Правна питања и одговори

РТС

Стипендисте фонда „Др Зоран Ђинђић“ који крећу на праксу у немачка предузећа, испратили председник Србије Борис Тадић и немачки министар за економску сарадњу Дирк Нибел.

Председник Србије Борис Тадић и немачки министар за економску сарадњу Дирк Нибел поручили су стипендистима Фонда “Др Зоран ђинђић“ који одлазе на праксу у немачка предузећа, да на прави начин представе своју земљу и да се након тога врате у Србију.

Тадић је рекао студентима да би Србија много брже напредовала када би сви људи постављали општи интерес изнад личног и када би сви били за 10 одсто дициплинованији него раније.

Према његовим речима, у Србији, као и у другим земљама региона постоји једна општа карактеристика друштва, која је оличена у свеопштем незадовољству и спремности да свако сваког оптужи за сопствене недостатке у животу.

“Покушајте да у позитивном смислу мењате ваше понашање и молим вас да се после боравка у Немачкој вратите у Србију“, поручио је Тадић.

Немачки министар Нибел је рекао да ће студенти у Немачкој имати прилику да професионално напредују, још боље савладају језик и упознају нову културу.

Имаћете прилику да промените нека устаљена мишљења о Србији, која код неких људи у Немачкој постоје“, поручио је министар Нибел.

РТС

Стручњаци упозоравају да укључивање деце са лакшим сметњама у развоју у редован систем образовања тече споро. Надлежни обећавају већи број асистената који ће помагати учитељима, као и обавезну обуку коју ће морати да прођу сви педагошки радници.

Школска година се примиче крају и сумирају се резултати инклузије – укључивања деце са лакшим сметњама у развоју у редован систем школовања.

Од септембра прошле године инклузија је законом обавезна.

Снежана Лазаревић је мајка дечака са аутизмом који већ седам година похађа редовну основну школу, а од првог дана, каже, никаквих проблема није било.

„Учитељица га је фантастично прихватила и он је врло брзо напредовао. Није било отпора ни других родитеља и деца су га фантастично прихватила“, каже Снежана Лазаревић.

Међутим, из удружења „Родитељ“ подсећају да је велики број ученика у одељењима где има деце са сметњама у развоју и даље један од главних проблема.

Драгана Ћорић из тог удружења истиче да је због тога угрожен васпитно-образовни процес, јер настава не може да се одвија у нормалним условима.

„Други велики проблем је недостатак дуго најављиваних персоналних асистената. Поред тога, тродневна обука коју су неке од учитељица прошле једноставно се није показала довољном у пракси“, истиче Ћорићева.

Друга деца неће бити ускраћена

Заменик заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић Орландић наводи да је потребно да наставници од почетка учествују у целокупном систему инклузије и да кроз своју обуку стичу образовање да би онда лакше могли да помогну деци са којом раде.

„Сигурно је да деца која имају неку врсту проблема захтевају више пажње, али то не значи да ће друга деца бити ускраћена“, закључује Тамара Лукшић Орландић.

Надлежни најављују значајнију подршку инклузији: већи број асистената који ће помагати учитељима, док ће сви педагошки радници проћи обавезну обуку.

Борислава Максимовић из Министарства просвете и науке истиче да обука подразумева оспособљавање за рад са децом са сметњама у развоју.

„Поред тога, радиће се на подизању компетентности наставничког особља као професионалаца који умеју да раде са сваким дететом, да управљају одељењем без обзира на различитост деце и мислимо да ће то обезбедити сигурност наставника и допринети квалитетном образовању без обзира на број деце у одељењу“, напомиње Максимовићева.

Уочи мале матуре, представници Министарства просвете и науке поручују да нема разлога за трему, јер ће завршни тест бити лакши него пријемни који су осмаци полагали раније. Чак и они који не освоје ниједан бод, добиће сведочанство о завршеној малој матури. Али, од бодова зависи у коју ће средњу школу моћи да се упишу.Према најавама Министарства, уводи се више новина које би требало да спрече преписивање на тесту. Штампање и дистрибуцију тестова надгледаће полиција, комисије ће задатке држати ”под кључем”, а у салама где ће се тестови полагати 23. и 24. јуна биће више нивоа надзора.

Осим дежурних наставника из средњих школа који ће контролисати ђаке, биће одређени и супервизори, чији посао је да забележе евентуална кршења правила и о томе напишу извештаје Републичкој уписној комисији. Зависно од одлуке савета родитеља, полагање могу да надзиру у маме и тате, али не они чија су деца у осмом разреду.

Наставник српског језика у ОШ ”Старина Новак” у Београду, Немања Балабан, каже да су задаци у овогодишњој збирци, из које ће бити изабрана половина питања, лакши него претходних година:

– Не траже се пуни одговори, већ је више питања у којима ученици треба да допуне реченице или заокруже тачан одговор.

Сличног је мишљења и Мирјана Савин, наставница математике у ОШ ”Светозар Марковић” у Београду, која каже да ће ђаци који су пазили на часовима моћи да освоје довољно бодова.

РЕПРИЗА ПРОБЕ

Пробна мала матура биће 14. маја, а многи осмаци баш тада иду на екскурзије, заказане још на почетку школске године, када су из Министарства тврдили да пробног теста неће ни бити. Министар Жарко Обрадовић поручује овим ученицима да немају разлога за бригу и да ће за њих пробни тест бити организован седам дана касније.

