Правна питања и одговори

На свим универзитетима у Србији има тек нешто више од 2.200 страних студената. Највише је оних који долазе преко студентске размене, одслушају семестар, два па се врате у своју земљу. Око 700 је оних који су уписали студије у Србији и овде их завршавају, не рачунајући студенте који долазе из Босне и Црне Горе.

У пројекту “Свет у Србији” ове године биће уписано око 90 студената из несврстаних земаља, а чека се одобрење за још 190: Медицински факултет је годинама први избор странаца

Само на Београдском универзитету крајем осамдесетих година било је око 20.000 страних студената. Углавном су долазили млади са Блиског истока и из Северне Африке. Слика се данас драстично променила и на најстаријем српском универзитету студира свега око 1.700 страних студената, који највише долазе преко студентских размена. Сада преовладавају Грци, Ирачани, Либијци, Канађани, Аустралијанци, који највише уписују медицину, стоматологију, филологију.

– Кроз пројекат наше владе “Свет у Србији” ове године биће уписано око 90 студената из несврстаних земаља, а чекамо одобрење за још 190. Они у Београду најчешће студирају медицину, филологију, али их има и на техничким и друштвеним факултетима. У последње време Факултет политичких наука је постао веома интересантан страним студентима као и Факултет безбедности – каже ” проф. Бранко Ковачевић, ректор Београдског универзитета.

Земље западне Европе одавно су схватиле да страни студенти могу бити одличан извор прихода за универзитете. Један од начина да привуку странце су стипендије. Оваква пракса показала се добром, јер готово сваки страни стипендиста доведе још неколико студената из своје земље који плаћају пуну цену школарине. Тако, рецимо, Енглеска данас на својим универзитетима има око 400.000 страних студената.

Проблеми страних студената

-Компликована нострификација диплома средњих школа

-Проблеми са смештајем и исхраном јер немају права на студентске домове

-Слаба заступљеност наставе на енглеском језику за основне студије (има је само Медицински факултет)

-Застарели студијски програми по којима се учи

-Ниједан наш универзитет није међу 500 на престижној Шангајској листи

Код нас су многе ствари остале нерешене и одбијају стране студенте да се определе за школовање у Србији.

– Студенти који дођу да студирају у Србији морали су да нострификују дипломе средњих школа, што је до сада био компликован поступак и чекало се веома дуго. Осим тога, само Медицински факултетет у Београду има основне студије на енглеском језику, остали немају. И то је разлог зашто се странци не опредељују на наше факултете, јер неће нико да изгуби шест месеци или годину дана у учењу српског језика – објашњава проф. Миодраг Поповић, декан Електротехничког факултета (ЕТФ). Он каже да, ако се изузму бивше југословенске републике, свега неколико странаца студира на ЕТФ-у.

Посебан проблем страним студентима представља смештај и исхрана у нашој земљи. Они немају права да конкуришу за дом, тако да су буквално препуштени сами себи. Изнајмљују станове који су у Београду веома скупи. Пре тридесет година и то је било другачије решено. Млади из иностранства углавном су долазили по међудржавним уговорима, тако да су и они имали право на смештај у студентским домовима и исхрану у мензама.

– Осамдесетих година Грци су масовно долазили на студије код нас, јер су имали мало универзитета и тешко је било уписати се на студије. И студирање у Србији било је јефтиније. Данас се та слика променила. Осим тога, искуство је показало да је препорука најбоља реклама, тако су страни студенти раније углавном доводили једни друге. Направљен је прекид деведесетих година због ратова и санкција тако да је сада тешко вратити се на старе стазе – додаје проф. Поповић.

Страни студенти највише уписују медицину, стоматологију и филологију

И Кирјакос Спанопулос је тако дошао на студије медицине. Студирање у Србији је, како каже, породична традиција. Прво је дошла његова сестра на дефектологију, брат од тетке на медицину и то је био један од основних мотива због којих се и он уписао на Медицински факултет у Београду.

