Правна питања и одговори

Otkrivamo – U Srbiji je sve na prodaju

Nema oblasti u društvu u kojoj neki službenik nije uzeo mito. Lakomi na pare su svi – od državnih institucija do javnih preduzeća, zdravstva, MUP, prosvete…

 

1. Katastar

 

500-1.000 €

Konverzija iz korisničkog u vlasnički status

1.500-5.000 €

Uknjižba u katastar

50-300 €

Ispravka lista nepokretnosti

50-300 €

Ubrzano izdavanje izvoda i kopija u katastru

 

2. Dozvole

 

500 €

Informacija iz Sekretarijata za urbanizam o lokaciji, ubrzanje

1.000-2.000 €

Ubrzanje dobijanja uslova od javnih preduzeća

5.000-10.000 €

Lokacijske i građevinske dozvole po ubrzanoj proceduri

1.000 €

Dobijanje upotrebne dozvole

100-3.000 €

Referentima za obradu dokumenata za izdavanje građevinske dozvole

 

3. Javne nabavke

 

3.000 – 300.000 €

Nameštanje tendera

10-20 %

Dobijanje male javne nabavke do 27.000 evra

 

4. Zdravstvo

 

20 % vrednosti

Nabavka medicinske opreme od određenog proizvođača

20 % vrednosti

Nabavka lekova i citostatika od određenog proizvođača

5.000-10.000 €

Zapošljavanje lekara u zdravstvenim centrima

20.000-35.000 €

Zapošljavanje hirurga u zdravstvenim centrima

1.000 €

Carski rez

500 €

Porođaj sa epiduralom

500 €

Fiktivni prijem u dnevnu bolnicu

300-3.000 €

Operacije

3.000 €

Postoperativno lečenje

100 €

Zračenje preko reda

 

5. Inspekcije

 

100-500 € mesečno

Poreskim inspektorima

1.000-4.000 € godišnje

Zaobilaženje nelegalnih lokala za igre na sreću

40-300 €

Kontrolorima SOKOJ i OFPS

200-1.500 € mesečno

Zaobilaženje uličnih tezgi

100-300 €

Zatvaranje očiju pred nelegalnom gradnjom

 

 

6. Ostalo

 

1.000-1.500 €

Jedan prenos robe bez carinjenja

1.000-20.000 €

Pravo na iznajmljivanje lokala

100-200 €

Upis deteta u vrtić preko veze

100-300 €

Asfaltiranje sporednih ulica (mimo plana)

300-500 €

Puštanje ribokradica da love pomoću struje i plina

1.000 €

Bolji tretman u zatvoru

300-500 €

Dobijanje vozačke dozvole

80-100 €

Popravljanje ocena u školi

500-750 €

Ispit na fakultetu

1.500-16.000 €

Kupovina diploma

10-20 % vrednosti imovine (firme)

Lažiranje veštačenja u privredi

 

7. Penzije

 

4.000 €

Upisivanje do pet godina staža

2.000 €

Štelovanje visine penzije

1.000-5.000 €

Invalidska penzija

KURIR

Traže poskupljenje – Dok novosadska predškolska ustanova svake godine traži poskupljenje uz argument da tamošnji roditelji najmanje plaćaju vrtić, istraživanje Pressa je pokazalo da su ove cene po gradovima u pokrajini prilično ujednačene

 

Novosadska Predškolska ustanova „Radosno detinjstvo“ već godinu dana traži poskupljenje usluga jer, kako kažu, sa cenom boravka od 2.000 do 3.000 dinara, koliko plaćaju roditelji, „samo prave dugove“. Međutim, istraživanje Pressa pokazalo je da većina roditelja u vojvođanskim mestima plaća vrtić po sličnim cenama, a najveće liste čekanja su u Novom Sadu i Bačkoj Palanci.

U Kikindi ima mesta

Kako smo saznali u Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“ u Kikindi, na području te opštine u narednoj školskoj godini roditelji neće imati problema da upišu svoju decu u vrtiće. Direktor Miloš Pejakov kaže da nema liste čekanja i da će se grupe formirati prvih dana septembra

– Mesta ima za svu decu. Za one iz socijalno ugroženih porodica cene će biti prepolovljene ili uopšte neće plaćati vrtić – kaže Pejakov.

