Правна питања и одговори

U Osnovnoj školi „Kralj Petar Prvi“  je održan tradicionalni „Jesenji karneval“ u kome su učestvovali učenici od prvog do četvrtog razreda. Škola je dobila i novo rekonstruisano dvorište.

– Na inicijativu roditelja škole, a uz podršku Kancelarije za mlade, „Zelenilo – Beograd“ renoviralo je dvorište sa ciljem da ono bude bezbednije i lepše mesto za đake koji svoje slobodno vreme provode upravo ovde. Pre šest meseci uputili smo poziv uspešnim preduzećima da se uključe u našu akciju. „Unika osiguranje“ uradilo je dvorište u OŠ „Mika Petrović Alas“, a nastavljamo u „Braći Baruh“. Našem pozivu odazvalo se i „Zelenilo – Beograd“, pa je danas škola „Kralj Petar Prvi“ dobila novi parkić. Sledeća akcija biće u osnovnoj školi u naselju Altina u Zemunu – rekao je Kosta Andrić, direktor Kancelarije za mlade.

Radnici „Zelenila – Beograd“ očistili su dvorište, postavili nove rekvizite za igru i zaštitili šahtove. Školu su donirali i sa cvećem i sadnicama.

Današnjoj svečanosti prisustvovali su i Petar Rakočević, zamenik direktora JKP „Zelenilo – Beograd“, i Ana Danilović, potpredsednica opštine Stari grad.

STUDIO B

Tradicionalna dečja manifestacija „Radost Evrope“ biće održana u Beogradu od 1. do 5. oktobra, u organizaciji Dečjeg kultiurnog centra a pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda. Na 42. Međunarodnim susretima učestvovaće deca iz 19 evropskih zemalja, a tema ovogodišnje manifestacije je „Kad bi drveće hodalo“, po nazivu pesme Grigora Viteza.

Tokom pet dana trajanja manifestacije deca iz cele Evrope imaće priliku da se druže i predstave različitim umetničkim programima – klasičnom, tradicionalnom, džez i savremenom igrom, dramom, muzikom i filmom. Manifestacija „Radost Evrope 2011“ počeće u subotu, 1. oktobra karnevalom u okviru kojeg je planiran svečani defile od platoa kod Crkve Svetog Marka do fontane na „Tašu“, sa početkom u 17 sati. U okviru manifestacije, 3. oktobra, biće održana tri koncerta „Susreti prijateljstva“ u Velikoj dvorani Dečjeg kulturnog centra Beograda. A svečani koncert u Sava Centru biće održan 5. oktobra u 20 sati, koji će direktno prenositi RTS.

Na manifestacijama „Radost Evrope“ i „Dečja nedelja“ učestvovaće i deca sa invaliditetom. Predsednik Savetodavnog tela za osobe sa invaliditetom pri kabinetu gradonačelnika, Darko Ivić rekao je da je grad na taj način želeo da omogući druženje dece sa invaliditetom sa mališanima iz čitave Evrope, što je veoma važno za njihovu inkluziju.

– Pripremili smo nekoliko zanimljivih druženja i na izvestan način spojili dešavanja u okviru „Radosti Evrope“ i „Dečje nedelje“, koja je ove godine posvećena deci sa invaliditetom. Najpre će mališani u subotu učestvovati na velikom karnevalu „Radosti Evrope“, zatim u ponedeljak u 18.30 sati deca će se družiti s vršnjacima iz Litvanije, Hrvatske i Crne Gore, koji će prvi put doći u Školu za oštećene sluhom – nagluve „Stefan Dečanski“. Predviđen je prigodan program za goste i zajednička izrada predmeta od gline. Istog dana, pedesetoro dece sa invaliditetom prisustovaće koncertima dece iz evropskih zemalja, koja će se predstavljati u 11, 16 i 20 časova u Dečjem kulturnom centru – rekao je Ivić. Deca sa invaliditetom učestvovaće i u sportskim aktivnostima, koje su predviđene za utorak na Adi Ciganliji.

