Правна питања и одговори

Obećali gradnju obdaništa u Požarevcu

Požarevac — Više od 600 dece u Požarevcu nema mesto u vrtiću pošto u poslednjih 30 godina nije izgrađeno nijedno obdanište. Iako je skoro svaka gradska vlast obećavala da će početi gradnju obdaništa, nijedna do sada to nije uradila. Gradski čelnici najavljuju kao sigurnu gradnju vrtića koja bi trebalo da krene u drugoj polovini ove godine. Ipak, u predškolskoj ustanovi kažu da ni taj vrtić, kada bude useljen, neće rešiti problem smeštaja dece.

Predškolska ustanova “Ljubica Vrebalov”, koja je u maju ove godine obeležila stotu godišnjicu postojanja i rada, već godinama ne može da obezbedi smeštaj za svu decu iz Požarevca. Iz godine u godinu povećava se broj dece na listi čekanja, a ova brojka je narasla na 600.

– Novi objekat, koji prema obećanjima gradskih vlasti treba da počne da se gradi ove godine, neće rešiti problem smeštaja sve dece. U njemu će biti mesta za oko 150 mališana, a mi na listi čekanja imamo već 600 dece. Problem je što se godinama nisu gradili novi vrtići, a poslednji, “Moravka”, izgrađen je pre skoro 30 godina. U proteklim godinama mi smo povećavali kapacitete proširenjem i dogradnjom postojećih objekata i donekle ublažili ovaj problem, ali sada više ne postoje mogućnosti za dogradnju – ističe direktor Predškolske ustanove “Ljubica Vrebalov” Dragan Nikolić.

U Gradskoj upravi kažu da su za gradnju novog objekta obezbeđena sredstva i potrebna dokumentacija i da će radovi početi u drugoj polovini ove godine. Zamenica gradonačelnika Vukica Vasić priča da će se novi objekat graditi u Ratarskoj ulici i da će biti površine oko hiljadu kvadrata.

– Polovinu novca obezbeđuje Vlada Srbije, a drugu polovinu grad Požarevac. Ukupno će gradnja novog vrtića koštati oko 70 miliona dinara. Na raspisani tender za gradnju stiglo je pet ponuda koje su otvorene 5. maja. Mi još nismo obavešteni koja je firma poslala najbolju ponudu, odnosno kojoj će biti povereni poslovi izgradnje novog objekta – kaže zamenica gradonačelnika Vukica Vasić.

U devet objekata Predškolske ustanove “Ljubica Vrebalov” smešteno je oko 2.000 mališana, koje opslužuje 250 zaposlenih.

Traže višu cenu

Sem nedovoljnog broja mesta u vrtićima, odgovorni u Predškolskoj ustanovi kažu da ih muči i cena smeštaja dece, koja nije menjana od 2009. godine i iznosi 3.800 dinara.

– Više puta upućivali smo gradskoj vlasti zahtev za povećanje cene boravka dece u našim objektima, ali smo bili odbijani. Zbog poskupljenja hrane i energije više nismo u mogućnosti da na vreme plaćamo sve račune pa tako stoje neplaćeni računi za komunalne usluge, grejanje i električnu energiju – naglašava Dragan Nikolić, direktor Predškolske ustanove “Ljubica Vrebalov”.

BLIC

– Studenti beogradskih fakulteta uglavnom su zadovoljni profesorima, najviše poverenja imaju u Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) i vojsku, najveći broj njih želi da ode iz Srbije, ali i dalje žive sa roditeljima, a ako bi u ovom trenutku bili raspisani parlamentarni izbori, najviše glasova bi dali Demokratskoj stranci.

To su stavovi i mišljenja 1.300 studenata sa 27 fakulteta Univerziteta u Beogradu, dobijeni u anketi u organizaciji Marketing radionice beogradskog Ekonomskog fakulteta, o uslovima studiranja, društvenim, političkim i drugim aktuelnim temama.

Oko 78 odsto akademaca kaže da je u potpunosti ili uglavnom zadovoljno profesorima, dok 21 procenat njih navodi da predavači uopšte nisu ili su nedovoljno ispunili očekivanja, rekla je Tanjugu koordinatorka projekata Nevena Vujević.

