Правна питања и одговори

Lekar je obavezan da obavesti roditelje samo u slučaju opasnosti po život deteta, a sve ostalo je tajna ukoliko pacijent koji je navršio 15 godina to zatraži.

Roditelji u Srbiji više neće znati da li su im deca zdrava ili bolesna, da li su trudna, da li se drogiraju… jer im tinejdžeri mogu zabraniti uvid u svoj zdravstveni karton! Ovo predviđaju izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje su juče usvojili poslanici Skupštine Srbije.

Stručna javnost smatra da će pomenute izmene omogućiti mnogo zloupotreba i ozbiljno ugroziti zdravlje dece.

Presu je u Ministarstvu zdravlja potvrđeno da izmene zakona predviđaju da dete koje je navršilo 15 godina i koje je sposobno za rasuđivanje od sada može samo da obavi uvid u svoju medicinsku dokumentaciju i proglasi je poverljivom.

– Međutim, zdravstveni radnik je dužan da u slučaju ozbiljne opasnosti po život i zdravlje deteta saopšti roditeljima ili starateljima informacije o njegovom zdravstvenom stanju i pored njegovog zahteva da to ne čini – navode u ministarstvu.

Svađa u parlamentu

Izmene zakona uzburkale su strasti u parlamentu. Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović kaže za Pres da lično smatra da donošenje ovakvih pravila nije bilo neophodno, ali da je poželjno ako želimo u EU.

– Ova odredba je posledica potrebe da se naše zakonodavstvo usaglasi sa određenim aktima koji se primenjuju u većini evropskih zemalja. Mislim da se u praksi ovaj zakon ipak neće striktno primenjivati – smatra Đukić-Dejanović.

Psiholog Branka Tišma kaže da u Srbiji deca od 15 godina nisu naviknuta da sama donose odluke, a posebno ne o zdravlju.

– Ovo je naglo menjanje stvari koje može imati nesagledive posledice! Ne mislim da je sve što preuzimamo od Evrope dobro – izričita je Tišma.

Slaže se i urednica portala Zdravoskop Zorica Marković, koja upozorava da će ove odredbe sigurno biti izvor zloupotreba.

– Koliko god da su ove odredbe u duhu poštovanja ljudskih prava, mi im u ovom trenutku nismo dorasli! Opravdano strahujem da će se krivo tumačiti i vrlo brzo zloupotrebiti u praksi – upozorava Zorica Marković.

Roditelji sa kojima su razgovarali novinari Presa jednoglasni su u osudi.

– Sramota! Dokle više da nam serviraju takve gluposti i pravdaju ih ulaskom Srbije u EU. Pa, ja sa svojim sinom koji ima 16 godina još idem kod lekara i kad ima upalu grla – ogorčena je Biljana Stjepanović, majka Luke (16).

Branka Popović, majka Sanje (15), pita da li to znači da će uskoro moći da dobije unuku a da i ne zna da joj je ćerka trudna.

Vlatko Ratković (DS), koji je glasao za sporne izmene, kaže da ako hoćemo u Evropu, moramo napraviti konkretne pomake.

– Ovo rešenje je usklađeno sa Univerzalnom deklaracijom o bioetici i ljudskim pravima, Konvencijom Saveta Evrope o ljudskim pravima u biomedicini, Evropskom poveljom o pravima pacijenata. Mislim da tu nema ništa sporno. Napravljen je balans između zaštite prava na privatnost i zaštite zdravlja i života dece kao pacijenata. Pa, osoba sa 15 godina ima pravo da zasnuje radni odnos i to niko ne dovodi u pitanje – ističe Ratković.

On napominje da će u slučaju narkomanije lekari sigurno oceniti da je u interesu deteta da roditelji budu upoznati s tim.

– Takođe, u slučaju trudnoće kod maloletnice lekar će u svakom konkretnom slučaju proceniti da li je u interesu zaštite zdravlja da se o tome obaveste roditelji ili ne – kaže Ratković.

(P R E S S)

Da bi upisali fakultet morali su da polože engleski i matematiku

KRUŠEVAC – Dok se njihovi vršnjaci i drugari budu pripremali za prve brucoške dane u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, osmoro mladih Kruševljana će uveliko pohađati nastavu na prestižnom Univerzitetu Bokoni u Milanu. Zahvalujući dobrom poznavanju engleskog jezika, upisali su studije ekonomije i finansija i nastavili trend koji se javio u poslednjih nekoliko godina da sve više Kruševljana na studije odlazi u inostranstvo.