Osim toga, glavni grad Vojvodine svake godine za predškolsku ustanovu izdvaja oko 15 odsto ukupnog budžeta, jer Novi Sad plaća 80 odsto cene boravka za svako dete, tako da ova ustanova za svako dete dobija od grada još oko 12.000 dinara.

Čekaju upis dve godine

Uprkos tome, u toj ustanovi navode da sadašnja cena nije dovoljna da se podmire osnovni troškovi.

Rukovodilac Ekonomsko-finansijske službe Petar Pajčin kaže da novosadski vrtići imaju dugovanja prema dobavljačima.

– Takođe, često se dešava da moramo da angažujemo dodatnu radnu snagu na zameni, koju plaćamo iz našeg džepa. Sadašnja cena boravka dece je iz 2009. godine, a od tada su i energenti i hrana višestruko poskupeli. Zbog toga je neophodno da cena boravka bude korigovana – pravda Pajčin konstantne težnje za poskupljenjem vrtića.

 

Roditelji u Bačkoj Palanci imaju slične probleme kao i u Novom Sadu – duge liste čekanja, a često se na upis deteta u vrtić čeka i po dve godine.

 

 

Predškolska ustanova „Mladost“ u tom mestu ima osam vrtića u kojima svake godine boravi oko 750 dece, od jaslica do pripremnog predškolskog uzrasta. Ustanovu dotira država, tako da, osim plata i ostalih troškova, po zakonu boravak u vrtiću ne plaćaju treće i četvrto dete u porodici, deca sa smetnjama u razvoju i druge kategorije koje propisuje zakon, dok lokalna samouprava oslobađa plaćanje boravka i decu samohranih roditelja.

U Zrenjaninu dobri uslovi

 

Problema sa brojem mesta ima i u Zrenjaninu, ali su uslovi, kako saznajemo, prilično dobri.

 

– Lokalna samouprava plaća 60 odsto boravka dece, a postoje i liste čekanja. Roditelji plaćaju priredbe i ekskurzije, a zaposleni u vrtiću su vredni i za svaku pohvalu – kaže za Press Bojan Stanisavljev, čije dete pohađa vrtić „Poletarac“ u Zrenjaninu.

 

Larisa Onodi

 

Osnovnu ne završi 72 odsto romske, 23 odsto siromašne i 12 odsto seoske dece. Roditeljima čija deca ne idu u školu sledi prekršajna prijava i kazna

NI osnovna škola nije svima dostupna. Do osmog razreda ne dogura čak 72 odsto romske, 23 odsto siromašne i 12 odsto seoske dece u Srbiji – pokazali su rezultati preliminarnog istraživanja, koje je sproveo Republički zavod za statistiku i Dečiji fond Ujedinjenih nacija.

– Ovi su podaci i ranije bili poznati kao problematični, a posebno kada je reč o romskoj deci. U ovoj je populaciji karakteristično i to što devojčice napuste školu znatno ranije od dečaka svog uzrasta – objašnjava Ljubomir Pejaković, savetnik za socijalna pitanja ministra rada i socijalne politike. – Nije bolje ni među decom sa smetnjama u razvoju. Istraživanja su pokazala da čak 80 odsto ovakve dece nije uključeno ni u kakvo obrazovanje!

Pejaković podseća da je osnovna škola obavezna, ali da će opismenjavanje biti efikasnije ukoliko mere budu stuimulativne, a ne kaznene. Iz tog razloga se dečji dodatak već godinama dodeljuje samo deci koja su redovna na školskim časovima.

– Roditelji čija deca ne idu u školu jesu odgovorni i po zakonu im sledi prekršajna, odnosno novčana prijava – dodaje Pejaković. – Ali, kako da kažnjavate siromašne, ugrožene porodice, koje je upravo nemaština dovela u ovakvu situaciju?

POLA POHAĐA

Različite mere pomoći, koje se sprovede nad osetljivim grupama stanovništva, u poslednjih pet godina dovele su do nekih pomeranja. Unicefovo istraživanje je pokazalo da je prepolovljena smrtnost dece u romskim naseljima. Povećan je i obuhvat dece predškolskim obrazovanjem, ali njega i dalje pohađa samo 44 odsto.

