Правна питања и одговори

Школа „Соња Маринковић”

Уочи сваке нове школске године у Зрењанину се чују гласине о наводној угрожености мањина у погледу права на школовање на материњем језику. Поред редовне појаве да се говори о тешкоћама с којима се суочавају мађарска деца, ове године се могло чути и да родитељи са стрепњом очекују јесен јер је све мање првака кандидата за одељење у коме се учи на мађарском језику. Констатација се пре свега односи на Основну школу „Соња Маринковић”, у ужем градском језгру, која има одељења у Лукином Селу и Михајлову.

С ђацима кубуре и у Лукином Селу које је релативно мало по броју становника. За одељење првака на мађарском језику у граду ове године је једва сакупљено 11 деце што није био лак посао јер у граду постоји само једна предшколска мађарска група у коју је одлазило свега петоро малишана. Од злонамерних се могло чути да је угрожено школовање деце на мађарском језику и да држава о томе не води довољно рачуна.

С друге стране, у вези са уписом деце која наставу похађају на српском језику такође се појавио мањак ђака, а то је протумачено и тако да „неко“ хоће да ову децу потисне из школе како би се у њој учило само на мађарском језику. Појавила се и информација да су српска одељења препуна деце са сметњама у развоју, па родитељи неће овде да уписују ђаке који немају те тешкоће. Тако се, мисле поједини грађани, српска популација потискује из школе и дешава се својеврсно етничко чишћење.

Директорка Основне школе „Соња Маринковић“ Гизела Катона-Дебрецени је свесна свих тих прича и зна да су оне присутне у Зрењанину. Међутим, мада потврђује смањивање броја ђака, наводи и друге разлоге. Она предочава да, када је реч о мађарској деци, родитељи су доста комотни и своју децу уписују у најближи вртић без обзира на ком се језику у њему комуницира, што их онда опредељује и код уписа у школу.

– Неки овде не уписују децу зато што се школа налази у центру града, где је саобраћај густ. Многи верују да ће учењем на српском језику детету бити обезбеђена могућност разноврснијег избора у даљњем школовању – износи директорка школе.

Она вели да заиста у неким „српским“ одељењима има пола деце с посебним потребама.

– То је зато што се деца по правилу и по прописима у прве разреде уписују по територијалном принципу, што значи у најближу школу. То не важи за децу с израженим здравственим проблемима. Њихови родитељи се често одлучују за нашу школу јер сматрају да ми имамо добар однос према њиховој деци, зато што смо на листи школа које су одлично припремљене за инклузију, односно за уклапање те деце у ђачку средину. Ми смо заиста прошли посебне програме у припреми за тај посао – каже Гизела Катона-Дебрецени.

Ипак, она, када је реч о мањку ђака, на прво место ставља негативна кретања у наталитету у обе пупулације и миграције становништва. Млађи људи се селе ван центра града јер тамо добијају станове. Сви градови се шире, а највише деце се рађа у насељима на периферији па су и тамошње школе пуне, закључује директорка и сматра да је оправдана идеја о уједињавању две основне школе у центру Зрењанина где би се „Соњи Маринковић“ придружила школа „Вук Караџић“ која нема своју зграду. Ионако обе школе немају довољно ђака. Она негира и спекулације да неко нема слуха за нова одељења на мађарском језику у средњим школама:

– Нема довољно ученика јер сви хоће у елитне школе, а тамо их чека сигурно место јер је у мађарским одељењима слаба конкуренција и мало је кандидата.

Ђ. Ђукић

Камп љубави и наде

Национално удружење родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР) организује, од 15. до 25. августа,камп за рехабилитацију 56 деце лечене од рака, у пратњи њихових родитеља, у Специјалној болници за рехабилитацију у Ивањици. Како објашњава Жана Королија, директорка НУРДОР-а, финансијска средства потребна за реализацију кампа од 2,3 милиона динара обезбедио је НУРДОР од ненаменских донација различитих компанија и приватних лица.