GSP prevozi decu

I ove godine Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd prevoziće decu, učesnike međunarodne manifestacije „Radost Evrope“. Direktor GSP-a Mileta Radojević, koji je i predsednik Odbora manifestacije, rekao je da je to veoma važna i jedna od najstarijih manifestacija u zemlji i regionu.

– Manifestacija bi trebalo da podstakne učesnike da promovišu zaštitu životne sredine, utiču na razvoj ekološke svesti i ljubavi prema prirodi – istakao je Radojević. Prema njegovim rečima, GSP „Beograd“ je i do sada prevozio učesnike brojnih kulturnih i sportskih manifestacija koje su se održavale u prestonici.

DANAS

Beograd — Čak 22 škole u Srbiji prenaseljene, dok njih 500 ima manje od po petoro učenika i preti im ukidanje.

Škole u kojima je najveća gužva su u Novom Pazaru, gde ih ima čak devet, pet ih je u Novom Sadu, četiri u Beogradu, i po jedna u Nišu, Aleksincu, Jagodini i Lapovu.

Dokle zakonom predviđeno da jednu školu pohađa 600-800 dece, veliki je broj onih u kojima znanja stiče više od hiljadu đaka, a u prenaseljenim ih ima i po 2.000.

U školama u kojima se nastava odvija u tri smene, jutarnja smena kreće u sedam ujutro, popodnevna u 15 sati, a u međusmeni od 12 do 15 su đaci nižih razreda. Dešava se, kaže Trninić, da se onima koji idu popodne časovi završe i u devet uveče.

Novi Pazar je, inače, jedna od ”najmlađih” opština u Srbiji, sa najvećim brojem đaka u odnosu na veličinu opštine, a posebno na školske potencijale. Ovu godinu upisalo je, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, 12.021 dete. Izgradnja školske infrastrukture veoma dugo već ne prati demografski ”bum”.

„U dogovoru sa Evropskom investicionom bankom problem nastave u tri smene biće konačno rešen. – Kada se okonča prva faza dogovorenog projekta, ostaće još samo pet škola u Novom Pazaru, koje ne možemo da rasteretimo dok opština ne nađe lokacije za izgradnju novih. Jer postojeća zdanja, iz bezbednosnih razloga, nemoguće je nadgraditi“, kaže Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete za učenička i studentska pitanja.

Ova faza projekta koštaće oko 17 miliona evra, i u to je uključen završetak jedne nedovršene škole u Jagodini i nadogradnja i opremanje OŠ u Aleksincu, Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru, i beogradskim naseljima Borči, Kaluđerici i Kumodražu. Biće izgrađene i po jedna škola u novosadskom naselju Klisa, Novom Pazaru i Lapovu.

Za razliku od prebukiranih kuća znanja, u Srbiji, prema podacima Ministarstva prosvete, postoji minimalno 500 škola koje imaju manje od pet đaka. Tačnije, u pitanju su izdvojeni razredi po selima. Kako kažu u Nemanjinoj, svake godine veliki broj opština traži otvaranje takvih odeljenja, jer zbog loših puteva ne mogu da organizuju prevoz dece do matične škole.

Najviše izdvojenih odeljenja sa manje od pet đaka ima u školskoj upravi Leskovac (158), Ranilug (124), Užice (77), Novi Sad (75), Valjevo (62), Zaječar (43).

Osnovnu školu ove školske godine pohađa 579.042 đaka, što je za 17.000 manje nego pre deceniju.

b-92

U Srbiji postoji samo jedna osnovna škola čiji nastavnici drže časove u bolnicama ili kućnim uslovima

Na Univerzitetskoj dečjoj klinici časovi se organizuju tokom dijalize

Časovi za ove mališane ne počinju školskim zvonom i oni ne sede u klupama, već u bolničkim krevetima. Predavanje traje dok im to dozvoli koncentracija, a nastavnici su kod njih uvek dobrodošli. Reč je o oboleloj deci koja nisu u mogućnosti da redovno idu u školu. Samo od raka se u Srbiji godišnje leči između 300 i 400 mališana. Terapije su često dugotrajne, a pored njih školovanje treba omogućiti i deci oboleloj od bubrežnih i drugih teških i sporo izlečivih bolesti.

