УСКОРО ПОЧИЊЕ ИЗГРАДЊА НАНО ЦЕНТАРА
Свечано обележен почетак пројекта изградње научног центара Нано центар Београд. Министар просвете, науке и технолошко развоја Жарко Обрадовић рекао да ће Нано центар бити опремљен најсавременијом опремом и да ће се у њему обављати истраживања која ће бити „изузетна шанса за развој привреде“.
У Београду је свечано обележен почетак пројекта изградње научног центара Нано центар Београд који ће бити изграђен на Новом Београду.
Министар просвете, науке и технолошко развоја Жарко Обрадовић рекао је да ће Нано центар бити опремљена најсавременијом опремом и да ће се у њему обављати истраживања која ће бити „изузетна шанса за развој привреде“.
„Не поставља се више питање да ли је наука потребна Србији нити да ли је могући одржави и економски развој Србије без знања“, рекао је Обрадовић.
Он је истакао да ће држава својом политиком, развојним пројектима и повећањем финансијских средстава „потврдити стратешку улогу науке и знања“.
Обрадовић је оценио и да је изградња Нано центра омогућити ангажовање младих научника и истраживача из Србје који због бољих могућности у иностранству напуштају земљу.
Премијер Србије Ивица Дачић рекао је да ће у Нано центру радити 300 научника истраживача из области физике, хемије и биологије и да ће се за њих изградити станови на Новом Београду у близини Студентског града.
Он је такође истакао да је изградња научног центра шанса за развој земље.
„Нано центар је јединствен у региону како према својим капацитетима, тако и према тежњи да буде сектор за трансфер научног знања у привреду, односно да буде генератор малих и средњих предузећа која користе нове тахнологије“, оценио је Дачић.
Он је истакао да би рад научника требало да се оцењује према резултатима који се „могу видети кроз напредак земље“, а не кроз административне форме као што су часописи и књиге.
„Поједини људи у науци само себично захтевају од друштва да им пружа привилегије, а да они само мисле на своје каријере“, казао је Дачић.
Свечаности у Српској академији наука и уметности (САНУ) присутвовали су бројни научници из Србије и иностранства.
Изгадња Нано центра који ће се простирати на 14.000 квадратних метара, вредна је 40 милиона евра и планирано је да он буде завршен 2015. године.
РТС
ШКОЛУЈЕМО КАДРОВЕ КОЈИ НЕЋЕ МОЋИ ДА НАЂУ ПОСАО
Oko 2.300 učitelja čeka posao, a u školama više od trećine nastavnika nema pun fond časova. U isto vreme, diplome učitelja se svake godine izdaju u Beogradu, Somboru, Užicu, Jagodini, Nišu…
Iako se godinama najavljuje usklađivanje obrazovanja sa potrebama tržišta rada, fakulteti su i ovog proleća samo “prepisali” upisne kvote od prošle godine, pišu „Večernje novosti“.
Najviše se školuje upravo onih koji su najbrojniji u evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja.
Najdeficitarnija zanimanja su diplomirani farmaceuti, lekari specijalisti, veterinari i građevinski inženjeri sa posebnim licencama. Za njima uvek postoji tražnja.
Sa druge strane, u kategoriji onih koji najduže čekaju posao, između pet i deset godina, jesu poljoprivredni inženjeri, agroekonomisti, politikolozi, učitelji i profesori fizičkog.
“Na čekanju” je najviše diplomiranih pravnika i ekonomista, ali oni, u proseku, ne čekaju predugo zaposlenje. Nezaposlenih ekonomista, prema statistikama NSZ, ima 6.400, a pravnika 4.600. Ipak, samo državni fakulteti upišu svake godine skoro 4.000 brucoša na pravne i još oko 4.300 na ekonomske fakultete.
Posao veoma teško pronalaze mašinski inženjeri, kojih je nekoliko hiljada na evidenciji. Isto je i sa lekarima opšte prakse. Veliki je suficit i svih vrsta nastavnika.
Posao čeka 2.300 lekara opšte prakse, a svake godine državni fakulteti upišu novih 1.300 studenata medicine. S druge strane, među najtraženijim kadrovima su lekari, ali specijalisti. Za njima je velika potreba u skoro svim gradovima Srbije, ali traže ih i poslodavci iz inostranstva.
(Izvor: Večernje novosti, Kamatica)
ВЕЋИНА ФАКУЛТЕТА НЕЋЕ ПОВЕЋАТИ ШКОЛАРИНУ
Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић каже да је већина факултета прихватила предлог министарства да школарине не треба повећавати.
Већина факултета неће повећати школарине, изјавио је министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић.
Обрадовић каже да су сви универзитети донели такву одлуку, као и највећи број факултета београдског универзитета.
„Остаје да преостале високошколске установе убедимо да не повећавају школарину, мада они то правдају материјалним трошковима које имају“, рекао је Обрадовић.
Уколико буде потребе, рекао је Обрадовић, министарство ће обезбедити средства јер је циљ избећи да се економска криза одрази на студенте преко повећања школарине.
Ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић рекао је у понедељак на седници Савета Универзитета да је 20 од 31 факултета затражило да школарине остану на прошлогодишњем нивоу, а да је чак један од тих 20 смањио школарину.
Бумбаширевић је рекао да је укупно 11 факултета дало предлог корекције школарина од чега је 10 факултета затражило повећање у складу са препоруком од 12 одсто, а да је само један, Стоматолошки факултет, тражио повећање од око 20 одсто уз образложење да то раде због материјалних трошкова.
Студентски парламент Универзитета у Београду и СКОНУС послали су став министарству да су студенти против повећања школарина.
РТС
