Правна питања и одговори

Racionalizacija mreža škola i broja nastavnika uz adekvatni socijalni program, jednosmenski rad u školama i osavremenjivanje nastavnih planova, reforma nadzorničke službe .. predlozi su Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije

Zvuči, a i jeste, apsurdno da su sve škole u Srbiji – i one na vrhu Kopaonika i u bespućima Homolja, u banatskoj ravnici i one u centru Beograda – dužne da rade po istom programu, da koriste ista nastavna sredstva i iste nastavne metode. Dodajmo geografskim i specifičnosti u socijalnom, kulturnom i etničkom okruženju ili pripadnosti učenika, ogromne razlike u ekonomskoj nerazvijenosti opština, pa je jasno da je šablonski rad jednostavno nije moguć.

Za 17 godina iz osnovnih škola je nestalo 189.656 učenika, a u srednjim 3.933, dok je broj odeljenja pao za 1.962 u osnovnim, a povećao se u srednjim za 951.

Takođe u Srbiji danas postoje 182 škole s jednim do pet učenika, dok s druge strane u 145 škola ide više od hiljadu učenika, iako je po zakonu predviđeno od 600 do 800. Samo u Beogradu postoji 50 škola s više od 1.300 đaka, dok u nekim ima i više od 2.500 (Preševo, Vinča, Ivanjica, Novi Pazar), u kojima se radi u tri, pa i četiri smene, što je van svih evropskih standarda.

Približno 88 odsto redovnih osnovnih škola ima višak nastavnog prostora, dok osnovne škole za obrazovanje odraslih nemaju adekvatan prostor u devet od 16 škola.

Centralizacija, neracionalna mreža škola, loš položaj nastavnika, rad u više smena, česte promene na čelu ministarstva, samo su neki od problema u našem obrazovanju koje je po mišljenju Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije potrebno odmah rešavati. Zato su u sindikatu sačinili dve knjige (odakle smo i uzeli ove podatke) u kojima su okupljeni predlozi onih koji drže dnevnik u rukama svaki dan, o tome kako bi trebalo da izgleda stabilan obrazovni sistem u Srbiji.

Neki od njihovih predloga su izmene zakona, povećano izdvajanje iz bruto društvenog proizvoda, racionalizacija mreža škola i broja nastavnika (uz adekvatni socijalni program), inoviranje standarda za prostor, opremu i nastavna sredstva, prelazak na jednosmenski rad, osavremenjivanje nastavnih planova, reforma nadzorničke službe, uvođenje sistema vrednovanja rada obrazovnih institucija, poboljšanje materijalnog statusa i uslova rada nastavnika…

Ivan Ružičić, direktor čačanske Gimnazije, kaže da činjenica „da mi u Srbiji moramo da dokazujemo da učitelji, nastavnici profesori treba da kreiraju obrazovni sistem, a ne oni koji nikada nisu držali dnevnike u rukama ili su ga zamenili za mesto u administraciji, jasno govori o tome gde se nalazimo i šta radimo“.

Po viđenju Miodraga Skrobonje, inače profesora fizike i nekadašnjeg predsednika USPRS-a, u ekonomski slaboj državi, mreža škola je veoma razuđena i ekonomski neodrživa, bez obzira na konfiguraciju terena i nacionalne manjine. U Srbiji je trenutno blizu 2.000 predškolskih ustanova, među kojima oko 200 privatnih, više od 1.000 centralnih osnovnih škola, 527 srednjih škola od kojih su 127 gimnazije, a 333 srednje škole… Opremljenost više od 4.000 objekata u kojima se izvodi nastava je između pet i 65 odsto, 40 procenata škola nema fiskulturne sale, mokre čvorove, često ni dvorišta. Od ukupne mase koja se izdvaja za obrazovanje – 96 do 98 odsto ide na plate, dok je u Evropi taj odnos 76 prema 24 i „zato su njihove škole nove, funkcionalne, dobro opremljene, nastavnici se stručno usavršavaju, pa nije ni čudo što njihovi učenici postižu rezultate iznad naših, o čemu najvolje svedoče rezultati PISA testova“.