– Nastava se održava tokom dijalize koja traje nekoliko sati, više puta nedeljno u beogradskoj Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj. Mališani prate predavanja po razredima, a nastavnici sa njima moraju da budu strpljivi jer deca – bubrežni bolesnici često nemaju dovoljno pažnje zbog pada krvnog pritiska tokom dijalize – kaže Jelena Alavanja, predsednica Udruženja dece bubrežnih bolesnika i transplantiranih osoba „Sve za osmeh”.

Ovakav vid nastave po bolnicama ili u kućnim uslovima organizuje se, po rečima naše sagovornice, samo za osnovce dok su deca u srednjoj školi diskriminisana jer nemaju mogućnost redovnog školovanja.

– Ukoliko oboleli ima nekoga od članova porodice ko može da mu donira organ, onda pripreme za dijalizu, operaciju i postoperativni tok traju oko godinu dana, ali ako pacijent nema ovu mogućnost već se nalazi na listi čekanja za transplantaciju bubrega, onda na dijalizi provodi i do deset godina. Za to vreme dete ima male, ili gotovo nikakve mogućnosti za školovanje. Trenutno se u Srbiji na kućnoj dijalizi nalazi troje ili četvoro dece, a u Univerzitetskoj dečjoj klinici na dijalizi je petnaestak mališana – objašnjava Jelena Alavanja.

I za decu obolelu od raka koja su na lečenju u beogradskim bolnicama nastava se organizuje u bolničkim odeljenjima. Čas bi, kako kaže Žana Korolija, član Upravnog odbora Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka, trebalo da traje 45 minuta, ali bolesni mališani često nemaju snage da toliko dugo prate predavanje.

– U Beogradu je nastava za bolesnu decu organizovana tokom cele osnovne škole, a ovakav vid školovanja postoji još samo u Novom Sadu i to za prva četiri razreda. Naše udruženje pokušava da organizuje sličan vid nastave u Nišu – kaže Žana Korolija.

I ona ističe da je ogroman problem što srednjoškolci tokom bolesti praktično nemaju mogućnost da se školuju.

Jedina osnovna škola u Srbiji koja organizuje nastavu po kućama je beogradska OŠ „Dragan Hercog”, a trenutno se na ovaj način školuje 44 mališana. Nastavnici ove škole drže časove i u 11 beogradskih bolnica. U Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj nastava se održava u šest odeljenja – tri mlađih razreda i tri starijih.

– Drugačije je držati čas u kući đaka ili u bolnici, a nastavnik stalno mora da ima na umu zdravstveno stanje učenika i da mu se prilagodi. Deca imaju iste predmete kao i njihovi vršnjaci u drugim školama; uče četiri jezika, biraju izborne predmete… Učenici vole nastavu, vezuju se za profesore i postižu dobre rezultate – kaže Zoran Aleksić, direktor OŠ „Dragan Hercog”.

Dejana Ivanović

———————————————————–

Pomoć školama u Srbiji

Osnovna škola „Miodrag Matić” radi pri zdravstvenoj ustanovi – Specijalna bolnica za dečju paralizu i Stacionar u Sokobanjskoj ulici u Beogradu.

– Radimo po specijalnom programu za učenike sa cerebralnom paralizom. Nastavnici su završili Defektološki fakultet, imamo i tri logopeda i školskog psihologa – objašnjava magistar Zoran Andrejić, direktor OŠ „Miodrag Matić”.

U Srbiji deca obolela od cerebralne paralize, po novom zakonu mogu da se uključe u redovnu školu, a od pre dve godine ova škola učestvuje u projektu inkluzivnog obrazovanja.

– U obavezi smo da svakoj školi, ukoliko ima učenika obolelog od cerebralne paralize, damo podršku. Obraćale su nam se škole iz Kragujevca, Subotice, Požarevca, i naš stručni tim je pomagao, pružao stručnu pomoć, pre svega u izradi programa za đake obolele od cerebralne paralize – kaže Andrejić.

