Правна питања и одговори

Дипломци са потврдом о завршеним студијама

Прва генерација академаца која је студирала по “Болоњи” у среду је добила нове дипломе Универзитета у Београду. Дипломе са седам нивоа заштите дипломцима Електротехничког факултета уручио је у среду проф. др Бранко Ковачевић, ректор БУ. У генерацији “болоњаца” дипломе је примило 110 студената ЕТФ, факултета који има најбољу пролазност на целом Универзитету.

– Први пут додељујемо дипломе на нивоу универзитета. Оне су израђене по правилима ЕУ и прави су документ, као лична карта или пасош. Не могу да се фалсификују, али је то ионако немогуће због знања које носите – обратио се ректор Ковачевић дипломцима. – Завршили сте највећу школу у историји Београдског универзитета, чију величину су потврдиле генерације у деценијама иза нас.

Десетине хиљада бивших студената ЕТФ отишло је из земље, па је ректор новим дипломцима пожелео да са знањем које имају остану у земљи.

После студената ЕТФ и академци са свих осталих факултета добијаће нове дипломе а биће формиран централни регистар са свим њиховим подацима.

Tanjug

У Трећој београдској је прошле године за упис било потребно 99 бодова

Најстарији београдски основци увелико се спремају за полагање мале матуре и одлучују за средње школе које би волели да упишу. Судећи према прошлогодишњим ранг-листама, најтеже је било уписати Трећу београдску гимназију и Фармацеутско-физиотерапеутску школу.Природно-математички смер Треће београдске гимназије прошле године могли су да упишу само најбољи ђаци јер је последњи уписани имао чак 99 бодова.

Нешто лакше било је на истом смеру Девете гимназије “Михајло Петровић-Алас”, чији се најслабији кандидат уписао са 95,16 бодова. Међу гимназијама предњачила је и Тринаеста београдска, где су математичари морали да имају минимум 92,24 бода.- Имамо око 50 ученика на републичким такмичењима, што говори о квалитету наше наставе. Трудимо се да оправдамо имиџ једне од најпопуларнијих школа, па смо поред бројних секција недавно поднели иницијативу да се од следеће школске године као факултативни предмет уведе и кинески језик – прича директор Тринаесте гимназије, Бојан Вучковић.

Минимални број бодова потребан за упис у стручне школе 2010.

Стручна школа најтраженији смер, бодови квота

Фармацеутско-физитерапеутска фармацеутски техничар, 98 40

Прва економска банкарски службеник, 96,56 24

ЕТШ „Никола Тесла“ администратор рачунарских мрежа, 94 20

Економска школа „Нада Димић“ финансијски администратор, 92,5 48

Медицинска школа „Београд“ физиотерапеутски техничар,89,32 20

Средња туристичка туристички техничар, 91,38 24

Угоститељско-туристичка туристички техничар, 85,36 24

Средња техничка ПТТ електротехничар телекомуникација, 84,02 24

Правно-биротехничка школа „Димитрије Давидовић“ пословни администратор, 83,72 48

Трговачка комерцијалиста, 74,18 24

Техничка школа ГСП техничар за безбедност саобраћаја, 72,54 20

Железничка техничка транспортни комерцијалиста,70,14 30

Саобраћајно-техничка техничар за безбедност саобраћаја, 67,36 20

Хемијско-прехрамбена технолошка школа техничар за заштиту животне средине, 66,86 30

Школа за бродарство, бродоградњу и хидроградњу грађевински техничар за хидроградњу, 46,72 30

Техничка школа за дизајн коже дизајнер производа од коже,38,8 30

Осим Фармацеутско-физиотерапеутске школе, која је позната по томе што нема ниједног ученика на поправном испиту и где је за фармацеутског техничара требало најмање 98 бодова, од средњих стручних школа популарне су биле и Прва економска и Електротехничка школа “Никола Тесла”.