– Долазио сам код њих у посету и заљубио се у Београд. Размишљао сам – Енглеска или Србија и одлучио се за Србију. И не кајем се. Ово су најлепше године мог живота. У Грчкој је тада тешко било уписати факултет, а и школовање овде било је јефтиније. Данас се слика променила, на грчким универзитетима олакшан је упис, а и криза је утицала да све мање студената долазе у Србију на студије – прича Спанопулос који је у априлу дипломирао на Медицинском факултету, а у септембру га чека нострификација дипломе у Грчкој. Конкурисао је, каже, и за докторске студије у Холандији и Немачкој и сада чека одговор. Планира да се бави науком, а велика љубав су му генетика и молекуларна биологија.

– Тек кад завршим нострификацију дипломе могу да стажирам у Грчкој и да тражим специјализацију. Размишљао сам и о стажирању у Србији, међутим овде се то не плаћа, тако да би родитељи и даље морали да ме издржавају, а време је да се осамосталим – објашњава Спанопулос.

Шангајска листа

Ниједан универзитет у Србији није међу 500 на престижној Шангајској листи универзитета. Највише се очекивало од Београдског универзитета, али он ни ове године није успео да уђе међу 500 најбољих. Од бивших југословенских република једино је Љубљански универзитет успео прошле године да уђе на листу, а ове године чак да поправи позицију за двадесетак места.

Медицински факултет у Београду понудио је страним студентима две могућности, да предавања слушају на српском, али и на енглеском језику. Наставу на енглеском језику тренутно прати 150 студената и за њих је школарина 7.000 долара. Гордана Теофиловски Парапид, руководилац наставе на енглеском језику, каже да осим грчких студената највише има деце наших исељеника друге и треће генерације из Канаде, Америке, Аустралије, Шведске, Норвешке, Данске, Кипра, Малте, који се након завршеног факултета враћају у земљу из које долазе. Ретко ко од њих остаје у Србији да ради.

 

На Новосадском универзитету број страних студената је занемарљив, уколико се не рачунају студенти бивших југословенских република. Они кажу да се труде да доведу странце преко студентских размена.

– У последње две школске године на нашем универзитету у оквиру неколико програма размене боравило је 165 страних студената. Они су долазили на шест месеци или годину дана на размену. По истом основу са нашег универзитета отишла су 342 студента – каже Ивана Вујков, задужена за међународну сарадњу на Универзитету у Новом Саду.

За Универзитет у Нишу определила су се 63 страна студента. Махом долазе из Грчке – 29, затим из Македоније – шест, али их има и из Бугарске, Јордана, Аустралије, Украјине, Либије, Ирака, Немачке, Италије. Уписују углавном медицину, али и Грађевински и Учитељски факултет. Крагујевачки универзитет скоро да нема страних студената.

– Студенти углавном долазе на размену и то највише на Медицински и Филолошко-уметнички факултет. На Филолошки углавном долазе они који студирају славистику у Пољској, Бугарској, Румунији. Веома мало је оних који уписују и завршавају факултете у Крагујевцу – речено нам је у ректорату.

Упоредне цене школарине

У Србији су школарине за странце од 1.000 до 3.000 евра. Изузетак су Филолошки факултет где страни студенти морају да издвоје 6.000 евра и Медицински где их настава на енглеском годишње кошта 7.000 долара.

У Хрватској су школарине за странце од 800 до 2.500 евра, у Босни од 700 до 1.500 евра, док су у Словенији, у Марибору, између 1.200 и 2.500 евра.

Студенти који долазе из земаља изван ЕУ на Кембриџу морају да издвоје од 12.721 евра годишње за студирање права, језика, политичких наука или филозофије до 16.759 евра за уметничке факултете. За студије, рецимо, медицине потребно је издвојити 31.000 евра.

За студирање на Оксфорду потребно је годишње 14.500 евра за друштвене науке, 16.600 за природне и 30.300 за медицину.

Студирање на америчком Харварду кошта око 40.000 долара. Овај универзитет је крајем прошле године године проглашен за најбољи на свету.

 

Све више младих иде у Бугарску на студије

На факултетима у Бугарској уписаће се ове године 80 средњошколаца из Босилеграда и Димитровграда и других крајева Србије, саопштио је Културно-информативни центар (КИЦ) из Босилеграда. Председник КИЦ Иван Николов каже да је за све кандидате услов да су бугарске народности и да положе пријемни испит из бугарског језика и бугарске историје.

