Правна питања и одговори

Škole spremne za početak nastave, đake ne čeka mnogo iznenađenja. U prvi razred krenuće hiljadu đaka prvaka manje nego prošlog septembra

ŠKOLSKE klupe napuniće prvog septembra oko 920.000 đaka osnovnih i srednjih škola. U školu će krenuti i oko 70.800 prvaka. Većina roditelja već je upisala decu, ali broj nije konačan, jer rok za upis učenika ističe sa prvim danom škole.

– Prošle godine imali smo oko 72.000 đaka prvaka – podseća Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete. – Nažalost, tendencija je takva da svake godine imamo hiljadu đaka manja, što znači da se gasi jedna velika škola u Srbiji.

Osim trećaka, koji će ove godine prvi put dobiti besplatne udžbenike, za ostale đake nema mnogo novina. Ranije najavljena reforma srednjih škola kasni, pa i nastavni planovi ostaju isti.

Ove godine iz osnovnih škola izašla je prva generacija osmaka koja je učila po reformisanim programima i trebalo je da ih dočeka reformisana nastava u srednjoj školi. Njih 60.000 stiže u srednje stručne škole, 14.000 u ogledna odeljenja, a oko 18.000 u gimnazije. Međutim, lančano se kasnilo na liniji Ministarstvo prosvete – Zavod za unapređivanje obrazovanja – Nacionalni prosvetni savet, tako da novi planovi nisu usvojeni.

Nove programe dobila su prošle godine samo ogledna odeljenja prvih razreda srednjih škola, ali sada ni za njih još nije usvojen program po kome će da uče u drugom razredu. Nacionalni prosvetni savet zaseda 30. septembra i moguće je da će tada, u ”minut do 12”, da usvoji planove za ogledna odeljenja. Gimnazije nisu na dnevnom redu.

– Prava reforma je odložena, pa se ušlo u posao delimične izmene udžbenika i nastavnih programa, ali je i ovaj predlog odložen početkom juna – kaže, za ”Novosti”, Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija. – Ako se sada usvoje nastavni planovi, nastaće potpuna pometnja.

U osnovim školama reforma je završena prošle godine, starijim razredima su uvedeni standardi znanja učenika, a sada će oni biti primenjivani i za mlađe razrede.

– Gradivo ostaje isto, ali rad i pristup učenicima biće drugačiji – objašnjava Nataša Nikolić-Galić, učiteljica u OŠ ”Kralj Aleksandar Prvi” u Požarevcu.

BESPLATNI UDŽBENICI

U MINISTARSTVU prosvete i nauke kažu da će do kraja ove nedelje većina škola u Srbiji dobiti besplatne udžbenike za đake prva tri razreda. Oko 230.000 učeničkih kompleta biće isporučeno najkasnije do prvog septembra. Spremne su, kažu, i knjige za učenje na jezicima manjina.

„VEČERNJE NOVOSTI“

BEOGRAD – Plati pa podvlači!

Učenici od prvog do trećeg razreda i ove godine će dobiti besplatne udžbenike zahvaljujući akciji Ministarstva prosvete. Ipak, đaci su dužni da po završetku školske godine knjige vrate u „strogo očuvanom stanju“. One koji malo više vole da se druže s knjigom, to jest da uče tako što podvlače pasuse – čeka sankcija!

– Komisija sastavljena od nastavnika razredne nastave u svakoj školi imaće zadatak da proceni da li su udžbenici koji su vraćeni i dalje upotrebljivi. Roditelji su u obavezi da nadoknade vrednost udžbenika koji nisu radnog karaktera a koji su uništeni, sa čime su upoznati prilikom njihovog preuzimanja – kaže za Kurir pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić.

Kako nam je objasnio, slične akcije postoje i u mnogo bogatijim društvima, poput Finske, Italije, Francuske.

– Roditeljima, naravno, niko ne brani da svojoj deci kupe udžbenike ukoliko to žele i imaju mogućnosti – dodao je Kostić.

(S. S. – S. B.)

Spisak slobodnih mesta na sajtu Ministarstva prosvete i nauke, kao i u Politikinom „Vodiču za brucoše“

Za dru­gi kon­kurs­ni rok osta­lo do­sta bes­plat­nih in­dek­sa, ima mesta i na vr­lo in­te­re­sant­nim sme­ro­vi­ma

Na fakultetima i visokim školama na kojima je posle prvog upisnog roka ostalo slobodnih mesta, iduće nedelje počinje septembarski upisni rok. Dr Mirjana Vesović, načelnik u sektoru za visoko obrazovanje i koordinator upisa za visokoškolske ustanove u Srbiji, kaže da je na univerzitetima ostalo 1.246 mesta na budžetu i 3.706 indeksa za samofinansirajuće studente, dok će se mladi na visokim školama boriti za 981 budžetski i 3.472 samofinansirajuća indeksa.

