Правна питања и одговори

Prolećni raspust za učenike osnovnih i srednjih škola ove godine je spojen sa uskršnjim i prvomajskim praznicima, pa će đaci imati poduži odmor – 12 dana, počev od 22. aprila.Prema kalendaru rada škola, raspust zvanično traje četiri dana, od 26. aprila do 29. aprila, neposredno posle uskršnjih praznika, koji su inače neradni dani, i nadovezuje se na Međunarodni praznik rada, do 3. maja.Prolećni raspust u Vojvodini biće, kao i u ostalom delu Srbije, od 22. aprila do 3. maja. Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović rekao je prošle sedmice da će mala matura biti odložena za sedam do deset dana, ali da će datum biti preciziran naknadno. Đaci osmog razreda ove godine prvi put polažu završni ispit, pred upis u srednju školu.

(Tanjug)

Oko 47 odsto dece u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, dok je taj procenat u EU više od 88 odsto

U izveštaju Nacionalnog prosvetnog saveta se navodi da je osnovnim obrazovanjem obuhvaćeno oko 98 odsto dece.Poslednjih godinu dana u 80 odsto škola uveden je brzi ADSL Internet priključak, a u 20 odsto škola to nije moguće uraditi zbog konfiguracije terena. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo započelo je akciju opremanja 2.700 računarskih kabineta u osnovnim školama širom Srbije, što će obuhvatiti 90 odsto objekata u kojima se izvodi nastava, uključujući i izdvojena odeljenja – navodi se između ostalog u izveštaju Nacionalnog prosvetnog saveta za 2010. godinu, koji donosi i najnovije podatke u vezi s predškolskim, osnovnim i srednjim obrazovanjem.

Oko 47 odsto dece uzrasta od četiri godine do polaska u školu uključeno je u predškolsko vaspitanje i obrazovanje, dok je taj procenat u Evropskoj uniji više od 88 odsto. Postavljeni cilj za 2020. godinu jeste da taj procenat u Srbiji bude bar 80, a u EU je planirano 95 odsto. Prema podacima NPS, koji su se čuli na poslednjoj sednici, najmanje su obuhvaćena deca iz porodica u kojima je glava porodice s nižim obrazovanjem. Takođe jedan od važnih razloga za nepohađanje predškolskih ustanova siromašne, romske i dece iz neurbanih naselja jeste i stav roditelja da to njihovoj deci nije potrebno.

Pripremnim predškolskim programom obuhvaćeno je 88 odsto dece, iako je ovaj program u trajanju od devet meseci obavezan i besplatan. Najmanji obuhvat je u centralnoj Srbiji – 50 odsto, a najveći u Vojvodini – 96,4 procenata.

U izveštaju se dalje navodi da je obuhvat dece osnovnim obrazovanjem oko 98 odsto. Olakšan je upis dece iz socijalno osetljivih grupa – ta deca se upisuju u školu i bez dokumenata. Od ukupnog broja upisanih đaka, oko 7,4 odsto su deca romske nacionalnosti. Podaci pokazuju i da je procenat romske dece upisanih u prvi razred porastao u odnosu na prošlu školsku godinu za 10 odsto, a za 6,6 odsto je porastao broj prvaka sa smetnjama u razvoju.

Osnovnu školu poslednje tri godine završava 99 odsto onih koji je upiše, navedeno je u ovom dokumentu.

Srednjim obrazovanjem obuhvaćeno je oko 83 odsto učenika, a Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj srednje obrazovanje nije obavezno. Srednje škole manje pohađaju deca iz porodica u kojima je glava domaćinstva niskog obrazovnog nivoa, mladi iz siromašnih porodica, Romi, izbegla i interno raseljena omladina. Udeo mladih u Srbiji 2010. godine koji prerano napuštaju vaspitanje, obrazovanje i obučavanje (reč je o stanovnicima Srbije u dobi od 18 do 42 godine koji su završili osnovno obrazovanje i ne učestvuju više ni u obrazovanju ni u obučavanju) iznosi oko 30 odsto, a planirani cilj za 2020. godinu jeste da taj procenat bude manji od 15 odsto. U EU sada 15 odsto mladih napušta obrazovanje, a planirano je da taj procenat bude manji od 10.

