Правна питања и одговори

Osnovci zatrpani izbornim predmetima, sekcijama, kursevima. Đaci ceo dan ispunjavaju obaveze, od sporta do vajanja

SLIKANjE, vajanje, ”ruke u testu”, ”od igračke do računara”, izborni sport, hor, orkestar, šah, veronauka, građansko vaspitanje… A onda sekcije, pripreme za takmičenja, dodatna i dopunska nastava… Sve to čeka osnovce kada završe sa redovnim časovima. Tu su još i privatni kursevi, koji se nude po školama – gluma, balet, opet sportovi, engleski i drugi strani jezici.

Sve u svemu, osnovci gotovo ceo dan provedu ispunjavajući različite obaveze. U školama gde je nastava dobro organizovana, sve uspeju da završe u jednoj smeni. Ali u većini dobar deo izborne nastave i sekcija organizovan je u suprotnoj smeni.

Za đake nižih razreda u ponudi su i ”čuvari prirode”, ”narodna tradicija”, dok stariji đaci, u petom i šestom razredu, mogu da biraju između ”čuvara prirode”, ”svakodnevnog života u prošlosti”, crtanja, slikanja i vajanja, hora i orkestra, informatike i šaha. U poslednja dva razreda u ponudi im je i domaćinstvo.

– Deca su preopterećena. Uvedeni su novi nastavni predmeti i sada imaju više obaveza nego pre reforme osnovne škole – smatra Milan Jeftić, koji se u Uniji sindikata prosvetnih radnika bavi analizom obrazovnog sistema. – Dešava se, čak, i da prvačići, sa dodatnim aktivnostima, imaju po pet časova. Deca nemaju dovoljno slobodnog vremena. Dešava se da pre podne imaju izborni sport, koji je obavezan, a nastavu po podne. To im oduzme ceo dan.

Osim ovih aktivnosti, tu su još i organizovana školska druženja, ekološka sekcija, vršnjački timovi, a kada dođu kući, čeka ih domaći i učenje, pa za igru ostaje malo vremena.

KURSEVI DO 5.000

U VEĆINI škola deca pohađaju i privatne kurseve stranih jezika, škole glume, baleta, slikarske radionice ili treniraju neki sport. Svaka od ovih aktivnosti roditelje košta mesečno od dve do pet hiljada dinara, iako škola ne bi smela da bude komercijalizovana. Sve što sama škola nudi treba da je besplatno, a ovi kursevi trebalo bi da se dešavaju negde izvan školskog dvorišta.

 

„Večernje novosti“

TVRDI REKTOR MEGATRENDA MIĆA JOVANOVIĆ

Nekadašnji član Komisije za akreditaciju Nebojša Janićijević predavao izmišljen predmet na fakultetu kojem je zauzvrat dao akreditaciju

BEOGRAD – Nečista posla.

Profesor dr Mića Jovanović, rektor Univerziteta Megatrend, upozorava da srž „prosvetne mafije“ leži u Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK).

Kao dokaz kako stvari funkcionišu pri dodeli akreditacija fakultetima, Jovanović navodi primer Nebojše Janićijevića, profesora sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, bivšeg člana KAPK i sadašnjeg člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

– On je kao nagradu za brzu dodelu akreditacije na jednom privatnom univerzitetu u školskoj 2009/2010. godini predavao „izmišljen predmet“ „bihevioralno ponašanje i multivarijantna analiza“. Pa svakome je jasno da se radi o izmišljenom predmetu. U samom nazivu imamo pleonazam „bihevioralno ponašanje“ ili, pojednostavljeno, „ponašajuće ponašanje“, ali povezivati čak i to sa „multivarijantnom analizom“ u jednom nakaradno smišljenom predmetu je katastrofalno – kaže Jovanović.

On dodaje da je Janićijević bio u sukobu interesa jer je istovremeno bio i član KAPK i član Saveta Narodne banke Srbije.

Jovanović tvrdi i to da je sadašnja predsednica KAPK Vera Vujčić Megatrendu nanela štetu od 1,5 miliona evra jer je, zloupotrebivši položaj, pogrešno obavestila Akreditacionu komisiju Austrije da Univerzitet nema akreditaciju.

– Zbog toga je Megatrend nju i još neke članove komisije tužio – objasnio je Jovanović.

Vujčićeva: To su klevete!

Predsednica KAPK Vera Vujčić kaže da su Jovanovićeve optužbe „klevete i uvrede“, kao vrsta pritiska na Komisiju:

– Te neutemeljene tvrdnje i klevete u potpunosti odbacujem. Mi smo samo na pitanje Akreditacione komisije iz Beča, da li je Megatrend dobio akreditaciju, odgovorili da je nije ni tražio.

