Правна питања и одговори

UČENICIMA SA INVALIDITETOM OLAKŠANO KRETANJE

Rampe – Vladimir Gligorić, učenik drugog razreda Prve beogradske gimnazije, po školi se kreće kao i njegovi vršnjaci zahvaljujući prilaznim rampama za osobe sa invaliditetom

Prva beogradska gimnazija jedna je od sedam srednjih škola u prestonici u kojima učenici koji koriste invalidska kolica već godinu dana ne traže pomoć da bi ušli u školu ili došli do kabineta. Vladimir Gligorić, učenik II/1, koji je oboleo od mišićne distrofije, po školi se sada kreće kao i ostali đaci, a probleme nema ni kada mora da ide do toaleta.

Vladimir kaže da je nekada morao da ustaje mnogo pre vršnjaka kako bi na vreme stigao do učionice.

Rampe i liftovi u osnovnim školama

Kada su u pitanju osnovne škole, pojedine gradske opštine su već pokrenule odgovarajuće procedure za izgradnju i ugradnju pristupnih rampi i toaleta. Škola „14. oktobar“ u Bariču, kao i pet od trinaest osnovnih škola na teritoriji Zvezdare, trenutno poseduju prilazne rampe. U dve osnovne škole, „Sava Šumanović“ na Altini i „Jovan Ristić“ u Borči, postoje i liftovi koji su namenjeni deci sa invaliditetom. Što se tiče vrtića, skoro 70 odsto je prilagođeno ovoj deci, a u planu je da se za preostalih 30 odsto obezbede pristupne rampe kako bi i odrasle osobe sa invaliditetom dovodile svoju decu u obdaništa.

– Kada sam upisao srednju školu nije bilo nikakvih rampi koje bi nam olakšale kretanje, tako da sam ulazio uvek uz pomoć drugara i vojnika koji su u našoj školi civilno služili vojni rok. Kolicima bih došao do škole, a onda bi me neko od njih bukvalno uneo unutra. Srećom, to je potrajalo samo jedno polugodište i već u drugom grad nam je postavio pristupne rampe i time pružio određeni osećaj samostalnosti. Više ne zavisimo ni od čije pomoći, nego od učionice do učionice idemo bez poteškoća. U školu polazim kad i ostali učenici jer se sada krećem znatno lakše i ne brinem kako ću doći do učionice – priča Vladimir Gligorić za Press.

Personalni asistent

On kaže da je adaptiran i mokri čvor u školi kako bi kolicima mogao da ode do toaleta, a ključeve imaju on i mali Ljuba, koji su trenutno jedini đaci ove škole sa određenom vrstom invaliditeta.

– Trenutni problem jeste što nisu postavili rampe i na samom ulazu škole, već koristimo pokretne šine. Personalni asistent, koga nam je dodelila opština Stari grad, iznosi ih iz škole, pre i posle časova, kao i za vreme svakog odmora, i postavlja na stepenice da bih ušao ili izašao. Pored toga što su nestabilne, najviše mi smeta što i dalje zavisim od nekoga, a voleo bih da mogu apsolutno sam da se krećem – priča Vladimir.

Na teritoriji prestonice trenutno 44 mališana, koji su zbog invaliditeta u kolicima, idu svakog jutra u srednju ili osnovnu školu. Pored preuređivanja toaleta i postavljanja pristupnih rampi i zaštitnih ograda, grad će ove godine po prvi put dodeliti 23 stipendije za decu sa posebnim potrebama koja pohađaju srednju školu. Ovo je obradovalo Vladimirovu majku Marinu Gligorić.

– Pristupne rampe u srednjoj školi i preuređivanje toaleta je jako veliki i brižan potez nadležnih organa, koji našem Vladi pruža normalno funkcionisanje u toku školskog dana. Teško je bilo u prvom polugodištu, ali bitno da je problem rešen. Takođe, stipendije koje će grad dodeliti ove godine po prvi put dodatno će postići samostalnost ne samo kod njega, već i kod ostalih mališana sa posebnim potrebama. Moj Vlada je talentovano i radoznalo dete pa pretpostavljam da će od stipendije kupiti knjige, otići u bioskop ili pak upisati kurs nekog stranog jezika – kaže za Press majka šesnaestogodišnjeg učenika Marina Gligorić.

Podni senzori

U školi za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ postavljenji su tri pristupne rampe, kao i zaštitna ograda na jednoj od postojećih, a đaci su dobili i „podne senzore“. Rada Laban, direktorka ove ustanove, kaže da je reč o taktilnim stazama, postavljenim unutar objekta, koje za cilj imaju pospešivanje kretanja i orijentacije mališana.

– Đaci sada mogu sami da nauče, odnosno moći će samostalno da se kreću u školi. Ovo je veliki korak za našu ustanovu, jer mi edukujemo mališane sa invaliditetom od malih nogu. Imamo predškolski i školski uzrast, kao i četiri smera za srednjoškolce. U okviru ovog objekta imamo i dom, jer našu školu pohađaju mališani iz cele Srbije – kaže direktorka ove škole.

Prema tvrdnjama nadležnih iz grada, do kraja godine pristupne rampe će biti postavljene u većini osnovnih i srednjih škola, kao i adaptirani toaleti za decu sa invaliditetom.