Istraživanje je pokazalo da studenti najviše veruju SPC (15,3 odsto), vojsci (10,5 odsto), ali blizu 60 odsto njih nema poverenja ni u jednu instituciju. Vlada Srbije, Skupština, Predsednik, dobili su 2.9, 1.9 odnosno tri odsto glasova, a u sudstvo veruje tek jedan odsto studentske populacije, rekla je Vujević.

Najveći procenat studenata izdržavaju roditelji i to 77,3 odsto, sedam procenata njih je u stalnom radnom odnosu, 5, 3 odsto ima stipendiju, a povremeno radi svaki deseti student, navela je Vujević rezultate istraživanja. Zabrinjavajuće je to što i dalje veoma visok procenat mladih želi da napusti Srbiju, gotovo tri četvrtine, dok 27 odsto ne planira da ode iz zemlje posle završetka školovanja. Njih 58 odsto želi da potraži posao u Beogradu, a 16 odsto u mestu odakle su došli.

Ukoliko bi u ovom trenutku bili održani parlamentarni izbori, gotovo 40 odsto akademaca ne bi glasalo, a od onih koji bi izašli na birališta blizu 20 odsto bi glasalo za DS. Za SNS glasalo bi 8,7 odsto, za D S S 6,3 procenta, a ostale stranke ne bi prešle izborni cenzus. LDP bi dobio 3,3 odsto glasova studenata, G17 plus 2,4, NS 1,7, SRS 1,6, SPS 0,6 odsto glasova akademaca.

Blizu 20 procenata ispitanih studenata reklo je da zna konkretan primer korupcije na fakultetima, 53 odsto da ne zna, dok je 27 odsto studenata čulo glasine o nekom obliku korupcije.

Gotovo 15 odsto ispitanih bilo je diskriminisano na fakultetima, njih 35 odsto čulo je za neki oblik diskriminacije, a blizu polovina uopšte nije čula za takve slučajeve.

Većina njih, oko 40 odsto, smatra da je prilikom zapošljavanja najbitnija veza, 28 odsto misli da je najvažnija lična sposobnost, 20 odsto da je dovoljna diploma, a 11 odsto navodi da je prilikom nalaženja posla najvažnija preporuka.

Studenti i dalje nisu zadovoljni funkcionisanjem studenatske službe, veliki broj akademaca, gotovo polovina, koristi nedozvoljena sredstva na ispitima, a iako je uveden bezvizni režim, 37, 2 odsto putuje isto kao i do sada, 17, 9 procenata putuje više, a šest odsto ne zna da odgovori na ovo pitanje.

Gotovo 40 odsto akademaca zaveštalo bi svoje organe, 20 odsto ne bi, 25 procenata možda bi to učinilo, a 18 odsto nije razmišljalo o tome. Oko 38 odsto studenata uvek koristi zaštitu prilikom seksualnih odnosa, 8 odsto nikada to ne čini, 33, 8 odsto često, a 15,8 odsto ne upražnjava seks.

Za polovinu studenata gej parada održana u Beogradu imala je negativan uticaj, za 8,1 odsto pozitivan, a 40 odsto smatra da se ništa nije promenilo, pokazalo je istraživanje. Studenti smatraju da je Srbija prepoznatljiva u svetu najviše po sportistima, rakiji, Egzitu, Guči, noćnom provodu, lepim devojkama ali i po ratnim zbivanjima…

U izjavama Tanjugu, studenti su uglavnom potvrdili stavove i mišljenja kolega koji su učestvovali u anketi.

Student druge godine Ekonomskog fakulteta Stefan Orelj, planira da posle osnovnih studija ode u inostranstvo, jer smatra da je u Srbiji “takvo stanje koje ne obezbeđu lepu budućnost”.

Govereći o radu profesora, Stefan smatra da je uvek bilo dobrih i loših profesora, “neki ne mare za studente”, ali je većina dobra, želi da prenese znanje i da zainteresuje studente da „počnu da razmišljaju“.

On nije čuo za slučajeve zlostavljanja na svom fakultetu, kao ni njegov stariji kolega Nikola Dražović, koji namerava da ostane u Srbiji, posle završenih studija.

“Ovde nameravam da upišem i master studije i da pokušam da nađem posao”, rekao je Dražović, smatrajući da je kod nas za pronalazak posla potrebna veza, ali da su na ceni i diplome nekih fakulteta.

Studentkinja treće godine Filološkog fakulteta Milena Panić želi da ostane ovde i u inostranstvo bi išla samo zbog, kako kaže, više sile. Milenu izdržavaju roditelji, a ponekad i radi. Putovala je u inostranstvo o svom trošku, četiri puta.