Vujčićeva napominje da profesor Jovanović nema pravnog osnova da tuži Komisiju.

Janićijević: Bio sam gost

Profesor Nebojša Janićijević negira Jovanovićeve optužbe i tvrdi da je kao gost profesor održao jedno četvoročasovno predavanje pod imenom koje Jovanović pominje na jednom privatnom univerzitetu, za šta je dobio honorar.

– Bio sam jedan od tri člana Komisije određene za fakultete za društveno-humanističke nauke i nikad nisam favorizovao nijedan fakultet. Akreditacija je dodeljivana redosledom kako je koji fakultet podnosio – kaže Janićijević.

KURIR

 

Velika akcija „10ka za Srbiju” u organizaciji studenata

Studenti u Srbiji će u narednim danima organizovati proteste ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi da se svi koji osvoje 60 ESPB poena oslobode plaćanja školarine, a oni sa 48 bodova jednog njenog dela. Međutim, dok rektor Beogradskog univerziteta smatra da je zbog veoma loše ekonomske situacije ispunjavanje zahteva studenata nemoguće, novosadski kaže da će onima sa 60 poena pomoći.

Akademci traže dogovor o modelu finansiranja

Budući akademski građani iz cele Srbije odlučili su da pred nadležne izađu sa nizom konkretnih akcija i modela za rešavanje ovih problema, koji će biti promovisani i realizovani pod kampanjom “10ka za Srbiju” u naredne dve nedelje.

Prema rečima Miše Živića, predsednika Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS), po prvi put su se sve studentske organizacije u Srbiji okupile i objedinile zahteve.

Zahtevi

– Omogućiti svima sa 60 ESPB da u potpunosti budu oslobođeni plaćanja školarine

– Studenti sa 48 ESPB bodova da budu oslobođeni dela školarine

– Ukidanje koncepta “obnova godine”

– Revidiranje uslova od 60 ESPB za budžet za narednu godinu i reevaluacija studentskog opterećenja

– Produžetak apsolventskog staža na teret budžeta za generacije koje su prve osetile reformu visokog školstva

– Regulisanje stipendija za doktorante i obezbeđivanje za njih zdravstvene zaštite

– Smanjenje školarina i transparentnost prilikom formiranja iznosa školarina

– Povećanje mobilnosti, studentske prakse i obezbeđivanje poslova za studente

– Najkasnije do kraja nedelje treba da se sastanemo sa Žarkom Obradovićem, ministrom prosvete, i pokušamo u razgovoru da argumentovano zatražimo ostvarivanje zahteva. Smatramo da svi studenti koji osvoje 48 poena treba da budu oslobođeni plaćanja dela školarine, jer su za razliku od onih koji su sakupili manje bodova dali više ispita, pa imaju pravo da ovo i zahtevaju. Akcijom “10ka za Srbiju” planiramo da se sa nadležnima konačno dogovorimo o načinu finansiranja – kaže za “Blic” Živić i dodaje da ako u ovim namerama ne uspeju, da će pribeći drugim načinima studentske borbe.

On dodaje da će za dve nedelje biti održana sednica SKONUS-a na kojoj će detaljno biti utvrđeno na koji način će se ova akcija odvijati. Studenti, naime, traže da država počne malo više da se brine o njima, jer će oni sutra učestvovati u razvoju Srbije.

Međutim, da su protesti, a ne dogovor sve izvesniji, mišljenja je prof. Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu. On napominje da je ekonomska situacija u zemlji veoma loša i da studenti ne mogu da očekuju proširivanje kvota i oslobađanje od celokupne ili dela školarine.

– Ekonomija u državi je loša, svake godine ima sve manje novca u budžetu, pa samim tim se i manje izdvaja za univerzitete, koji su takođe u veoma lošoj materijalnoj situaciji. Svake godine u ovo doba dođemo u istu situaciju, studenti traže da se kvote revidiraju, a to sada nije realno. Studenti pritiskaju Vladu, tako i treba, jer samo od nje zavisi da li će biti novca – kaže rektor Kovačević.

On dodaje da ako želimo da izađemo iz ovog začaranog kruga, pod hitno treba da se promeni model finansiranja.

Profesor Miroslav Vesković, rektor Univerziteta u Novom Sadu, kaže da će ove godine pomoći studentima sa osvojenih 60 poena i da će, kao i prošle, oni biti oslobođeni školarine.

– Pokušaćemo da ovo obezbedimo, a tražićemo da nam uslugu vrate i rade sa slabijim studentima i da im pomognu – napominje Vesković i dodaje da treba zbog preopterećenosti studenata određene nastavne programe revidirati i neke sadržaje korigovati.

