КРАГУЈЕВАЧКИМ СТУДЕНТИМА НОРВЕШКЕ СТИПЕНДИЈЕ
KRAGUJEVAC – Grupa od 25 studenata master studija kragujevačkog Mašinskog i Ekonomskog fakulteta dobila je jednogodišnje stipendije za obavljanje stručnih treninga u norveškoj kompaniji „Rap marin grup“.
Ugovore o stipendiranju primilo je 20 studenata Mašinskog i pet sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu. Program obuka koje je pokrenula norveška multinacionalna kompanija se realizije u saradnji sa Univerzitetom u Kragujevcu i Visokom poslovnom školom Univerziteta iz Bodoa u Norveškoj.
Norveška kompanija je na aukciji 2006. godine kupila društveno preduzeće za inženjering i mašinsku obradu „Zastava mašine“ i poseduje 71 odsto kapitala. Pod nazivom „RAPP Zastava“ kompanija u Kragujevcu danas proizvodi vitla za brodove i naftne platforme i primer je uspešne privatizacije.
Direktor fabrike u Kragujevcu, Slobodan Milovanović, je rekao novinarima da se projekat obuke mladih stručnjaka odnosi na obezbeđivanje dopunske edukacije, stručnu praksu i izradu master radova na teme iz oblasti tehničkih i ekonomskih sistema u okviru Rap grupe.
„Taj program praktično znači da postajemo centar za regrutaciju mladih stručnjaka koji će se pripremati za rad u svim Rap fabrikama u svetu. Obučavaće se za poslove projektovanja, proizvodnje i organizacije, elektrike i montaže kao i za prodaju i servisiranje.
Obuka traje 12 meseci a trening obuhvata učenje i praktičnu obuku u norveškoj kompaniji.
GLAS JAVNOSTI
УСКОРО ПРИВАТНИ ДОМОВИ ЗА СТУДЕНТЕ
Za mesec dana počeće da rade prve privatne ustanove za smeštaj akademaca. Budžetski studenti će se smeštati po simboličnim cenama, a ostali za oko sto evra.
Studenti koji su na ovogodišnjoj raspodeli ostali bez mesta u domu uskoro će, iz podstanarskih soba, moći da se presele u privatne studentske domove. Za mesec dana Ministarstvo prosvete i nauke počeće da izdaje dozvole za rad privatnicima koji bi da se bave smeštajem akademaca.
Ministarstvu se već javilo desetak zainteresovanih, među kojima je i jedan fond iz Velike Britanije. Oni su se raspitivali za lokaciju gde bi gradili dom. Ostali već imaju kapacitete hotela, hostela ili nekog drugog objekta, koji bi da pretvore u prostor za život studenata. Svi su zainteresovani da posluju u Beogradu.
„Za nedelju dana imaćemo pravilnike o standardima gradnje i kategorizacije. Ako ispune sve zadate uslove, privatnici bi dozvole mogli da dobiju već za mesec dana“, objašnjava za „Novosti“ Zoran Trninić, pomoćnik ministra.
„Mnogi od njih se već pripremaju, a najbliži ispunjavanju uslova je jedan dom u Zemunu, sa kapacitetom od 150 kreveta, koji je do sada radio kao hostel.“
Privatni domovi moraće da imaju propisani broj kvadrata, najmanje sto kreveta, dvokrevetne i trokrevetne sobe… Nije obavezno da imaju menzu.
Koliko će stanovanje koštati još se ne zna, ali prema Trninićevim procenama, ne bi trebalo da prelazi ekonomsku cenu u državnim domovima koja je do 9.000 dinara.
„Ukoliko sklope ugovor sa Ministarstvom, ovi domovi moći će da se nađu u sistemu u kome su i državni, pa bi u njima živeli samo budžetski studenti, prema rang-listi. Dakle, studenti bi na jednom mestu konkurisali i za državne i za te privatne. U tom slučaju, plaćali bi do 1.300, kao i u državnim domovima, a ostatak bi dotirala država“, najavljuje Trninić
Dodatni kreveti jesu potrebni, i privatni domovi bi umnogome rasteretili naše kapacitete, ali ne verujem da će veliki broj privatnika uspeti da u kratkom roku ispuni sve kriterijume za dobijanje dozvole“, smatra Milovan Petrović, direktor Studentskog centra Beograd.
