САСТАНАК БЕОГРАДСКИХ СИНДИКАТА ПРОСВЕТЕ
8. фебруар 2013 Присутни: Миодраг Сокић (ФБГ), Милорад Антић (ФССШБ), Жељко Јанковић (УСПРС Центар – београдске основне школе), Ружица Тодић (ГСПРС [...]
8. фебруар 2013 Присутни: Миодраг Сокић (ФБГ), Милорад Антић (ФССШБ), Жељко Јанковић (УСПРС Центар – београдске основне школе), Ружица Тодић (ГСПРС [...]
Komisije ministarstva prosvete do sada ocenile oko 130 osnovnih i srednjih škola. Najčešća ocena trojka, tek nekolicina dobila četvorku, što je ideal
PALE su i prve jedinice! U vrednovanju škola, koje je počelo prošle godine, najslabiju ocenu dobile su, zasad, osnovne škole ”Jovan Popović” iz Suska kod Beočina i ”Vuk Karadžić” iz Tutina. Od oko 130 do sada pregledanih škola, većina je dobila trojku.
Prema do sada prikupljenim podacima, četvorkom, inače najvišom ocenom, mogu da se pohvale OŠ ”Karađorđe” iz Beograda, Ugostiteljsko-turistička škola u Vrnjačkoj Banji i Poljoprivredna škola sa domom učenika u Valjevu.
Ученици Математичке гимназије у Београду направили апликације за паметне телефоне које ће се ускоро наћи на тржишту. Та школа и компанија Телеком организовали такмичење за израду апликација уз поруку да треба улагати у образовање.
Најбоље апликације за паметне телефоне са андроид оперативним системом, које су израдили ученици Математичке гимназије у Београду, ускоро ће се наћи на тржишту. Другу годину за редом, та школа и Телеком организовали су такмичење за израду апликација за мобилне уређаје.
Beograd -- Poslednja testiranja pokazala da je ljudi sa visokom inteligencijom više nego ikad. Od 677 građana koji su polagali test, 40 odsto ima najviše rezultate.
Više od 40 odsto svih građana koji su se testirali u ”Mensi” dokazali su da su "genijalci". Iako praksa kaže da IQ proveravaju uglavnom oni koji već misle da su mnogo pametni, a ostali ovu egzibiciju izbegavaju, prosečni srpski rezultati su, ipak, bolji nego prethodnih godina, pišu Novosti.
Jagodinci su se pokazali kao najpametniji i ostvarili prolaznost od 62,5 odsto. Rumljani su najviše podbacili, pa je test prošlo deset odsto kandidata. Iznad republičkog proseka bili su i stanovnici Beograda, Novog Sada, Niša, Kraljeva, Požarevca, Šapca, Pančeva i Smederevske Palanke. Ispod proseka bili su Smederevo (15,38), Aranđelovac (18,18), Čačak (25,71), Prokuplje (33,33) i Kruševac (40).
Како је за РТВ изјавила портпаролка суда Светлана Томић Јокић, Штасни је проглашен кривим да је оштетио укупно 12 малолетне деце између ’95. и ’99. годишта.
ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ
Почео нови петогодишњи циклус акредитације факултета. Цене акредитације биле су изузетно високе, слажу се и представници Министарства, Комисије и факултета. Универзитет у Београду дозволу за рад платио је два, а Универзитет у Новом Саду милион евра. Предстоји смањење цена.
Дозволу за рад високошколске установе добијају на пет година. Двадесетчетири факултета и два универзитета који су се први пут акредитовали 2008. године, поново подносе захтева за петогодишњи рад. Тиме отпочиње нови петогодишњи циклус акредитације.
Сваки десети становник Србије има факултетску диплому. Високо образовање не значи аутоматски и посао, па је тако 58 хиљада свршених студената незапослено. Питање за младе људе и државу је, шта студирати, а да то буде и лично задовољство и тражено занимање.
Према најновијим подацима, у Србији има 10,5 одсто високообразованог становништва. Али факултетска диплома не значи обавезно и посао. Без посла је тренутно више од 58 хиљада људи са факултетском дипломом. Како је стратегијом предвиђено да ћемо 2020. имати 40 одсто високообразованог становништва од 30 до 34 године, питање је шта студирати, а да то буде и лично задовољство и тражено занимање.
Na čelu svake pete škole u Srbiji je učitelj. – Žene se teže odlučuju za ovu funkciju
Iako su se u prethodnom periodu mogli čuti zahtevi da direktori škola budu isključivo profesori stručnih predmeta, u školama su i dalje na rukovodećim funkcijama uglavnom nastavnici fizičkog vaspitanja. Da li će licenciranje direktora promeniti sadašnju strukturu upravljačkog kadra u obrazovanju – ostaje da se vidi, a do tada se barata istraživanjem Unije sindikata prosvetnih radnika, koje je na uzorku od 75 odsto osnovnih i srednjih škola pokazalo da su na čelu škola u 72,7 odsto slučaja nastavnici fizičkog vaspitanja. Među direktorima ima i pedagoga i psihologa (četiri odsto), 20 procenata su profesori razredne nastave, a 23 odsto nastavnici ostalih predmeta.