U junskom upisnom roku su bile najtraženije medicinske studije, kao i fakulteti u društveno-humanističkoj grupaciji, a za drugi rok najviše mesta je ostalo u tehničko-tehnološkoj i prirodno-matematičkoj grupaciji. Sagovornica međutim, ukazuje na činjenicu da je ove godine poraslo interesovanje studenata za pojedine tehničke i matematičke fakultete.

Ona kaže da je za drugi konkursni rok ostalo dosta besplatnih indeksa, kao i da ima praznih klupa i na nekim vrlo interesantnim smerovima, pa savetuje da kandidati dobro izlistaju spisak slobodnih mesta koji se nalazi na sajtu Ministarstva prosvete i nauke www.mpn.gov.rs.

„Politika” pripremanovi „Vodič zabrucoše”koji ćese u našem listu naći 30. avgusta, neposrednouočidrugogupisnogroka, takoda ćeneupisanikandidatiikodnasmoćidapogledajugdejesveostalonepopunjenihklupa, uz ostale neophodne informacije u vezi sa prijemnim ispitima i studiranjem.

Primeraradi, samofinansirajućihindeksajoš imanaVisokojposlovnoj školiuNovomSadu, zatimnaFilološkomfakultetuuBeogradu (srpskijezikiknjiževnost), potomnavojnoindustrijskominženjerstvunaMašinskomfakultetuuKragujevcu, stomatologijinaMedicinskomfakultetuuPrištini, aslobodnihindeksaimainanekolikoumetničkihfakulteta.

Dr Vesović kaže i da je pristiglo dosta zahteva za dodatne indekse i da će Ministarstvo o njima odlučivati takođe u septembru.

– Dobili smo zahteve Fakulteta bezbednosti, Ekonomskog iz Beograda, Fakulteta organizacionih nauka, Medicinskog fakulteta iz Prištine, Pedagoškog iz Jagodine, zatim Beogradske poslovne škole, Visoke medicinske škole iz Ćuprije i Visoke zdravstvene iz Zemuna, Visoke železničke, Visoke hotelijerske škole… Ima i nekoliko peticija studenata, na primer sa FON i Medicinskog fakulteta u Beogradu – kaže dr Vesović.

Ona napominje i da kandidati za indeks Fakulteta likovnih umetnosti sada prvi put izlaze na „megdan” i da upis ovde traje od 22. avgusta do 14. septembra. Za sve ostale upis počinje prijavljivanjem kandidata 1. i 2. septembra, prijemni ispiti su od 5. do 7. istog meseca, a nakon toga sledi objavljivanje rezultata. Podela indeksa mora biti završena do 20. septembra.

S. Gucijan

Zahtev za otvaranje državne ustanove

VALJEVO – Poučeni primerom Užica, koje je dobilo dozvolu za otvaranje fakulteta i formiranje univerziteta, i Valjevci će zatražiti otvaranje državne visokoškolske ustanove u svom gradu. Inicijativu za otvaranje pokrenuli su valjevski socijalisti, koji i lobiraju u Ministarstvu prosvete na čijem je čelu njihov funkcioner Žarko Obradović. Koalicioni partneri iz vlasti su uzdržani, uz argument da bi prvo trebalo odrediti sudbinu Doma vojske, koji je potencijalno sedište fakulteta, dok ovu inicijativu podržavaju i u delu opozicije. Argument Valjevaca za otvaranje fakulteta prirodnih nauka je i blizina Istraživačke stanice u Petnici, s kojom bi visokoškolska ustanova mogla da bude povezana.

Fakultet bi trebalo da bude smešten u Domu Vojske

Valjevo je postalo vlasnik zgrade Doma vojske u centru grada tako što je Ministarstvu odbrane odmah ustupilo četiri stana vredna oko 144.000 evra, dok će ostatak novca, 517.000 evra, na račun tog Ministarstva biti uplaćivan u naredne četiri godine. Gradske vlasti još nisu odlučile kakva će biti namena tog objekta, ali u SPS kažu da je taj prostor idealan za državni fakultet.

