ОРИГИНАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ СА САЈТА НСПРВ

Јуче, у среду, 03. марта, одржани су још једни у низу неуспешних преговора, боље речено разговора (глувих), у Министарству школском између најупорнијих у штрајку службено почетом 17. новембра, а уствари иницираном и „љуљаном“ још од 01. септембра, дакле од почетка школске године, у иницијативи Уније коју су касније подржала остала 3 синдиката, па 2 напустила и коначно, наставила Унија са својим сателитом – делом СРПС-а, све док не буде по Унијином, јер су захтеви које су други синдикати испоставили мање-више и испуњени. Чак и раније него што је потписан фамозни Споразум, али то ништа не мења у овој отужној причи „најдужег штрајка у историји српског образовања“, боље речено кварења наставе у једном делу српских кућа знања.
Елем, да је и најупорнијим штрајкачима било стало да се штрајк оконча види се из чињенице да су свим школама слали као мотивационо писмо две штуре реченице позива синдикатима на „наставак договора“, које су стигле у синдикате дан раније, 02. марта 2015.г. и којима су синдикати у штрајку позвани „на састанак у вези са наставком договора у среду 04. марта у 13.00 часова у Министарству просвете“ (следи пун назив и адереса). „Састанку ће испред министарства присуствовати г. Немања Ђорђевић, посебан саветник министра и г. др Зоран Костић, помоћник
министра. С поштовањем“ (у потпису кабинет министра). Ову и овакву „сламку спаса“ одмах је одбацио председник Уније који није желео да дође на састанак, јер кад нема министра „могао је и он“, како каже, „на састанак да пошаље свог шофера“. Тиме је на делу још једном показао да му и није стало да се нађе решење и закључи Споразум, па самим тиме и нормализује, сада већ добрано угрожена, школска година, јер очигледно лидер Уније има на уму неке друге више циљеве и приоритете у односу на оне које наводно брани, истрајавањем у бесмисленом штрајку.

 Ипак су се на преговорима нашли представници оба синдиката: Слободан Брајковић, председник СрпС-а, Милан Трбовић и Милорад Антић, потпредседници СрпС-а из СрпС-а и Јасна Јанковић, портпаролка, Звонимир Јовић, председник војвођанског дела Уније и Добривоје Маријановић, члан Председништва Уније из УСПРС и напред именовани представници Министарства. Након састанка кога су представници синдиката одмах на својим сајтовима оценили као неуспешног, а представници Министарства обећали да ће изнето на састанку пренети министру, па да он о истом одлучи, види се да су преговори (ма шта год то значило) запали у кризу и да су у недостатку било каквих нових идеја преговарачи затражили мање од онога што су раније имали на столу и што су раније заговарали. Наиме, они су срочили предлог Анекса Споразума о решавању спорних питања, који су оставили представницима Министарства просвете и изјавили да би потписивање оваквог Анекса Споразума било за ове синдикате довољно да они окончају штрајк и нормализују наставу у школама у којима њихови чланови и даље штрајкују у складу са Законом. Овај текст Анекса Споразума појавио се непосредно после преговора, јуче поподне, на сајтовима УСПРС, која је очигледно идеолошки родитељ овог акта, а исти Анекс Споразума и пропратно саопштење својим члановима слали су и из канцеларије СОБ-а, односно СРПС-а. Како би избегли било какве нејасноће, текст објављујемо у целости, иако су после бројних коментара на друштвеним мрежама да су, de facto и de jure, не остварили оно што траже – поврат умањених средстава, већ мање од тога, и сами аутори спорног Анекса Споразума исти скинули, па заменили другим на сајту УСПРС.
Елем, оригинални Анекс Споразума (не онај који је тренутно на сајту Уније) предат је Министарству просвете, па остаје да се види каква ће бити судбина овог документа, али је јасно следеће: да су и хтели, представници друге стране – Министарства просвете и Министарства за државну управу и локалну самоуправу и нису могли потписати Анекс Споразума са онима који нису потписали ни Споразум, пошто се правно подразумева да се може анексирати само оно што је и потписано.
Уосталом, прочитајте оригинални Анекс Споразума, па сами закључите шта су то јуче наши представници радили у Министарству, а што су јуче и поподне и увече на бројним друштвеним мрежама закључили сви они који су пратили јучерашња догађања у Немањиној и завапили на начин као и онај бијени из наднаслова у вицу, са брадом, а који је толико актуелан и дан данас!

