno.

Predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) Miša Živić izjavio je da će studenti nastaviti da pregovaraju sa predstavnicima Ministarstva o potpunoj promeni načina finansiranja.

Živić je rekao da je dogovoreno i da studenti ne plaćaju ispite koji se prenose iz prethodnih godina.

Pregovorima sa predstavnicima Ministarstva prosvete prisustvovali su predstavnici studentskih parlamenta univerziteta u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, predsednik SKONUS-a i predstavnici pojedinih fakulteta i viših škola u Beogradu. Osim ministra prosvete, sa studentima su razgovarali i državni sekretar prof. dr Radivoje Mitrović i pomoćnik ministra u sektoru za visoko obrazovanje prof. dr Slobodan Jauković.

Tanjug

 

Fakulteti koriste rupu u zakonu da bi dodatno zaradili

I pored visokih školarina, skoro da nema potvrde, uverenja ili drugog dokumenta koji akademci u Srbiji ne plaćaju. Tako se uverenje o statusu studenta, iako Zakonom oslobođeno takse, plaća i do 500 dinara, a njegova cena varira od fakulteta do fakulteta. Po izuzetno skupom cenovniku prednjači Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER) u Beogradu gde se samo kopija nastavnog programa plaća 5.500 dinara. Studenti ovog fakulteta nedavno su optužili dekanku Jasminu Kovačević da im je čak i sastanke sa njom naplaćivala 1.000 dinara.

FASPER nije jedini primer, na Pravnom fakultetu studentima naplaćuju čak i – heftanje prijava (pet dinara)

Studenti FASPER-a kažu da ko je u proteklih godinu dana hteo da se obrati dekankai, za to je morao da izdvoji 1.000 dinara, a novac je, tvrde, predavan na ruke.

– Budući da plaćamo sve na fakultetu i da nema potvrde jefitinije od 200 dinara, retko ko je mogao da plati i sastanak sa dekankaom. Meni je od tog razgovora zavisio upis u narednu godinu studija pa sam njenoj sekretarici na ruke dala 1.000 dinara – priča studentkinja I.M.

Dekanka FASPER-a Jasmina Kovačević kaže da je čula za ove optužbe i da je šokirana neistinama koje šire studenti.

– Prvo su pričali da sam tražila 500 dinara, pa 800, a sad vidim da sam poskupela za još 200 dinara. Za 20 godina rada na fakultetu nikada nijednu uslugu nisam naplatila studentima. U kabinetu ih primim i saslušam kad god imam vremena, što i jeste obaveza svakog dekana – odgovara Kovačevićeva.

Plaćaju 40.000 dinara za “produženu godinu”

Studentkinja FASPER-a juče je redakciji “Blica” dostavila ugovor o produženoj četvrtoj godini studija koji je pre nekoliko dana sklopila sa Fakultetom i po kojem će za produženu godinu platiti 40.000 dinara.

– Po novom Zakonu ne postoji apsolventski staž, već kad odslušate četvrtu godinu, imate još godinu dana bez apsolventskih rokova da završite fakultet. Ispite koji vam ostanu posle toga plaćate po bodovima, a naš fakultet je pored toga uveo i školarinu za takozvanu “produženu četvrtu godinu” koja se utvrđuje njihovim ugovorom i plaća 40.000 dinara – ispričala je studentkinja.

Međutim, cenovnik FASPER-a po visini naknada nadmašuje većinu fakulteta u Srbiji, pa se čak i od studenata na budžetu traži da po ispitu plaćaju 500 dinara. Odlaganje ispita košta 1.500 dinara. Upis u narednu godinu studija 2.000 plus 1.500 dinara “na ime fakulteta”, a da bi se uopšte konkurisalo na master studije neophodno je platiti prijavu u iznosu od čak 5.000 dinara.

