Правна питања и одговори

Beograd — Trećina učenika u Srbiji funkcionalno je nepismena, a oko 20 odsto njih ne završi ni osnovnu školu, kaže Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta za B92.

On je u emisiji “Između dve vatre” istakao da je stanje u našem sistemu obrazovanja zabrinjavajuće.

Prema njegovim rečima, oko 20 odsto đaka u Srbiji ne završi osnovnu školu niti upiše srednju, a čak 30 odsto njih funkcionalno je nepismeno. “To su ozbiljni razlozi koji nas navode na brigu o stanju u našem sistemu obrazovanja”, rekao je on.

Tinde Kovač Cerović, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, naglasila je da je Strategijom obrazovanja planirano da u Srbiji do 2020. godine bude 30 odsto visokoobrazovanih.

“Srbiji je potreban konherentan obrazovni okvir. Moramo da otvorimo prostor, koji je do sada bio dramatično zatvoren, i to putem razmene znanja, prakse… U tom kontekstu, to su dva oslonca koja mogu da nam pomognu. Treći oslonac je unapređenje nastavne prakse. Veliki broj nastavnika želi da unapredi svoja predavanja i kontakte sa učenicima”, kaže ona.

Kovač Cerović je navela i da u Srbiji postoji veoma dobre škole i nastavnici.

“Sada imamo 800 škola koji su u nekoj vrsti projekata. To je dobra baza da se sistem obrazovanja stavi u fokus”, ističe ona.

Strategija obrazovanja, u čijoj izradi je učestvovao i prof. Ivić, podrazumeva da će srednje obrazovanje biti obavezno za sve. To podrazumeva i promenu Ustava Srbije.

“Strategija je pokušaj da se na duži rok sagleda naš sistem obrazovanja. Stalno su do sada donošene neke mere, zakoni, pravilnici… ali bez ikakvog reda. Srednja škola je važna i svako treba da je završi. Predložili smo da i ona bude obavezna i da predstavlja kvalifikaciju za zapošljavanje, što do sada nije bio slučaj”, objasnio je on.

Kada je reč o finansiranju obrazovanja u našoj zemlji, Kovač Cerović je rekla da je Strategijom predviđeno da se ubuduće izdavaja više od 4,5 odsto BDP-a.

“Obrazovanje je investicija za budućnost. Ta diskusija je dovoljno umrežena i tu nema dileme. Međutim, ima dileme kako doći do toga. Tu nije u pitanju samo iznos, već i uštede i efikasnost nastave, koja treba da bude bolje usmerena ka primeni stečenog znanja”, rekla je ona.

B-92

Manja odeljenja neće biti ugrožena: Zoran Kostić

Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke, o efektima racionalizacije u obrazovanju

Beograd – U obrazovnom sistemu Srbije trenutno ima 2.682 zaposlena bez punog fonda časova. Početkom septembra prošle godine bilo ih je 4.887, uključujući i neraspoređene iz dve prethodne školske godine, ali je zahvaljujući procesu raspoređivanja, 2.205 zaposlenih dopunilo normu časova

– Početkom ove školske godine bilo je i 158 tehnoloških viškova bez ijednog časa, ali da je do sada raspoređeno 58 zaposlenih sa punim radnim vremenom, i to na upražnjena mesta onih koji su u međuvremenu otišli u penziju. Do sada je otpremninu dobilo 185 zaposlenih, koji su u potpunosti ostali bez norme i njihova radna mesta su ugašena – sumira za Danas rezultate racionalizacije u obrazovanju Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke.

On ističe da će Ministarstvo nastaviti racionalizaciju kroz smanjivanje broja odeljenja, broja zaposlenih i mrežu škola do 2014. godine, kada se prelazi na nov sistem finansiranja „po glavi“ učenika.

– U međuvremenu se rade kapitacione formule. Odabrano je 16 opština koje rade na razvijanju tih individualnih formula. Biće ih više, kako bismo obuhvatili sve slučajeve koji nam prave probleme, kao što su, recimo, odeljenja u kojima se školuju učenici pripadnici nacionalnih manjima ili odeljenja sa malim brojem đaka. Ne želimo da takve škole budu ugašene. Nadamo se da će formule biti gotove do kraja ove godine, kako bismo prešli na pilot program po njima – kaže Kostić i dodaje da će prelaskom na nov sistem finansiranja broj tehnoloških viškova možda biti veći, ali će Vlada obezbediti sredstva za socijalni program.

Objašnjavajući kakve novine donosi sistem finansiranja prema broju učenika, naš sagovornik ističe da će se i ubuduće deo sredstava za obrazovanje obezbeđivati iz republičkog budžeta, a da će deo rashoda škola pokrivati lokalne samouprave.

– Iznos sredstava koje će škola dobiti po učeniku iz budžeta ne može biti jedinstven i prevashodno će se razlikovati prema nivou obrazovanja i prema postojećim specifičnostima, imajući u vidu razlike između obrazovnih ciklusa (pripremni predškolski program, osnovno i srednje obrazovanje), ali i razlike koje postoje unutar samog obrazovnog ciklusa. To konkretno u osnovnom obrazovanju znači da će iznos sredstava, koje će škola dobiti po učeniku koji pohađa nastavu od petog do osmog razreda, biti veći od iznosa koji se dobija po osnovu učenika koji pohađaju nastavu od prvog do četvrtog razreda. U srednjem obrazovanju iznos sredstava koje će škola dobiti zavisiće od složenosti nastavnih planova i programa i od nastavnog procesa u pojedinim oblastima srednjeg stručnog i gimnazijskog obrazovanja – navodi Kostić.