ПРЕДЛОГ
Репрезентативни синдикати:Синдикат радника у просвети Србије, Унија синдиката просветних
радника Србије и Влада, ради решавања штрајка запослених у просвети, дана _______________
постигли су следећи

АНЕКС СПОРАЗУМА
O РЕШАВАЊУ СПОРНИХ ПИТАЊА
Члан 1.
Влада се обавезује да ће се одредбе Споразума односити на све репрезентативне синдикате у просвети;

Члан 2.
Влада се обавезује да ће се све одредбе Посебног колективног уговора за запослене у основним, средњим школама и домовима ученика, односити и на потписнике Анекса овог Споразума;

Члан 3.
Влада се обавезује да ће помоћ у висини једне просечне месечне плате запосленог у просвети,
исплатити до 1.10.2015.године;

Члан 4.
Уколико се, из било којих разлога, до 1.1.2016. године, не донесе Закон о платним разредима, на начин да материјални положај запослених у просвети буде побољшан, инсистирамо да се врати однос коефицијената на 1 према 3, већ дефинисан важећом Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама.

ЗА ВЛАДУ: ЗА РЕПРЕЗЕНТАТИВНЕ СИНДИКАТЕ:
др Кори Удовички, потпредседник Владе РС и Синдикат радника у просвети Србије
министар државне управе и локалне самоуправе
др Срђан Вербић, министар просвете, Унија синдиката просветних радника Србије
науке и технолошког развоја

Ако се удубите у најновији захтев који тражи Унија, а који су некритички прихватили и преостали преговарачи из СрпС-а, видите нелогичност у чињеници да се, као што смо рекли, захтева закључивање Анекса Споразума, а да нико и не помиње потписивање Споразума, што је само по себи контрадикторно. Што се тиче тачака 1. и 2., њих су бројне колеге у јучерашњим поподневним и вечерњим коментарима на друштвеним мрежама назвале правим именом: „Куцање на отворена врата“. Тачка 3. Анекса Споразума говори о de facto 13-ој плати до 01. октобра, а ако се штрајк и овако јалови преговори наставе још који месец, чак и да је добијемо, што је мало извесно, јасно је да ће они у штрајку више изгубити због умањења плате за време проведено у штрајку, а које, не само да је најављено, већ је и на делу. При томе се треба присетити и да је садашња формулација у Споразуму који су два синдиката прихватила, а два одбила „чедо“ управо синдиката који га нису потписали и који сад траже нешто друго, као уосталом и чувена заврзлама која је трајала две недеље – да ли ће у том споразуму, у тачки 2. бити речца „од“ или „до“ (01. јуна 2015., прим. аут.).
И коначно, највећи бисер и „кукавичје јаје“ је садржано у тачки 4. Анекса Споразума, јер се и простом рачуницом види да оно што су синдикати прокламовали и аутори Анекса Споразума срочили, није оно што је у јавности обелодањено као крунски захтев за окончањем преговора и, наравно, окончањем штрајка. Стога подсећамо да инсистирање на доношењу Уредбе о коефицијентима и коефицијената у односу 1:3 за плате за најједноставнији рад и наставнички посао није оно што је наш синдикат и што смо на почетку штрајка захтевали (однос 1:3 требало је да се односи на плате, а не на коефицијенте). Примера ради, најједноставнији посао у просвети је посао физичког радника (коефицијент 5,99), а коефцијент наставника, стручног сарадника, секретара и шефа рачуновоства са VII степеном стручне спреме је 17,32. Ако би се удовољило захтеву предлагача из Уније, однос би се изменио и физички радник и даље би имао коефицијент 5,99, а наставници и други раније наведени коефицијент 17,97. Међутим, у другом грму лежи зец, што су, брзајући (абрзо је и кусо) пренебегли предлагачи – у основици за обрачун и исплату зарада и у
Закону о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС“ бр. 116/14 од 27.10.2014. године). Елем, до доношења овог Закона, основица је за запослене у основном и средњем образовању, вишем и високом образовању, ученичком и студентском стандарду…. износила 2.631,35 динара, а након доношења
Закона је смањена на 2.368,22 динара, што значи да је нето плата без било каквих додатака наставника до краја октобра (тачније до 28. октобра 2014.г.) износила 45.574,98 динара, а по најновијем предлогу Уније она би износила 17,97 x 2.368,22= 42.556,91 динара, дакле за пуних 3.018,00 динара мање, што је свакако све пре него оно што су синдикати сво време тражили – враћање одузетог, односно увећање којега овде сасвим сигурно нема. Како су исто увидели и они који су га предложили, они су врло брзо редиговали предлог Анекса Споразума и окачили на сајт, али штета је учињена јер су Анекс Споразума, који је и саставни део овог саопштења осавили као писани доказ синдикалне неумешности и незнања (да ли само незнања) у Министарству које сада може са њим да изађе у јавност.
Иако је свима јасно да је прича о старом начину обрачуна плата већ одавно завршена, јер се Влада обавезала и према ММФ-у да ће убудуће плате у јавном сектору уређивати кроз платне разреде, односно платне групе, видимо да су неки синдикалци још у неком давно прошлом времену и да нуде идеје које су већ давно „пустиле браду“, али за разлику од пошалице из наднаслова, више нису уопште актулене, а шта више, када би се и реализовале, произвеле би само штету запосленима у просвети, а никако корист.
Зато колеге, молимо вас, немојте више да нас браните, јер ћемо у супротном, како је констатовао и наш колега и председник наше синдикалне организације за Зрењанин, морати да плаћамо Министарству зато што радимо у школама.

