Правна питања и одговори

Redakciju MONDA posetio je matematički genije i stipendista Telekoma Srbija Teodor von Burg.

Teodor obožava mačke, čak i one velike

Najuspešniji mladi matematičar iz Srbije Teodor von Burg je završio treći razred matematičke gimnazije i letnji raspust koristi da bi se dobro upoznao sa fakultetima, čiji bi sledeće jeseni mogao da postane student.Ameriku kao opciju je odbacio, a u najužem izboru su Engleska, Švajcarska i Nemačka. Oksford i Kembridž bi bili ponosni da imaju takvog đaka – osvajača zlatne medalje na Međunarodnoj matematičkoj 2010. i 2009. godine, kao i brojnih drugih priznanja.

Stipendista Telekoma Srbije, momak koji se uvek u matematici takmičio sa starijima od sebe, a sa brojevima se upoznao još kada mu je bilo tri godine, žleo bi da se u budućnosti bavi naučnim radom, ali o tome precizno još ne razmišlja.

O tome, ali i mnogim drugim stvarima, smo pričali sa njim, kad je posetio našu redakciju. Pogledajte.

Teodor se dosta dobro pokazao na predavanjima Telekomovih inženjera u Matematičkoj gimnaziji na temu razvoja mobilnih aplikacija i već ima neke sjajne ideje o androidima i upravljanju robotima. Ispričao nam je da je dobro prolazio i na takmičenjima iz informatike, ali da je uvek davao prednost matematici.

U školi ima sve petice, pada je, kada smo ga u šali pitali da li prepisuje od drugara, priznao da prepisuje biologiju. Ipak, i iz nje ima najvišu ocenu. Kaže da mu je cilj da za što kraće vreme savlada gradivo iz ostalih predmeta kako bi više mogao da se posveti matematici.

„Ljudi koji me poznaju kažu da ne odajem utisak štrebera. Bavim se i drugim stvarima“, priča Teodor von Burg i ističe da se bavi tekvondoom, voli da čita i obožava mačke, a za kućnog ljubimca ima mačku plemenitog porekla.

(MONDO)

Треба ли дете да зна да чита, пише и рачуна – питају се многи родитељи чији ће малишани први пут на јесен сести у школске клупе. Важније од тога је да нису уплашена и а знају како да се у школи понашају, кажу стручњаци.Даница Марковић, седмогодишња девојчица, ових дана ужива у летењим занимацијама. Каже да највише воли када тата дође са посла и одведе је на базен. На јесен ће Даница кренути у школу и томе се радује као и већина њених вршњака. Мама Катарина, међутим, није баш тако оптимистична.

– Даница је живахно дете, што наш народ каже „не држи је место”. Због тога, али и још много чега, стрепим од њеног поласка у школу. До скоро није била нимало заинтересована за учење. Показивала сам јој слова и бројеве, али она све што не успе да схвати „из прве” аутоматски „батаљује”. Додуше, моја сестра је успела да је мало по мало научи већину слова, чак је савладала и сабирање, разуме и значење заграда, тако да ми је сада мало лакше, исповеда се мама Катарина.

Сличне бриге море већину родитеља чији ће наследници на јесен први пут сести у школску клупу. Док се деца великој промени у животу углавном радују, родитеље мучи милион питања.

Читање и рачунање није важно

Катарину Марковић понајвише, каже, забрињава што је чула да поједине учитељице ђаке не уче „слово по слово”, као што је то случај био некада када је она била првак, већ одмах првих дана школе крећу са градивом, баш као да су деца савладала читаву азбуку.

– Пријатељица која има дечака годину дана старијег од Дане испричала ми је да се његова учитељица понашала као да су деца већ завршила први разред. Њен малишан, који у школу није кренуо са „предзнањем”, имао је муке да „стигне” другове из разреда који су пре поласка у школу научили да читају и пишу. Управо зато смо последњих месеци мало „навалили” на Дану како би савладала сва слова и колико толико спремна кренула у школу, прича Катарина.

Полазак у школу заиста је значајан доживљај за ђака првака, али и читаву породицу. Дете ће напредовати у школи и лепо ће се осећати у друштву својих вршњака ако се код њега на време формира позитиван однос према школи, обавезама које га чекају, учитељици, пријатељима, док је знање читања, писања и рачунања, по речима Горана Јоксимовића, некадашњег учитеља, а сада саветника овдашње Школске управе, најмање важно.

– Већина родитеља има овакве бојазни, али је то знак неадекватног рада са родитељима док је дете још у предшколском. Тачније, знак да се недовољно ради са родитељима када је припрема за полазак у школу у питању. На жалост, на то се често не обраћа пажња ни приликом поласка детета у школу. На првом састанку са учитељима родитељи најчешће сазнају ствари од формалног значаја, као што су распоред часова, цена ужине, уместо да им се скрене пажња на метод рада, садржај онога што деца током године треба да савладају, објашњава Јоксимовић.

Исповест маме Катарине свакако је илустративан пример за Јоксимовићеву причу. Азбука се, конкретно, у већини крагујевачких школа учи много другачије него у време када су ђаци били родитељи садашњих првака.

– У питању је само метод учења који је, показало се у пракси, много ефикаснији од оног некадашњег учења „слово по слово”. Прваци се, наиме, одједном сусрећу са свим словима, а не са једним или групом слова, као што је некада био случај. На тај начин она полако усвајају значења слова према свом индивидуалном темпу. Занимљиво је, међутим, да чак и они ђаци који пред полазак у школу нису знали да читају и пишу већ у октобру, захваљујући овом методу, полако почињу да пишу мале саставе, прича наш саговорник.