———————————————————–

Srednjoškolci ne uče po istom programu

– Gotovo je nemoguće organizovati nastavu za bolesne srednjoškolce u bolnicama i u kućnim uslovima, jer oni se upisuju u različite škole – gimnaziju ili stručne obrazovne ustanove, nisu na istim smerovima, imaju različite predmete i uče po drugačijim programima. Za učenike srednjih škola koji su opravdano i duže odsutni zbog bolesti u školi se organizuje pripremna nastava i polaganje razrednog ispita – objašnjava Gordana Cvetković, načelnica Školske uprave Beograd.

Rad bolničkih grupa je, kako objašnjava naša sagovornica, regulisan zakonom o predškolskom obrazovanju, a ovaj vid predškolske nastave organizuje se pri bolnicama u Srbiji i finansira se iz budžeta republike Srbije.

POLITIKA

Zorica F, spremačica škole “”Dositej Obradović“ u Beloj Crkvi, dobila je otkaz zbog šamaranja desetogodišnjeg Roma A. S., iako su joj ostala tri meseca do penzije. Škola je poslednje mesto gde se deca vaspitavaju batinama, ističe zaštitnik građana Saša Janković.

Ilustracija (Guliver/Getty Images)

Učenika romske nacionalnosti A. S. (10) ošamarila je dva puta Zorica F. jer je trčeći na malom odmoru, u aprilu ove godine, nehotice na hodniku naleteo na nju.

A. S spremačica je ošamarila dva puta i jednom ga udarila po leđima, tvrde roditelji desetogodišnjaka.

Zaštitnik građana Saša Janković ističe da je ovakva vrsta nasilja apsolutno zabranjena i potpuno nedolična.

„Prosvetni radnici i svi koji rade u obrazovnim ustanovama moraju da daju primer i da imaju u vidu da deca to što vide u školi pamte i tako se ponašaju kad iz škole izađu. Osim što je nasilje u školama zakonom zabranjeno, mislim da je obrazovna ustanova poslednje mesto gde bi se deca vaspitavala batinama. To je nedopustivo i kazne moraju da budu znatno oštrije“, kategoričan je Janković.

Zorica F. je posle ovog ispada suspendovana, a ubrzo potom je pokrenut disciplinski postupak, nakon čega je škola odlučila da raskine radni odnos sa zaposlenom, iako su joj do penzije ostala samo tri meseca.

„Radi se o nasilju nad detetom i mi tu nismo pravili kompromis, a nacionalnost učenika uopšte nije u pitanju. Kod nas u školu idu i Česi i Srbi i Romi, i nikad nije bilo mržnje niti nasilja na nacionalnoj osnovi. E sada, može se voditi polemika po pitanju afekta, jer je dečak naleteo na nju, udario je, a onda je ona njega, možda i refleksno ošamarila. Možda bi tako svako od nas postupio. Ipak, za šamare nema opravdanja. Nasilje ne tolerišemo i tu nema potrebe da se čeka bilo kakva odluka suda, mi odmah dajemo otkaz. Takođe, prilikom postupka ispitali smo sve učiteljice, pedagoge, da li imaju neka saznanja o ovom slučaju. Želimo da ovakve stvari iskorenimo i da se više nikad ne ponove „, rekla je za „Blic“ Veselina Stojanović, direktorka škole „Dositej Obradović“ u Beloj Crkvi.

Majka dečaka koga je išamarala spremačica naočigled okupljene dece ističe da svako treba da snosi sankcije za ono što je uradio.

„Ja sam samo pitala direktorku ko će i kako da nadoknadi detetu pretrpljeni strah, to što je on počeo da popušta u školi, što je na njega bačena ljaga i što je obeležen u društvu. Mi ćemo pokrenuti privatnu tužbu protiv spremačice i ne želimo da se na ovom završi“, ispričala je za „Blic“ kivna majka.

Prema rečima direktorke OŠ „Dositej Obradović“, otkaz zbog nasilja nad decom nije prvi u ovoj školi.

„Otpustili smo majstora jer je terao decu da ulaze kroz prozor škole, koji im je ostavio otvoren, pa su mu iznosili alat i materijal. Po kratkom postupku smo mu dali otkaz. Svaka zloupotreba dece je za nas jasan prekršaj“, kaže direktorka Veselina Stojanović.

(MONDO)