Правна питања и одговори

РТВ

Уз све популарније летње кампове за школарце, као начин да дете активно проведе распуст дружећи се и учећи, обично су посвећене спорту или екологији, у Србији се одржава и један рачунарски.“Компкамп“ је основала пре четири године Радослава Коњевић по жељи свог сина који је хтео да научи нешто више о компјутерима.Камп се након три успешне године из Ердевика преселио у Нови Бечеј, где је према речима организатора, идеална атмосфера за дружење и учење. У међувремену, постао је чувен па га посећују деца из читавог света, Америке, Канаде, Русије па чак из Катара.

Lekar je obavezan da obavesti roditelje samo u slučaju opasnosti po život deteta, a sve ostalo je tajna ukoliko pacijent koji je navršio 15 godina to zatraži.

Roditelji u Srbiji više neće znati da li su im deca zdrava ili bolesna, da li su trudna, da li se drogiraju… jer im tinejdžeri mogu zabraniti uvid u svoj zdravstveni karton! Ovo predviđaju izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje su juče usvojili poslanici Skupštine Srbije.

Stručna javnost smatra da će pomenute izmene omogućiti mnogo zloupotreba i ozbiljno ugroziti zdravlje dece.

Presu je u Ministarstvu zdravlja potvrđeno da izmene zakona predviđaju da dete koje je navršilo 15 godina i koje je sposobno za rasuđivanje od sada može samo da obavi uvid u svoju medicinsku dokumentaciju i proglasi je poverljivom.

– Međutim, zdravstveni radnik je dužan da u slučaju ozbiljne opasnosti po život i zdravlje deteta saopšti roditeljima ili starateljima informacije o njegovom zdravstvenom stanju i pored njegovog zahteva da to ne čini – navode u ministarstvu.

Svađa u parlamentu

Izmene zakona uzburkale su strasti u parlamentu. Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović kaže za Pres da lično smatra da donošenje ovakvih pravila nije bilo neophodno, ali da je poželjno ako želimo u EU.

– Ova odredba je posledica potrebe da se naše zakonodavstvo usaglasi sa određenim aktima koji se primenjuju u većini evropskih zemalja. Mislim da se u praksi ovaj zakon ipak neće striktno primenjivati – smatra Đukić-Dejanović.

Psiholog Branka Tišma kaže da u Srbiji deca od 15 godina nisu naviknuta da sama donose odluke, a posebno ne o zdravlju.

– Ovo je naglo menjanje stvari koje može imati nesagledive posledice! Ne mislim da je sve što preuzimamo od Evrope dobro – izričita je Tišma.

Slaže se i urednica portala Zdravoskop Zorica Marković, koja upozorava da će ove odredbe sigurno biti izvor zloupotreba.

– Koliko god da su ove odredbe u duhu poštovanja ljudskih prava, mi im u ovom trenutku nismo dorasli! Opravdano strahujem da će se krivo tumačiti i vrlo brzo zloupotrebiti u praksi – upozorava Zorica Marković.

Roditelji sa kojima su razgovarali novinari Presa jednoglasni su u osudi.

– Sramota! Dokle više da nam serviraju takve gluposti i pravdaju ih ulaskom Srbije u EU. Pa, ja sa svojim sinom koji ima 16 godina još idem kod lekara i kad ima upalu grla – ogorčena je Biljana Stjepanović, majka Luke (16).

Branka Popović, majka Sanje (15), pita da li to znači da će uskoro moći da dobije unuku a da i ne zna da joj je ćerka trudna.

Vlatko Ratković (DS), koji je glasao za sporne izmene, kaže da ako hoćemo u Evropu, moramo napraviti konkretne pomake.

– Ovo rešenje je usklađeno sa Univerzalnom deklaracijom o bioetici i ljudskim pravima, Konvencijom Saveta Evrope o ljudskim pravima u biomedicini, Evropskom poveljom o pravima pacijenata. Mislim da tu nema ništa sporno. Napravljen je balans između zaštite prava na privatnost i zaštite zdravlja i života dece kao pacijenata. Pa, osoba sa 15 godina ima pravo da zasnuje radni odnos i to niko ne dovodi u pitanje – ističe Ratković.

On napominje da će u slučaju narkomanije lekari sigurno oceniti da je u interesu deteta da roditelji budu upoznati s tim.

– Takođe, u slučaju trudnoće kod maloletnice lekar će u svakom konkretnom slučaju proceniti da li je u interesu zaštite zdravlja da se o tome obaveste roditelji ili ne – kaže Ratković.

(P R E S S)

Da bi upisali fakultet morali su da polože engleski i matematiku

KRUŠEVAC – Dok se njihovi vršnjaci i drugari budu pripremali za prve brucoške dane u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, osmoro mladih Kruševljana će uveliko pohađati nastavu na prestižnom Univerzitetu Bokoni u Milanu. Zahvalujući dobrom poznavanju engleskog jezika, upisali su studije ekonomije i finansija i nastavili trend koji se javio u poslednjih nekoliko godina da sve više Kruševljana na studije odlazi u inostranstvo.

Gala Antić, maturantkinja Kruševačke gimnazije, upisala je Univerzitet Bokoni na nagovor druga Damjana Stojanovića koji je prošle godine postao brucoš u Milanu.

– Pogledala sam informacije na sajtu, a potom otišla na petodnevni program na kojem se upoznajemo sa fakultetom. Sa uspehom sam rešila test na kojem se polažu engleski i matematika, tako da se sve dobro završilo. Sada me čeka veliki posao oko papirologije i dozvola, ali mislim da ću i to srediti – priča Gala.

