Правна питања и одговори

„Prvi zatvoreni bazen u Valjevu, u zgradi Tehničke škole, će biti završen do sredine avgusta.“ – Snežana Samardžić Marković

Ministarka omladine i sporta o izgradnji bazena u Valjevu. (sajt Ministarstva omladine i sporta, 7. 4. 2011. godine)

Komentar Istinomera

Priče o izgradnji zatvorenog bazena Valjevcima su servirali kako lokalne, tako i republičke vlasti, ali pošto se ni posle nekoliko godina ništa nije dogodilo, bazena su započeli da grade učenici i profesori u okviru Tehničke škole. Sa zemljanim radovima krenuli su 7. marta, a kao kraj izgradnje pominjali su oktobar tj. dan škole.

A onda se u projekat uključilo ministarstvo sporta. Izgradnja će koštati oko 19 miliona dinara, a finansiraće je Ministarstvo sa 12 miliona dinara, dok će ostatak novca obezbediti škola, u kojoj će biti smešten bazen. Tada je ministarka istakla da će bazen biti završen već sredinom avgusta.

To se, međutim, nije dogodilo, građani Valjeva i dalje čekaju na bazen, a Istinomer ministarki dodeljuje ocenu „neispunjeno“.

Analiza objavljena: 21. 08. 2011.

Po projektu za podizanje kapaciteta omladinskih udruženja i grupa, Kancelarija za mlade u Kragujevcu organizuje tri seminara na kojima će obučiti mlade na tri teme i omogućiti im da aktivnije rade na organizovanju i realizaciji aktivnosti kojima će nastojati da poboljšaju položaj mladih u lokalnoj sredini.

Nakon obuke biće raspisan konkurs za dve omladinske akcije koje će biti finansirane sa po 20.000 dinara.

Drugi krug obuke biće realizovan od ponedeljka, 22. do. četvrtka, 25. avgusta, a teme radionica su: pisanje projekata, aktivno učešće mladih, izgradnja uspešnog tima.

Svi zainteresovani se mogu prijaviti slanjem podataka (ime i prezime, godište, e-mail adresa, broj mobilnog telefona) na: e-mail kzmkg@yahoo.com, putem SMS-a na broj 062/175-49-33, ili lično u Kancelariji za mlade, svakog radnog dana od 09 do 16 časova.

RADIO CENTAR 98.7MHZ

Novi zakon omogućava učeniku koji je pao u avgustu da, u statusu vanrednog đaka, do novembra položi i – vrati se u redovnu nastavu

Ove nedelje počinje polaganje popravnih ispita za, kako se procenjuje, oko 20.000 učenika u Srbiji. Iako precizni podaci ne postoje, jer neki smatraju da se ova brojka odnosi na broj đaka, a drugi na ukupan broj jedinica, podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da razred svake godine ponavlja oko 4.000 srednjoškolaca. Najviše ponavljača lane je bilo u prvim (1.904) i drugim razredima (1.246 učenika) srednjih škola. Statistika takođe govori da u gimnazijama na popravni stigne najviše tri đaka iz svakog odeljenja, dok je u srednjim stručnim školama daleko lošija situacija, a naročito u mašinskim, poljoprivrednim i tekstilnim školama.

Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da su matematika, fizika i hemija i dalje objektivno najteži predmeti.

– Nisu ti predmeti bauk, već je zahtevna sama materija, koja traži permanentan rad. Nekada se padalo i iz geografije, ali su profesori promenili pristup jer to materija dozvoljava, a što je mnogo teže kod pomenutih predmeta – kaže Sokić.

On objašnjava da se popravni polaže pred tročlanom komisijom, da đaci polažu pismeno i usmeno, zavisno od predmeta, a tamo gde postoji praktični rad i praktično.

– Tačan broj đaka koji su polagali popravni i pali godinu znaće se na kraju kalendarske godine, jer novi zakon omogućava učeniku koji je pao u avgustu da ipak nadoknadi propušteno tokom godine. On se upisuje u statusu vanrednog đaka, ali može da prisustvuje redovno časovima i, ukoliko do novembra položi, može da se vrati u redovnu nastavu – objašnjava naš sagovornik.