Gala Antić, maturantkinja Kruševačke gimnazije, upisala je Univerzitet Bokoni na nagovor druga Damjana Stojanovića koji je prošle godine postao brucoš u Milanu.

– Pogledala sam informacije na sajtu, a potom otišla na petodnevni program na kojem se upoznajemo sa fakultetom. Sa uspehom sam rešila test na kojem se polažu engleski i matematika, tako da se sve dobro završilo. Sada me čeka veliki posao oko papirologije i dozvola, ali mislim da ću i to srediti – priča Gala.

Đorđe Vučković, bivši đak Ekonomsko-trgovinske škole, za mogućnost da studira u Milanu saznao je od majke i prijatelja.

– Majka me je nagovorila, a već sam planirao da studiram ekonomiju. Pošto je smer za ekonomiju, menadžment i finansije jedini na engleskom jeziku na Bokoniju, sve se poklopilo. Dobio sam stipendiju od 4.200 evra i od toga ću plaćati dom ili stan, a imaću i besplatnu kantinu. Ne idem u Milano da uživam u izlascima i noćnom životu već da studiram, a kada se preračunam, troškovi će mi biti isti kao da studiram u Beogradu – kaže Đorđe.

Gala Antić i Iva Mladenović

Za razliku od svojih drugara, Iva Mladenović je imala nešto drugačiji put do Milana. Poslednje dve godine srednje škole završila je u Mariboru.

– Svake godine moja profesorka ekonomije dobija poziv od Bokonija da preporuči četvoro svojih đaka, tako je izabrala i mene. Bokoni mi je bio jedna od opcija. Dobila sam 80 odsto stipendije za Univerzitet Ričmond u Americi, ali pošto nisam mogla da nađem 30.000 dolara za školarinu, odlučila sam se za Milano i moji roditelji su zadovoljni ovakvom odlukom jer ću biti bliže kući – objašnjava Iva.

Budući brucoši iz Kruševca na Bokoniju kažu da je njihov smer internacionalni, sa 250 studenata iz svih krajeva sveta.

– Postoji mali strah od adaptacije jer je Kruševac znatno manje mesto od Milana koji je centar mode i veoma živ, umetnički grad, ali ćemo se nekako snaći. Na Bokoniju će nas od ove godine samo iz Kruševca biti osmoro, a upoznala sam i momka iz Trstenika koji je tamo završio prvu godinu. U Milanu ima dosta Srba i Crnogorca koji studiraju, tako da neće biti problema – dodaje Gala Antić.

Kao osnovni razlog zašto su se odlučili da studiraju u Italiji, Gala, Iva i Đorđe ističu kvalitet obrazovanja koje će dobiti.

– Osnovne studije su tri godine, a Biznis škola master studija jedna je od 10 najboljih u Evropi i najbolja u kontinentalnoj Evropi. Pričali smo s prijateljima koji studiraju ekonomiju u Beogradu. Imaju obimno ali zastarelo gradivo, dok je ono što ćemo učiti na Bokoniju primenljivo u praksi, a odlično sarađuju sa velikim kompanijama. Nakon treće godine imaćemo i mogućnost razmene sa američkim univerzitetima. Imamo dosta prijatelja iz Kruševca koji su se odlučili da studiraju u inostranstvu, u Abu Dabiju, Engleskoj, čak i u Australiji. Neki su hteli sa nama u Italiju, ali fakulteti koji njih interesuju nemaju nastavu na engleskom već samo na italijanskom – ističu novopečeni studenti Univerziteta Bokoni iz Kruševca.

Preciznih podataka nema, ali se procenjuje da oko 20.000 Kruševljana studira u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, dok je više od stotinu na osnovnim i masters studijama širom sveta, od Amerike preko Holandije i Nemačke do Rusije.

BLIC

Изјаве Анђеле Грабеж, Марка Јефтића и Горана Пековића

Плакат студенткиње ФДУ Анђеле Грабеж победио на конкурсу Уједињених нација за конференцију о одрживом развоју. Њен колега Марко Јефтић европски је победник тог међународног такмичења. Анђела Грабеж, апсолвент специјалистичких студија „Реклама и медији“ на Факултету драмских уметности у Београду, примила је у Њујорку награду за плакат који је осмислила за наредну конференцију Уједињених нација о одрживом развоју у Рио де Жанеиру. Њено решење победило је у конкуренцији 568 учесника из 17 земаља

Победнички плакат Анђеле Грабеж

Плакат под којим ће се решавати глобални проблеми Анђела је, каже, осмислила за непуна два дана. Као инспирација послужила јој је фотографија коју је снимио њен пријатељ Кевин О’Мара из Америке. Највише је поносна на свој слоган „Снага сунца. Користите је паметније“.

