Правна питања и одговори

На седници Универзитета у Београду одлучено је да се пријемни испити за факултет помере за недељу дана, уколико у наредним данима Министарство просвете пошаље званични захтев за то. Тада би се квалификациони испити одржали од 4. до 6. јула.На седници Сената разматрано је о предлогу школарина на факултетима у Београду о којима ће се наредних дана расправљати на Влади Србије.

Александар Толић, председник студентског парламента, обратио се члановима сената Универзитета у Београду и рекао да су поједини факултети неоправдано повисили школарине, а да у томе предњачи Стоматолошки факултет који је у односу на прошлу годину школарину повећао за чак 33,3 одсто.

Његовом излагању успротивио се проф. др Драгослав Стаменковић који је рекао да факултети нису социјалне установе.

Седници Сената присуствовао је и Слободан Јауковић, помоћник министра просвете за високо образовање, који је изнео податак да је у две последње генерације чак 28 одсто студентске популације остало без једног или оба родитеља. – Ова администрација министарства наследила је велики дуг према универзитетима и то чак 800.000 евра – рекао је Јауковић.

На сенату се још расправљало о критеријумима за рангирање студената за упис наредне године, а ректор универзитета у Београду Бранко Ковачевић рекао је да сви факултети најкасније до 31. маја морају студентима да објаве формуле на основу којих ће бити рангирани. Неке од тачака дневног реда на седници биле су усвајање уписних квота, бирање редовних професора, доделе звања професор емеритус.

Б.Гиговић

РТС

Априлске плате свих запослених у јавном сектору, као и пензије које се исплаћују у мају, биће повећане за 5,5 одсто, рекао је премијер Мирко Цветковић.Премијер Србије Мирко Цветковић изјавио је да ће априлске плате свих запослених у јавном сектору, као и пензије које се исплаћују у мају, бити повећане за 5,5 одсто.

Начин усклађивања прописан је Законом о буџетском систему, посебним фискалним правилом о кретању плата и пензија, подсећа се у изјави која је достављена медијима из Владине канцеларије за сарадњу с медијима.

Крајем прошле године, усвојене су измене Закона о буџетском систему којима је предвиђено да повишица априлских плата и пензија буде на нивоу шестомесечене инфлације.

До краја године, пензије и плате у јавном сектору требало би да буду повећане још једанпут, у октобру, и то за износ тромесечне инфлације, плус половина раста бруто домаћег производа.

BLIC

PREUZMI PREDLOG ZAKONA O ŠTRAJKU

Predlog novog Zakona o štrajku bi po planu trebalo da do kraja juna uđe u skupštinsku proceduru, najavila je danas pomoćnik ministra u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Radmila Bukumirović-Katić.Pomoćnica ministra je istakla da prema do sada definisanim zakonskim odredbama, u štrajk neće moći da stupe profesionalni pripadnici Vojske Srbije, pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA), vatrogasne službe, državni službenici na položaju, kontrola leta, zdravstvene službe zadužene za pružanje hitne pomoći.
Štrajk je dozvoljen, ali će biti potrebno obezbediti minimum procesa rada u proizvodnji, prenosu i distrubuciji električne energije, nafte, uglja i gasa, u snabdevanju vodom, u železnicama i poštanskom saobraćaju, telekomunikacijama, osnovnom obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, poslovima nephodnim za izvršenje međunarodnih obaveza Srbije.

Štrajk će biti moguć u poslovnom krugu fabrike, a za njegovo organizovanje biće potrebno donošenje konkretne odluke.

Novim zakonom biće pružen veći prostor Agenciji za mirno rešavanje sporova, kojoj je poslodavac 48 sati od najave štrajka obavezan da pošalje poziv za mirno rešavanje spora.

Ukoliko se to ne dogodi, pokušava se mirno rešavanje spora za sve vreme trajanja štrajka.

Bukumirović-Katić je navela da je predviđeno da odluku o štrajku mogu da donesu sindikat ili većina od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca ili u delu gde se štrajk organizuje.

Još postoji dilema, koja bi trebalo da bude otklonjena u javnoj raspravi, ko se sve može smatrati štrajkačem, odnosno da li je štrajkač samo onaj koji dolazi i štrajkuje u preduzeću, ili se štrajkačem može smatrati i onaj ko ne dolazi na posao.

Pomoćnik ministra je i na primeru poslednjeg štrajka prosvetara objasnila koje su bitne razlike u odnosu na važeći Zakon o štrajku.

Naime, prema novom rešenju, osnovne škole koje su u štrajku, nemaju obavezu obezbeđenja određenog minimuma procesa rada do određenog perioda (koji još nije definisan).

Ukoliko, međutim, štrajk potraje biće potrebno uvesti minimum procesa rada.

Štrajkači će imati pravo na zaradu do tog trenutka, ali ne i posle tog perioda.

Bukumirović-Katić je ocenila i da prema sadašnjem zakonu, oni koji su potpuno obustavili rad u školama trebalo je da dobiju otkaz o radu, ali se to ipak nije dogodilo.

Oni za vreme štrajka nisu imali pravo na zarade, ali im je uplaćivan doprinos na zarade i socijalno osiguranje, iako je po zakonu trebalo da dobiju uplate samo na minimalnu osnovicu.