Studentkinja Jelena Ubović sa Fakulteta organizacionih nauka navela je da je takođe izdržavaju roditelji i da nije čula za slučajeve zlostavljanja na fakultetima. Međutim, kako je navela, uvek tu budu priče tipa “rekla-kazala”, dok je njena drugarica Marina koja studira na Fakultetu političkih nauka ocenila da je znanje koji studenti dobijaju, delimično kvalitetno i da ima nezainteresovanih profesora.

Autor:

Agencija Tanjug

Rektor Kovačević zna ZAŠTO STUDENTi odlaze iz  zemlje

Nezadovoljni – Mladi odlaze jer nemaju poverenje u državne institucije i zato što je situacija kod nas nestabilna već 20 godina, a to ukazuje da se ništa nije promenilo od vremena Slobodana MiloševićaPuno razloga za nezadovoljstvo mladih… Branko KovačevićMladi sve više odlaze iz zemlje zato što nemaju poverenje u državne institucije, što je, prema mom mišljenju, posledica nepostojanja privrede i ekonomije, kaže u intervjuu za Press rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević.

Rektor ističe i da je situacija kod nas nestabilna već 20 godina, što ukazuje na to da se održao sistem iz doba Slobodana Miloševića, a ne beži ni od toga da prizna da je za posao u Srbiji potrebno biti član političke partije.

Najnovije istraživanje stavova studenata Univerziteta u Beogradu pokazalo je da dve trećine njih posle završenih studija želi da ode iz Srbije.

Korupcija ide odozgo

Oko 56 odsto studenata nema poverenja ni u jednu instituciju, a veliki broj njih smatra da postoji korupcija na fakultetima.

– Najveća institucija je sama država, i ako ona ne valja, ne mogu ni ostale institucije da budu bolje. Prvo na vrhu mora da se sredi stanje. Korupcija ide odozgo, a ne odozdo. Da bismo iskorenili korupciju, moramo da uđemo u EU.

– Ako naši studenti mogu tako lako da nađu posao u inostranstvu, znači da su poneli diplomu iza koje stoji znanje. Tamo sigurno nema veza ni političkih stranaka. Postoji samo intervju i morate da znate da radite posao za koji se prijavljujete. S druge strane, odlazak mladih je strašna pojava. Naš problem je što nemamo sistem, privredu, ni ekonomiju. Mladim ljudima ne bi padalo na pamet da odu kada bi im se ponudila sofisticiranija zanimanja i adekvatna zarada. Naša zemlja je i politički nestabilna već 20 godina. Ceo sistem je sačuvan kakav je bio i u Miloševićevo vreme. Sve je ovo loš signal za našu decu koja bi želela da žive od svog rada, da rade posao za koji su se školovala, da mogu da stvaraju porodicu i školuju decu sutra. Oni ne traže nikakvo bogatstvo, ni profit, samo traže normalan život, zato su se i školovali, a ne da bi bili socijalni slučajevi.

Gde je rešenje?

– Obrazovanje mora da bude vezano za tržište, kako bi između kompanija, države i univerziteta postojala sprega. Država pravnim okvirom i sredstvima treba da pomogne, kompanije treba da investiraju u obrazovanje svog budućeg kadra kako bi mogle odmah sa fakulteta da ga preuzmu, a univerzitet, kao neprofitna institucija, da ponudi što kvalifikovaniji kadar. Baš zato ćemo 2. juna potpisati ugovor o strateškoj saradnji sa „Fijatom“, kako bi direktno sa naših fakulteta preuzimali mlade inženjere i stručnjake. Sličan ugovor postoji sa NIS-om, a u planu je i sa „Gaspromom“.

Većina studenata smatra i da je presudan faktor prilikom zapošljavanja veza.

– Verovatno da je to tačno. Kod nas većina ljudi radi u državnoj administraciji, a zaposlile su ih partije. Osim toga, postoji i demagoška priča, pa se očekuje od mladih da za platu od 200 evra rade 20 sati dnevno.

Zašto već godinama studenti Univerziteta u Beogradu protestuju svakog oktobra?

