Правна питања и одговори

Pronađi meru

Državni sekretar za omladinu u Ministarstvu omladine i sporta Nenad Borovčanin vežbaće zajedno sa đacima Osnovne škole „Stevan Sinđelić“ iz Beograda

Ilustracija

BEOGRAD – Najmasovniji javni čas fizičkog vaspitanja će 11. oktobra biti organizovan istovremeno u više od 80 škola u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.

Komitet za međunarodnu saradnju studenata medicine Srbije organizacijom ovog velikog događaja pokušaće da obori Ginisov rekord u broju đaka koji će istovremeno učestvovati u času fizičkog vaspitanja.

Državni sekretar za omladinu u Ministarstvu omladine i sporta Nenad Borovčanin vežbaće zajedno sa đacima Osnovne škole „Stevan Sinđelić“ iz Beograda.

Javni čas predstavlja najmasovniji simultani događaj u kojem učestvuju đaci i nastavnici koji će u zakazano vreme izaći u što većem broju u školsko dvorište i održati čas fizičkog vaspitanja, kako bi se skrenula pažnja javnosti i medija na važnost fizičke aktivnosti, posebno kod dece i mladih u Srbiji.

Ova akcija deo je edukativne kampanje pod nazivom „Pronađi meru“, čiji je cilj da informiše i edukuje što veći broj mladih ljudi o pravilnim i izbalansiranim životnim navikama. Svi zainteresovani je mogu pratiti na Fejsbuk stranici facebook.com/pronađimeru.

Komitet za međunarodnu saradnju studenata medicine – Srbija sprovodi omladinski akciju „Pronađi Meru i postigni Ginisov rekord!“ uz pomoć Građanskih inicijativa kao Resurs centra za Beogradski okrug u okviru programa „Mladi su zakon“ kog Ministarstvo omladine i sporta sprovodi uspešno već treću godinu za redom u 25 okruga Srbije.

Do sada je u okviru ovog programa finansirano više od 400 omladinskih projekata u ukupnom iznosu većem od 32 miliona dinara, dok je više od 600 udruženja prošlo obuku iz oblasti pisanja projekata.

Partneri akcije „Pronađi meru“ su i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Savez za školski sport Srbije, navedeno je u saopštenju.

Kurir

Svaki treći školski objekat u Srbiji nema pristojan toalet, mnogi su potpuno nebezbedni. Škola u selu Golobok, sa 165 đaka, jedna od onih sa čučavcima bez vode.

Čučavci, poljski toaleti bez vode, časovi fizičkog u učionicama ili na ledini, i dalje su svakodnevica za hiljade đaka u Srbiji.

Svaki treći školski objekat u Srbiji nema pristojan toalet. Slika se malo i popravila, jer je do pre pet godina u ovoj kategoriji bila svaka druga škola.

Gotovo 200 od ukupno 2.800 školskih objekata uopšte nema vodu, a to su uglavnom isturena, seoska odeljenja. Za ona koja imaju do deset đaka Ministarstvo prosvete procenilo je da je neisplativo ulagati hiljade evra.

Po selima, međutim, ima čučavaca i suvih slavina i u velikim školama. Jedna od njih je OŠ „Nikola Tesla“ u selu Golobok, kod Smederevske Palanke. Ovde, u osam razreda, 165 učenika lekcije uči u školi od azbesta, čiji zidovi samo što se ne sruše. Na odmoru idu u poljski toalet, čučavac bez vode. Ni ruke nemaju gde da operu.

Prema rečima direktora škole Željka Đokića, školska zgrada samo što se ne sruši, na šta su upozorili i lokalne vlasti i Ministarstvo prosvete.

”Imamo jedan objekat iz 1912. godine, koji je sagrađen još po odluci Nikole Pašića. U njemu uče đaci starijih razreda i on je još u solidnom stanju. Mlađi su u montažnom objektu od azbestnih ploča, kome je rok upotrebe istekao još 1998. godine”, rekao je Đokić.

”Još pre dve godine tražili smo pomoć, ali je još nismo dobili. Ranije smo u toaletima imali samo „rupe“, pa nam je inspekcija naložila da napravimo čučavce i vodokotliće. Sada to imamo, ali ne i vodu”, dodaje Đokić.

Za zdravlje dece, zbog loše higijene, zabrinuti su i roditelji. Kažu, vodu nose u flašicama, od kuće. U jednoj kanti pere se sunđer za četiri učionice. Deca često trpe da ne bi išla u školski klozet.

Situacija kao u Goloboku je i u velikom broju drugih seoskih škola. Ministarstvu prosvete pristiglo je 970 zahteva za rekonstrukciju toaleta. Ne treba svuda da se uvodi voda. Negde je potrebno samo da se zamene pločice ili cevi. Ali, para ni za to nema dovoljno.

Izvor: novosti.rs

Univerzitet u Beogradu prva akreditacija koštala dva miliona evra, država nije dala ni pare. – Po univerzitetu 42 kilograma dokumenata

Univerziteti, fakulteti i visoke škole kreću u novi krug akreditacije koja se u Srbiji obavlja na svakih pet godina. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je po rečima državnog sekretara profesora dr Radivoja Mitrovića, podržalo predlog Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje da se cene akreditacije smanje za 20 odsto, tako da se za ovaj posao sada izdvaja od 144.000 dinara za jedan studijski program, do 720.000, koliko košta akreditacija jednog univerziteta.

Materijal za akreditaciju za prvi ciklus se podnosi do kraja novembra, a za drugi ciklus do kraja marta 2013. godine. Fakulteti, međutim, nisu zadovoljni i smatraju da u procesu reakreditacije cena mora da bude i nekoliko puta niža.