–За десет дана боравка у Ивањици, деца ће имати прилику да се друже, учествују у различитим креативним, забавним, спортским и психолошким радионицама. Оријентиринг, јахање коња и курс роњења на базену су само неке од активности које децу очекују у кампу. С децом и њиховим родитељима радиће стручни тим психолога и социолога, волонтери НУРДОР-а, који су прошли специјалну обуку по „монтесори” методи, колеге из загребачког удружења „Кријесница” по чијем узору и организујемо камп за рехабилитацију деце лечене од рака, као и чланови удружења – истакла је Королија.

Одлука Републичког завода за здравствено осигурање, каже Королија, која је објављена 14. фебруара ове године, да деца лечена од рака имају право на рехабилитацију о трошку завода, још није у функцији.

– Према незваничним информацијама, Министарство здравља је комплетан правилник вратило РЗЗО-у на дораду. Последња информација, којом удружење НУРДОР располаже, од пре два месеца, јесте да ће то бити у најскорије време решено – објашњава Королија.

У РЗЗО кажу да да чекају измену уредбе о плану мреже здравствених установа коју доноси Влада Србије, а која би Болницу у Ивањици уврсила у мрежу здравствених установа за рехабилитацију деце са овом врстом индикације.

– Реч је о правилнику о медицинској рехабилитацији у стационарним специјализованим установама за рехабилитацију, где је у члану четири потребно „вратити” малигне болести након завршене терапије за узраст од рођења до 22 године – рекла је Королија.

У Министарству здравља тврде да су они дали решење по којем „може да се иде одмах на рехабилитацију и да не мора да чека усвајање плана о измени мреже”. Како год било, имајући у виду контрадикторна објашњења РЗЗО и Министарства, изгледа да је држава затајила и то на бризи о деци леченој од тешке болести која на рехабилитацију иду захваљујући помоћи хуманих људи.

Д. Д. К.

И даље живе са родитељима, раде на црно, нису активни у локалној заједници, а слободно време проводе уз компјутер и телевизор

Јасмина Ивић је дизајнер и са 29 година још живи са родитељима. Сталног посла нема, радно искуство је минимално и у пословима који немају везе са текстилом, иако како каже, непрекидно шаље пријаве на све стране. Ретко излази јер нема пара, у иностранство углавном путује на море у Грчку. Време проводи уз компјутер, нарочито ноћу и признаје да воли дуго да спава.

Политика и спорт је не интересују, воли филмове и књиге, а своју будућност види у иностранству – једнога дана.

Овако би изгледала скица за портрет младог човека у Србији, виђена оком истраживача Института за психологију, Цесид – а и самих младих, на основу чијих мишљења и одговора је и креирана Национална стратегија за младе.

Основано је више од 100 канцеларија за младе широм Србије, као и Кровна организација младих (КОМС), њихови проблеми лакше и брже стижу до надлежних органа, али сва истраживања и даље показују да они ипак своју будућност виде у – иностранству.

– Три су највећа проблема младих данас: на првом месту је незапосленост, затим мало квалитетних садржаја за провођење слободног времена, док је на трећем месту недовољна информисаност – каже Ивана Ковачевић, државни секретар у Министарству омладине и спорта и најављује низ акција широм Србије којима ће бити обележен овогодишњи Међународни дан младих 12. август.

Она подсећа да су УН још 1999. године донеле одлуку о обележавању овог дана, као и да ће се у петак уједно завршити и Међународна година младих у току које је Србија добила свој први Закон о младима.

Вукашин Гроздановић, председник УО КОМС каже да су последњих година проблеми младих постали видљивији за државу и да је добро што постоје овакве организације јер се један локални проблем може подићи на ниво националног и брже решити на тај начин. Он додаје и да у популацији од 15. до 30. године, нису сви једнако угрожени.

– Зато смо решили да активности изместимо из Београда, идемо у мања места, подстичемо активизам у срединама у којима није развијен, посебно се ради са омладином на селу, са Ромима, са младим који живе са ХИВ-ом … – наводи Гроздановић.