I u Unicefu kažu da situacija nije za hvalu, ali ističu da se u poslednje vreme primećuju promene nabolje.

– Rezultati našeg istraživanja, čija se finalizacija očekuje tek u oktobru, ukazuju na napredak u oblasti obrazovanja, a poboljšanje je primetno i na nacionalnom nivou i među Romima – objašnjava Jadranka Milanović iz Unicefa. – Procenat romske dece školskog uzrasta koji trenutno pohađaju prvi razred porastao je za 25 procenata u poslednjih pet godina. Ipak, i dalje postoje dispariteti koji zahtevaju ulaganja i mere usmerene na najugroženiju decu.

VEČERNJE NOVOSTI

I dok se ne nađe efikasnija strategija za opismenjivanje „osetljivih grupa“, država je pokrenula projekat „Druga šansa“. Tako će od septembra, u 80 osnovnih škola širom Srbije, biti organizovana vanredna nastava za starije od 15 godina koji nemaju diplomu osmoletke. Samim tim će i oni dobiti priliku da za četiri, umesto osam godina, proslave svoju „malu maturu“.

 

Novasagrađena osnovna škola „Dragan Lukić“ na Bežanijskoj kosi u septembru će spremna dočekati prve đake, a na gradilištu je svakodnevno više od 200 radnika. Osim što je moderna i energetski efikasna, ova škola od oko 7.500 kvdarata biće poznata i po tome što će od temelja do krova biti izgrađena za samo 100 dana. Ipak, bageri će se još neko vreme zadržati u ovom kraju, jer će sa druge strane ulice početi izgradnja vrtića od oko 1.800 kvadrata.

To je juče najavio Marko Blagojević, direktor Agencije za investicije grada Beograda, prilikom obilaska gradilišta škole i na takozvanom „majstorskom doručku“, koji su za novinare organizovali autori dokumentarnog serijala „Kako raste škola“ koji se svakodnevno emituje na gradskoj televiziji „Studio B“.

Da će sve biti spremno do početka školske godine, potvrđuje i novopostavljena direktorka škole Aleksandra Brajović Zoronjić, koja je sa stručnim saradnicima privremeno stacionirana u prostorijama Osnovne škole „Borislav Pekić“, u Ulici Danila Lekića Španca 27. To je ujedno i adresa na kojoj roditelji svakog dana od 8 do 16 časova mogu dobiti informacije o upisu dece u novu školu.

– Oko 500 učenika se izjasnilo da je zainteresovano da pređe kod nas, a već smo primili i oko 100 prvaka. Upis i testiranje dece je u toku, pravimo rasporede časova, dok ćemo kompletan nastavni kadar formirati u naredne dve nedelje, jer će pojedini nastavnici iz tri okolne škole preći kod nas – objašnjava direktorka i napominje da će nastava biti samo prepodne, kako bi deci omogućili više vannastavnih aktivnosti, poput sporta, muzike, stranih jezika, matematike i likovnih umetnosti.

Inače, ovaj objekat zauzima oko 7.500 kvadratnih metara i moći će da primi 961 učenika, a potpuno je prilagođen i osobama sa invaliditetom. Škola će imati 32 učionice, biblioteku, svečanu višenamensku salu, fiskulturnu salu, garderobu sa tuševima i WC kabinama, distributivnu kuhinju sa svim neophodnim prostorima za servisiranje, pranje i odlaganje, trpezariju sa 180 mesta za sedenje, školsko dvorište, asfaltirano igralište, atletsku stazu, teren za košarku, odbojku, rukomet i skok udalj i travnati teren za niže razrede

Dokumentarni serijal

Da su građani i više nego zainteresovani što će jedna tako velika građevina biti izgrađena za samo 100 dana, potvrđuje i Aleksandar Timofejev, direktor Televizije „Studio B“. Prema njegovim rečima, dokumentarni serijal „Kako raste škola“, autora Željka Veljkovića, izuzetno je gledan, te je za očekivanje da sličnih projekata bude i ubuduće.

