Правна питања и одговори

VEČERNJE NOVOSTI

Deo prosvetara u Srbiji ponovo u generalnom štrajku, čekaju da im država odgovori na zahteve. Oko 250 škola potpuno obustavlja nastavu. U vladi pri kraju priprema „dobrog predloga“.UČIONICE će u ponedeljak da budu prazne u bar 250 škola u Srbiji, najavljuju sindikati prosvete koji su u štrajku. Prosvetari su odlučili da radikalizuju štrajk, jer država i dalje nije našla rešenje za njihove zahteve. Kažu, čekaju odgovor od ministra prosvete na zahteve koje su mu dali u petak, tokom protesta u Beogradu. Ministar je u nedelju, za „Novosti“, najavio da će im u ponedeljak odgovoriti!

Tim Ministarstva finansija je još u nedelju razmatrao kakve su mogućnosti u budžetu za povišice plata u prosveti.

– Verujem da ćemo se vrlo skoro dogovoriti i da će štrajk da bude prekinut – kaže Obradović. – Sindikati su mi dostavili tekst sa nekim starim i nekim novim zahtevima. Deo nije sporan uopšte, ali za ostale moram da se konsultujem sa premijerom i Ministarstvom finansija. Još ne mogu da kažem šta će biti konačna ponuda za prosvetare.

On naglašava da su se zahtevi štrajkača umnogome pomerili sa početnih, koji su bili nerealni. A sada se, kaže, vidi pomak.

ŠKOLSKA GODINA SINDIKALCI upozoravaju da je školska godina, posle dva meseca štrajka, dovedena u pitanje. I ako bude regularno privedena kraju, znanje učenika je, kažu, značajno ugroženo. Ministar Obradović tvrdi da đaci ne treba da brinu za regularnost školske godine. – Doveden je u pitanje samo kvalitet nastave i znanja koje đaci dobijaju, ali ne i održavanje školske godine – kaže Obradović.

– I sindikati sada prihvataju realnost situacije u kojoj se Srbija nalazi, za razliku od početnih koraka, koje su nazivali taktikom pregovaranja – dodaje Obradović.

I dok ministar veruje da će posle više od dva meseca štrajka država i sindikati uskoro naći zajednički jezik, štrajkači čekaju ponudu, pa će tek onda da se izjasne.

Do tada, mnogi se vraćaju potpunoj obustavi nastave. U ponedeljak, prema najavama štrajkača, neće raditi 13 beogradskih gimnazija, desetak stručnih škola, većina srednjih škola u Čačku…

– Prema podacima sa terena, nastave neće biti u 250-300 škola. Nije mali broj, jer je reč o oko 20.000 zaposlenih – najavljuje Miodrag Antić, potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika. – Prosvetari bi, naravno, želeli da se ova mučna situacija što pre okonča. Umorni smo od štrajka, iznevereni i poniženi. A šta takvi možemo da pružimo đacima?!

Svima je, dodaje, od drugog dela plate oduzeto oko 30 odsto, što za profesore znači umanjenje od 10.000 do 14.000 dinara. Spremačice su u pojedinim školama dobile ukupno 10.000 dinara platu za februar, a jednako su morale da čiste, bez obzira da li časovi traju pola sata ili 45 minuta.

Prazne učionice u 13 beogradskih gimnazija najavio nam je Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija. Časove neće držati uopšte, kaže, sve dok sa državom ne postignu dogovor.

– Na poslednjem sastanku Odbora za prosvetu Skupštine Srbije rečeno je da bi budžet trebalo „reorganizovati“ i tako obezbediti plate za prosvetne radnike. Smatramo da je to jedino rešenje za izlaz iz ove situacije koja traje već dva meseca – zaključuje Sokić.

KURIR

Prosvetni sindikati još nisu dobili poziv od Vlade Srbije da nastave razgovore, pa će u ponedeljak nastaviti štrajk skraćenjem časova na 30 minuta, izjavio je predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ Tomislav Živanović.Živanović je rekao da su već istekli svi rokovi za nastavak pregovora, ali da sindikati očekuju poziv ministarstva prosvete i nauke i Vlade Srbije, kao i da su spremni za razgovore u bilo kom trenutku.