On naglašava da novi sistem finansiranja neće ugroziti opstanak škola u opštinama u kojima je razuđena mreža obrazovnih ustanova i gde postoje brojna izdvojena odeljenja sa malim brojem učenika.

– Iako je broj upisanih učenika prvenstveni osnov za izračunavanje iznosa budžetskih sredstava koja će biti transferisana za finansiranje škola, neophodno je uključiti i stepen ekonomskog razvoja lokalne samouprave, gustinu naseljenosti, kvalitet puteva, nastavu na jezicima manjina, kao broj učenika za koje se donosi poseban individualni obrazovni program – kaže Kostić.

Dobit za škole

Na pitanje šta novi sistem finansiranja znači za određenu školu, Kostić kaže da to znači veću fleksibilnost u upravljanju sredstvima na nivou škole i mogućnost ulaganja dela dobijenih sredstava iz budžeta u razvojne programe, u skladu sa prioritetima i specifičnostima same škole. S druge strane, novi sistem finansiranja podrazumeva veću odgovornost predstavnika lokalne samouprave i direktora škole u cilju unapređenja obrazovnog procesa i dostizanja postavljenih standarda.

DANAS

РТВ

Како истичу у школи, неопходна је помоћ надлежних да би се овај објекат реновирао.

ministarstvo prosvete РЕКОВАЦ –

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је данас у Рековцу да ће Министарство финансирати радове на поправци Пољопривредно-ветеринарске школе у овом граду, која је демолирана јуче приликом експлозије котла, а није било повређених ученика.

Зграда Пољопривредно-ветеринарска школа неће бити у догледно време способна за одржавање наставе, рекао је Обрадовић, али и најавио да ће настава у среду почети у основној школи, чија је зграда непосредно уз Пољопривредно-ветеринарску школу.

Направили смо план. У згради основне школе има простора за ђаке обе школе. Основци ће похађати наставу пре подне, а ученици пољопривредне школе после подне, казао је министар просвете.

Према његовим речима, у току сутрашњег дана општина направити пећи и очистити оџаке.

Обрадовић, који је у пратњи председника општине Драгана Продановића посетио демолирану школу, додао је да истражни органи још раде свој посао.

Министар је напоменуо да је котао који је експлодирао имао тростепени систем заштите, „и врло је важно да утврдимо да ли је грешка у инсталацијама или људски фактор“.

Према његовим речима, котао који је експлодирао направљен је пре само месец дана и још су важеће гаранције извођача.

Када истражни органи заврше свој посао, у средњој школи ћемо оспособити просторије које су сада под срчом и шутом и кренуће настава у њима. Онда ћемо направити план да до почетка нове школске године све буде спремно за нормалну настава у Пољопривредно-ветеринарској школи, са новим котлом, казао је он.

Најважније да у експлозији није било тешко повређених и да су лакше повређени добро, казао је Обрадовић.

Експлозија котла догодила се јуче око 10 сати. Четири лица су лакше повређена.

На згради је, према слободној процени начелника школске управе за поморавски округ Животе Старчевића, уништено 80 одсто столарије и око 50 одсто крова.

RTV

Žarko Obradović očekuje lošiju ocenu za reformu visokog obrazovanja: Tražiću od fakulteta da daju svoju ocenu da li je proces reforme urađen ili ne

Žarko Obradović

SRBIJA će na predstojećoj konferenciji ministara obrazovanja zemalja koje primenjuju Bolonjsku deklaraciju dobiti lošiju ocenu za ostvarene rezultate u reformi visokoškolskog obrazovanja u odnosu na 2009. godinu, izjavio je ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Prema njegovim rečima, Srbija će na predstojećoj konferenciji dobiti ocenu 3,11, na prethodnoj konferenciji u Luvenu 2009. godine dobili smo ocenu 3,8 (od 46 zemalja zauzeli smo 24. mesto), a 2007. u Londonu smo sa ocenom 4 bili među prvih deset zemalja.

Ocena će biti zvanično saopštena na ministarskoj konferenciji u Bukureštu za oko mesec dana, a kako je rekao ministar Obradović, nekoliko je razloga za lošiji plasman. Ministar je objasnio da su razlozi lošije ocene nedovoljno učešće studenata u procesima reforme u visokom obrazovanju, to što Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta nije postala punopravni član ENKVA evropske asocijacije, a nismo uradili dovoljno ni u oblasti celoživotnog učenja. Međutim, prema njegovim rečima, u nekim oblastima smo napredovali i dobili bolju ocenu nego pre, ali neke, kako je rekao, očigledno nismo dovoljno savladali.

Obradović je naveo da je, povodom akcije potpisivanja peticije studenata za izmenu Zakona o visokom obrazovanju, razgovarao sa predstavnicima Studentske konferencije univerziteta Srbije, koja je inicijator izmena tog propisa.

– Tražiću od fakulteta da daju svoju ocenu da li je proces reforme urađen ili ne, kakav je stepen opterećenosti studenata, odnosno tražiću da se veća fakulteta izjasne o onome što studenti postavljaju kao problem – rekao je Obradović.

PROLAZNOST

Žarko Obradović je najavio da će u dogovoru sa rektorima univerziteta biti sačinjena analiza prolaznosti studenata od donošenja Zakona o visokom obrazovanju i naveo da je transparentnost rada fakulteta loša strana sistema, jer, kako kaže, studenti nemaju mogućnost na fakultetu da vide na šta se troši novac koji država daje fakultetima.

VEČERNJE NOVOSTI