Нови Сад, 05.03.2015. проф. Хаџи Здравко М. Ковач,
генерални секретар НСПРВ

ОРИГИНАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ СА САЈТОВА СРПС И НСПРВ

Истине, лажи, обмањивање самога себе … и јавности

Одмах да кажем, ја сам члан СРПС дакле синдиката који није потписао Споразум пре десетак дана. Пишем ово и као председник ГО НСПРВ Зрењанина. Ризикујући да ме овде попљују људи који су читали и лајковали моје постове претходних неколико месеци, људи које познајем, а и тих има доста, ја ћу Вам рећи оно што ја видим као узрок и тренутно стање.
Синдикати су јединствено ушли у штрајк још 22.10.2014 првом једнодневном обуставом.
Одмах затим најавили су штрајк по закону тако да је он и почео 17.11.2014. Став мог синдиката је био да се са скраћењем крене сваке недеље по један дан, а да се тог дана у по 5 градова организују протести на улици. Ако то не да резултат до усвајања буџета Србије, онда да видимо како даље. То на штрајкачком одбору није прошло и кренуло се у свакодневно скраћење наставе.
Демократски смо прихватили одлуку већине (неки други очегледно то не умеју иако су се тада правдали управо већином, а не квалитетом одлуке).
Елем, преговори су кренули после 4 дана. На првим разговорима са Вербићем дошло се до тога да он хоће да учини, али да је потребна сагласност и оних изнад. Отуда су у петак (сутрадан) на разговорима поред Вербића били Вујовић и Вучић. Већ тада се причало о излазу кроз ПКУ и члан 22. ако се више добро сећам. О изузимању просвете од смањења плата за 10% НИКАДА се није причалокао ни да те паре буду и враћене. Сама формулација изузимања од закона је будаласта јер не може синдикат да тражи непоштовање закона већ његову промену.

