Правна питања и одговори

VALJEVO – U Istraživačkoj stanici Petnica (ISP) kod Valjeva počeo je sedmi skup studenata „Petnica Internešnal“ (International), saopšteno je iz te naučne ustanove.

Studenti iz deset zemalja će do 15. avgusta pohađati nekoliko naučnih seminara i kampova, a predviđeno je i upoznavanje sa kulturno-istorijskim znamenitostima Valjeva, kao i jednodnevni izlet u Beograd, najavili su organizatori.

U IS Petnica od osnivanja 1983. godine boravilo je više od 25.000 talentovanih đaka i studenata, kao i njihovih nastavnika iz zemlje i inostranstva.

ISP je jedinstvena ustanova te vrste u ovom delu Evrope.

Autor: Agencija BETA

Protest ministru prosvete zbog predloga integrisanog univerziteta. – Dr Srđan Stanković: To je samo polazni dokument. – SKONUS: studenti izuzetno zadovoljni

Rektorat Univerziteta u Beogradu Foto Latif Adrović

„Predlogom modela funkcionalne integracije univerziteta u Srbiji” univerzitetske institucije će se otvoriti za nekontrolisani prodor političkih i tajkunskih struktura, a sve pod parolom kreiranja univerziteta kao „zbijenih” i efikasnih ustanova.

Ovo je suština otvorenog pisma koje je Odbor za razvoj univerzitetskog obrazovanja uputio ministru prosvete i nauke dr Žarku Obradoviću, ali i predsednicima Srbije, vlade, kao i Agenciji i Savetu za borbu protiv korupcije, protestujući zbog novog modela za reformu svih univerziteta u Srbiji.

Profesori koji su okupljeni u ovom odboru uglavnom su sa Univerziteta u Beogradu, ali kažu i da će uz pomoć ovih izmena UB eliminisati konkurenciju, jer ga je zbog veličine i tradicije nemoguće reorganizovati na način koji se predlaže za manje državne univerzitete. Oni navode i da su ovaj dokument sačinili najbliži saradnici rektora državnih univerziteta i da ga je već prihvatio Nacionalni savet za visoko obrazovanje.

Profesor dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Srbije potvrđuje za naš list da je ovaj predlog „prošao kroz savet na sednici koja je bila pre otprilike dve nedelje” i da je svestan da je ova ideja i hvaljena i osporavana. Po njegovim rečima, ovo je bio samo deo jednog Tempus projekta o reformi visokog obrazovanja u Srbiji.

– Ne treba ovo tako dramatično shvatiti, to nije nikakav obavezujući dokument, već samo početni papir, vrsta pripreme materijala za veliku međunarodnu konferenciju koja će biti na jesen. Predlog jesmo podržali, ali na tome će se još mnogo raditi zajedno sa ostalim univerzitetima u Srbiji – objašnjava dr Stanković.

S druge strane, članovi odbora upozoravaju da, ukoliko se postupi po ovom dokumentu (uvođenje upravnih odbora, smanjivanje broja članova u upravnim univerzitetskim telima u odnosu na postojeće stanje i inkorporiranje privrednika u sastave univerzitetskih upravnih odbora), mesta u upravi univerziteta će neminovno i za veoma kratko vreme postati predmet otvorene političko-tajkunske trgovine.

U ovom dokumentu piše da je cilj transformacije da se dobije integrisan, ali decentralizovan univerzitet, koji će biti harmonizovan sa univerzitetima u Evropi i svetu, konkurentniji na međunarodnom tržištu znanja, racionalniji i efikasniji u korišćenju materijalnih i ljudskih resursa… Primena modela u prvoj fazi podrazumeva izmene Zakona o visokom obrazovanju u delovima koji se odnose na zapošljavanje na univerzitetu, upis studenata i naziv, strukturu i broj članova organa upravljanja univerzitetom.

Student prorektor Univerziteta u Novom Sadu Goran Radić, koji je kao predstavnik Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) učestvovao u izradi ovog dokumenta kaže da su studenti zadovoljni predloženim rešenjima i da je osnovna ideja da se poboljša mobilnost, odnosno prohodnost između univerziteta i fakulteta.