Na sve ovo, dr Zoran Avramović, profesor Megatrenda i saradnik Instituta za pedagoška istraživanja, ukazuje i na porast nasilja u školama i dodaje da opravdana briga za zaštitu dece od nasilja nastavnika, nije praćena odgovarajućom zaštitom učitelja i nastavnika od nasilja dece.

A po mišljenju dr Vigora Majića, osnivača i direktora IS „Petnica“, veliki problem našeg obrazovanja je to što su škole pretvorene u „isturene kancelarije Ministarstva prosvete“, koje nemaju nikakvu slobodu realizacije nastavnih sadržaja, organizacije nastave, finansiranju…

– Potrebna nam je samostalna i slobodna škola, sposobna da se prilagodi specifičnostima lokalne situacije. Zašto se dve škole ne bi razlikovale po režimu rada, pedagoškim zahtevima, načinu komunikacije između nastavnika i roditelja? Pokušajte da pronađete zemlju u Evropi koja ima veći stepen centralizacije školstva u Srbiji. Ne postoji, niko ne radi kao mi. Pošto je jasno da nismo najrazvijeniji i najpametniji u Evropi, jedino možemo zaključiti da model centralizacije nije dobar sam po sebi – ističe Majić.

On dodaje za razmišljanje još jednu činjenicu: od početka devedesetih, na mestu prvog čoveka prosvete, promenilo se oko 14 osoba. Kako ovako česte promene u ministarskoj fotelji utiču na obrazovni sistem koji neprekidno reformišemo, a nikada to da uradimo kako treba – zaključite sami.

Sandra Gucijan

Ministarstvo prosvete i nauke Srbije raspisalo je konkurs za učeničke stipendije i kredite u školskoj 2011/20012 godini, a prijave se mogu poslati do 1. oktobra.

Informacije o uslovima konkursa i potrebnoj dokumentaciji za prijavljivanje dostupne su na sajtu Ministarstva prosvete i nauke www.mpn.gov.rs

Preciznije informacije o nabavci konkursne dokumentacije i prijavnih obrazaca đaci mogu dobiti i u matičnim školama

Prednost prilikom dodele stipendija i kredita imaju djaci koji su školuju za deficitarna za njimanja, kao i oni koji pripadaju ranjivim društvenim grupama

Kako je agenciji Beta rekao pomoćnik ministra prosvete Zoran Trninić Ministarstvo je zatražilo da se iznos stipendija sa prošlogodišnjih 3.900 dinara uveća na 5.000.

Prema njegovim rečima, da li će taj zahtev biti i odobren zavisi od sredstava predviđenih rebalansom budžeta.

BLIC

Na državnim fakultetima i visokim školama u Srbiji danas je počelo polaganje prijemnih ispita u drugom, septembarskom, upisnom roku za koji ima 9.405 slobodnih mesta, od čega je više od 2.200 budžetskih.

Upisne aktivnosti u drugom roku počele su prošle sedmice prijavljivanjem kandidata, a polaganje prijemnih ispita, osim danas biće organizovano sutra i u sredu 7. septembra, prema rasporedu fakulteta i visokih škola.

Najviše mesta za septembarski upis na Univeritetu u Beogradu ostalo je na fakultetima prirodnih nauka i na pojedinim tehničko-tehnološkim fakultetima.

Na Rudarskom-geološkom fakultetu za drugi upisni rok prijavila se 91, dok se na Tehnološko-metalurškom fakultetu prijavilo 30 osoba, rečeno je Tanjugu na tim fakultetima.

Na Fizičkom fakultetu u drugom upisnom roku prijavilo se 50 svršenih maturanata, na Poljoprivrednom 103, a na Šumarskom fakultetu 79 – šumarstvo 36, prerada drveta 23 i ekološki inžinjering 20.