Slična naplata vrši se i na drugim fakultetima, ali s nešto nižim cenama. Kada se sve sabere, dogodi se da za sitne troškove studenti na budžetu potroše onoliko novca koliko bi dali za školarinu, dok se samofinansirajućim akademcima cena studiranja gotovo duplira. Najveći iskorak kada su u pitanju cene za „studentske papire“ napravio je Filozofski fakultet u Novom Sadu, koji je cenu izrade diplome sa prošlogodišnjih 5.000 povećao na 12.000 dinara. Prijave ispite Novosađani plaćaju od 180 do 700 dinara, overe semestra 2.300, a upis godine 6.000 dinara. Na Filološkom fakultetu u Beogradu studenti plaćaju čak i uvid u ocene koji košta 1.500 dinara, a da bi poništili ispit na Fakultetu političkih nauka akademci moraju da daju 2.000 dinara. Vrhunac predstavlja Pravni fakultet u Beogradu gde se heftanje obrasca za prijavu ispita plaća pet dinara.

– Naši studenti su jedni od retkih koji u okviru školarine dobijaju knjige i ne plaćaju ispite. Tačno je da se plaćaju dodatne takse, ali se taj novac koristi isključivo za nabavku novih nastavnih sredstava, opremanje kabineta, organizaciju takmičenja i drugih studentskih aktivnosti. Od države dobijamo malo novca i prinuđeni smo da ga potražujemo na drugi način – kaže za “Blic” sekretar Pravnog fakulteta u Beogradu Miljko Veljarević.

Uverenje o statusu studenta, koje je, između ostalog, potrebno za dobijanje povlastice za prevoz, naplaćuju svi fakulteti, iako je po Zakonu o republičkim administrativnim taksama ono besplatno. Njegova cena varira i kreće se od 100 dinara koliko je na Filološkom do 500 dinara koliko, u zavisnosti od toga za šta se traži, naplaćuje Pravni fakultet.

FASPER – jedan od najskupljih cenovnika

Odlaganje ispita 1.500*

Ispit za budžetske studente 500

Fotokopija nastavnog programa po jednom ispitu 1.000

Fotokopija nastavnog programa za ceo studijski program 5.500

Završni ispit 1.000

Uverenje o statusu studenta 200

Polaganje prijemnog ispita 5.000

Upis u narednu godinu studija 2.000 + 1.500 na ime univerziteta

Prijava na konkurs za master 5.000

Utvrđivanje prava na upis na master 5.000

*cene su izražene u dinarima i odnose se i na budžetske i na samofinansirajuće studente

Prećutna dozvola fakultetima da reketiraju

Kako objašnjavaju u Ministarstvu prosvete i obrazovanja, novim Zakonom o visokom obrazovanju fakultetima je prepušteno da sami odlučuju o cenama svojih usluga, a Zakon im dozvoljava da naplate sve što je u toku studiranja obavezno.

– Zato fakulteti imaju pravo da i budžetskim studentima naplate ispite, uverenja i razne potvrde. Dodatne aktivnosti poput odlaganja ispita, fakulteti uvode svojevoljno, a naplaćuju ih ukoliko potrebu za tim novcem opravdaju pred Rektoratom gde se svake godine odlučuje o visini školarina i drugih troškova. Finansijske transakcije na fakultetima kontroliše budžetska inspekcija Ministarstva finansija – objašnjava republički inspektor Ministarstva prosvete Velimir Tmušić.

Autonomija fakulteta je tolika da na njihovu odluku o visini školarine i drugih troškova Ministarstvo prosvete može dati samo neobavezujuće mišljenje.

BLIC

Данас ће у Спомен-парку у Шумарицама, код Крагујевца, бити обележено 70 година од масовног стрељања становника у том граду у Другом светском рату

Спомен парк у Шумарицама подигнут је 1953. године на месту где су немачки војници 21. октобра 1941. године, стрељали неколико хиљада Крагујевчана, мушкараца, жена и деце.

Према, до сада, прикупљеним подацима, убијено је 2.794 мушкараца, жена и деце, од тога 415 у селима и 2.379 у Крагујевцу.