– Свим средњошколцима који положе пријемни испит, а потом упишу неки од факултета, бугарска влада обезбеђује бесплатно студирање, студентске домове и стипендије у износу до 100 евра – рекао је Николов и додаје да из године у годину расте интересовање матураната из Босилеграда и Димитровграда за упис на факултете у Софији, Пернику, Ћустендилу и другим бугарским универзитетским центрима.

Славица Тувић, Бранислава Гиговић

 

 

Група ентузијаста из Сивца и Црвенке у удружењу „Дадин зелени салаш“ организовала је за децу са сметњама у развоју приказ обичаја и послова који се ретко могу видети, а који су део војвођанске прошлости.

РТВ

 

За сезонске послове данас се одлучује све више млалолетника, а они, као и њихове „старије колеге“, на продаји сладоледа и гардеробе, грађевини или као конобари, кувари, точиоци пива, промотери, собарице и магационери могу да зараде дневно и више од 2.000 динара.Најплаћенији је физички рад – утовар, селидбе и грађевина, као и промоције, а током летњих месеци, пре свега због годишњих одмора, у већим компанијама, банкама и бутицима често су потребне и „замене“, на месец-два.

Према подацима Инфостуда, понуда сезонских послова се није битно променила у односу на претходну годину – траже се комерцијалисти, угоститељи, радници обезбеђења, агенти, промотери, физички радници, анкетари, грађевински радници…

Такве послове махом нуде омладинске задруге и дневнице се крећу од 1.200 динара, а иако је сезона, понуда за бербу воћа и поврћа тренутно нема.

У Омладинској задрузи „Трагач“ кажу да се по сату, зависно од природе посла, може зарадити од 100 до 150 динара, да се за утоваре и селидбе дневнице крећу између 1.500 и 2.000 динара, а да промотери могу зарадити и више.

Просечна месечна плата за рад преко ОЗ „Булевар“ је, како су у тој задрузи рекли, око 25.000, а траже се анкетари, статисти, конобари, продавци сладоледа, особе за дељење рекламних летака…

Према њиховим речима, у летњим месецима компаније, када им радници оду на годишње одморе, често траже студенте и средњошколце за „замену“, а интересовање омладинаца, пре свега малолетних, за сезонске послове из године у годину расте.

У Националној служби за запошљавање нема статистичких података о понуди сезонских послова, јер они, као такви, како истичу, и не постоје, нити их Закон о раду дефинише као посебан облик радног ангажовања.

„Сезонски послови могу се ‘крити’ иза захтева послодаваца за ангажовањем радника на привремено-повременим пословима или на одређено време“, наводе у НСЗ и напомињу да плата најчешће зависи од учинка.

Кандидата заинтересованих за ту врсту посла, према њиховим речима, увек има, како старијих тако и млађих, а пре свега неквалификованих.

„Чињеница је да је у овом периоду већа тражња за занимањима угоститељске струке, као што су кувари, шанкери…, трговцима и грађевинским радницима“, показују подати НСЗ.

У НСЗ наводе да особе са инвалидитетом, у зависности од процењених способности, могу бити ангажоване на свим сезонским пословима, али да су то најчешће брање воћа и поврћа, продаја сладоледа, рад у угоститељско – хотелијерским објектима и послови на пољопривредним газдинствима.

Међутим, према подацима Инфостуда, међу пословима које су доступни и особама са инвалидитетом сезонских нема.

 

Од ове јесени у техничкој школи у Бору, након готово 10 година паузе, поново ће се образовати будући рудари и рударски техничари и то њих педесеторо.Иако је Бор већ сто година рударски град, почетком 2000-их интересовање за ово занимање почело је да опада, па је последња генерација школовање завршила 2003. године.Рударство је поново у тренду. То је показало велико интересовање свршених основаца из читаве источне Србије за упис у рударске смерове који су после паузе од готово 10 година поново уведени у средњој Техничкој школи у Бору.