„Svake godine povećavamo kapacitete u našim domovima i sada imamo oko 12.000 kreveta. Budžetski studenti kod nas plaćaju od 900 do 1.300 dinara mesečno, a ekonomska cena je od 6.000 do 9.000 dinara“, kaže Petrović za „Novosti“
(MONDO)
ЂАЧКЕ КУХИЊЕ ПОНОВО У СРПСКИМ ШКОЛАМА
ČAČAK – U Slatini kod Čačka održana je 36. smotra učeničkih zadruga Srbije i tribina o školstvu, na kojoj je savetnik ministra prosvete Bogoljub Lazarević najavio skoro donošenje novog zakona o osnovnoj školi.
Novi zakon drugačije će regulisati proširenu delatnost škole, školski udžbenički fond, način pisanja nastavnih programa, zaštitu i bezbednost učenika, učenje na jezicima manjina, prevoz učenika i rad učeničkih zadruga, rekao je Lazarević.
Lazarević je naveo da novi zakon ukida kategoriju „đaci pešaci“, a u školu vraća đačke kuhinje, jer deca moraju imati bar jedan topli obrok u školi.
On je kazao da će se novi zakon o osnovnoj školi krajem ovog meseca naći na javnoj raspravi, a početkom decembra u skupštinskoj proceduri.
Radna grupa koja je radila na novom zakonu koristila je iskustva iz osnovnog obrazovanja razvijenih zemalja, kao sto su Norveška, Švedska Finska i Rusija, naveo je on na tribini, na kojoj je govorio i pomoćnik ministra prosvete i nauke Želimir Popov.
KURIR
КЊИГУ У ШАКЕ
(arhivska fotografija)
Odmah da kažemo – studenti jesu u pravu: školarine jesu previsoke i imaju smisla predlozi da se omogući besplatno studiranje svima koji to žele na prvoj godini, pa ko se pokaže da vredi, radi – neka ostane na budžetu, a ko ne – neka plaća ekonomsku cenu studija, jer ne treba zaboraviti i muke koje muče fakulteti, naročito svake zime. Takođe su u pravu i kada traže da svi koji su stekli 48 bodova dobiju budžetski indeks, zato što im je vlada tako obećala prošle godine i zato što je to omogućeno većini njihovih kolega. Međutim…
1.Pravila studiranja po Bolonji su uvedena zakonom iz 2005. godine, uključujući i famoznih 60 bodova. Država od tada na pritisak studenata i njihovih roditelja svake godine spušta upisni prag, jer je prolaznost katastrofalna.
2. Argument studenata je da se do 60 bodova teško stiže jer fakulteti nisu reformisali svoje nastavne planove i programe. Tačno. Ali je tačno i da je najbolja efikasnost upravo na najtežim fakultetima, što dokazuju analize koje radi Rektorat poslednjih nekoliko godina (matematika, arhitektura, elektrotehnika, fizička hemija…). Društveni fakulteti, koji su i najmasovniji i odakle obično polaze sve studentske bune, na začelju su liste i po ocenama i po vremenu potrebnom za dobijanje diplome.
3. Studenti protestuju, gotovo po pravilu, na početku školske godine. Pravila studiranja i školarine bila su poznata i u junu. Osim toga, cena studija nije menjana nekoliko godina. Ne kažemo da je indeks jeftin, teško se danas živi sa manje od prosečne plate, ali to bi baš trebao da bude razlog da se jače zagreje stolica i olakša roditeljska muka.
4. Brzo živimo, pa brzo i zaboravljamo. Setimo se u kakvim su uslovima studirale generacije devedesetih – sankcije, ratovi, izbeglice, prazni rafovi, plate od šest maraka, bombardovanje, pa se i tada učilo i plaćalo, a slika visokog obrazovanja je bila potpuno drugačija. Studenti nisu imali tako širok izbor kada su u pitanju fakulteti, visoke škole i smerovi.I tada su bili zastareli nastavni planovi i programi, stručnih predmeta je bilo jako malo, ako ih je i bilo, praktičan rad je bio ravan nuli, a primera radi, na novinarstvu su primali samo 30 studenata, i to je bio jedini smer te vrste u zemlji. I tada nije bilo posla.
5.Takođe je činjenica da se protesti studenata tolerišu poslednjih nekoliko godina zbog ubiranja političkih poena. Uvek je neka izborna godina i ko god bio na vlasti, posle iskustva iz Slobinog vremena, više nikome ne odgovara da ima mladost na ulicama, makar ih demonstriralo samo 200.