Банкарски службеник најтраженији смер у Првој економској школи

– Банкарски службеник је традиционално најтраженији смер. Прошле године за њега је било потребно најмање 96 бодова, а претходних година дешавало се да буде и више. Банкарство је иначе популарно и тражено јер је, између осталог, познато као исплативо занимање. Ипак, за популарност једне школе пресудан је квалитет наставе и професора. Нама су на првом месту добар рад и коректан однос према ђацима – истиче директор Прве економске Милибор Саковић.

На смеровима за туристичког техничара такође има места само за добре ђаке, јер је за упис неопходно прећи цифру од 89 бодова. Нешто мање потребно је за електротехничара комуникација у ПТТ и пословног администратора у Правно-биротехничкој школи. Иако не треба више од просечног успеха и 70 бодова, све су популарнија и огледна одељења техничара за заштиту животне средине као и оних за безбедност саобраћаја.

Иначе, осмаци ће ове године полагати завршни испит, односно малу матуру. Сви ће моћи да се упишу у средње школе, али од броја бодова које освоје на тесту зависиће да ли ће успети да упишу школу коју желе.

Минимални број бодова који је био потребан за упис у гимназије 2010.

Гимназија друштвено-језички смер природно-математички смер квота

(укупно ђака)

Трећа београдска 97,08 99 210

Девета београдска 94,9 95,16 240

Тринаеста београдска 90,44 92,24 270

Четрнаеста београдска 91,34 92,14 240

Земунска 87,5 90,82 400

Пета београдска 87,76 85,16 270

Четврта београдска 84,74 77,14 180

Шеста београдска 82,66 80,68 270

Прва београдска 81,16 83,38 240

Гимназија „Свети Сава“ 81,56 75,98 210

Осма београдска 77,72 73,46 240

Петнаеста београдска 77,66 70,44 240

Спортска гимназија 75,84 150

Десета београдска 72,48 240

Седма београдска 71,48 69,38 180

Дванаеста београдска 71,06 240

Миљана Лесковац

Приручник за полагање мале матуре, коју од ове године полажу ученици осмог разреда, биће објављен првих дана маја, док ће пробни тест завршног испита осмаци радити 14. маја, изјавио је данас министар просвете и науке Жарко Обрадовић.Тачан датум полагања теста из српског (матерњег) језика и математике који се полажу на завршном испиту знаће се крајем априла, рекао је Тањугу министар Обрадовић, наводећи да сви послови везани за одржавање мале матуре иду својим током и да се припремни часови одржавају по плану.

Према његовим речима, министарство ће до краја априла знати шта су наставници урадили по питању испуњавања обавеза на реализацији наставног плана и програма и градива пропуштеног током двомесечног штрајка.

„Велики број директора ради свој посао и доставља планове надокнаде тих часова“, рекао је Обрадовић, сматрајући да деца не треба да буду ускраћена.

Надокнадом часова стичу се и услови да наставницима буде исплаћен део плате умањен за време штрајка, рекао је министар, наводећи да постоје различити ставови по питању надоканде.

Неки сматрају да им то уопште не треба, рекао је Обрадовић, оценивши да је важно што су створени услови да се надокнаде часови.

„Да нисмо то урадили, били би критиковани да нисмо створили услове“, рекао је Обрадовић.

Коментаришући тврдњу да је слаба посећеност деце на часовима на којима се надокнађује градиво, министар је рекао да родитељ има право да свом детету оправда изостанак.

Ученици осмог разреда прва су генерација ђака која полаже завршни испит, уместо досадашњег квалификационог, на којем ће бити 50 одсто познатих питања из приручника раније одштампаних.

За осмаке ће на тесту бити још 25 одсто делимично познатих питања, а преосталих 25 процената питања биће непознато, односно њихови садржаји неће бити у збирци.

Како је раније најављено, завршни испит полажу сви ученици, не само они који настављају средњу школу у четворогодишњем трајању, с тим што нема прага знања.

То значи да су „прошли“ сви који изађу на испит, али ће и те како бити мотивисани да реше што већи број задатака, јер се испит бодује за упис у средњу школу.

