Правна питања и одговори

Србија наредне године треба да добије први закон о просветној инспекцији, који ће омогућити ефикаснију контролу свих, а поготово високошколских установа.

„Наша држава једина у региону нема овај пропис“, рекао је Танјугу начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић и навео да рад на тексту треба да почне до краја године, а усвајање се очекује до септембра 2013. године.

Закон ће, како је казао, избрисати садашњу поделу просветних инспектора на оне који су задужени за основно и средње образовање и оне који контролишу само високошколске установе.

„Сада све факултете и високе школе контролишу само осам просветних инспектора“, рекао је Тмушић, уверен да ће нови закон увести више реда у раду истурених одељења факултета, од којих многи послују кршећи закон.

Он је најавио још једну новину – сви општински и градски просветни инспектори припадаће Министарству.

Тмушић је најавио и да ће Србија до краја године бити домаћин регионалне конференције просветних инспектора из бивше Југославије и Албаније.

Овогодишња, четврта по реду конференција, биће одржана у Аранђеловцу и прилика је за размену искустава и достигнућа у овој области, рекао је Тмушић.

РТВ

 

Број захтева за пензију се према подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) смањује, а првог дана 2013. на снагу ступају и нови, пооштрени услови за одлазак у пензију.

За мушкарце се повећава само старосна граница, а жене ће морати и да раде четири месеца дуже.

Бранислав Рашић, помоћник директора Сектора за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања сматра да измене, предвиђене изменама Закона о пензијско инвалидском осигурању неће навести људе да похрле у филијале ПИО фонда, јер верује да су они који испуњавају услове већ поднели захтев за пензију.

Помоћник директора Рашић је у изјави Танјугу напоменуо да ће осигураници који испуњавају услове, а не поднесу захтев до 30. децембра у пензију ићи по новим правилима.

„Да би остварила право на пензију у 2013. жена ће морати да има четири месеца радног стажа више, као и година, односно 35,4 година стажа и 53,4 године живота“, прецизирао је Рашић.

Када су мушкраци у питању, мења се само услов погледу година живота – повећава се на 54 године.

Рашић је напоменуо да се и услови за породичну пензију мењају тако што се старосна граница увећава за шест месеци – удовица ће морати да има најмање 51, а удовац 56 година.

Промене у бенефицираном радном стажу

Закон је прописао промене и код радника са бенефицираним радним стажом, тако да ће, како је рекао Рашић, осигураници којима се стаж рачуна са увећаним трајањем, моћи да поднесу захтев са навршене 54 године.

Полицијски службеници који раде на сложеним оперативним пословима, запослени у БИА, ВОА, ВБА и Управи за извршење кривичних санкција у 2013. ће моћи да се пензионишу са 53,6 година живота и 21 годином стажа, а услов је да су на радним местима са бенефицираним радним стажом провели 11 година.

Рашић је напоменуо да ће остали полицијски службеници, који имају бенефициран радни стаж, у наредној години моћи да се пензионишу са 56 година.

Сада то још увек могу да учине са 55,8 година.

„Основни услов за одлазак у старосну пензију се не мења, а то је за мушкарца 65 година живота и 15 година стажа, а за жену 60 година живота и 15 година стажа“, нагласио је он.

Законом је предвиђено да се услови за одлазак у пензију постепено пооштравају до 2023, како у погледу година живота, тако и у погледу година стажа.

„Тада ће бити потребно да мушкарац има 40 година стажа и најмање 58 година живота, а жена 38 година штажа и 58 година живота“, указао је Рашић.

Мање од половине пензионера има пун стаж

Рашић је напоменуо да се из године у годину, број захтева, не само за старосну пензију, већ и за инвалидску и за породичну „помало смањује“, док се просечна старост „новопечених“ пензионера повећава.

„Интересантно је да је у 2011. повећан и број корисника који одлазе у пензију са пуним стажом“, за неколико процената у односу на 2010, додао је Рашић.

Ипак, пун стаж има мање од половине пензионера – 45, 8 одсто.

Рашић је, говорећи о статистичким подацима из 2011, указао и да жене три године дуже уживају у пензији од мушкараца – 19 година.

РТВ

 

Drug iz školske klupe maloletnog Krstana V, koji je izbo dvojicu mladića jer su ga mesecima maltretirali, ispisao se iz Građevinske škole u Novom Sadu zbog svakodnevnog maltretiranja, prenosi „Blic”. Ispisani učenik (identitet poznat redakciji) sada svakoga dana odlazi kod psihologa jer ima traume.