– Postoji više razloga. Ima tu malo politike, jer stranke vole da mešetare preko studenata i mešaju se u poslove Univerziteta. S druge strane je ekonomska priča. Više od 20 odsto studenata ima oba roditelja nezaposlena. Ima i dve kategorije studenata – oni koji ne plaćaju ništa i koji plaćaju sve, što neki smatraju da nije fer. Neki ne mogu da plaćaju školarinu ni kada je podeljena na 12 mesečnih rata. Socijalni momenat na državnim fakultetima je veoma težak i to se ponavlja svake godine.

Prošle godine su bili nejasni kriterijumi na osnovu kojih su fakulteti rangirali studente. Da li će se i ove godine ponoviti isti scenario?

– Sada će se u junu tačno propisati kako će se rangirati u oktobru, a u međuvremenu će studenti imati još četiri roka da ispune kriterijume i uslove pod kojima će polagati. Formalna odluka će biti na studentskim parlamentima i svako će znati tačno kako može da bude rangiran. Mora se doneti jedinstven kriterijum koji će se primenjivati na sve, jer ovako jeste konfuzno.

Šta je dobro urađeno u domenu obrazovanja, a šta još nije urađeno?

– Obrazovanje i nauka najdalje su otišli u pogledu evropskih integracija. Potpisana je Bolonjska deklaracija, a još 2005. godine doneli smo zakon o visokom obrazovanju po ugledu na Sloveniju, koji je EU pozitivno ocenila. Međutim, još ne studiramo godinu za godinu, nemamo zapadnu efikasnost, imamo uslovnu kategoriju prenosa ispita i imamo još 10 odsto predmeta koji predstavljaju „uska grla“, gde je prolaznost ispod 20 odsto. Sve ovo koči reformski proces. Ipak, prolaznost na fakultetima je bolja nego što je bila, a studiranje je kraće. Uveli smo i drugačiji sistem master programa, počinjemo da menjamo i doktorske studije.

Koliko se za obrazovanje izdvaja u Evropi, a koliko kod nas?

– U Evropi se izdvaja sedam odsto BDP-a, a u Srbiji 3,3. Kada se taj procenat prevede na njihov i na naš novac, razlika je mnogo veća.

Ana Vlahović

Упркос томе што су у свету дипломе државних и приватних факултета изједначене, у Србији и послодавци чешће запошљавају дипломце који су се школовали на рачун пореских обвезника. Дипломци са приватних факултета посао лакше налазе, али само уколико имају претходно искуство и добре референце.

Послодавци дају предност правницима, технолозима и информатичарима са државних високостручних установа

Да се заиста у већем проценту запошљавају дипломци са завршеним државним факултетом, потврдило је и истраживање сајта “Инфостуд”. По овом истраживању, шест месеци након дипломирања посао нађе 23 одсто оних који су завршили државни факултет, а само 16 одсто са приватних факултета. Послодавци ће ове друге пре запослити ако су у питању послови економисте, менаџера или новинара, док ће за послове који се тичу права, технологије и информатике предност дати заинтересованом са дипломом државног факултета.

У Компанији “Делта” кажу да су на конкурсима за посао квалитетније знање показали кандидати са дипломом државних факултета.

– Недостатак у њиховом образовању је то што су недовољно били упућени на практични рад па слабо имају представу о пословном окружењу и задацима који их очекују. Приватни факултети имају израженију оријентацију на практично искуство, али из неког разлога квалитет кадрова, који одатле долази и даље је слабији од оног са државних – каже Биљана Дуковић, директор Сектора за људске ресурсе у компанији “Делта”.

Напомиње да најбоље искуство имају са кандидатима који су завршили неки од солиднијих иностраних факултета.

Бранислава Гиговић

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је данас да је полагање пробног теста из мале матуре користило ђацима и да ће им помоћи да на званичним тестовима у јуну постигну боље резултате.Обрадовић је новинарима у Лозници рекао да су полагањем овог теста посебно задовољни ђаци, јер су без обзира како су урадили поједине задатке, могли из прве руке да се упознају са начином полагања мале матуре.Министар просвете је истакао да је значај пробног теста и у томе што ће наставници прегледом задатака, увидети које су то области на којима ђаци треба више да раде до завршног испита.

Пробни тест завршног испита из српског језика и математике, одржан је 14. маја у свим основним школама Србије.Ученици су одговарали на 20 питања из српског односно матерњег језика и решавали исто толико задатака из математике.Мала матура, која се од ове школске године уводи први пут у образовни систем Србије, полагаће се 23. и 24. јуна.

Агенције