Inače, najviše mesta ima na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu (1976), zatim na niškom Univerzitetu (898), Univerzitetu u Beogradu (864), fakultetima Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (617).

Drugu šansu mladi su mogli da potraže i na kragujevačkim fakultetima, gde su ostala nepodeljena 344 indeksa, zatim na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (220 mesta) ili na četiri fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu (33 mesta).

(Tanjug)

Ученици четвртог разреда Математике гимназије освојили три медаље на Међународној олипмпијади из астрономије и астрофизике у Пољској. Освојене две сребрне и једна бронзана медаља.

На петој међународној олимпијади из астрономије и астрофизике која се одржава у Катовицама у Пољској, екипа Математичке гиманазије из Београда освојила је три медаље.

Сребрну медаљу освојили су Огњен Марковић и Стефан Анђелковић, док је Филипу Живановићу припала бронза.

Олимпијада, која траје од 25. августа до 5. септембра, окупила је учеснике из чак 30 земаља.

Повратак трофејне екипе очекује се у понедељак.

РТС

РТС

Да ли послати дете са сметњама у развоју у редовну или специјалну школу,    одлука је коју, и поред консултација и тестирања, доноси родитељ. У школама које су се озбиљно припремиле за упис деце са сметњама у развоју, успех није изостао.

Доношењем Закона о основама система образовања и васпитања за децу са сметњама у развоју школовање је обавезно. После годину дана укључивања те деце у редовне школе, родитељи сматрају да је неопходна строжа контрола примене закона и кажњавање оних који га не примењују.

Редовна или специјална школа, после консултација и тестирања, коначну одлуку доноси родитељ. У школама које су се озбиљно припремиле за упис деце са сметњама у развоју, успех није изостао.

Мајка Гордана Вучковић каже да дете лепо напредују, учи, не омета наставу. „На почетку је имао асистента који му је пружао подршку, сад мислим да је време да може да се укине, тако да смо сви врло задовољни“, каже Гордана.

Драгана Вулић каже да њен син Лазар не користи говор, али да је почео да комуницира тако што напише оно што жели. Сада, каже Драгана, дете коначно има прилику да искаже своје потребе, писаном формом.

Због природе болести, страха да њихови малишани не буду повређени или ранијих лоших искустава, неки родитељи сматрају да је специјална школа боље решење за њихову децу.

„Ја бих волела да моје дете може да иде свако јутро у редовну школу, да има другаре, да иде на фудбал и све остало, али он то не може. Ја сам тога свесна и зато ми је био првенствено интерес да се уклопи, да буде у школи у окружењу где ће му бити добро“, каже Душица Вукосављевић.

Улога учитеља кључна

Искуство показује да кључну улогу у прилагођавању те деце новој средини, правилима понашања у разреду и томе како ће остала деца прихватити новог другара, има учитељица.

Учитељица Основне школе „Уједињене нације“ Ивана Васиљковић каже да је имала одређену врсту стрепње, али је учинила све да то преброди.

Васиљковићева се информисала и разговарала са родитељима како би стекла слику о томе шта је оно што је најбоље пре првог контакта са дететом. Према њеним речима, желела је да његов улазак у школу буде адекватан.

У ресорном министарству тврде да је прошле године много већи број ове деце уписан у редовне школе.

„Оно у шта Министарство просвете верује и хоће јесте да повратка назад нема. Ми заиста желимо да сва деца буду у школи, да добију што квалитетније образовање и Министарство просвете заиста много улаже да би се то и догодило“, каже Борислава Максимовић из Министарства просвете и науке.

Снежана Лазаревић из Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом каже да је њихова препорука Министарству да контрола примене закона мора бити строжа, као и санкционисање оних који крше закон. Лазаревићева је истакла да је неопходно истаћи и примере добре пракле, јер постоје школе које постижу одличне резултате.

Око 300 школа у Србији добиће од ресорног министарства по 4.000 евра за нове идеје за унапређивање капацитета, бољу сарадњу са родитељима и јачање свести о томе шта је инклузија и колико је она вазна.