Правна питања и одговори

Izdavanjem prostora škole dolaze do dodatnih sredstava, koja dobro dođu za funkcionisanje ustanove. Najviše se izdaju fiskulturne sale, a cena je od 1.200 dinara po satu

Izdavanje prostora u zakup postalo je praksa u većini beogradskim osnovnih škola. Novac koji se dobija iz gradske kase za pokrivanje materijalnih troškova je nedovoljan, a treba ulagati i u usavršavanje zaposlenih, osavremenjavanje nastave… Uglavnom se izdaju fiskulturne i svečane sale, ali i učionice.

Odluku o davanju prostora u zakupu donosi školski odbor, a zatim se objavljuje oglas u kojem se prezentuje ponuda škola. Od pristiglih ponuda bira se ona najpovoljnija, a novac koji se sakupi na ovaj način ide školi.

„Prostor izdajemo poslednje dve godine, jer je novac koji dobijamo za materijalne troškove nedovoljan“, rekla je za „Novosti“ Olivera Abadić, direktor OŠ „Dragan Kovačević“.

„Bili smo u situaciji da dva meseca nismo platili račune za struju, jer nismo imali novca. Sredstva od zakupa se isključivo ulažu u stručno usavršavanje nastavnika, kupovinu učila, ali i sredstava za higijenu, kao što su toalet-papir ili sapun.

Pošto se nastava u ovoj školi završava u 17 časova, izdavanje prostora je moguće samo posle ovog vremena. U oglasu koji je škola objavila navodi se da je početna cena zakupa fiskulturne sale od 1.200 dinara po satu, svečane sale od 1.000 dinara, učionice od 400 dinara za čas. Prostor se ne izdaje za grupne sportove, već za jogu ili ples.

„Od novca koji dobijemo uspeli smo da sredimo sanitarne čvorove, da kupimo dve pametne table, da obezbedimo zaposlenima stručno usavršavanje“, naveo je Anđelko Kunarac, direktor Osnovne škole „Skadarlija“.

„Sredili smo staru garažu, koja je data u zakup štampariji gde se sada štampa glasilo škole i svi ostali materijali. Cena izdavanja sale je od pet do 15 evra po satu, dok je za sadržaje koji su vezani za kulturu i obrazovanje oko 500 dinara po satu po satu.“

Kunarac za „Novosti“ ističe da se škole trude da same obezbede deo novca i oslobode nadležne dela tereta, ali da zbog toga trpe i kritike.

(MONDO)

Beograd — Oko 60 odsto odličnih srednjoškolaca koji su upisali fakultet u Beogradu i konkurisali za dom, ostalo je bez smeštaja

Za studentski dom konkurisalo je više od 2.300 brucoša, ali će na početku studentske godine u domove SC moći da se useli tek oko 920 brucoša, kaže direktor Studentskog centra „Beograd“ Milovan Petrović.

Petrović je istakao da će još 30 odsto brucoša dobiti smeštaj do kraja kalendarske godine. Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović uručio je na svečanosti u domu „Karaburma“ ključeve za prvih pet najbolje plasiranih devojaka.

369 devojaka je konkurisalo sa prosečnom ocenom 5.00. Poželevši brucošima uspešno školovanje, Obradović je rekao da vlada Srbije svake godine ulaže u podizanje kvaliteta studentskog standarda.

Planirali smo da ove godine renoviramo domove „Patris Lumumba“. „Mika Mitrović“, kao i objekte na Avali i Zlatiboru, rekao je ministar prosvete i nauke i podsetio da je započeta izgradnja studentskog centra u Nišu.

Brucoškinjama je savet dao i ministar obrazovanja Žarko Obradović, koji je i sam živeo u Studenjaku. Kako kaže, treba iskoristi sve prednosti života u domu, od besplatnih predavanja, filmskih projekcija, a prijateljstva stečena tu ostaju za ceo život.

“To su lepe godine, ostaju u lepom sećanju. Verujte, ja i dan-danas srećem puno ljudi koji su živeli u studentskom gradu i onda se znamo po tome. Ovaj kaže – ja sam živeo u ovom bloku, ja sam u drugom. Mislim da je to jedan lep period života”, kaže Obradović.

U objektima SC „Beograd“ smešteno je 12.000 studenata, a dnevno bude posluženo 25.000 obroka. Raspodela soba za brucoše muškarce počeće sutra, a od 15. novembra i za studentre starijih godina.

(Тanjug)

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije otkazala je štrajk upozorenja najavljen za 3. oktobra, jer su prosvetari dobili čvrsta uverenja od ministarstva da će dug prema zaposlenima biti isplaćen

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) otkazala je danas štrajk upozorenja najavljen za ponedeljak 3. oktobra, jer su prosvetari od resornog ministra dobili čvrsta uveravanja da će nakon rebalansa budžeta država ispuniti dug prema zaposlenima u prosveti.