Велики је проблем што млади у Србији нису активни. Иако већина испитаника себе види као заинтересоване (70 одсто) и способне (76 процената) за решавање проблема, само је трећина њих барем једном узела учешће у акцији којом је решаван неки локални проблем.

Када је у питању учешће младих у раду неких организација и институција, више од 90 одсто испитаника није члан ниједне политичке странке, ниједне организације удружења грађана (92 одсто), не припадају црквеним (88 процената) нити неким од хобистичких организација (96 одсто), а нису заинтересовани ни за чланство у културно-уметничким друштвима (87 одсто), нити организацијама грађана (90 процената).

Већина младих из мањих средина жели да напусти своје место становања уколико им се за то укаже прилика (80,5 одсто младих из Лесковца, Врања и Врањске бање), пре свега, због бољег стандарда, сигурније будућности, запослења и образовања. Од укупног броја оних који будућност везује за сеобу, 52 процента има на уму иностранство, 35 одсто мисли на селидбу унутар земље, а 13 процената се не изјашњава о томе где би се селило.

Истраживања показују и да је већина младих и даље слабо мобилна, иако се ситуација поправила у последње две године. У иностранство ниједном није путовало 44 одсто средњошколаца, 15 процената је путовало једном, два или три пута 17 одсто, а више од три пута 23 одсто ђака (под иностранством се нису подразумевале земље бивше СФРЈ).

Млади у Србији углавном не прате дневне и политичке догађаје путем медија, иако пред телевизором седе сатима. Готово половина средњошколаца слободно време проводи у дружењу са вршњацима, или уз телевизор, мобилни телефон и компјутер. Сваки пети средњошколац бави се спортом, мали број средњошколаца у слободно време чита књиге или прати догађаје из културе, а још мањи број бави се неким видом стваралачких активности.

С. Г.

„Политика“

Novim Pravilnikom o uređenju i sistematizaciji u Ministarstvu prosvete ukinut je Sektor za srednje obrazovanje, koji je pored Sektora za osnovno i visoko, najvažniji u ministarstvu. Sistematizacijom radnih mesta iz ministarstva je 24 ljudi otišlo u penziju, ali je zaposleno 18 novih, mahom u sekretarijat, čime je povećana birokratija.

MInistar prosvete Žarko Obradović

Stručna javnost zatečena je odlukom da se ukine Sektor za srednje obrazovanje odnosno da se spoji sa Sektorom za školske uprave.

– Na čelu drugih sektora u Ministarstvu prosvete su stranačke ličnosti, jedino je pomoćnik za srednje obrazovanje Bogoljub Lazarević bio čovek iz struke. To je učinjeno kako bi se što više centralizovao sistem, jer su školske uprave pod kontrolom pomoćnika koji je kadar SPS-a – priča naš izvor koji je dobro upućen u stanje u ministarstvu.

Interesantno je da su i novim Pravilnikom o uređenju zadržana dva sektora koja se bave sličnim poslovima, međunarodnim projektima i saradnjom. Posebna je priča smanjenje broja zaposlenih. Iz ministarstva je otišlo u penziju 24 ljudi, ali je zaposleno 18 novih i to najviše u sekretarijat. Tako tri noseća područja obrazovanja (osnovno, srednje i visoko) imaju tek 37 stručnjaka dok je u sekretarijatu ministarstva zaposlena 51 osoba .

– U Ministarstvu prosvete nema konkursa za posao. Stranački kadrovi koji odu u penziju ostaju da rade po ugovoru, što je skandalozno. Takvih ima sigurno pet, šest, a među njima je i Zoran Popović, kadar SPS-a – priča naš izvor.

U Ministarstvu prosvete ne vide ništa sporno u novinama Pravilnika o sistematizaciji i naglašavaju da je saglasnost dala Vlada Srbije. Dodaju da je broj zaposlenih u Ministarstvu prosvete usklađen sa Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih.

BLIC