Poenta je: knjigu u šake – i profesori i studenti. Prvi da bi ih reformisali u skladu sa zahtevima modernog vremena, a drugi da bi što pre došli do diplome, jer to bi valjda i trebalo da bude cilj, uz znanje koje se stiče, naravno. Večitih i loših studenata je uvek bilo i biće. Stvar je u tome što ih ne treba slušati samo zato što su najglasniji, na uštrb onih koji ćute i uče. Zato je najveći krivac država koja se ne pridržava sopstvenih zakona. Kada ih ona bude poštovala, poštovaće ih i njeni građani. A tada neće biti potrebe da bilo ko bude na ulici.
Sandra Gucijan
ОСНОВНА ШКОЛА „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“ У ПРОГРАМУ ШКОЛА БЕЗ НАСИЉА
Beograd, 5. oktobar 2011. godine –Osnovna škola „Branko Radičević“ u Kruševcu se, zahvaljujući donaciji kompanije „Deleze grup“, uključila u program UNICEF-a „Škola bez nasilja“ čiji je cilj stvаrаnjе bеzbеdnе i pоdsticајnе srеdinе zа učеnjе i rаzvој. Zaposleni i učenici škole će kroz ovaj program steći kоnkrеtnа znаnjа о tоmе kаkо da reaguju na različite oblike nasilja u svojoj okolini i kroz podsticanje dijaloga, reše nastalu situaciju.
„Već godinama, osnovni cilj naše škole je stvaranje ambijenta, kako materijalnog tako i radnog, koji bi učenicima obezbedio školovanje po njihovoj meri. To podrazumeva čitav niz nastavnih i vannastavnih aktivnosti po kojima je naša škola poznata. Stoga je i ideja o prijavi za projekat „Škola bez nasilja“, pre tri godine, logičan sled za napredak. Naše zadovoljstvo zbog početka realizacije je utoliko veće, što je kompanija Deleze Grup odabrala nas, kako bi započeli rad na projekatu, na čemu im se unapred zahvaljujemo, sa željom da realizacija projekta ostvari sve postavljene ciljeve, a mi postanemo deo mreže Škole bez nasilja“, izjavila je Dijana Kitanović, direktor Osnovne škole „Branko Radičević“.
Do sada, u opštini Kruševac, u program „Škola bez nasilja“ ušle su četiri škole iz okoline i to: „Sveti Sava“, „Vladislav Savić Jan“ , „Brana Pavlović“ i „Knez Lazar“. Peta škola koja ulazi u program „Škola bez nasilja“, zahvaljujući kompaniji Deleze je Osnovna škola „Branko Radičević“.
„Unapredjenje opšteg društvenog ambijenta i stvaranje kvalitetnijih preduslova za razvoj dece predstavljaju naše važne ciljeve u segmentu društveno odgovornog poslovanja. Članstvo u Radnoj grupu za zaštitu dečijih prava u okviru Global Compact UN nas obavezuje da kroz svoje poslovanje poštujemo i promovišemo dečija prava i zalažemo se za podsticajan i kvalitetan razvoj sve dece. Prepoznavanje i prevencija agresivnosti su veliki i važan doprinos na tom puta, a UNICEF program „Škola bez nasilja“ je jedan od najkvalitetnijih edukativnih programa u zemlji. Sa velikim zadovoljstvom podržavamo realizaciju ovog programa u OŠ „Branko Radičević“ i najavljujemo da će kvalitetniji život dece biti cilj naših brojnih kampanja i aktivnosti u narednom periodu“, izjavila je Milica Babić, CSR manager u kompaniji Deleze.
UNICEF u saradnji sa brojnim partnerima već šest godina sprovodi program „Škola bez nasilja“, koji je namenjen deci, nastavnicima i zaposlenima u školama, ali i roditeljima i celokupnoj lokalnoj zajednici. U program je do sada uključeno više od 210.000 učenika u 212 osnovnih i devet srednjih škola, u 69 mesta u Srbiji.
———————————————————————————————————————–
Prоgrаm „Škоlа bеz nаsilја“ finаnsirа sе isklјučivо srеdstvimа prikuplјеnim u lоkаlnој zајеdnici, dоnаciјаmа grаđаnа i privrеdnikа prеkо „usvајаnjа škоlа“. I pоrеd svih dо sаdа prikuplјеnih srеdstаvа, pоtrеbnо је još donacija dа bi sе u prоgrаm uklјučile sve zainteresovane škole i kako bi pоstао sаstаvni dео nаšеg оbrаzоvnоg sistеmа.
Zainteresovani donatori mogu da pruže podršku programu uplatom novčanih sredstava na žiro račun UNICEF-a, a sve potrebne informacije mogu se pronaći na www.unicef.rs/korp-sektor.html
UNICEF