Prihvaćeno na arhitekturi

Ukupno 38 studenata druge godine Arhitektonskog fakulteta, koji su 12. septembra upisali drugu godinu studija sa samofinansirajućim statusom iako su položili sve ispite i osvojili maksimalnih 60 bodova, juče je oslobođeno plaćanja školarine od 240.000 dinara. Kako “Blic” saznaje, studenti brojnih fakulteta u Beogradu planiraju za petak protestnu šetnju nezadovoljni uslovima školovanja. M.T.

Blic

U maloj sali hotela „Palisad“ svečano je otvoren Centar za turistički i hotelijerski menadžment na Zlatiboru.

Uz zajednička zalaganja Univerziteta Singidunum iz Beograda i uz podršku Opštine Čajetine, Turističke organizacije „Zlatibor“ i hotela „Palisad“ ove školske godine upisano je 40 studenata.

Brucošima, predstavnicima turističke privrede Zlatibora i medija na otvaranju su se obratili rektor Univerziteta Singidunum, prof. dr Milovan Stanišić, prof. dr Slobodan Unković, predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović, direktor hotela „Palisad“ Vojislav Janić i direktor Turističke organizacije „Zlatibor“ Darko Đurović.

 

Studiram.com

 

 

 

 

 

 

Oni su poželeli dobrodošlicu brucošima i istakli važnost otvaranja ovog centra baš na jednoj od najposećenijih turističkih destinacija naše zemlje. Studenti će pored teorijskog dela biti u prilici da stiču znanja i tokom praktičnog rada koji će biti realizovan u saradnji sa turističkim poslenicima Zlatibora.

 

Nakon četvorogodišnjeg školovanja, sa fakulteta će izaći stručnjaci iz oblasti turizma i ugostiteljstva koji će nastaviti da afirmišu turizam naše regije, a samim tim i države i širiće svoja znanja u mnogim hotelima, restoranima i turističkim agencijama zlatiborskog okruga i šire.

 

Beograd — Aktuelni popis neće dati ohrabrujuće podatke o obrazovanju, pošto prema dosadašnjim podacima, sa 6,5 odsto visokoobrazovanih, Srbija je na evropskom začelju.

Srbija drži i treće mesto u svetu po odlivu mozgova.

Računajući završene više škole, koje su u međuvremenu postale visoke, tek svaki deseti građanin Srbije ima diplomu značajniju od srednjoškolske.

„Ne verujem ni da će ovaj popis dati bolje rezultate. Pretpostavljam da ćemo ostati na deset odsto visokoobrazovanih, ako računamo i građane sa završenim visokim školama. Sa tim smo i dalje daleko od cilja koji je Evropa postavila svim svojim članicama – petina visokoobrazovanog stanovništva do 2020. godine. A iz ove perspektive tek deluje nedostižan cilj da do 2040. godine imamo 40 odsto stanovništva sa fakultetskom diplomom“, kaže prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

Ostaju menadžeri, beže stručnjaci

Pre dve godine obelodanjen je podatak da smo jedina zemlja u Evropi u kojoj broj visokoobrazovanih opada. Otvaranje velikog broja privatnih fakulteta statistički je popravilo sliku o broju diplomiranih, ali ne i strukturu kadrova.

„Ostaju menadžeri i slični kadrovi, a nedostaje nam stručnjaka“, upozorava prof. dr Branko Kovačević.

EU u celini ima oko 25 odsto visokoobrazovanih. U skandinavskim zemljama je gotovo svaki treći odrasli građanin stekao fakultetsku diplomu. Lošiji smo i od regiona, jer je Slovenija, po pojedinim statistikama, već dostigla evropskih 20, a Hrvatska nam je na poslednjem popisu ”bežala” za oko dva odsto.

U nekim procentima, prema rečima prof. Kovačevića, možemo da pariramo Evropi. Ali to najčešće nisu slavne brojke. Recimo, na milion stanovnika EU ima 39.000 studenata, a Srbija 35.000. Ali Srbija ima tek 60 doktoranata na milion stanovnika, a Evropa ih ima hiljadu.

„Imamo veliki broj studenata, ali nisu dovoljno uspešni. Dok je u Evropi prolaznost na studijama 80 odsto, kod nas je 20 do 30. Više od polovine upisanih nikada ne diplomira“, kaže rektor.

A da bismo postizali bolje rezultate, moramo prvo da dobijemo strategiju visokog obrazovanja, jer ovakav dokument nemamo već godinama. Tek sa tim dokumentom, na koji se već dugo čeka, znaćemo kakvi su strateški ciljevi države.

„Kada je reč o pravilima i kriterijumima, mi smo već dostigli evropski nivo, a trudićemo se da tako bude i u brojkama“, kaže prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

B-92