 Иначе, на том састанку је и Вучић рекао да би се он још више бунио да је просветни радник. Од тог дана и његове „наредбе“ министрима да нађу решење кренуло је странпутицом. Нисам будала па да не знам одакле ветар дува! Министарство финансија се није изјашњавало о том члану ПКУ уопште, а престало је да долази и на састанке тима за ПКУ! Ранко Хрњаз (СРПС) је дана 9.12. заједно са мном покренуо иницијативу да тог дана останемо у згради министарства и не излазимо напоље док се неки предлог из финансија не чује. Да будем поштен, у канцеларији СРПС за то су били само „издајници“ из СОС-а: Ничић и Шојановић. Други су били „сувише стари“ и имали су „седе главе“ за такву ствар (а сада им није проблем да то траже од Вас).
После распуста и нелогичних захтева према чланству да се не закључују оцене па до обуставе када јој време није (предзадњи наставни дан у Војводини) дошло се до предлога ПКУ здравства који нам је много помогао. 45 дана од почетка преговора, а без решења дало нам је могућност ангажовања миритеља. Тада су сва права из ПКУ здравства и наши захтеви око члана 5. ПКУ (листе) усвојени и прошли Владу Србије. Министар је био тактичан, али и безобразан не дајући реп. синдикатима њихова права тј. право на потпис ПКУ. Тражио је комплетно решење.
Тада се кренуло у израду Споразума. Било је дописа са обе стране, више верзија и на крају једна НАША коју је министарство прихватило. Тог дана једино је било спорна она формулација „ОД-ДО“ коју су сутрадан дописом прихватили онако како смо је ми предлагали. СОС и Независност, односно чланови штрајкачког одбора из тих синдиката ИМАЛИ СУ ОДОБРЕЊЕ да потпишу оно што договоре. СРПС и УНИЈА нису и зато нису то тај дан ни урадила.
Не треба да подсећам да су поред ова 4 члана из првопоменутих синдиката ЗА споразум гласали Драган Матијевић, Јасна Јанковић и Ранко Хрњаз. Једино је против био Миодраг Бата Сокић, али о томе други пут. Могу само рећи да су највећи „хероји“ (они који сматрају да им то право припада по рођењу, а не по заслугама) рекли да ће поднети оставке уколико њихови синдикати не прихвате Споразум који је, опет, по њиховим речима“максималан домашај у овим преговорима“
Потписници Споразума (СОС и Независност) сложили су се да на Споразуму не буде датум 11.2. већ 18.2 до када су СРПС и УНИЈА требали да донесу позитивну одлуку (а није да нису имали времена од решавања последње формулације да то ураде до те среде). Сви сте видели шта се десило на председништвима та два синдиката. Каснија прича о издајницима је у најмању руку безобразна, јер је тај Споразум управо и писан од стране синдиката укључујући и СРПС и УНИЈУ.
Сада смо дошли у ров из кога нико не зна да изађе. За 10 дана од потписа Протокола НИСМО послали ни један допис министру у вези наставка разговора. Питање је шта су уопште сада наши захтеви? Какву гаранцију и где да она пише ако у тексу Споразума стоји да се Влада Србије обавезује на неке ствари (по некима спорне тачке 2. и 3. Споразума). Зашто би Влада поштовала други став (гаранцију како је неки називају) ако не поштује први став, оно на шта се обавезује?
Шта то мени гарантује? Највећа будалаштина и сечење гране на којој седимо јесте додавање и једне једине речи јер на тај начин ми Влади Србије дајемо излаз по коме они и не морају да се држе Споразума. Дилетантски!
Искрено, ја не знам зашто сада штрајкујемо. Штрајк се полако претвара у нерад јер људи раде 30 минута само зато што су исто плаћени као и да раде 45 минута. Не кажем да је то случај у свакој школи, али знам да у многима јесте. Нисам ја у штрајку да би радио мање, већ да би зарадио више! Ништа ми не значи сат времена краћег рада, ако у новчанику стоји иста сума новца а рачуни и моје обавезе нису умањењени за 1/3 као мој рад. Ако је то сада наш захтев, односно да нам ова плата буде иста, али да смањимо рад и да часови, до неког решење које би нас задовољио, трају 30 минута, и то је легитимно, али то треба неко и да каже. Ја друго заиста не видим.
Пре ће ипак бити да неки не умеју да објасне шта су „постигли“, да су у страху од љутитог чланства коме су обећавали „мед и млеко“ ако буду радили мање и који не знају како да сада изађу из ове позиције. Најгоре је што смо сваким даном све дубље, а жаба коју треба прогутити је све већа.
Данашњи допис министра о одбијању зарада за време проведено у штрајку је нормална и очекивана реакција, а наш одговор опет на жалост никакав. Тражећи кривце за сопствене лоше одлуке сада претимо директорима школе („онај горе“ ми је сведок да некима заиста и треба претити, али већини не, јер су били уз нас све време штрајка). На крају видимо покушаје лизања рана и тражења излаза кроз „хитан састанак са министом“ и пребацивање одговорности на чланство, директоре, министра… за ово што нам се дешава.
Ја само једно знам, а то је да комплетна руководства синдиката треба да поднесу оставке и да се склоне, ако желе да их синдикати наџиве. Ја немам проблем да чланови неких синдиката прелазе у друге укључујући и мој НСПРВ, али мислим да то могу да ураде само зато што смо бољи у синдикалном послу, а не зато што их лажемо и обмањујемо. Понављам, ризикујући јавну осуду и свестан те могућности ово Вам пишем!

