КАКО ПОВЕЋАТИ ПЛАТE ЗАПОСЛЕНИМА У ОБРАЗОВАЊУ
Последњим повећањем плата у образовању није о6ухваћен трећи и четврти степен запослених у образовним институцијама. Њихове плате су изједначене са минималном зарадом, што је супротно њиховом нивоу образовања, обиму и одговорности за послове које обављају. Такође, то је супротно и Закључку Владе Републике Србије број 121-12361/2016 од 23.12.2016. године у коме се каже да се плате запослених у основном и средњем образовању и ученичком стандарду, повећавају за 6%. Из наведеног се закључује да повећање важи за све запослене у образовању, па се питамо зашто не важи и за трећи и четврти степен стручности. На овај начин повећање минималне зараде и неусклађивање виших степена стручности у односу на минималну зараду довешшће до тога да ћe сви у образовању имати „минималац“.
Да ли је Република Србија толико сиромашна? То би могло бити једно од објашњења да је у питању неко веће оптерећење буџетских средстава узроковано повећањем плата запослених са трећим и четвртим степеном образовања (испод 10 милиона динара) или је на делу немарно трошење буџетски средстава (на пример: за судске трошкове 215,5 милиона динара). Такође, решавање технолошких вишкова и забрана запошљавања допринело је уштедама које се грубо могу проценити на око 2 милијарде динара, што је у принципу довољно за исплату Новогодишње награде од 10-15 хилјада динара.
Зашто нема повећања плата у образовању? Зашто нема Новогодишњих награда? Зашто нема повећања плата трећем и четвртом степену? Зашто надлежни ћуте? … Зашто?
Постоји само један одговор. Зато што просветни радници ћуте.
Сигурно, док је на сцени недомаћинско управљање буџетским средствима, неће бити повећања плата у образовању. Процените и сами да ли и до када треба ћутати?
ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
проф. др Томислав Живановић, председник
СРБИЈА КАО БУДУЋА СУПЕРЗВЕЗДА СВЕТСКОГ ОБРАЗОВАЊА
Политика
Мнистарство просвете, науке и технолошког развоја саопштило је данас да се Србија, у тексту који је објављен на званичном сајту Светског форума у Давосу, нашла међу седам земаља које би могле постати суперзвезде светског образовања.
Осим за Србију, Светски економски форум исту прогнозу има и за Аргентину, Тајланд, Чиле, Турску, Иран и Колумбију.
Са тачке гледишта високог образовања, те земље чине групу TACTICKS и могле би да превазиђу земље BRICS (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка), цитира Министарство део текста.
Та прогноза заснива се пре свега на чињеници да је реч о земљама, које иако имају БДП мањи од 15 милиона долара имају бар половину младог становништва укључену у високо образовање, истовремено од 2004. до 2010. године учешће тог становништва у образовању у овим земљама је порасло за пет или више одсто.
Још један разлог за ову прогнозу је и чињеница да је у број објављених научних истраживања порастао за више од 3.000 годишње, а свака од ових земаља има бар један универзитет на листи најбољих универзитета форума.
На основу свих података Светски економски форум констатује да у Србији и осталим земљама на листи, расте универзитетска заједница и да, истовремено, има више шанси да се шири, наводи Министарство, преноси Фонет.