Đorđe Vučković, bivši đak Ekonomsko-trgovinske škole, za mogućnost da studira u Milanu saznao je od majke i prijatelja.

– Majka me je nagovorila, a već sam planirao da studiram ekonomiju. Pošto je smer za ekonomiju, menadžment i finansije jedini na engleskom jeziku na Bokoniju, sve se poklopilo. Dobio sam stipendiju od 4.200 evra i od toga ću plaćati dom ili stan, a imaću i besplatnu kantinu. Ne idem u Milano da uživam u izlascima i noćnom životu već da studiram, a kada se preračunam, troškovi će mi biti isti kao da studiram u Beogradu – kaže Đorđe.

Gala Antić i Iva Mladenović

Za razliku od svojih drugara, Iva Mladenović je imala nešto drugačiji put do Milana. Poslednje dve godine srednje škole završila je u Mariboru.

– Svake godine moja profesorka ekonomije dobija poziv od Bokonija da preporuči četvoro svojih đaka, tako je izabrala i mene. Bokoni mi je bio jedna od opcija. Dobila sam 80 odsto stipendije za Univerzitet Ričmond u Americi, ali pošto nisam mogla da nađem 30.000 dolara za školarinu, odlučila sam se za Milano i moji roditelji su zadovoljni ovakvom odlukom jer ću biti bliže kući – objašnjava Iva.

Budući brucoši iz Kruševca na Bokoniju kažu da je njihov smer internacionalni, sa 250 studenata iz svih krajeva sveta.

– Postoji mali strah od adaptacije jer je Kruševac znatno manje mesto od Milana koji je centar mode i veoma živ, umetnički grad, ali ćemo se nekako snaći. Na Bokoniju će nas od ove godine samo iz Kruševca biti osmoro, a upoznala sam i momka iz Trstenika koji je tamo završio prvu godinu. U Milanu ima dosta Srba i Crnogorca koji studiraju, tako da neće biti problema – dodaje Gala Antić.

Kao osnovni razlog zašto su se odlučili da studiraju u Italiji, Gala, Iva i Đorđe ističu kvalitet obrazovanja koje će dobiti.

– Osnovne studije su tri godine, a Biznis škola master studija jedna je od 10 najboljih u Evropi i najbolja u kontinentalnoj Evropi. Pričali smo s prijateljima koji studiraju ekonomiju u Beogradu. Imaju obimno ali zastarelo gradivo, dok je ono što ćemo učiti na Bokoniju primenljivo u praksi, a odlično sarađuju sa velikim kompanijama. Nakon treće godine imaćemo i mogućnost razmene sa američkim univerzitetima. Imamo dosta prijatelja iz Kruševca koji su se odlučili da studiraju u inostranstvu, u Abu Dabiju, Engleskoj, čak i u Australiji. Neki su hteli sa nama u Italiju, ali fakulteti koji njih interesuju nemaju nastavu na engleskom već samo na italijanskom – ističu novopečeni studenti Univerziteta Bokoni iz Kruševca.

Preciznih podataka nema, ali se procenjuje da oko 20.000 Kruševljana studira u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, dok je više od stotinu na osnovnim i masters studijama širom sveta, od Amerike preko Holandije i Nemačke do Rusije.

BLIC

Изјаве Анђеле Грабеж, Марка Јефтића и Горана Пековића

Плакат студенткиње ФДУ Анђеле Грабеж победио на конкурсу Уједињених нација за конференцију о одрживом развоју. Њен колега Марко Јефтић европски је победник тог међународног такмичења. Анђела Грабеж, апсолвент специјалистичких студија „Реклама и медији“ на Факултету драмских уметности у Београду, примила је у Њујорку награду за плакат који је осмислила за наредну конференцију Уједињених нација о одрживом развоју у Рио де Жанеиру. Њено решење победило је у конкуренцији 568 учесника из 17 земаља

Победнички плакат Анђеле Грабеж

Плакат под којим ће се решавати глобални проблеми Анђела је, каже, осмислила за непуна два дана. Као инспирација послужила јој је фотографија коју је снимио њен пријатељ Кевин О’Мара из Америке. Највише је поносна на свој слоган „Снага сунца. Користите је паметније“.

„Хтела сам да будем директна, јасна, једноставна и хтела сам да дам визуелни опис текста који сам већ знала. Знала сам шта хоћу да кажем и хтела сам да се бавим баш сунчевом енергијом и да има смисла о њој говорити у Рио де Жанеиру“, рекла је Анђела Грабеж.

Њен колега Марко Јефтић европски је победник истог међународног такмичења. Иако му је прва љубав режија, каже да и у оглашавању може да покаже своју креативност. Његов плакат упозорава на неповратно искоришћавање природних ресурса.

„Мислим да је еколошка ситуација таква да неповратно и непрекидно трошимо животне ресурсе и мислим да је спој клупка, као нечег што се одмотава у бескрај и планете земље, добра комбинација да се укаже на хитност потребе да што пре реагујемо“, каже Марко Јефтић.

Анђелина и Маркова награда велико су признање и професорима на Факултету драмских уметности.

„Мислим да и скептици не помишљају да кажу ништа више, јер смо доказали да смо светска школа број један када је у питању комуникација и креативност у оквиру адвертајзинга“, каже Горан Пековић, професор на Факултету драмских уметности.

Пре Њујорка, где ће бити изложен Анђелин победнички плакат, њен, али и Марков рад, већ су били изложени на Канском фестивалу, у оквиру социјално одговорног маркетинга.

РТС