Правна питања и одговори

U većini škola teško obezbediti mesto za produženi boravak dece. Zahtev da se program organizuje i za treći i četvrti razre

KADA odzvoni za kraj poslednjeg časa, učenici prvog i drugog razreda mogu da ostanu u produženom boravku, dok za njihove drugare iz trećeg i četvrtog razreda ne postoji ovakva mogućnost. Međutim, celodnevni boravak finansira se iz prosvetnog budžeta i u njemu nema novca za uključivanje starijih đaka.

Mira Ilić, predsednik Saveza učitelja, smatra da bi bilo dobro kada bi sva deca u nižim razredima, kao što je nekada bilo, mogla da ostanu u školi i posle nastave.

– Roditelji rade po ceo dan i mnogo je bolje da je dete pod nadzorom učitelja, nego da je na ulici – kaže Mira Ilić. – S druge strane, i za učitelje bi bilo dragoceno da dobiju ovakav dodatni angažman u vreme tehnoloških viškova.

Interesovanje roditelja je ogromno, a mesta u produženom boravku nema ni za sve učenike mlađih razreda. Zato se u pojedinim školama prave liste prioriteta.

RUČAK OD 150 DO 200 DINARA

SAVET roditelja odlučuje ko će „hraniti“ decu dok su u produženom boravku. Firme na tender šalju jelovnike i cene, a onda savet roditelja odluči šta je najbolje. Cena ručka je, u proseku, od 150 do 200 dinara dnevno.

– Ove godine imamo 132 prvaka, a stotinu ih se prijavilo za boravak. Nažalost, moći ćemo da primimo najviše 80, pa moramo da pravimo rang-listu – navodi Goran Vilotijević, direktor beogradske OŠ „Banović Strahinja“.

U ovoj i još dve beogradske škole pokrenut je pilot projekat u saradnji sa Ministarstvom prosvete i „Ingliš bukom“.

– Đaci urade domaći, ručaju, ali svakog dana imaju i časove engleskog – objašnjava Vilotijević. – Roditelji ovaj boravak plaćaju 2.500 dinara mesečno, plus troškove ishrane.

Da je velika gužva za produžen boravak pokazuju i iskustvo iz OŠ „Skadarlija“.

– Iako ne možemo da organizujemo boravak za učenike trećeg i četvrtog razreda, deca koju stvarno nema ko da čuva mogu besplatno da ostanu u grupama sa učenicima drugog razreda – kaže direktor Anđelko Kunarac.

„Večernje novovosti“

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Uprkos dugačkoj listi prekobrojnih u prosveti, direktori i dalje dovode nastavnike. Više od 4.000 prosvetara pred otpuštanjem, a 2.000 upravo zaposleno

MINISTARSTVO prosvete i nauke još nije prebrojalo prekobrojne nastavnike, iako je školska godina uveliko počela. Sindikati prave svoje spiskove, pa je prema poslednjim podacima Unije sindikata prosvetnih radnika u 17 opština i gradova 4.215 nastavnika tehnološki višak.

Neki imaju deo norme, a drugi ne drže nijedan čas nedeljno, a primaju platu. Kada se napravi idealna raspodela časova, koju obećavaju iz Ministarstva, oni koji ostanu potpuno bez norme – dobiće otpremnine i otkaze. Ali kako se u budžetu ne naziru sredstva za otpremnine, i oni će još neko vreme provesti na platnom spisku, dobijajući zarade, iako ne drže časove. Celu prošlu godinu, recimo, tehnološki viškovi dobijali su pune plate, iako nisu ušli u učionice.

Podaci Unije kažu da je trenutno 3.840 nastavnika bez dela norme, a 367 bez ijednog časa. A dok se prekobrojni, zbog sve manje dece i gašenja odeljenja, umnožavaju, na prosvetni budžet stižu i novozaposleni. Samo prošle godine je 2.000 nastavnika dobilo posao u prosveti.

– Iz svih gradova prikupili smo primere kršenja zakona i odneli ih u Ministarstvo prosvete – kaže za ”Novosti” Dragan Matijević, predsednik Unije. – Imamo 30 pisama iz različitih gradova sa konkretnim primerima da su direktori škola primali nove radnike, iako su mogli iz drugih škola da angažuju kolege koje nemaju punu normu. Očekujemo da ministar reaguje i preispita sve ove slučajeve.

