ОБРАДОВИЋ: НАГРАДЕ И ОТПРЕМНИНЕ ПОСЛЕ РЕБАЛАНСА
РТВ
(слика из архиве)
Министар просвете и науке Жарко Обрадовић потврдио је у Новом Саду да ће јубиларне награде и заостале отпремнине бити исплаћене просветним радницима, али са извесним закашњењем док се не усвоји ребаланс буџета за ову годину, највероватније 11. новембра.
„Награде и отпремнине нису питање добре воље, него само стања буџета, односно расположивог новца. О томе ћу ових дана разговарати с премијером и министром финансија Мирком Цветковићем, а онда ћу бити у ситуацији да званично обавестим јавност о роковима“, додао је он у изјави новинарима након полагања камена темељца за надградњу Основне школе „Светозар Марковић – Тоза“.
Према његовим речима, Законом о буџетском систему за 2011. годину гарантована су средства за јубиларне награде, а на локалним самоуправама је да то и остваре.
„Знам да је веома мали број општина и градова то и учинио, управо због недостатка новца проузрокованог смањењем нивоа трансферних средстава. Ребалансом буџета ћемо обезбедити новац за награде и отпремнине уназад три године, а онда ћемо, у сарадњи са синдикатима, решити то питање“, рекао је министар.
„Све што смо прихватили као обавезу ћемо и испунити, уз закашњење од неколико недеља, а према информацијама које сам јутрос добио Скупштина Србије ће о ребалансу буџета расправљати 11. новембра“, рекао је Обрадовић.
Мало наставника ће остати без посла
Министар просвете и науке изјавио је да ће мало наставника широм Србије остати без посла, упркос томе што је због ниског наталитета смањен број ученика, а тиме и разреда.
„У целој Србији само 158 наставника уопште не држи наставу, њих око 2.100 има недовољан фонд часова од 10 до 50 одсто, али у исто време постоји и нешто више од 2.000 предавача за које су школе исказале потребу“, указао је министар.
Према његовим речима, ресор на чијем је челу, заједно са школским управама, провериће све достављене податке и помоћи наставницима с недовољним бројем часова да их допуне, а чак и за поменутих 158 људи који ни не одлазе у учионице покушати да нађе адекватан посао.
Смањен број одељења
„У протекле три године смо смањили број одељења за скоро 1.600, а то није условило велика померања, нити потресе у образовном систему. То говори да радимо систематски, да сарађујемо са школским управама и синдикатима у тражењу решења која неће довести у питање квалитет образовања, али неће ни изазвати социјалне потресе“, наставио је Обрадовић.
Велики проблем за читаво друштво, међутим, како је истакао, представља лоша демографска ситуација у Србији.
„Желели бисмо да имамо више деце у школама, а у условима када их је све мање логично је да морамо систем да рационализујемо, да на најбољи начин користимо новац који нам је на располагању. Истовремено желимо да стално унапређујемо квалитет образовања и да не доведемо у питање право деце на образовање, укључујући и учење на матерњем језику, што у условима кризе није лако“, закључио је Обрадовић.
ЛЕПОСАВИЋ: ШКОЛСКИ ЧАС НА ОТВОРЕНОМ
U Leposaviću su đaci i nastavnici prvi školski čas održali ispred lokalne crkve
Ðaci i nastavnici škola u Leposaviću juče su prvi čas održali na otvorenom, ispred lokalne crkve u Leposaviću.
Ðake, koji su nosili srpske zastave, ispred hrama je dočekao starešina protojerej Milomir Vlašković.
Obraćajući se đacima, Vlašković je rekao da su došli „na čas nad časovima, koji je ujedno čas istorije, srpskog jezika, matematike i svih drugih predmeta“.
On je pozvao omladinu Leposavića na jedinstvo, jer, kako je naglasio, u jedinstvu je spas.
Protojerej Vlašković je kazao đacima da su na srpskoj zemlji sa koje neće nestati srpski narod i pored svih pokušaja onih koji bi hteli da se to dogodi.
(Tanjug)
ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПРЕДШКОЛСКИХ ПРОГРАМА 3,75 МИЛИОНА ЕВРА
Delegacija EU u Srbiji i Ministarstvo prosvete i nauke predstaviće sledeće sedmice projekat „Unapređivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji“, za čiju je realizaciju iz pretpristupnih fondova izdvojeno 3,75 miliona evra.
Taj projekat bi, kako je saopšteno, trebalo da unapredi uslove za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece iz posebno osetljivih grupa, poboljša kvalitet ponude predškolskih programa i proširi prostorne kapacitete predškolskih ustanova u Srbiji.
U projektu će učestvovati 15 lokalnih samouprava – Aranđelovac, Bela Palanka, Beočin, Gadžin Han, Kruševac, Leskovac, Mali Zvornik, Petrovac na Mlavi, Požarevac, Ražanj, Ruma, Šabac, Surdulica, Tutin i Užice.
Projekat, koji će trajati do januara 2014. godine, predviđa unapređenje pravnog okvira i kvaliteta ponude predškolskih programa kako bi se njima obuhvatio veći broj dece iz oseljivih društvenih grupa.