– Ako ne stigne taj poziv, razmotrićemo šta i kako dalje, situacija je veoma ozbiljna, poručio je Živanović.

Predstavnici tri reprezentativna sindikata – Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ i Sindikata radnika u prosveti, predali su u petak vladi i ministarstvu prosvete predlog sporazuma od devet tačaka zahtevajući da svi kojima je zarada umanjena zbog štrajka dobiju taj novac do 28. marta.

Sindikati traže da izmene Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i učeničkim domovima budu usvojene do 31. maja, kao i da se u aprilu i oktobru izvrše korekcije zarada prosvetnih radnika od ukupno 10 odsto.

Zahteva se i da izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja budu donete do 30. septembra i da otpremnine zaposlenima koji su otišli u penziju budu isplaćene do 31. marta.

Prosvetni sindikati od Vlade Srbije traže da im se isplate i jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu, prema predlogu sporazuma do kraja juna, a nagrade za 2011. do kraja tekuće godine.

U poslednjoj tački predloženog sporazuma navodi se i da bi se potpisivanjem ovog dokumenta stekli uslovi za prekid štrajka prosvetnih radnika koji traje od 28. januara ove godine.

Iz ministarstva prosvete i nauke je poručeno da će predlog sporazuma razmotriti ministar Žarko Obradović i premijer Mirko Cvetković, a iz kabineta premijera sindikatima će biti upućen poziv na razgovore kada se sagledaju mogućnosti za potpisivanje i realizaciju ponuđenog sporazuma.

STUDIO B

Prosvetni sindikati još nisu dobili poziv od Vlade Srbije da nastave razgovore, pa će sutra nastaviti štrajk skraćenjem časova na 30 minuta, izjavio je predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ Tomislav Živanović.

Živanović je agenciji Beta rekao da su već istekli svi rokovi za nastavak pregovora, ali da sindikati očekuju poziv ministarstva prosvete i nauke i Vlade Srbije, kao i da su spremni za razgovore u bilo kom trenutku. „Ako ne stigne taj poziv, razmotrićemo šta i kako dalje, situacija je veoma ozbiljna“, poručio je Živanović.

Predstavnici tri reprezentativna sindikata – Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ i Sindikata radnika u prosveti, predali su u petak vladi i ministarstvu prosvete predlog sporazuma od devet tačaka zahtevajući da svi kojima je zarada umanjena zbog štrajka dobiju taj novac do 28. marta.

Sindikati traže da izmene Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i učeničkim domovima budu usvojene do 31. maja, kao i da se u aprilu i oktobru izvrše korekcije zarada prosvetnih radnika od ukupno 10 odsto. Zahteva se i da izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja budu donete do 30. septembra i da otpremnine zaposlenima koji su otišli u penziju budu isplaćene do 31. marta.

Prosvetni sindikati od Vlade Srbije traže da im se isplate i jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu, prema predlogu sporazuma do kraja juna, a nagrade za 2011. do kraja tekuće godine. Predloženo je i da ministarstvo prosvete i nauke zajedno sa sindikatima formira radnu grupu za praćenje sprovođenja sporazuma. U poslednjoj tački predloženog sporazuma navodi se i da bi se potpisivanjem ovog dokumenta stekli uslovi za prekid štrajka prosvetnih radnika koji traje od 28. januara ove godine.

Iz ministarstva prosvete i nauke je poručeno da će predlog sporazuma razmotriti ministar Žarko Obradović i premijer Mirko Cvetković, a iz kabineta premijera sindikatima će biti upućen poziv na razgovore kada se sagledaju mogućnosti za potpisivanje i realizaciju ponuđenog sporazuma.

Neophodne mere za ublažavanje „odliva mozgova“

– Srbija je zemlja iz koje je otišao veliki broj naučnika, više od 10.000 ljudi širom sveta, od čega najviše u SAD, te je neophodno da država preduzme mere za ublažavanje odlaska, izjavio je Tanjugu profesor Vladimir Grečić.Kategorija „odliv mozgova“ izračunava se po dva osnova – da li država preduzima mere za povratak iseljenih i da li ima mere za ublažavanje tog kompleksnog pitanja, što znači da je Srbija poprilično zakazala po oba osnova, rekao je prof. Grečić.