„Хтела сам да будем директна, јасна, једноставна и хтела сам да дам визуелни опис текста који сам већ знала. Знала сам шта хоћу да кажем и хтела сам да се бавим баш сунчевом енергијом и да има смисла о њој говорити у Рио де Жанеиру“, рекла је Анђела Грабеж.

Њен колега Марко Јефтић европски је победник истог међународног такмичења. Иако му је прва љубав режија, каже да и у оглашавању може да покаже своју креативност. Његов плакат упозорава на неповратно искоришћавање природних ресурса.

„Мислим да је еколошка ситуација таква да неповратно и непрекидно трошимо животне ресурсе и мислим да је спој клупка, као нечег што се одмотава у бескрај и планете земље, добра комбинација да се укаже на хитност потребе да што пре реагујемо“, каже Марко Јефтић.

Анђелина и Маркова награда велико су признање и професорима на Факултету драмских уметности.

„Мислим да и скептици не помишљају да кажу ништа више, јер смо доказали да смо светска школа број један када је у питању комуникација и креативност у оквиру адвертајзинга“, каже Горан Пековић, професор на Факултету драмских уметности.

Пре Њујорка, где ће бити изложен Анђелин победнички плакат, њен, али и Марков рад, већ су били изложени на Канском фестивалу, у оквиру социјално одговорног маркетинга.

РТС

За сат прочита више од 2.000 страница

Новосађанин Атила Хорват без ичије помоћи може да се споразуме са свим људима у свету. Већ са 13 година знао 14 језика, а данас их говори близу 60. Све почело од вештине брзог читања

Када је, недавно, новосадска полиција ухапсила групу Иранаца који нису знали ниједан други језик осим матерњег персијског, преводилац на саслушању био је Атила Хорват, професор Електротехничке школе „Михајло Пупин“. Њега позивају, наравно не само из полиције, и када нешто треба превести са десетина других језика, па и оних који се на нашим просторима не срећу баш често, попут естонског, бразилске варијанте португалског, свахилија, па чак и са јорубе, једне од варијаната језика који се говори у Нигерији

Сви ти језици су, наиме, део збиља несвакидашњег „репертоара“ овог полиглоте. Поред матерњег мађарског, завичајног српског и француског, чије познавање је оверио дипломом стеченом на Филозофском факултету у Новом Саду, он говори још шездесетак језика и, како каже, нема човека на планети с којим не би, без било чије помоћи, могао да се споразуме.

– Можда не би било тако да мог оца Кароља, лекара специјалисту за плућне болести, служба крајем шездесетих година прошлог века из Суботице, где смо живели, није одвела у Мароко – почиње причу о себи саговорник „Новости“. – Када смо кренули, имао сам непуних седам година и знао само матерњи мађарски, а када смо се после шест и по година вратили, говорио сам их већ 14!

ЗА ТАЈНЕ НАЈБОЉИ МАЂАРСКИ

Аконеку информацију хоћете да кодирате речима, нема бољег језика од мађарског, тврди Хорват. – Мађарски има укупно 1,2 милиона речи, а свака од њих безброј подваријаната. Зато, ако хоћете да шифрујете тајну коју ће разумети само онај коме је она намењена, урадите то на мађарском – каже он.

Све је, наставља Хорват, почело док је у мисионарској школи у Мароку учио француски, али и вештину брзог или муњевитог читања. За сат је, још тада, могао да прочита, а захваљујући несвакидашњој меморији углавном и да запамти, више од 1.000 страна било које књиге.

– За учење језика је, бар у мом методу, најважније познавање слова и њихових комбинација, јер сам све језике научио читајући књиге или историјске записе на њима – објашњава Хорват. – Они су ми се, тако, једноставно сами отварали, просто се лепили за мене. Мада, када за сат прочитате и преко 2.000 страница, а ја то захваљујући вештини муњевитог читања чиним, понекад имате утисак да ћете се од количине информација буквално онесвестити. Све то се, ипак, после само сложи и – остане у глави.

Он је тако, поред поменутих језика, научио и енглески, немачки, шпански, италијански, кинески, све словенске и скандинавске језике, португалски у свим подваријантама, укључујући и оне које се говоре у Анголи, Мозамбику и другим афричким земљама, све подврсте арапског… Највиши ниво је, ипак, достигао у француском, па је стекао и официјелно преводилачко звање Ц 2, највише које се уопште може стећи и које, како каже, ван Фрацуске мало ко има.