Među tim primerima je i Mašinska škola u Sopotu, gde je više kolega proglašeno tehnološkim viškom, a u međuvremenu su primljena tri nastavnika za grupu mašinskih predmeta, od kojih je jedan još student.

Svoj slučaj ispričala je ”Novostima” i jedna nastavnica informatike, koja u strahu od otkaza ne želi da joj ime bude objavljeno.

– Otišla sam na trudničko bolovanje sa punim fondom časova – priča naša sagovornica. – Dok sam bila na bolovanju, zvali su me sa posla da potpišem ugovor o preuzimanju, pa da pola fonda ostvarujem u drugoj školi, što sam i učinila. Nedavno sam se vratila sa porodiljskog bolovanja i ispostavilo se da je taj drugi ugovor bio prevara, da toj školi nikada nije ni bio potreban moj angažman.

HITNA PRIMANjA ŠIROM SRBIJE

U UNIJI sindikata prosvetnih radnika kažu da nesavesnih direktora ima u većini gradova. Navode primere iz Vranja i to iz gimnazije i OŠ ”Vuk Karadžić” i ”Dositej Obradović”, gde su primani novi ljudi, iako su na raspolaganju imali nedovoljno angažovane kolege. I u Kruševcu, gde su prekobrojna 34 nastavnika fizičkog, na mesto kolege koji je otišao u penziju primljen je novi nastavnik, i to po hitnom postupku.

„Večernje novosti“

Sudeći po broju kandidata koji su u septembarskom roku konkurisali za upis na fakultete Univerziteta u Novom Sadu, na gotovo svim fakultetima ostaće slobodnih mesta i nakon druge podele indeksa.

studentski indeksi

Na 14 fakulteta za ovaj upisni rok ukupno je bilo slobodno 1.987 mesta (od čega samo 268 na teret budžeta) na osnovnim akademskim i integrisanim studijama i na osnovnim strukovnim studijama, s tim što je Medicinski fakultet u ovom roku raspolagao samo sa 60 mesta za integrisane studije medicine, stomatologije i farmacije na engleskom jeziku (po 20 na svakom programu), predviđenim za strance. I opet se, kao i u prvom krugu upisa, dogodilo da je, u odnosu na broj slobodnih mesta, najveći pritisak kandidata bio na ovom fakultetu, gde je ukupno 105 prijavljenih (što je 175 posto), računajući 94 kandidata za studije na engleskom, ali i devet stranih državljana koji bi da studiraju medicinu, odnosno stomatologiju na srpskom i još dvoje naših državljana koji su srednju školu završili u inostranstvu, a koji se, kao i na drugim fakultetima, upisuju u okviru kvote od dva odsto broja predviđenih za budžetske, odnosno samofinansirajuće studente.

Na pet fakulteta procentualno je (u odnosu na broj slobodnih mesta u drugom roku) prijavljeno od 72,50 do 58,80 odsto, i to najviše na Akademiji umetnosti, pa na Učiteljskom na nastavnom mađarskom jeziku, Tehnološkom, Fakultetu tehničkih nauka i Pravnom, dok je na čak osam fakulteta broj prijavljenih ispod 50 odsto. Najmanji procenat prijavljenih je na Ekonomskom, svega 6,2, odnosno 30 kandidata na čak 484 slobodnih mesta. Pa zatim na Građevinskom (18,67 odsto), Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja (27,10), Pedagoškom (27,83), Prirodno-matematičkom (30,66), Tehničkom “Mihajlo Pupin” (30,83), Poljoprivrednom (42,28) i Filozofskom (45,96 odsto).

V. Čekić

РТВ

Тачан број наставника у српским школама који немају пун фонд часова још није познат, пошто се обрађују подаци пристигли из школских управа, речено је данас у министарству просвете и науке Србије. Како је агенцији Бета речено у том министарству, предвиђено је да наставници који немају пун фонд часова буду распоређени унутар својих школских управа у школама којима недостаје кадар.

Ако се и деси да неко остане без пуног фонда часова, он сигурно неће напустити образовни систем без отпремнине, напоменули су у министарству.

Расписивање конкурса за запошљавање нових наставника у школама неће бити дозвољено, ако на списковима у школским управама постоје они који треба да попуне свој фонд часова.