– Ideju o formiranju državnog fakulteta prirodnih nauka u Valjevu već smo izložili ministru prosvete Žarku Obradoviću, a ministar je poručio da je potrebno da se ideja pretoči u kvalitetan elaborat, kako bi se Valjevo kandidovalo za otvaranje državnog fakulteta. Smatram da elaborat može da se uradi za najkasnije dva meseca, kako bi se za otvaranje državnog fakulteta konkurisalo već sledeće školske godine – kaže predsednik Okružnog odbora socijalista Dragan Jeremić.

Zuljfiu: Bujanovac dobija Ekonomski fakultet

Odeljenje Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu primiće prve studente ove školske godine kao istureno odeljenje Subotičkog univerziteta, izjavio je predsednik Demokratske unije Albanaca Rahmi Zuljfiu. Zuljfiu je naveo da će profesori u Bujanovac dolaziti sa Tetovskog univerziteta u Makedoniji i sa Subotičkog univerziteta. On je rekao je da je u “poslednji čas postignut dogovor sa Subotičkim univerzitetom, nakon što su propali razgovori sa univerzitetima u Nišu i Kragujevcu”. Odeljenje bi trebalo da počne da radi do polovine septembra i da ima 70 budžetskih i 30 samofinansirajućih studenta. Nastavu na albanskom jeziku slušalo bi 60 studenata, a na srpskom 40.

Po njegovim rečima, zakon o visokom obrazovanju dozvoljava da u Valjevu bude otvoren i centar nekog od državnih fakulteta, ukoliko se ispuni uslov da 30 odsto nastavno-naučnog kadra bude u stalnom radnom odnosu. Nastavni kadar, kako kaže, „nije problem“, s obzirom na to da veliki broj Valjevaca predaje na brojnim univerzitetima u Srbiji.

– Inicijativa će biti upućena vladajućoj koaliciji i gradskoj vlasti, da je podrže u interesu Valjeva. U planu decentralizacije Srbije Valjevo treba da bude centar regije omeđene rekama Kolubarom, Drinom i Savom i potrebno je da ima državni fakultet, a njegova prednost, ukoliko bi dobilo fakultet prirodnih nauka, jeste Istraživačka stanica Petnica, kao “baza” za naučni centar. Budući fakultet u Valjevu pohađali bi prevashodno studenti iz zapadne Srbije, od Lazarevca, Aranđelovca, Koceljeve i Ljubovije do Kosjerića – kaže Jeremić

Nakon preuzimanja Doma vojske, valjevske vlasti se nisu izjašnjavale kakva će biti namena zdanja proglašenog kulturnim dobrom. Gradonačelnik Zoran Jakovljević (DS) kaže da postoje mnogobrojne ideje šta će Dom vojske postati, nova biblioteka, kulturni centar ili novo sedište gradske administracije.

– Sa konačnom odlukom, međutim, neće se žuriti, već će se prvo uraditi sanacija objekta, kako bi se nakon 11 godina zapuštenosti zaustavilo njegovo propadanje, a prostor će zadržati postojeći raspored dok ne odlučimo koja će biti namena ovog objekta – kaže Jakovljević.

U Valjevu, inače, postoje tri visokoobrazovne institucije, sve tri ekonomske struke, državna Visoka poslovna škola strukovnih studija, privatni „Megatrendov“ fakultet za poslovnu ekonomiju i privatni poslovni fakultet beogradskog „Singidunuma“. Na ovim visokoobrazovnim institucijama trenutno studira oko 3.000 studenata.

U opozicionom Pokretu za Valjevo, koji je još 1999. godine pokretao inicijativu za otvaranje državnog fakulteta u gradu na Kolubari, podržavaju ovu ideju.

– To je nastavak naše ideje, nakon bombardovanja i povlačenja državnih institucija sa KiM, da u Valjevo bude izmešten prištinski Univerzitet. U predlogu SPS, međutim, sporna je lokacija za fakultet, s obzirom na to da je Dom vojske nemoguće proširiti i adekvatno urediti za visokoškolsku ustanovu. Mnogo bolja, a u ovom trenutku neiskorišćena lokacija jeste prostor napuštene kasarne “Kadinjača”, gde bi mogao da bude izgrađen i internat – kaže Aleksandar Vujić, šef odbornika Pokreta za Valjevo.

BLIC

РТВ

БЕОЧИН -Иако је било најављено затварање Школе са петоро и мање ђака, што је случај са неколико села у Срему и Банату, оне ће и ове школске године отворити врата ученицима.

Идеја да децу у веће школе превозе минибусеви је проблематична јер за то нема довољно новца