– Ја, у ствари, дубоко верујем да се свако дете роди са свим језицима света у себи, а само је стицај околности у ком окружењу ће неки од њих декодирати – каже, на крају, Хорват. – Битне су, наравно, и сличности између језика које већ знате и оног који учите, оне то учење свакако олакшавају. А кад још себи кажете да то можете и тако уклоните баријеру коју човек има према непознатом, све сте решили: нови језик просто сам „улази“ и постаје део вас.

ОСТЈАЧКИ КАО МАТЕРЊИ

У низу оних језика које Хорват говори је и остјачки, језик једне мале етничке групе у Сибиру.

У половини земаља чије језике говори Хорват није био. Занимљиво је да није био ни у Русији. Посебно жели да отпутује у Африкy и Бразил где би на лицу места проговорио уживо свим подваријантама португалског

Ђ. ВУКМИРОВИЋ

Од осталих четворогодишњака Лаза се највише разликује по дугачким, густим, као гар црним трепавицама, које уоквирују његове крупне, радознале, исто тако црне очи.

По томе што га у вртић сваки дан доводи старији брат Сава, док код куће остају мама, тата и сестра Даница, која је још беба, што у том вртићу има најбоље другаре, с којима се игра, црта, пева и успут много тога научи, Лаза је сличан својим вршњацима. Али мало је тих вршњака који ће ово лето преподнева проводити баш у вртићу Предшколске установе „Радост“ у Србобрану. У овом вртићу, надомак ромског насеља Јамуре, Лаза с још петнаестак дечака и девојчица усваја знања и вештине потребне за лакше сналажење у вртићу и школи.

– Пројекат „Сигурно гнездо“, у оквиру којег је и летњи вртић за ромску децу, започели смо пре три године уз финансијску подршку међународног фонда за подршку маргинализованим групама „Кер интернешенел„, прошле године нас је финансирала општина Србобран, а ове године Министарство просвете и науке из ДИЛС програма – каже координатор пројекта Сава Пивнички. – Осим вртића, у оквиру пројекта организујемо и едукацију основношколског наставног кадра за инклузију, спортска надметања две школе у којима учествују сва деца и радионице за ромску децу, којој, у читавој општини, обезбеђујемо бесплатну ужину и финансирамо боравак у школама у природи.

А, у Србобрану од 12.000 становника, Рома је око 500. Ђачке торбе носи их педесетак па надлежни с поносом истичу да су васпитно-образовним системом сви обухваћени и да сви заврше основну школу, а после тога већина углавном и неки занат. Ипак, у Србобрану желе да овој популацији стицање знања олакшају и летњом припремом, за коју кажу да је из године у годину све посећенија, што се одражава и на упис у вртиће, па касније и на успех у школи.

– Ранијих година у вртићу смо имали двоје-троје ромске деце, и то углавном само у обавезном предшколском програму, а ове године уписано их је 15, и то не само у предшколски програм него и у млађу групу у којој је и Лаза – каже васпитачица Гроздана Пецарски, која и после деценија рада своје прве пензионерске дане проводи у вртићу с малишанима. – Сваки дан од осам до 12 кроз игру им развијамо графомоторику, социјалне и хигијенске навике, а стичу и многа друга знања.

И док графомоторика напредује заједно с дивним шареним цветовима од исецканог па у најситније смотане и једну до друге залепљене лоптице креп-папира, које Лаза, Лале, Спасоје, Јована и остали малишани припремају за своје маме, или уз прављење переца, кифлица или плетеница од правог теста, оријентација у простору савладава се кроз игру уз песму „Бисерно срце“, а бројање до и од десет уз песму„Десет љутих гусара“, ови малишани се с васпитачицом Грозданом и ромским асистентима Јаницом и Миланом Димић играју и баш као што и химна ове летње групе каже, свако од њих „Сваког дана у вртићу испуњава своје снове“.

Лалетови су да на јесен крене у први разред, а онда једног дана постане мушки фризер, Спасоје ће прво у вртић, па у школу, па ће онда бити фудбалер, Лаза ће још мало размислити, Јована ће певати…

А на путу до испуњења дечјих снова је и покоји домаћи, и то тако леп да свако мора да се диви странама исписаним косим и правим линијама, баш као што је за сваку похвалу и редовно прање зуба, умивање и оно обавезно, пре и после јела, прање руку, па молим, хвала и изволи, па да се не прича углас и да се не упада у реч другоме, па… још толико тога већ наученог и оног што ће у главе ових малишана тек ући и ту остати да те снове и србобранске Јамуре боји у неке нове животне боје.

Д. Девечерски