Podaci Svetskog ekonomskog foruma govore da je, od 139 zemalja, Srbija na 136. i od zemalja iz našeg okruženja jedino je slabije plasirana Bosna i Hercegovina.

Grečić upozorava da i razvijene zemlje, poput Velike Britanije i Nemačke, imaju „odliv mozgova“, ali imaju i priliv i navodi da su naši stručnjaci iz elektrotehnike, računarskih nauka, fizike među najtraženijim na svetskom tržištu.

• Da bi se smanjio „odliv mozgova“ država mora da omogući veću stopu ekonomskog rasta, za šta su potrebne investicije, i otvaranje novih radnih mesta. „Investiciona klima ne zavisi samo od zakona, nego i od stepena korupcije, kriminala, pravne i ekonomske sigurnosti“, rekao je Grečić.

Od 1991. do 2000. godine samo u prekookeanske zemlje emigrirala je 81.981 osoba, a od 2001. do 2009. godine – 60.320, i najviše privlače SAD, ne samo zbog plate, nego i zbog uslova za rad i napretka u karijeri.

Što se evropskih zemalja tiče, poslednjih godina Velika Britanija privlači naučnike i gotovo na svim britanskim univerzitetima mogu se naći ljudi iz naše zemlje koji tamo zauzimaju profesorska mesta.

Profesor Grečić, saradnik Insitutua za međunarodnu politiku i privredu, smatra da država mora da preduzima niz mera za ublažavanje odlaska, da stvori bolje uslove za rad, zapošljavanje.

„Dobro je što je Ministarstvo nauke (koje je nakon rekonstrukcije vlade pridruženo Ministarstvu prosvete) predvidelo, nakon donošenja strategije o naučno-tehnološkom razvoju do 2015. godine, da u naše naučne programe treba više da se uključuju naši ljudi iz dijaspore“, rekao je Grečić.

On je podsetio da se na program istraživačkog rada prijavilo više od 1.000 ljudi, od kojih oko 250 naših ljudi iz dijaspore. Grečić je podsetio da se Srbija suočava sa tri velika izazova, a to su starenje stanovništva, negativan emigracioni saldo i visoka stopa nezaposlenosti.

• Prema anketi Studentske unije Srbije, 27,7 odsto studenata planira da zauvek napusti Srbiju, 22,1 procenat ima želju da završi master ili doktorske studije i da se potom vrati u zemlju, 15,3 odsto nikada ne bi napustilo Srbiju, a 34,9 odsto ne zna ili ne razmišlja o tome.

On je naveo da mi imamo dosta dobrih strategija, ali da se ne vodi računa o mirgacionim politikama zemalja destinacije, šta druge zemlje čine da bi privukle kadrove, jer ljudi odlaze ne samo zbog ekonomskih razloga, koji jesu bitni, već i zato da bi imali bolje uslove za napredak u karijeri, veću bezbednost, sigurnost…

Profesor Grečić, ekspert za migracije, naveo je i podatke iz ankete od pre dve godine u SAD među 450 naših studenata na svim nivoima studija, u kojoj se njih 70 odsto izjasnilo da bi se vratilo u Srbiju, ali pod određenim uslovima: ako mogu da napreduju, ako su bezbedni, ako njihova deca imaju sigurno okruženje…

On je naveo i podatak da je od 1997. do 2002. godine samo na američkim univerzitetima gotovo 500 naših ljudi steklo doktorske titule, što je, kako je rekao, dobro, ali je loše to što se mali broj njih vratio u Srbiju – tek oko 12 odsto.

„Naša naučna dijaspora koštala je državu poprilično, jer da bi jedan čovek završio fakultet u četvorogodišnjem trajanju, uključujući i prethodno školovanje, odgoj, osiguranje i drugo potrebno je 300.000 dolara“, rekao je Grečić.

To ipak treba uzeti kao uslovni podatak, kao nekakav prosek, naveo je on, dok rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević navodi da je školovanje naše dijaspore, inače najobrazovanijeg dela naših sugrađana, državu koštalo 12,5 milijardi evra.

BLIC