Ana Stanković

Велики успех српских математичара на Балканској математичкој олимпијади у Румунији. Млади математичари освојили три сребрне и три бронзане медаље. На Балканској математичкој олимипијади у Румунији екипа из Србије освојила је шест медаља, односно три сребрне и три бронзане.Такмичење је одржано од 4. до 8. маја у Јаши у Румунији, а ученици Математичке гимназије у Београду Раде Шпегар, Теодор фон Бург и Игор Спасојевић освојили су сребрне медаље.Бронзано одличје на олимпијади освојили су ученици те гимназије Стеван Гајовић и Филип Живановић и ученик гимназије „Светозар Марковић“ из Ниша Стефан Михајловић. На математичкој олимпијади у Румунији такмичило се 20 екипа.

У разговору са награђеним ученицима и студентима, председник Борис Тадић предложио изградњу торња Николе Тесле који би постао својеврсни храм науке и грандиозни споменик који српски народ подиже свом великом научнику.

Научник Никола Тесла је разумео своје постојање на планети, али његов рад није добио награду и признање које је заслуживао у времену у којем је живео, оценио је председник Србије Борис Тадић, на пријему са ученицима и студентима, добитницима награда на такмичењима.

Тадић је, у Музеју Никола Тесла, нагласио да је цео свет данас свестан колико је живот промењен Теслиним открићима, која носе у себи идеју мира и људског благостања.

Председник Тадић предложио је изградњу торња Николе Тесле, који би постао својеврсни храм науке и грандиозни споменик који српски народ подиже свом великом научнику. Према његовим речима, најбоља локација била би на Славији или Новом Београду.

„Тесла није довољно афирмисан у српском друштву иако читав свет вибрира именом Николе Тесле. Имамо булевар, музеј и аеродром Николе Тесле, али немамо ниједно место на којем се обједињује енергија Николе Тесле предата вама“, рекао је Тадић.

Славија би, према његовим речима, била идеално место за грађевину тог типа, због чињенице да се налази у срцу српске престонице и у непосредној близини Храма Светог Саве.

Према Тадићевим речима, Храм Светог Саве би могао на непосреднији начин да има користи од Теслиних изума, тако што би се у његовој унутрашњости пројектовале фреске из других српских цркава и манастира.

„Не постоје паметнији и мање паметни народи, али постоје они који даровите остављају у запећку и они народи и земље који промовишу своје таленте“, рекао је председник Србије.

Тадић је, обраћајући се талентованим младим српским научницима, рекао да људи који се баве креативним занимањима пред собом увек као водиљу морају имати идеју мира, честитости и доброте.

Према његовим речима, и бављење политиком је, попут науке, делатност у којој се ствара за будућност и у којој велика дела савременици каткад не препознају.

Међу ученицима и студентима који су с председником Србије обишли поставку Музеја Николе Тесле били су чланови тима „Строубери енерџи“, који су осмислили и реализовали пројекат јавног соларног пуњача мобилних телефона, студенти Факултета организационих наука добитници награде на такмичењу „ХУЛТ глобал кејс челенџ“ и награђивани ученици Математичке гимназије.

Тадић је дружење са талентованим младим суграђанима искористио да још једном честита српским спортистима на међународним успесима које све чешће остварују, истичући да спортисти попут Новака Ђоковића, исто као и велики научници, не припадају само својим нацијама већ да њихова постигнућа припадају читавом свету.

Директор Музеја Николе Тесле Владимир Јеленковић је Тадићу поклонио библиофилску монографију рођенданских честитки, које су научници Теслиног времена слали своме великом колеги.

РТС

Екипа Математичке гимназије са Балканијаде се вратила са шест медаља. Да би се припреме за такмичење ваљано обавиле, поред помоћи ресорног министарства, потребно је да се укључе и друге институције.

На Балканијади у Румунији, екипа математичара освојила је шест медаља. Да би екипа математичара постигла што боље резултате на међународним такмичењима, у Русији или у Румунији, на пример, са њом се интензивно ради годину дана.

Наши математичари су се, захваљујући Министарству просвете, пред такмичење припремали на Авали, али за Математичку олимпијаду у јулу, осим помоћи ресорног министарства, требаће им и помоћ других.

Припреме кратке и интензивне, пред сам пут, кажу, замориле су их.

„Нађе се по нека област која сваког такмичара мучи, али уопштено гледајући, мислим да се на такмичењу и нисмо баш добро показали, сваком је био по мало лош дан, каже скромно један од учесника“, рекао је Теодор фон Бург.

„Мислим да је ово био само један прелазни тренутак у којем смо направили само један мали лапсус и надам се да ће бити боље на предстојећој олимијади“, сматра Игор Спасојевић.

Потребно је припремити се што боље за олимпијаду у Холандији.

„Министарство науке нам је обећало припреме на Авали, један део смо одржали пред Балканијаду и надам се да ће и у будућности бити могућности да се одрже адекватне припреме“, каже Раде Шпегар, професор Математичке гимназије.

„Јавно апелујем да нам се на време обезбеди авионски превоз до Амстердама, да се не бисмо мучили као што је то био случај на путу до Румуније и назад“, позива Стеван Гајовић.

Сама путовања и организују стручна друштва, математичара, информатичара, физичара.

„Та друштва су су непрофитабилне организације, оне немају неопходна средства. Та средства треба да обезбеди Министарство просвете и науке“, каже директор Математичке гимназије, Срђан Огњановић и додаје да је дошло до застоја у приливу.

„Сигуран сам да ће се ти проблеми превазићи“, уверен је Огњновић.

Буџет за 2011. годину предвиђа мања средства за подршку и помоћ различитим такмичењима него раније, подсећају у Министарству просвете и науке, али обећавају да ће покушати да помогну математичарима.