Социјализованост важнија од знања

Будуће прваке, по речима нашег саговорника, родитељи би требало да припреме за школу, али то никако не значи на брзину их пошто-пото учити да читају и рачунају.

– Да ли ће дете пред полазак у први разред знати да чита и рачуна зависи од његовог индивидуалног развоја. Има деце која већ са три године показују интересовање за слова и бројеве, а и има оних код којих се то развија тек са поласком у школу. Нека, условно речено, предзнања која би деца требало да имају приликом поласка у први разред су распознавање боја и односа у природи. Најбитније је да је дете социјализовано, да зна да решава сукобе на адекватан начин и примерено реагује у одређеним ситуацијама, конкретна знања су много мање битна, каже Јоксимовић.

У учењу у предшколском узрасту, уопште, каже наш саговорник, потребно је пратити интересовања детета и подучавати га само оно за чим изрази жељу. При том, период непрекидног учења ни у предшколском узрасту, али ни у време када дете крене у први разред, не сме бити дужи од пола сата.

– Оно што маме и тате у овом тренутку треба да ураде је да разговарају са својим малишанима о дилемама везаним за школу, евентуалним страховима које имају и покажу позитиван став. Можда најефикаснија припрема је играти се школе са дететом и при том мењати улоге учитеља и ђака. На овај начин дете ће најлакше схватити шта је оно што га од септембра чека. Опремање радног кутка, куповина школског прибора, такође, требало би да буду мали празник за дете које ће и на тај начин изградити позитиван став према школи, објашњава Јоксимовић.

Претње у стилу „видећеш ти када кренеш у школу” требало би такође избацити из употребе, као и упоређивање са децом која „све много боље знају и умеју”. На овај начин будући прваци много лакше ће „прескочити” онај најтежи први корак за који многи кажу да је одлучујући.

М. ОБРЕНОВИЋ

„Крагујевачке“

PRESS

Stefan Živkovic… Mladi „tviteraš“ iz Zvečana Stefan Živković oduševio Srbiju, kaže da ga novinarstvo ipak uopšte ne zanima

Stefan Živković, dečak od 16 godina iz Zvečana, trenutno je najpopularniji srpski izveštač sa Kosova. On iz minuta u minut objavljuje informacije i fotografije na društvenoj mreži Tviter.Stefan je za samo nekoliko dana na Tviteru zainteresovao oko 2.500 članova da čitaju njegove vesti, a prate ga čak i srpski ministri.

Stefan je počeo da tvituje kada su se začule prve sirene za uzbunu. Od tada je non-stop u pokretu, kada god dobije neku informaciju odlazi na lice mesta da je proveri.

– Izveštaje sam slao preko mobilnog zato što sam video da je veliki broj ljudi zainteresovan. Posle sam shvatio da sam ja jedini izvor informacija sa lica mesta – počinje Stefan priču za Press.

Kaže da u početku nije bio svestan popularnosti njegovih tvitova, kao i da sve ovo ne čini zbog novca, već zbog ljudi koji ga prate, i same istine.

– Komentari su neverovatni. U početku stvarno nisam bio svestan svega ovoga. Kasnije sam shvatio da to ljudima puno znači. Ima mnogo komentara podrške. Svima zahvaljujem od srca! – kaže dečak.

Stefanov rad prati i ministar za zaštitu životne sredine Oliver Dulić, koji mu je čak ponudio i pomoć u vidu boljeg telefona sa kojeg bi radio.

– Bilo je onih koji su nudili novčanu pomoć u obliku kredita na mobilnom telefonu sa kojeg sam tvitovao, ali odbio sam većinu stvari. Sve ovo sam radio da bih ljudima koji se interesuju obezbedio sveže informacije. Ispalo je neplanirano, publicitet i sve ostalo. Svakako mi je drago da sam obavio posao kako treba – kaže Stefan.

Da je ovaj 16-godišnji dečak potpuno posvećen izveštavanju govori i to što ne veruje nikome dok se sam ne uveri, pa čak ni rođenom ocu.

„Mislio sam da se situacija smirila, ali moj otac koji je na licu mesta mi je rekao da još nije mirno. Ništa dok sam ne vidim. Kad stignem, tvitujem“, napisao je pre dva dana Stefan.

Iako se ponaša kao profesionalac, Stefan kaže da nema nameru da se bavi novinarstvom niti ovo doživljava na taj način. Trenutno je na trećoj godini gimnazije u Kosovskoj Mitrovici, a bavi se grafičkim dizajnom, fotografijom i sluša muziku.

– Nije teško kada je oko tebe društvo. Kada je situacija mirna, živimo, barem u Mitrovici i u Zvečanu slično kao i naši vršnjaci u Beogradu. Sloboda kretanja nam je ograničena, to je ono što nam nedostaje. Malo mesta za izlazak i provod… – kaže Stefan.

Veljko Miladinović

РТВ

Уз све популарније летње кампове за школарце, као начин да дете активно проведе распуст дружећи се и учећи, обично су посвећене спорту или екологији, у Србији се одржава и један рачунарски.“Компкамп“ је основала пре четири године Радослава Коњевић по жељи свог сина који је хтео да научи нешто више о компјутерима.Камп се након три успешне године из Ердевика преселио у Нови Бечеј, где је према речима организатора, идеална атмосфера за дружење и учење. У међувремену, постао је чувен па га посећују деца из читавог света, Америке, Канаде, Русије па чак из Катара.