Brane se: Učenici protestuju zbog pritvaranja Krstanа

Sandra Anušić, pokretač peticije „Pravo na samoodbranu” koju je potpisalo više od 7.000 ljudi, kaže za „Blic“ da ispisani dečak nije jedini koga maltretiraju dve grupe narkomana i reketaša koji se okupljaju oko škole.

– Dečak se žalio majci, a ona razrednom starešini. Dete i danas ima posledice od maltretiranja, u stalnom je strahu, ali mora da nastavi školovanje – tvrdi Anušić.

Ona оbjašnjava da mladić „zadužen za reketiranje” učenika Građevinske škole, konstantno vreba oko škole i naoružan je nožem. Kada mu ne daju novac, otima im odeći, preti… Đake napada jer mu je novac potreban za drogu.

– Drugari iz razreda nasilnicima oko škole govore koji učenik ima novac za užinu – kaže Anušićka.

Peticija za preinačenje optužnice protiv učenika Krstana V. iz pokušaja ubistva u samoodbranu svakodnevno dobija sve više potpisa.

– Sve više dece se žali na reketaše, a dve devojčice su spremne i da javno progovore. One tvrde da osim svakodnevnog reketiranja postoji i porast vršnjačkog nasilja i da se marihuana koristi tokom odmora na tribinama Građevinske škole i komšijske Mašinske škole. Tuče su sve češće, a deca se boje. Zato i spremamo nacrt zakona koji će štititi decu – navodi Sandra Anušić.

Nedavna anketa među osnovcima pokazala je da je polovina njih videla oružje u školi, a svaki drugi je bio žrtva nasilja. I Nenad Erdeljan, šef Grupe za suzbijanje maloletničke delinkvencije u novosadskoj policiji, kaže da deca sve više čine imovinske delikte s elementima nasilja.

Direktor škole: Nismo znali da Krstana maltretiraju

Stanko Matić, direktor škole „Mileva Marić Ajnštajn“ kaže da nije čuo da se neko dete ispisalo iz škole zbog maltretiranja, ali da je problem što deca ćute o takvim stvarima.

– To smo videli i u Krstanovom slučaju- kaže Matić i dodaje da niko nije znao šta se ovom detetu dešava dok slučaj nije kulminirao nasiljem. Ne može ni sva krivica prebaciti na školu.

-Imamo dobru koordinaciju sa gradom i policijom i u prošlosti smo preventivno delovali kada su navijačke ili grupne tuče u pitanju- kaže Matić i žali što nije sprečen Krstanov slučaj.

Direktor je sa psihologom posetio Krstana V. i kaže da se on dobro drži. Škola će pomoći koliko može.

-Krstan se vodi kao redovan učenik naše škole i tako će i ostati.

 

Izvor/foto: Blic

 

Država će pokušati da uskladi obrazovni sistem sa realnim potrebama tržišta rada, dok će svaki fakultet dobijati novac samo za onaj broj budžetskih studenata za koji postoji potreba na tržištu.

Broj mesta za upis brucoša biće prepolovljen do 2020.godine na svim državnim i privatnim fakultetima i visokim školama u Srbiji, izjavio je jedan od autora strategije obrazovanja profesor dr. Ivan Ivić.

Država će na ovaj način pokušati da uskladi obrazovni sistem sa realnim potrebama tržišta rada, dok će svaki fakultet dobijati novac samo za onaj broj budžetskih studenata za koji postoji potreba na tržištu.

Činjenica da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 55.241 osoba sa diplomom fakulteta samo svedoči o neusklađenosti obrazovnog sistema i tržišta rada.

Prošle godine rodilo se 65.000 dece, a za upis u prvu godinu studija akreditovano je isto toliko mesta, što znači da svako ko se radi treba da upiše fakultet.

”Nije tajna da se broj stanovnika za kratko vreme smanjio, a ta tendencija će se nažalost i nastaviti. Prema istraživanjima koje sam radio u 2020. godini biće 35.000 kandidata za upis na fakultete. Ako se u obzir uzme da imamo 65. 000 akreditovanih mesta za prvu godinu fakulteta, jasno je da ćemo upisnu kvotu prepoloviti”, objasnio je Ilić koji je učestvovao na javnoj raspravi o strategiji na kojoj je rečeno da se čeka akcioni plan za njenu primenu.