Тако ће на јесен школске клупе, у 3 одељења будућих средњошколаца уписаних у три различита рударска смера, поново бити пуне. Сигуран посао и пристојна зарада у руднику, кажу Борани, сигурно су највађнији разлози што се све више младих људи уписује у школу за рударство.

Отварање рударских образовних профила у средњој техничкој школи у Бору није једини показатељ да посао у руднику постаје све привлачнији.

Иницијативу за враћање рударских образовних профила покренуло је руководство Рудника бакра Бор јер се због повећања производње јавила потреба за новим али и сколованим рударским кадровима.У РТБ-у додају да им је жеља да и деца из осталих рударских крајева Србије дођу у Бор, упишу рударство и стекну нова, савремена знања, а потом врате у своје градове, запосле и стручно наставе да воде своје кампање.

Председник Србије Борис Тадић честитао је рударима Србије Дан рудара и оценио да сви морају бити свесни да је тај посао један од најзахтевнијих и да носи велике опасности.

“Њихов живот је такође веома тежак и на наше рударе увек морамо мислити и обезбеђивати им најбоље могуће услове рада, јер рударство има стратешки значај за Србију и представља велику развојну шансу наше землље“, истакао је председник Тадић у честитки.

Услови рада и материјални положај рудара у Србији нису задовољавајући, због чега ће ресорно министарство предузети конкретне кораке да руководиоце рударских компанија примора да улажу у побољшање положаја рудара и повећање њихове безбедности на раду, одлучено је у Београду на састанку у Министарству рударства.

Плате рудара у Србији су ниске, с обзиром на тежину и безбедносне ризике на послу и оне се крећу од 25.000 динара до 80.000 динара.

 

Б92

 

У Дечју болницу у Новом Саду у последње време стиже све више деце са повредама главе, оштећењима кичме или ломовима руку и ногу које су задобили на оронулим дечјим игралиштима, али и због непажње родитеља. Лекари кажу да дневно збрину и до десет малих пацијената са овим повредама.

Новосадски педијатри кажу да је повреда код деце одувек било и биће, али потврђују да их је у последње време много више. Као основни разлог наводе то што родитељи често остављају децу да се играју сама, без надзора, због чега дечје игре буду агресивне и завршавају неретко са тежим повредама.

Начелница Службе за заштиту деце у Дому здравља „Нови Сад“, др Милка Будаков каже да постоји неколико превентивних мера које, ако их се родитељи придржавају, могу спречити све озбиљније повреде.- Најчешће повреде када су у питању бебе су повреде у кући, као што су падови са подлоге за превијање, из кревета или колица. Врло често малу децу доносе и због опекотина које су зарадили тако што је неко од одраслих оставио врелу кафу, чај или супу надохват руке малишана или није довољно обраћао пажњу на дете док је било у близини неког грејног тела. У свим овим случајевима деца су повређена искључиво због родитељске непажње, па се одлазак у амбуланту врло лако може избећи – каже др Будаков.

Како каже, на дечјим игралиштима вреба највећа опасност, јер на њима током ноћи бораве адолесценти који уништавају клупе, клацкалице и љуљашке. Осим тога, ломе флаше, па у амбуланту често стижу деца са озбиљним посекотинама.- Родитељи би требало сваки пут да прегледају игралиште, уклоне стакло и све предмете на које дете може да падне и да се посече. Ако примете да су даске на игралишту похабане, морају да прате дете када се пење и буду близу њега ако се оклизне или пропадне, јер су најчешће повреде приликом падова са тих конструкција – каже наша саговорница.

Она истиче и да ако су у питању уганућа и ишчашења, деца долазе у дом здравља, а ако су озбиљнија оштећења, иду у Дечју болницу где има стављају лонгету или гипс.

Код дечака су бројне теже повреде главе

Врло су честе и теже повреде главе, поготово код дечака. Они се углавном повређују на часу физичке културе или на тренингу, а др Будаков каже да у тим случајевима једино они сами морају да буду обазривији. Родитељима се саветује да не шаљу децу на спорт док нису у потпуности психофизички спремни.

И. Брцан