Predsednik Unije Dragan Matijević rekao je da je u današnjem telefonskom razgovoru sa ministrom Žarkom Obradovićem dobio uveravanja da će zasedanje Skupštine Srbije, posvećeno rebalansu budžeta, biti održano 11. oktobra.

Usvajanjem rebalansa budžeta biće stvoreni pravni i finansijski uslovi da Ministarstvo prosvete i nauke ispuni dug prema prosvetnim radnicima, preneo je Matijević reči ministra Obradovićа

Tu se pre svega misli na isplatu jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu i isplatu otpremnina kolegama iz Vojvodine, kao i na isplatu jubilarnih nagrada za 2011. godinu, što će biti obaveza lokalnih samouprava.

„Ministar prosvete čvrsto stoji iza obećanja da će odmah nakon rebalansa budžeta“, taj novac „leći“ na račune, rekao je Matijević i podsetio da je po sporazumu predviđeno da jubilarne nagrade za 2011. godinu budu isplaćene do kraja godine.

Ministar Obradović ranije danas je najavio da će u toku dana razgovarati sa premijerom Mirkom Cvetkovićem o dugu države prema prosvetarima i poručio da nema potrebe za štrajkom i dovođenjem u pitanje održavanja nastave.

Sve preuzete obaveze biće izvršene nakon rebalansa budžeta, rekao je Obradović i zamolio nastavnike da razumeju ekonomsku situaciju.

Mogući štrajk i obaveze države danas su bili tema i na konferenciji za novinare u organizaciji Sindikata obrazovanja Srbije.

Sindikat je najavio da će razmotriti mogućnost stupanja u štrajk krajem oktobra, ukoliko se zaposlenima u obrazovanju do tog roka ne isplate jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu.

(Tanjug)

Penzionisana šefica zatvorskih čuvara u Požarevcu Radmila Jovanović Canić priznala je danas na suđenju za aferu „Indeks“ da je dala 5.000 evra.

Optužena Radmila je platila polaganje ispita za koje „nije imala vremena“, i rekla je da na te ispite nije ni izlazila.

Radmila Jovanović Canić (56) je na suđenju pred Višim sudom u Smederevu priznala da je kupovala ispite na Pravnom fakultetu u Kragujevcu i da je napredovala od administrativnog radnika preko nadzornika u ženskom delu zatvora do zapovednika obezbeđenja.

Ona je sa beneficiranim radnim stažom otišla u penziju u maju 2009. godine, a na pitanje suda odgovorila je da ima penziju od 72.000 dinara i da je završila Pravni fakultet u Kragujevcu.

Optužena Jasmina Petrović negirala je danas navode optužnice da je posredovala u davanju mita od 5.000 evra koji je Canić dala profesoru Todoru Podgorcu, koji je zatim taj novac raspodelio na nekoliko profesora koji su upisivali ocene u indeks.

Jasmina Petrović je u suočenju rekla svojoj kumi Canić da je srebroljubiva i da je to znala cela Zabela.

Prema optužnici, diploma se mogla dobiti za 12.000 evra do 16.000 evra ili za automobil „bmw“, a pozitivna ocena za jedan ispit „koštala“ je od 100 evra do 1.500 evra.

Optuženo je 87 profesora, studenata i navodnih posrednika u korupciji.

Profesori se terete za ukupno 159 krivičnih dela, od kojih je 114 dela primanja mita i 45 zloupotreba službenog položaja.

(Beta)

Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) akreditovala je još dva privatna univerziteta, pa trenutno u Srbiji licencu ima 15 univerziteta. U postupku akreditacije su još četiri univerziteta.

Novoakreditovani su Evropski univerzitet i Union – Nikola Tesla, oba iz Beograda, rekla je Tanjugu predsednica KAPK Vera Vujčić i navela da su još četiri ustanove u postupku akreditacije i za njih će ishodi biti poznati do 1. novembra.

Tri od ta četiri univerziteta – Univerzitet Alfa (bivši Univerzitet Braća Karić), Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru i beogradska Akademija lepih umetnosti, ne zadovoljavaju neophodan uslov o postojanju studijskih programa u tri polja i na tri nivoa, odnosno za školovanje na osnovnim, diplomskim i doktorskim studijama, rekla je Vujčić.

Univerzitet Union tokom postupka akeditacije podelio se na dva univerziteta i drugi deo te ustanove je pod aktom upozorenja, rekla je predsednica KAPK i najavila da će od iduće godine akreditacija krenuti od početka, proverom visokih strukovnih škola, jer se taj proces ponavlja na svakih pet godina.

Od akreditovanih državnih univerziteta tri su u Beogradu (Univerzitet u Beogradu, Univerzitet umetnosti i Univerzitet odbrane) i po jedan u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Prištini, Novom Pazaru.

Među privatnim univerzitetima, ranije su akreditovani beogradski Singidunum, Megatrend, Metropolitan, Privredna akademija u Novom Sadu i Edukons u Sremskoj Kamenici.

(Tanjug)