Ивана Мићовић

Будући бруцоши Универзитета у Београду мораће, у просеку, да издвоје пет хиљада динара за плаћање надокнаде за полагање пријемног испита. За већину матураната то ће бити велики трошак, поготову за оне који се не рангирају за буџет па ће морати да плаћају и школарину. Студенти су дужни да пре изласка на тест доставе уплатницу о уплаћеном износу који покрива трошкове организовања пријемног испита.

-Цене полагања различите су и зависе од прорачуна трошкова сваке високошколске установе. Најскупља рачуница лане је била на Архитектонском факултету – 12.000 динара, па иако још нису свели трошкове за ову, сасвим је извесно да цена неће бити мања од прошлогодишњег износа. Како су нам рекли на факултету надокнада за полагање пријемног испита обухвата трошкове за ауторски рад комисије, материјала и материјалних трошкова. Студенти полажу тест из области схватања простора, стереометрије, разумевања и закључивања и представљања у простору.

– Цена надокнаде за полагање пријемног испита биће иста као и прошле године – каже Слободан Гвозденовић, декан Саобраћајног факултета. – Ту су укључени и трошкови полагања пробног теста, на коме ће студенти имати сличне задатке као и на главном тесту. Током полагања пријемног испита ангажовано је око сто људи, који раде од јутра до вечери.

КАЛЕНДАР

Пријављивање кандидата за полагање пријемног испита биће од 24. до 26. јуна, док је полагање пријемних испита заказано од 27. до 29. јуна. Максимални број бодова је 100, а на пријемном испиту кандидати могу освојити највише 60 поена. Доња граница за школовање о трошку државе је 51 поен.

Гвозденовић истиче да се на пријемном појави око 600 матураната, за које треба припремити тестове, копирати документа јер конкуришу на више факултета, обезбедити наставника који ће дежурати током пријемног. После тога неопходно је прегледати тестове, унети резултате и објавити их на сајту факултета.

– Пошто немамо довољно простора, највећи трошак за полагање пријемног испита нам је изнајмљивање простора – каже Марко Бацковић, декан Економског факултета. – Неколико година су наши студенти полагали тестове на Сајму, али смо због великих трошкова то прошле године организовали на Машинском и Филолошком факултету. Осим материјала, потребно је и платити професоре који су ангажовани током пријемног.

Б. Б.

Изборна комисија Ректората Универзитета у Београду поништила је изборе на Филолошком факултету за представнике Парламента Универзитета, чиме је прекршена аутономија факултета, тврди Марина Квржић, студент-продекан Филолошког факултета. Она каже да су избори на Филолошком обављени у складу са свим прописима и статутом.

– Допис БУ, односно изборне комисије, коју чине четири студента и продекан за финансије професор др Невенка Жаркић, којим се поништава наш избор за Парламент Универзитета и расписују се нови, добили смо у среду. А за то нису имали права ни по једном основу. Наши избори су расписани и спроведени у законски одређеном року и према законским обавезама, као и према Статуту Филолошког факултета. Заиста ми није јасно због чега се нарушава аутономија факултета, мислим да је ово уперено против мене лично – каже Квржићева.

Студент-продекан Филолошког факултета каже да сумња да је један од разлога за поништавање избора то што је недавно у „ објављена њена колумна у којој отворено пише о стању на Универзитету.

– Одавно је познато да је Филолошки факултет трн у оку многима, јер ниједна политичка странка нема утицаја на нас, а то је очигледно данас у Србији велики минус. У ауторској колумни изнела сам лични став и указала на све оно што не ваља у данашњем академском животу. БУ је могао евентуално да не верификује мандате наших представника ако мисле да нешто није урађено како треба, али не и да поништи комплетне изборе и расписују нове, јер на то нема право – тврди Марина Квржић.

Председник Студентског парламента Универзитета у Београду Александар Толић каже да аутономија факултета у случају Филолошког није прекршена, а да је Марина Квржић самоиницијативно расписала изборе за парламент, због чега су они и морали да буду поништени.

– Још прошле године смо добили жалбу студената Филолошког факултета због кршења изборних правила приликом гласања на њиховом факултету, када је било више гласачких листића него студената који су гласали, а сада се то поновило – каже Толић.

Он додаје да су их обавестили да је студент-продекан Марина Квржић самоиницијативно расписала изборе, иако по Статуту на то имају право председник или студент-проректор.

– Такође, ни на огласној табли Филолошког факултета није било истакнуто обавештење о изборима, тако да је једино што је могло да се уради било поништавање нелегално расписаних избора и поновно расписивање – каже Толић.

Он додаје да су сумње Марине Квржић да је поништавање избора усмерено против ње лично и њених иступања у јавности неосноване.

– Бесмислено је да би било коме на БУ пало на памет да поништава изборе за Студентски парламент због појединца или његових ставова. Ми само желимо да се поштује закон и Статут БУ када је реч о изборима за студентски парламент и да сваки студент има право да бира и да буде изабран – каже Толић.

На Филолошком без коментара

На Филолошком факултету нису могли да коментаришу поништавање избора за Парламент Универзитета, јер је декан, професорка др Александра Вранеш, била на састанку.

С. Миловановић