EU je za realizaciju projekta „Unapređivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji“ iz pretpristupnih fondova izdvojila 3,75 miliona evra bespovratne pomoći. Projekat će u ponedeljak, 19. septembra u Klubu poslanika predstaviti resorni ministar Žarko Obradović i prvi savetnik i šef Sektora delegacije EU u Srbiji Jolanda San Hose.
BLIC
МИНИЋ НИЈЕ ЗА КАТЕДРУ
Učenici se žale da su ograničeni u slobodi odevanja, dok profesorke dolaze u školu u kratkim suknjama i majicama sa dubokim izrezom
Mnoge škole u Srbiji imaju pravila oblačenja koja važe i za učenike i za nastavnike
Kratke majice, bretele, dekoltei, minići, papuče i bermude, zabranjeno su „voće”, kako za učenike, tako i za nastavnike u svim školama u Srbiji. Ipak, temperatura koja se vrti oko 30 stepeni Celzijusovih dovodi do toga da i jedni i drugi povremeno zaborave da li su pošli u školu ili u letnju šetnju. Iako je većina škola oblačenje učenika i nastavnika propisala pravilnicima o ponašanju, u nekim školama vode borbu sa devojčicama, ali i sa nastavnicama koje dolaze neprimereno obučene.
Slavica Marković, direktor Prve kragujevačke gimnazije, kaže da nije lako izaći na kraj sa učenicima u junu i septembru. Dužnost razrednog starešine je da opominje one koji dolaze neprikladno odeveni, a direktorka vodi računa o zaposlenima.
– Što se tiče profesora, većina vodi računa o primerenom oblačenju i ponašanju. Pojedince, koji se ponekad zaborave, podsetim na to da je njihova uloga da svojim izgledom i ponašanjem daju primer deci – kazala je naša sagovornica. U ovoj školi, devojčice mogu da se šminkaju, ali moraju da izgledaju prirodno.
Učenici se često žale kako su ograničeni sa bezbroj pravila, a profesorkama i nastavnicama ponekad je dozvoljeno da dođu u školu u kratkim suknjama. Majice sa dubokim izrezom odavno su prihvaćene među ženskom populacijom, pa mnoge nastavnice smatraju da nema ništa loše u tome da svoje omiljene bluze nose i na nastavu.
Učenica jedne beogradske gimnazije žalila se jer sve svoje letnje haljine mora da ostavi u ormaru, dok njena profesorka geografije na nastavu dolazi u kratkoj suknji i bluzi na bretele.
Dragi Lukić, direktor OŠ „Svetozar Marković” u Beogradu, ističe da pravila ponašanja krše samo pojedini đaci, ali i nastavnici.
– Nastavnik mora vaspitno da deluje na učenike. Na čelu sam mladog kolektiva od 50 prosvetnih radnika i veoma mi je bitno da svi oni budu pristojno obučeni i veseli, a ne namrgođeni i zapušteni. Desilo se nekoliko puta da pojedine mlade koleginice preteraju, pa obuku majice sa dubljim izrezom ili providne suknje i pantalone. Uvek im skrenem pažnju da takvo ponašanje ne mogu da tolerišem. Nije u redu da nastavnica ide na čas, a da joj se ispod odeće odslikava donji veš – istakao je naš sagovornik.
Isto tako, prema mišljenju direktora Lukića, mora da se skrene pažnja nastavnicima koji u školu dolaze neuredni.
– Viđao sam u školama kako starije kolege, koje predaju uglavnom umetničke predmete, nose dužu kosu, bradu i dolaze u prljavim pantalonama. Mislim da tako ne bi trebalo da izgleda nastavnik, ma koliko imao godina – rekao je Dragi Lukić i dodao da je teže promeniti navike starijih kolega koji godinama imaju neki svoj, poseban način života.
Pirsing i tetovaža postali su gotovo obavezan modni detalj mladih, ali direktori s kojima smo razgovarali ističu da kandidati koji dolaze na razgovor za posao nikada ne bi ušli u uži izbor ukoliko imaju islikano telo ili izbušen nos.
U pojedinim školama zabranjena je uska, providna odeća, čak i nošenje popularnih helanki. Skupocen i napadan nakit ne bi trebalo da nose učenice, ali ni nastavnice. Učenici koji imaju dugu kosu moraju da je vežu, kako devojčice, tako i dečaci. U mnogim pravilnicima je propisano da srednjoškolci moraju da dolaze u školu uredno obrijani. Ima i škola u kojima vladaju nepisana pravila ponašanja i oblačenja kako đaka tako i nastavnika.
U Srednjoj školi u Novom Bečeju kažu da pravila oblačenja nisu striktno propisana i da decu koja dolaze pomalo razgolićena profesori opominju.
– Kada su u školi predavali stariji profesori oni su neprimereno obučene đake vraćali kući, ali danas više toga nema. Jedino što apsolutno ne tolerišemo jeste nošenje majica sa političkim porukama ili fotografijama ličnosti iz politike – objašnjavaju u ovoj školi.
Jelena Popadić