DANAS

Nikola Đokić živi u Švajcarskoj i dve godine se veoma uspešno takmiči na međunarodnim nadmetanjima u matematici i informatici

Nikola Đokić sa jednim od osvojenih priznanja (Foto lična arhiva)

Sa tri godine učio je da sabira, a kada je pošao u školu, smišljao je sopstvene skraćene postupke za množenje velikih brojeva. Imao je 10 godina kada je sa roditeljima napustio rodni Beograd i Srbiju i otišao da živi u Švajcarsku, gde je nastavio da se usavršava u matematici, a kasnije je zavoleo i informatiku. Nikola Đokić danas ima 19 godina i upravo se vratio u Lucern sa Međunarodne informatičke olimpijade na Tajlandu, gde je osvojio srebrnu medalju. Srebrno odličje pripalo mu je i na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi u Amsterdamu, takođe održanoj prošlog meseca. Takmiči se, kako sam kaže, tek dve godine, a već ima punu vitrinu međunarodnih priznanja iz informatike i matematike.

– Za informatičku olimpijadu na Tajlandu intenzivno smo se pripremali nedelju dana u internatu u Davosu, a sponzori su nam omogućili da dva vikenda pred takmičenje vežbamo na njihovim kompjuterima. Pripreme iz matematike bile su organizovane u pet-šest jednodnevnih susreta, a imali smo i jedan produženi vikend u Cirihu, gde smo vežbali zadatke. Predavači su nam bili studenti, ali i profesori, i svi oni rade volonterski – kaže Nikola Đokić.

Švajcarska finansijski ne pomaže takmičenja, ali sve troškove oko priprema, putovanja i boravka u zemljama gde se organizuju nadmetanja – plaćaju sponzori i zadužbine. To je, kaže Nikola, velikodušno sa njihove strane i, na neki način, takmičari baš tu pomoć doživljavaju kao nagradu. Inače, u Švajcarskoj ne postoje specijalne matematičke škole, već klasične gimnazije. U ovoj zemlji, objašnjava Nikola, đaci koji učestvuju na takmičenjima ne uzimaju ni dodatne privatne časove iz matematike, jer se smatra da je to suvišno. Takođe, Švajcarska ne daje stipendije talentovanim đacima i studentima. O pripremama, organizaciji takmičenja i putovanjima u inostranstvo na međunarodna nadmetanja brinu dve organizacije – Švajcarska informatička olimpijada i Švajcarska matematička olimpijada.

Nikola na takmičenjima učestvuje u švajcarskom timu, ali ima samo srpsko državljanstvo. Nekad je, kaže, komplikovano što pred putovanja samo njega čekaju zbog viza, kao što je nedavno bio slučaj za odlazak na Tajland, ali, iako ispunjava uslove, nema nameru da uzima švajcarsko državljanstvo. Na međunarodnim takmičenjima iz matematike i informatike često se sreće sa srpskim olimpijcima, voli da se druži sa decom iz bivših jugoslovenskih republika, a deo priprema švajcarska matematička ekipa provodi sa timom iz Slovenije.

– Ove jeseni počinjem da studiram matematiku na Saveznom politehničkom institutu, u Cirihu. Dugo sam razmišljao da li da upišem matematiku ili informatiku, na kraju sam se odlučio za matematiku, jer mi to daje više mogućnosti. Hteo bih da se bavim čistom matematikom, ali ako to bude nemoguće, moći ću da radim kao informatičar – kaže Nikola.

Pored maternjeg, srpskog jezika, koji se svakodnevno koristi u kući Đokića, Nikola tečno govori nemački i engleski, a, priznaje, malo slabije zna francuski. Ovaj doskorašnji gimnazijalac voli da čita i da radi ono što ga zanima, a u slobodno vreme igra japansku stratešku igru „Go” ili uživa u dobrim filmovima. Ne voli, kaže, da izlazi po noćnim klubovima, ali zato ne propušta koncerte na otvorenom prostoru.

Nikola je sada na zasluženom letnjem odmoru, a onda ga čeka odlazak na studije, kao i pripreme za nova takmičenja. Međutim, ništa mu nije teško. Najvažnije je, kaže, imati motivaciju, ona je uslov da se nešto uradi dobro.

– Motivacija će doći sama od sebe ako radite ono što volite, a, takođe, i ako se u tome takmičite – poručuje Nikola Đokić svojim vršnjacima.

Dejana Ivanović