– Sada kada položite ispit na jednom univerzitetu, ne priznaju ga na drugom, a to je jedna od onih stvari koje će se promeniti. Ove primedbe stižu od konzervativnije struje na univerzitetu, jer je činjenica da su studenti dobro prihvatili Bolonju, ali su problem profesori. Vi i dalje imate nastavnike koji ne žele da promene udžbenik koji su pisali pre 20 godina i koji predaju kao i u vreme kada su studirali naši roditelji – kaže Radić.

On je u SKONUS-u predsednik Odbora za razvoj visokog obrazovanja i kaže da se studenti na mišice ubacuju u radne grupe kada je reč o reformi i zakonskim izmenama, ali da su ovoga puta bili pozvani i da su zaista zadovoljni što se čuo i njihov glas.

Sandra Gucijan

———————————————————–

Predložene novine

• Univerzitet funkcioniše kao akademska celina koja ima svoje podsisteme: akademski, preduzetni i administrativni.

• Univerzitetom rukovodi savet univerziteta.

• Studenti se upisuju na univerzitet, na akreditovane studijske programe.

• U skladu sa finansijskim planom univerziteta, rektor sa Vladom Republike Srbije i/ili Vladom AP Vojvodine sklapa ugovor o finansiranju obrazovne delatnosti univerziteta na godišnjem nivou. Sva sredstva po osnovu ovog ugovora uplaćuju se na tekući račun univerziteta, a ona se dalje raspodeljuju fakultetima prema kriterijumima koje utvrđuje nadležni organ univerziteta.

• Prihodi ostvareni po osnovu međunarodne saradnje (projekata), uplaćuju se na tekući račun univerziteta i raspoređuju se u skladu sa ugovorom/pravilima međunarodnog projekta na timove koji realizuju projekat. Prihodi od nacionalnih naučnih projekata uplaćuju se na račun fakulteta, odnosno univerziteta ako je akreditovan kao naučna institucija i raspoređuju se u skladu sa ugovorom.

• Od prihoda ostvarenog po osnovu privredne delatnosti fakulteta izdvaja se najmanje jedan odsto iznosa (umanjenog za PDV) i uplaćuje se na račun univerziteta. Od prihoda po osnovu samofinansirajućih studenata na univerzitetima čiji je osnivač država, fakulteti izdvajaju najmanje pet odsto koje uplaćuju na račun univerziteta.

POLITIKA

Štampanje knjiga stalo zbog birokratije

– Besplatni udžbenici za učenike od prvog do trećeg razreda najverovatnije neće biti odštampani do 1. septembra, jer Ministarstvo prosvete i nauke još nije potpisalo ugovore sa izdavačima, zbog čega ima nisu ni dostavljeni spiskovi o potrebama po školama. U izdavačkoj kući „Klet“ kažu da je prošle godine ugovor potpisan krajem juna, dok se ove godine kasni više od mesec dana.

Nema spiskova kolike su potrebe po školama

– Nema šanse da isporučimo svim školama udžbenike na vreme, jer s ministarsvom još nismo potpisali ugovore i nismo dobili tačne spiskove kolike su potrebe po školama. Prošle godine ugovore smo potpisali krajem juna, a ove godine se kasni više od mesec dana. Kako bi deca dobila knjige na vreme, sa isporukom treba da krenemo već 10. avgusta. Naša izdavačka kuća je preuzela rizik na sebe i štampala knjige, ali u problemu su mali izdavači koji čekaju tačne brojke od ministarstva da počnu sa štampom – kaže za „Blic“ Gordana Knežević iz izdavačke kuće „Klet“.

– Izdavačka kuća „Korak po korak“ osporila je „Edukin“ udžbenik iz matematike i sve je došlo do Ustavnog suda. I Komisiji za zaštitu prava uložili su žalbu, tako da je postupak nabavke obustavljen. Mi se nadamo da će se ovih dana komisija izjasniti po tom pitanju. Čim dobijemo njihov odgovor, nastavljamo nabavku i potpisaćemo ugovore sa izdavačima – kaže za „Blic“ Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete za učenički i studentski standard, javne nabavke i investicije.

BLIC

Приватни медицински факултет у Београду, иако већ годинама ради без акредитације, и даље уписује нове генерације студената. Шестогодишње студије, како нам је речено на овој Америчкој школи медицине у Београду, коштају око 73.000 евра. А академци се на њих уписују на сопствени ризик, јер је неизвесно да ли ће ова установа да добије акредитацију

Они нису јединствен случај, јер још факултета и универзитета нуди своје студијске програме, иако од Комисије за акредитацију нису добили зелено светло. Под актом упозорења је још шест приватних универзитета – Европски, Унион, Унион „Никола Тесла“, Алфа, Универзитет у Новом Пазару и Академија лепих уметности, којима су одобрени студијски програми, али немају и акредитацију на нивоу универзитета.