 

sumarice kragujevac 1941

Басташић: Олако се одричемо српских жртава

Влада Србије усвојила је предлог да 21. октобар буде проглашен за Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, објављено је јуче на сајту Владе.

Иницијативу, чији покретач је дневни лист Прес, потписало је 20.000 грађана, председник Србије Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић, председница Народне скупштине Славица Ђукић-Дејановић, готово сви министри, председник САНУ Никола Хајдин, председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић и многобројне јавне личности.

С друге стране, ова иницијатива изазвала је бурне реакције представника српских меморијалних организација и удружења, који сматрају да се тим потезом засењује сећање на српске жртве на осталим стратиштима широм ондашње Краљевине Југославије, као и да се обезвређује 22. април, установљен као национални Дан сећања на жртве геноцида почињеног у НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима.

Душан Басташић, председник Удружења Јадовно, чије је седиште у Бањалуци, сматра да се овим потезом бојкотује страдање Срба ван Србије и да се у државној политици види да смо олако спремни одрицати се српских жртава.

„Стрељање у Шумарицама је највећи појединачни злочин на тлу Србије у Другом светском рату, али усташки погром над српским народом, не само у комплексима логора Јасеновац и Јадовно, него и на кућним праговима, по јамама, ливадама и шеварју НДХ, није само део историјског искуства Срба изван Србије, већ парадигма свих српских страдања у Другом светском рату, део српског и православног идентитета, али и велики испит нашег историјског достојанства и одговорности“, истакао је Басташић за интернет портал Вести онлајн.

На овогодишњем Великом школском часу у Шумарицама биће изведена поема Драгана Јовановића Данилова „Кад невине душе одлазе“, у режији Андријане Виденовић.

Стихове из поеме говориће Светлана Бојковић, Мирко Бабић, Сергеј Трифуновић, Дејан Цицмиловић и још десет глумаца из Крагујевца и Београда, док је музику за ову манифестацију написао Зоран Христић.

Пре Великог школског часа, крај споменика стрељаних биће служен Молебан, који ће служити викарни епископ липљански Јован, са свештенством шумадијске епархије.

После Великог школског часа, на платоу испред Спомен музеја 21. октобар министар културе, информисања и информатичког друштва Предраг Марковић запалиће вечни пламен.

sumarice 2 kragujevac 1941

У Књажевско-српском театру биће изведена позоришна представа „Седам“, револуционарна документарна представа настала на основу разговора са седам активисткиња, бораца за женска права из целог света.

У овом позоришном комаду, поред глумица Светлане Бојковић, Мирјане Карановић и Горице Поповић, наступиће и председница Скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић и потпредседница Владе Србије Верица Калановић.

У оквиру обележавања 21. октобра, када је 1944. године ослобођен Крагујевац, биће одата пошта ослободиоцима полагање венаца на споменику у центру града и откривен споменик припадницима Црвене армије на палилулском гробљу.

Научни скуп о страдању сељака у Драгинцу

Данас ће у Лозници бити одржан научни скуп на тему „Србија 1941. године“, саопштено је данас из лозничког Центра за културу „Вук Карадзић“.

Скуп, који почиње у 19 часова у Музеју Јадра, ова установа организује у сарадњи са Институтом за савремену историју из Београда.

Историчари, правници и научни сарадници Института расветлиће своја сазнања о збивањима у Србији прве године Другог светског рата, са циљем да се у први план истакну узроци и последице стравичног злочина у Драгинцу, најавили су организатори.

У том селу код Лознице, немачки окупатори су од 11. до 17. августа 1941. стрељали 2.950 родољуба, као одмазду за губитке у том делу западне Србије.

Радови учесника скупа биће објављени у зборнику радова, заједничком пројекту лозничког Центра за културу и Института за савремену историју.

Обележавање 70. година од стрељања цивила у Драгинцу, почело је прошле седмице, а централни програм одржан је 14. октобра, када је крај споменика стрељаним родољубима приређен комеморативни скуп, којем је присуствовао и министар рада и социјалне политике Расима Љајић.

ртв