Profesor dr Drago Pantić, predsednik Pedagoškog pokreta Srbije, inače poznat i kao direktor prve škole bez ponavljača u SFRJ (OŠ „Dragojlo Dudić” u Malom Mokrom Lugu, 1971. godine), kaže da broj od 20.000 đaka na popravnom ispitu ukazuje na veliki pedagoški i društveni problem.

– Nisu krivi đaci. Ovo je veliki dokaz nereformisane i nehumane škole u kojoj pedagoški radnici nisu preuzeli odgovornost da do uspeha dovedu sve sposobne učenike. Inače, kada je kolektiv OŠ „Dragojlo Dudić” počinjao akciju i projekat škole bez ponavljača, tada je u školama SFRJ godišnje bilo oko 360.000 ponavljača – kaže profesor Pantić.

On na osnovu svog velikog pedagoškog iskustva i četiri decenije proučavanja problema efikasnosti u školama i na fakultetima, preporučuje školama da ukinu ili svedu ponavljače na izuzetne slučajeve.

– Za deset meseci učenja u toku godine nemoguće je da rezultat našeg rada s bilo kojim učenikom bude – nula (jedinica). Ostavimo se sujeta i „čuvara” naučnog digniteta kroz „naš” predmet, pa preispitajmo kvalitet svog rada, kakva nam je metodika rada, koliko pomažemo učenicima i njihovim roditeljima da prevaziđu egzistencijalne probleme danas – smatra dr Pantić.

Mr Dušica Malinić iz Instituta za pedagoška istraživanja nedavno je objavila rezultate prvog velikog istraživanja posle 30 godina među populacijom đaka koji ponavljaju razred, koji pokazuju da je među populacijom neuspešnih đaka više dečaka nego devojčica, da je krizni period u petom i šestom razredu i da najviše ponavljača ima u mašinskoj i struci obrade metala, a najmanje u prirodno-matematičkoj struci. Oni uglavnom dolaze iz siromašnih porodica u kojima je više od troje dece.

– Iako podaci za period 1997–2006. godinu pokazuju da broj ponavljača u Srbiji opada, ne treba zaboraviti da je za manje od jedne decenije broj učenika u osnovnim školama smanjen za više od 120.000, tako da se može reći da broj ponavljača ipak raste. Najmanje ponovaca bilo je školske 1998/99. godine – 2.094, kao posledica preporuke Ministarstva prosvete zbog ratnih dešavanja, a već iduće godine ih je bilo četiri puta više (8.531) – kaže Dušica Malinić.

Sandra Gucijan

Oko 1.000 učenika osmog razreda koji iz zdravstvenih razloga u junu nisu bili u mogućnosti da izađu na završni ispit, polagaće “malu maturu“ tokom sledeće sedmice.

Ispit iz srpskog odnosno maternjeg jezika biće održan 25. avgusta, a narednog dana iz matematike, rekao je Tanjugu pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić.

Procedura polaganja ispita je nepromenjena, a na malu maturu izaći će i oni đaci koji su zbog neprimerenog ponašanja na junskom testu bili udaljeni sa „male mature“.

Ispiti u matičnim osnovnim školama oba dana počinju u 10.00 i traju do 12.00 sati.

Na završni ispit, uveden ove godine kao novina, moraju da izađu svi učenici osmog razreda, jer tim testom zaokružuju osnovno obrazovanje, a bez uverenja o položenoj „maloj maturi” neće moći da nastave školovanje.

(Tanjug)

Izvor: Press

Beograd — Odmor je gotov, a sada povratak u surovu realnost. Samo za osnovne potrebe svaki građanin Srbije će narednog meseca morati da izdvoji najmanje 80.000 dinara.Većina građana Srbije naježi se pri samoj pomisli da nam se bliži septembar – mesec kada se vraćaju sa letovanja koja još uvek nisu otplatili, a kod kuće već čeka prilično dugačak spisak novih troškova

Od rata za novi kredit (uzet za more), pored već postojećih (stambeni, za kola…), preko plaćanja računa koji se konstantno povećavaju, pa do opremanja mališana za novu školsku godinu. Sve zajedno, prava sitnica, samo dve prosečne plate – oko 80.000 dinara.