Pre završetka srednjeg obrazovanja u trogodišnjim školama oko 23,5 odsto ih napušta, a u četvorogodišnjim taj procenat je 9,3. Najveće je osipanje dece iz ruralnih sredina, siromašnih porodica i romske dece, mada o tome nema preciznih podataka.

Kad je reč o stanju školskih objekata, NPS navodi da je 35 odsto školskih zgrada izgrađeno pre 1950. godine.

Pregled učešća na seminarima ukazuje da se najvećoj meri stručno usavršavaju zaposleni u osnovnim školama, gotovo 50 odsto njih, zatim u srednjim stručnim školama – 24 odsto, a najmanje u predškolskom obrazovanju i na kraju u gimnazijama.

Značajan deo izveštaja posvećen je i izdvajanju za obrazovanje. Kako se navodi, u poređenju sa EU, u Srbiji se više ulaže u osnovno i srednje, a nešto manje u predškolsko obrazovanje. Podaci kazuju da gotovo 52 odsto ukupnih javnih rashoda ide na osnovno obrazovanje, 32,2 na srednje i 18 odsto na visoko. Sredstva koja se izdvajaju za obrazovanje, najvećim delom se troše na plate i pokriće materijalnih troškova, a vrlo malim delom na razvojne programe.

S. Gucijan

До средине седмице требало да буде познато да ли је постигнут договор о социјалном споразуму, рекао је министар Расим Љајић. Разговори представника послодаваца, синдиката и ресорног министарства биће настављени сутра.

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић изјавио је да би до средине седмице требало да буде познато да ли је постигнут договор о социјалном споразуму.
Љајић је агенцији Бета рекао да ће разговори представника послодаваца, синдиката и ресорног министарства бити настављени сутра, а да ће данас различите институције анализирати захтеве и резултате досадашњих преговора.

„Усагласили смо већину текста социјалног споразума, али је остало још отворених питања која ће бити предмет даљих преговора и данас ће бити направљен пресек стања о томе шта је усаглашено и о питањима која су још отворена“, рекао је Љајић.

Министар је рекао да је могуће да буде постигнут договор о минималним зарадама, али да неки захтеви синдиката и послодаваца морају бити детаљно размотрени, док је за нека решења потребно време, јер су нужне измене појединих закона.

Према његовим речима власт мора да израчуна колико би буџет Србије издржао даље растерећење привреде, што је један од захтева послодаваца.

Потребно је и да се размотре законски основи и неопходна средства како би се решио проблем неоверених здравствених књижица, на чијем решавању посебно инсистира синдикат, објаснио је Љајић.

Упитан шта ће се догодити уколико до средине седмице не буде постигнут договор о социјалном споразуму, Љајић је рекао да је боље да до тога и не додје, него да се добије документ који неће бити примењив у пракси.

„Ако би се то десило, сви би изгубили – и министарство и социјални партнери, синдикати и послодавци“, рекао је Љајић и навео да споразум не треба да буде „списак лепих жеља који лепо звучи“, а не може бити примењив.

У разговору о социјалном споразуму учествују представници Министарства рада и социјалне политике, Уније послодаваца Србије, Савеза самосталних синдиката Србије и Уније гранских синдиката Независност.

Социјални споразум треба да садржи мере за излазак из кризе, као и део који се тиче минималне цене рада, а тај документ важиће до 31. децембра.

О том споразуму су јуче разговарали министар рада и социјалне политике Расим Љајић и председници Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић, Уједињених гранских синдиката „Независност“ Бранислав Чанак и Уније послодаваца Небојша Атанацковић.

Синдикалци су раније најављивали да неће одустати од захтева да минимална цена рада по сату износи најмање 102, односно 103 динара, док је за Унију послодаваца било прихватљиво да она не прелази 97 динара.