Пише: Душан Кокот, председник ГО НСПРВ Зрењанин

Дана 25.02.2015. године у «Службеном гласнику РС» бр. 21 објављен је ПКУ за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика. ПКУ ступа на снагу осмог дана од дана објављивања.

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

После вишемесечних, готово маратонских, преговора репрезентативних синдиката запослених у предшколским установма на територији Београда, ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ, САМОСТАЛНИ СИНДИКАТ РАДНИКА ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА БЕОГРАДА и представника града Београда данас је потписан ПКУ.
Услед низа објективних (поплаве) а у неким случајевима и крајње безразложних околности запослени у предшкослким установама Београда су месецима без могућности остваривања већих права у односу на права из Закона о раду.
С тога је изостала радост због потписивања ПКУ, већ је тај чин окарактерисан само као корак који треба да доведе до унапређења односа социјалних партнера и основ за решавање проблема запослених у предшколским установама Београда.

ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Претходна три месеца, испуњена штрајком, обуставама рада, протестима, трибинама, преговорима – показала су и дечије болести и хроничну рањивост синдикалне борбе: неспремност за критичко сагледавање властитог дејствовања и „одважност“ за пуцањ у леђа сваком ко се усуди да искорачи из задатог оквира мишљења о кључним интересима просветних радника.

Да није жалосно, било би урнебесно смешно: издајом се сматра непристајање на лажну слику стварности, дух заједништва устукнуо је пред духом подаништва, поражавајућа недоследност речи и дела именује се врхунским интелектуалним дометом, а решеност и спремност да се исправе вишедеценијске неправде према запосленима у образовању – постају маргиналије у амбијенту омеђеном инатом и пркосом свима, чак и самом себи, па и здравом разуму!

У анахроним паролама о издаји има и нечег нехотично смешног: управо је најбројнији синдикат, самопромовисани заштитник свих интереса и права просветних радника, доминантно обликовао текст спорног Споразума, а потом га, уз свесрдну подршку другог синдиката, сачињеног махом од бивших чланова првог, прогласио срамним, неприхватљивим, издајничким. О томе сведоче текстови Иване Бошњак и других аутора, објављени ових дана на сајту СРПСа. У коментару под насловом „Док се министар не закуне“ негдашња портпаролка Уније каже: Сами смо саставили текст Споразума, сами инсистирали на његовом потписивању, и сад, наравно, сами нећемо да га потпишемо! Ови који га потписаше, остали грбави, али, добро, они су редовно грбави па ме не брину. Него, ови ,,наши“ (а наши су увек они који иду уз … иду уз…е, знам да постоји неки српски израз уз то ,,уз“, само овако финој не може да ми стане у текст!), сад решили да се не споразумеју. У другом, неауторизованом тексту под насловом „Одбили „свој“ Споразум па штрајкују, а потписници преговарају!“ разоткрива се болна истина наше реалности да је најлакше ништа не знати, али имати чврсте ставове. Управо се у овој тачки поетика гротеске Ковачевићевог дела укршта са трагикомичном сликом међусиндикалне борбе, јер, што би рекао Илија Чворовић – Има ко је у овој земљи плаћен и задужен за истину! Такво, толаритарним оквирима ограничено мишљење природно добија свој исход у слепом веровању да – ко друкчије каже – клевеће и лаже и нашу осетиће пест!

Присетимо се чему учимо ђаке и обликујемо тако не само будуће људе, већ и културни амбијент у којем ће проговорити сав репертоар етичких и духовних вредности које су и нас обликовале. Хоћемо ли им рећи да је већа храброст из удобности прикрајка властиту несигурност и незнање саобразити општем духу времена и свући са себе терет одговорности етикетирањем оних који су се одважили да корак напред? Хоћемо ли длановима снажно затворити уши и узвикивати „Издаја!“ или ћемо истинске вредности препознати у човековој решености да следи своје уверење без обзира на последице?

ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ је за своје чланове у Смедереву и Новом Саду организовао акредитовани семинар са програмом „Унапређивање емоционалног здравља у школи – моћ емоционалне интелигенције“

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Упркос настојањима ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ да се јединство сва четири репрезентативна синдиката сачува у интересу свих запослених у образовању, за већину запослених преговарачки процес је окончан на нежељени начин.

ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ је током преговарања поступала крајње искрено ставивши све своје ресурсе у службу заједничких интереса (чланство у Европској конфедерацији синдиката, интервенција Интернационале образовања, чланство у СЕС-у, ангажовање Заштитника грађана и миритеља Републичке агенције за мирно решавање спорова).

2/3 чланова Главног одбора ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ је донело одлуку да се прихвати ПКУ и Споразум као резултат заједничког рада четири репрезентативна синдиката, а који је преговарачки тим прихватио 11.02.2015. године.
С тога нас чуди одлука Главног одбора УНИЈЕ о одбијању потписивања Споразума због саджаја тачке 2.
Напомињемо да је формулацију текста тачке 2. предложио преговарачки тим четири репрезентативна синдиката (04.02.2015.) а Министар просвете, науке и технолошког развоја прихватио.
Наравно одмах за УНИЈОМ и СРПС је одбио Споразум, а њихов представник је већ пре неколико дана изјавио «Биће онако како УНИЈА одлучи». Толико о аутономности интелекта и мишљења.
Дакле ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ и Синдикат образовања Србије нису изабрали «мекану и помирљиву» опцију већ испољили зрелост и одговорност према чланству.
Након јучерашњег састанка представника репрезентативних синдиката потписника ПКУ и Споразума и Министра просвете, науке и технолошког развоја Извршни одбор ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ је сагласно Споразуму одредио своје представнике у комисијама за:
– израду Нацрта закона којим ће се уредити плате запосленима у јавном сектору
– израду ЗОСОВ-а и осталих закона из области образовања
– увид у реализацију и праћење буџета
– израду плана рационализације
– тумачење одредаба ПКУ за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика
Без осуда и похвала очекујемо подршку представника осталих синдиката у предстојећим активностима.

Поводом потписивања Споразума и Посебног колективног уговора за запослене у основним средњим школама и домовима ученика, данас је у Новом Саду одржан састанак Покрајинског одбора ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ и конференција за штампу. Констатовано је следеће: Одлука ГО ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ, као двотрећинска, је потпуно легитимна и представља израз одговорности према запосленима у образовању и озбиљности у раду овог Синдиката.

Оба документа су резултат јединственог деловања сва четири репрезентативна синдиката.
За Покрајински одбор најважније је следеће:
• Посебан колективни уговор за запослене у основним средњим школама и домовима ученика важи за све запослене, посебно у тренутку када је на прагу рационализација и неопходност што већег степена заштите запослених.
• Реализација трећег члана Споразума представља политичку одлуку Државе да уреди плате у јавном сектору на начин где би плате просветних радника биле упоредиве са платама сличних занимањима у јавним службама у погледу стручне спреме, услова рада и одговорности (суштински захтев штрајка ).

Покрајинкси одбор очекује наставак социјалног дијалога и праћење реализације свих тачака Споразума, у сарадњи са синдикатима који су спремни да интересе запослених ставе испред „квазисиндикалних интереса њихових огранизација“.

News ArchiveEnded: The long lasting strike of employees in education in Serbia

After the employees in primary and secondary schools in Serbia had been almost three months on strike, an Agreement has been struck between the Ministry of Education, Science and Technological Development and two teacher unions, the Teacher Union of Serbia (TUS) and Nezavisnost (NTTU), who are representatives for the sector and members of ETUCE/Education International. The Agreement of Solving Disputes and Collective Agreement for Primary and Secondary Schools and Students’ Dormitories are also to be signed by two other unions that participated in the strike, following the decision of their boards foreseen for 18 February 2015 on the day of re-opening of schools.

All teacher unions are satisfied with the regulations in the Collective Agreement, as the solutions bring about a better protection of employees, regarding amongst others, cases of redundancy, service jubilee awards, the annual award, solidarity support, severance pay, as well as better protection of union representatives in schools.

The main reason for these long negotiations was the discussion on the regulation of other strike demands in the Agreement of Solving Dispute. Finally, the signatory partners agreed that the 10%salary cut in education and cuts in other parts of the public sector and pensions is to be mitigated through the solidarity support fund and the annual award; it has been agreed that teacher union representatives are to participate in the legislative preparation regarding the public sector salary grid and the Basic Law in education, with a view to find solutions to improve the position of employees in education, as they find themselves at the bottom of the public sector salary grid. The Ministry of Education is to include union representatives in all activities that have the potential to improve the position of employees in education.

ETUCE contributed to the improvement of the negotiation process and this support is important for the union representatives.