Smanjenje upisnih kvota vršiće se postepeno i neće početi pre 2014/15. godine, istakao je profesor Ivić.

”Strategija predviđa da se osnuje Nacionalna osmatračnica, odnosno institucija koja će pratiti potrebe na tržištu i obrazovnim institucijama davati signalizaciju koliko studenata treba da upišu određeni smer. Onda na red dolazi država, koja više neće svima davati ista budžetska sredstva, već će finansirati one profile za koje se pokaže da su joj potrebni. Svesni smo da će to biti veliki lomovi, jer će fakulteti koji su neracionalno otvarani morati da se zatvore, a isto će se desiti i sa nepotrebnim studijskim programima. Očekujemo i da će fakulteti pružati otpor, jer se radi o njihovoj egzistenciji”, izjavio je Ivić.

Država gubi milione evra na suvišnim obrazovnim profilima koje školuje. Međutim koji će profili biti nepotrebni u narednih osam godina niko ne može da predvidi. Za sada možemo govoriti o oblastima koje imaju perspektivu.

”Poljoprivreda i proizvodnja hrane jedna je od oblasti za koju možemo da garantujemo da će nam biti potreban školovan kadar. Potencijala imaju infrastruktura i energetika. U planu je reindustrijalizacija”, zaključio je Ivić.

Izvor: telegraf.rs

 

Стратегија образовања до 2020. године треба да покаже какав образовни систем Србија жели и да промовише образовање, рекао је министар просвете и науке Жарко Обрадовић у Скупштини Србије на представљању стратегије. Међу највећим проблемима школовање кадрова који нису потребни и срозавање квалитета образовања.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић рекао је да стратегија образовања до 2020. треба да покаже не само какав образовни систем Србија жели, него и да промовише образовање које је у последњих 20 година изгубило значај

„То је процес у који треба храбро ући“, рекао је Обрадовић у Скупштини Србије на представљању стратегије коју је Влада усвојила 25. октобра.

На скупу који је организовао скупштински Одбор за образовање, професори који су радили на стратегији истакли су да је проблем све мањи број младих због демографске катастрофе, школовање кадрова који нису потребни, срозавање квалитета образовања када је реч о компетенцији ђака и студената после завршене школе и факултета и велики број диплома које немају покриће у знању.

Указано је и на занемаривање васпитне функције којом се школе уопште нису бавиле, с озбиром на проблеме дроге и насиља у школама.

Као мере за побољшање стања у образовању они су предложили већи обухват становништва у систем образовања, усмеравање у одређене школе за које Србија има или ће имати потребе и улагање јавних средстава само за школовање таквих кадрова. Међу предложеним мерама су и подизање квалитета наставника пооштравањем критеријума за њихов избор, као и пооштравање критеријума за акредитовање образовних установа.

Министар Обрадовић је рекао да има много слабих карика у образовном систему Србије и да је проблем мали број високообразованих у Србији и велики број функционално неписмених. Он је навео да су кључни циљеви стратегије повећање квалитета образовања, обухвата становништва у образовни систем, као и повећање ефикасности употребе ресурса у тој области.

„Имамо вишак лекара у односу на потребе Србије, али парадокс је да немамо лекаре у појединим деловима струке“, рекао је Обрадовић и додао да ће држава финансирати образовање оних кадрова који су јој потребни.

Према његовим речима, један од циљева те стратегије је и постепено повећање јавног финансирања образовања са садашњих 4,5 одсто на 6,5 процената бруто друштвеног производа, као и унапређење социјалне димензије, односно доступности образовања сиромашнима.

Професор Властимир Матејић, који је учествовао у изради стратегије, рекао је да Србија има природно талентовану популацију, али да су без образовања таленти „протраћено национално богатство“.

Образовни систем требало би да буде квалитетно вођен, а да би био такав потребно је да буде ослобођен политике, рекао је Матејић. Директори школа требало би да буду постављени по стручности, а не по партијској линији.

Матејић, као и професор Иван Ивић, који је такође радио на стратегији, истакли су да у свом раду нису били изложени политичком притиску.

Посланик опозиционе Демократске странке Божидар Ђелић у расправи је замерио што у тим од више од 100 научника, професора и академика који су радили на стратегији нису били укључени и привредници.

Говорећи о државним и приватним факултетима, Ђелић је рекао да је Србија једина земља у којој је циљ приватних факултета профит. „То не сме бити циљ. Питање квалитета мора бити нешто што ће јасно бити артикулисано“, рекао је Ђелић.

РТС