– Студенти се на ове факултете уписују на сопствени ризик – упозорава Вера Вујчић, председница Комисије. – Конкретно, приватном медицинском и још неким факултетима изречен је акт упозорења и дужни су да до октобра доставе комисији доказе да су испунили услове потребне за акредитацију. У супротном ће им акредитација бити одбијена, а добиће и последњу шансу од још годину дана да још једном поднесу захтев и да испуне услове. После тога следи одузимање дозволе за рад.

ВЕЋЕ ШАНСЕ

Проблем са акредитацијом има и Унион, који се поцепао на два универзитета – Унион универзитет и Унион „Никола Тесла“! Они, као и Европски универзитет, испунили су главни услов – да имају по три различита програма и сва три нивоа студирања – основне, мастер и докторске студије. Новопазарски, Алфа и Академија лепих уметности још нису испунили овај захтев.

На Америчкој школи медицине речено нам је да ће пријављивање за други уписни рок почети крајем августа, када се власник врати из Америке. А од марта ова високошколска установа у власништву је Мохамада Јала Кхамиса, док је претходно била у поседу „Острог медикал система“, а као власник се помињао бивши министар здравља Милован Бојић.

Проблем ове установе је што нема „наставну базу“, тј. праксу у државним болницама или бар о томе нису обавестили Комисију за акредитацију, констатује Вера Вујчић.

– Студенти имају праксу на приватним клиникама, зато што је бивши министар здравља Томица Милосављевић незаконито поништио наше уговоре са државним установама – тврди проф. др Вишеслав Хаџи Тановић, један од предавача.

– И поступак акредитације се одуговлачи, јер нам стално постављају нове услове.

И. МИЋЕВИЋ

Август је традиционално резервисан за полагање поправних испита у основним и средњим школама, а ако је веровати дугогодишњој статистици, математика, физика, хемија, али и енглески језик, права су ноћна мора за српске школарце.

Према подацима Министарства просвете, прошле године је више од десет одсто београдских средњошколаца који похађају завршне разреде полагало поправни испит. Од 30.330 ученика на поправни испит изашло је 3.590 ђака, а 683 је понављало разред, што представља смањење у односу на претходне године, када се просек оних који су „пали на август“ кретао око 14 процената. Највећи број негативних оцена имају ђаци машинских, текстилних и пољопривредних школа, а међу понављачима је најмање матураната.

Слично је и на нивоу Србије. Десет одсто средњошколаца добија прилику да се два месеца по окончању школске године бори за прелазну оцену и упис у наредни разред. Највише понављача има међу ученицима првих разреда средњих школа.

Основне и средње школе по захтевима и тежини задатака које се стављају пред ученике су као небо и земља, сматра гимназијски професор Борислав Путник.

– Многи ђаци, када из осмог основне дођу у први средње, не могу да се снађу, суочавају се са додатним захтевима, озбиљнијим учењем, а када се томе додају ново окружење и професори, тада није чудно да деца од 15 година не издрже притисак и на крају школске године добију слабе оцене. Математика и физика јесу у врху предмета због којих се најчешће пада на поправни, а то је зато што ученици у највећем броју случајева нису довољно мотивисани за те предмете или што професори имају престроге критеријуме – сматра проф. Путник.

Наш саговорник је уверен да ће се број ученика који падају на поправне смањивати из године у годину.

– Некада су се професори међусобно хвалили ко је оборио више ученика на август, али у последње време незванична је препорука Министарства и просветних власти да се број ученика којима се у јуну закључује негативна оцена све више смањује. Свакако, то не значи да ће се ђаци пуштати да пролазе разред без учења, али се више неће дозвољавати појединим професорима да лествицу критеријума за двојку подижу превисоко – сматра Путник.

Клинички психолог Ана Зорнић мишљења је да су поправни испити додатно оптерећење за нејака плећа тинејџера.

– Никада ми нису били јасни професори који се труде да пронађу оно што ђак не зна и дају му слабу оцену, уместо да се потруде да из ученика извуку минимум знања, јер то је и њихов неуспех – сматра Зорнићева.

С. Миловановић