Tapkamo u mestu

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, nije optimista, ali ni pesimista. „Život će biti isti kao i prethodnih meseci. Ne verujem da će biti ikakvih specijalnih promena kada je u pitanju životni standard. Jedino čemu ljudi treba da se nadaju to je da im plate rastu više od inflacije, a na nivou države mislim da će nam novac koji stiže od prodaje Maksija, kao i novi aranžman sa MMF-om biti dovoljani da se pokrpimo“, kaže Stevanović.

Iako nam zvanični podaci pokazuju neznatni boljitak u odnosu na prošlu godinu, gotovo svaki građanin Srbije žali se da živi sve gore. Plate realno jesu porasle za dva odsto u odnosu na prošlu godinu, inflacija se smanjuje, a trenutno nam je u poseti i MMF, koji donosi još jedan aranžman – iz predostrožnosti vredan milijardu evra.

S druge strane, sve više novca dajemo za račune, osnovne životne namirnice su poskupele, a još i ako pomenemo dužnike koji otplaćuju kredite indeksirane u švajcarskim francima čije su rate više nego duplo porasle poslednjih godina (oko 30.000 građana), jasno je da nam se ne piše dobro.

Ekonomski stručnjaci složni su u proceni da nam jesen ne nosi ništa dobro, naprotiv. Ljubomir Madžar kaže da „u septembru ne možemo nikako da očekujemo poboljšanje i, u najboljem slučaju, treba da se nadamo da nam bude isto kao u junu i julu. Jednostavno, nema osnova za poboljšanje“.

„Kada su u pitanju porodične finansije, one će se svakako pogoršati, pogotovo što naši građani pokazuju veliku sklonost ka zaduživanju, a ne razmišljaju odakle će vraćati taj novac. To je najčešći slučaj kada su u pitanju letovanja, pa je nemali broj onih koje u septembru bukvalno boli glava zbog silnih računa“, objašnjava on.

Madžar smatra da nas „generalno gledano, realno čeka pogoršanje životnog standarda jer smo kao država iscrpli sva bogatstva koja smo imali, a i podigli smo sve kredite koje smo mogli i time iskoristili sve jednokratne injekcije“.

S njim se slaže i ekonomista Mlađan Kovačević, koji smatra da je septembar inače poguban po porodične finansije.

„Svi znamo da je za porodice septembar mesec kada počinje školska godina, te iziskuje velike troškove. Takođe, veliki broj porodica u septembru izdvaja veće količine novca za povrće kako bi napravili zimnicu i sigurno je udar na kućni budžet žestok. Takođe, treba otplaćivati i kredite, a mnoge ljude će sačekati i računi koje nisu platili pre odlaska na odmor. Zaista nas čeka težak mesec“, navodi Kovačević.

Kako kaže, otežavajuća okolnost ove godine je i potencijalna suša koja bi mogla da poskupi proizvode. „Ako se još desetak dana nastavi ova suša, poljoprivredni proizvodi mogli bi znatno da poskupe. S druge strane, ne možemo da se nadamo povećanju zarada, a ovo što se najavljuje jeste jako skroman porast, što se ni neće preterano osetiti“, objašnjava Kovačević.

Ekonomista Miladin Kovačević navodi i brojne probleme koje kao država imamo. „Naš najveći problem je nelikvidnost – nenaplativa potraživanja, blokirani računi, krediti… To je naš stalni problem, a čak i to što ćemo sada možda imati deflaciju nije baš savršeno dobar signal. Ona jeste dobra da suzbije inflaciju, ali ona ide ruku pod ruku sa rastom nelikvidnosti“, ističe Miladin Kovačević.