Tanjug

Канцеларија за младе и Рачунарски факултет у Београду су у сарадњи са Техничком школом „Никола Тесла“ из Шида покренули бесплатан семинар информационих технологија намењен талентованим ученицима основних и средњих стручних школа из Србије.Семинар ће се одржати од 13. до 16. маја у просторијама Рачунарског факултета у Београду, а рок за подношење пријаве је 2. мај.Заинтересовани се могу пријавити електронским путем на званичном сајту ((prijava.itopendays.com) где уз упитник морају урадити тест који садржи теоретска питања, задатке и алгоритамске проблеме, и есеј о теми „Клауд компјутинг“.Циљеви семинара, на коме ће учествовати 40 одабраних ученика су промовисање едукације, образовања и стручног усавршавања младих људи и презентовање интелектуалних потенцијала учесника.

Програм укључује актуелне и ускостручне теме које се односе на интеракцију између човека и рачунара, а партнери семинара одржаће предавања о темама одрживог развоја и заштите животне средине, као и коришћења енергетски ефикасних решења која захтевају снажне рачунарске капацитете.

Програмом је предвиђено одржавање округлог стола о развоју информатичког друштва у Србији, у оквиру којег ће учесници бити у прилици да разговарају са гостима из земље и иностранства.

Планирано је и директно укључење професора Универзитета у Калифорнији (UCLA) који ће одржати предавање под називом „Клауд компјутинг“, а учешће на семинару потврдиле су компаније „Microsoft“, „Oracle“, „Cisco“, „Микроелектроника“, „Божић и синови“, наведено је у саопштењу.

Tanjug

Опречни ставови у вези са надокнадом изгубљених часова због штрајка просветара. Родитељи и ђаци сматрају да је неправедно да деца трпе због наставника. У Министарству просвете тврде да се изгубљено мора надокнадити.Надокнада часова у школама спроводи се различито, у зависности од тога како и колико су оне штрајковале. Негде настава почиње раније, у виду претчаса, а у појединим школама уведене су радне суботе.

Иако су то, како тврде надлежни, нужне последице штрајка, негодовања због додатних часова и даље има. Надокнада часова током радне недеље некако тече, али су највећи проблем радне суботе.

Ученици негодују, кажу да није фер да им се упропасти распуст због тога што су се наставници борили за своје плате.

Суботом су најредовнији професори. Изостанци се, како сазнајемо, најчешће не уписују у дневник, па дођу само они ученици који желе да одговарају и поправе оцену, а учионице су полупразне.

„Слаб је одзив за надокнаду часова суботом, немамо начина да их натерамо да дођу да надокнаде те часове“, каже професор у Медицинској школи у Београду Планинка Јовић.

За такво понашање деца овога пута у великом броју случајева имају подршку родитеља. Из Удружења „Родитељ“ упозоравају да се деци неправедно скраћују слободно време и распуст, посебно онима који ове године завршавају основну или средњу школу.

„Свакодневно добијамо велики број позива који се односе управо на то шта да раде, да ли да пусте децу или не. Ова школска година није била фер према деци и сви проблеми су се сломили преко њихових леђа“, каже Драгана Соћанин из Удружења „Родитељ“.

Љути су и они просветни радници који нису штрајковали тоталном обуставом рада, већ само скраћењем часова. Одлуку да и они надокнађују пропуштено сматрају неоснованом, јер су, како кажу, сажели градиво и све стигли.

„То сажимање градива омогућило је да се раздвоји битно до небитног и апсолутно тврдим да су планови и програми испуњени“, каже Радмила Додић из Форума београдских основних школа.

Из Министарства просвете стиже другачији одговор. „Не можете урадити за тридесет минута оно што се ради за 45 и не може наставна година да траје 175 уместо 185 наставних дана“, каже помоћник министра просвете и науке Богољуб Лазаревић.

Надлежни подсећају да се пропуштено, колико год то било тешко и напорно, мора надокнадити, квалитетно и по пропису, јер је то једини начин да не буде негативних последица у образовању деце.