– Za proces akreditacije Univerziteta u Beogradu potrošeno je dva miliona evra, a na Univerzitetu u Novom Sadu skoro milion evra. Država nije dala ni dinara, fakulteti su se snalazili kako su znali i umeli, Poljoprivredni je na primer podigao kredit. Kako će sada da plate, kada je još gora ekonomska situacija, stvarno ne znam – kaže za naš list donedavni rektor UB profesor dr Branko Kovačević, kojeg smo zatekli kako potpisuje oko hiljadu diploma akademcima koji su diplomirali i po starom i po novom zakonu.

Po njegovom mišljenju, to što je cena akreditacije smanjena za 20 odsto samo je priznanje da su fakulteti preplatili stvarnu cenu koštanja ovog procesa i da bi sada u drugom krugu, ti iznosi morali da budu tri, ako ne i četiri puta niži.

– Za pet godina infrastruktura se nije promenila, niti programi, tako da cena mora da bude realna. Danas su fakultetima pare potrebne da bi preživeli, sve ostalo je luksuz. Na Konferenciji univerziteta Srbije smo formirali komisiju, u kojoj su rektori Novosadskog i Univerziteta „Singidunum” i ja, kako bi utvrdili koliki su realni troškovi akreditacije, a koliko su univerziteti platili – objašnjava dr Kovačević.

Na naše pitanje da li će Elektrotehnički fakultet imati para za akreditaciju, novi dekan kaže da hoće, jer još postoji saradnja sa privredom, ali da su i oni „na granici”.

Profesor Radivoje Mitrović se slaže da su cene akreditacije bile visoke.

– Rad svih recenzenata treba da bude plaćen, ali proporcionalno zaradama koje imaju kao profesori. Drugi ciklus akreditacije je prilika da se izvrši modernizacija nastavnih planova i programa, poboljša unutrašnja organizacija fakulteta, unapredi odnos nastavnika i studenata – kaže profesor Radivoje Mitrović.

Uz zahtev za akreditaciju dostavlja se obimna dokumentacija koja sadrži akt o osnivanju, studijske programe, izveštaj o samovrednovanju i plan rada najmanje za tekuću i narednu godinu, podatke o studentima, nastavnom osoblju, udžbenicima, prostoru, dokaze o vlasništvu/zakupu, dokaze o urbanističkim uslovima, finansijski plan za tekuću i narednu godinu, finansijski izveštaj sa izvorima finansiranja…

Fakulteti i škole moraju da ispune i rigorozne standarde, poput onih da ustanova mora da ima najmanje dva bibliotekara sa visokim obrazovanjem i jednog knjižnjičara ukoliko na njoj studira više od 500 studenata, zatim fakultet mora da ima najmanje dva kvadratna metra po studentu za izvođenje nastave, mesto u amfiteatru, učionici i laboratoriji za svakog studenta, najmanje jednu računarsku učionicu sa 20 računara…

Profesor dr Milovan Stanišić, rektor Univerziteta „Singidunum”, svojevremeno je rekao da je tokom akreditacije ovog univerziteta devet meseci danonoćno radilo 30 osoba i da je na kraju predat materijal koji je imao 42 kilograma papira.

Iako je u javnosti bilo dosta kritika na račun akreditacije, naročito visokih škola da je ovaj posao ipak urađen kako valja, smatraju i strani eksperti koji su ovih dana boravili u našoj zemlji.

– Delegacija Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA) je bila dva dana u Srbiji i obavila spoljašnu proveru kvaliteta. Mislim da su otišli zadovoljni i da ćemo do kraja godine postati punopravni članovi ove organizacije, a to će značiti i da smo posao uradili kako treba i da naše akreditacije važe i u evropskom akademskom okviru – ističe profesor dr Endre Pap, zamenik predsednik Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.

Koliko je ovo važno, dodaje ovaj profesor novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta, jasno govori i podatak da osim Hrvatske, nijedna zemlja iz okruženja nije član ENQA, čak ni Slovenija.

Sandra Gucijan

У великом броју школа у земљи учионице су и даље руиниране, са старим инвентаром, док чак њих 150 нема канализацију и одговарајуће тоалете. Нове невоље донела пошлогодишња оштра зима, чије последице још нису саниране. Надлежни подсећају да је последњих година реновирано 350 школа.

Око 150 школа у земљи и даље нема канализацију и одговарајуће тоалете, а у великом броју њих учионице су и даље руиниране, са старим таблама, трошним столицама и клупама. Додатне проблеме донела је прошлогодишња дуга и оштра зима, чије последице још нису саниране.

Основна школа „Војвода Степа“ у Београду ове године слави 119 година рада. Запослени и ђаци поносни су на плејаду наставника који су у њој радили и бројне генерације које су ишколовали, али не и на зграду, јер је изграђена од азбеста. Пре две године ушли су у пројекат Европске инвестиционе банке, али због бројних проблема, реновирање још није почело.

„Забринути смо сви, и родитељи и наставници наравно и ученици. Чекамо сви када ће кренути реализација овог пројекта, јер једноставно азбест је нешто о чему не треба посебно говорити, сви знамо колико је штетан и колико страха уноси у све нас“, каже директор ОШ „Војвода Степа“ Небојша Животић.

У селу Крива Феја крај Врања зима је била оштра. Толико је оштетила школу, да у њој деца не могу да бораве, па се настава одвија у згради која припада оближњем руднику.

У београдској Бродарској школи тоалети и зидови учионица далеко су од амбијента који школа треба да пружи у 21 веку.

„Кад пада киша поједине учионице прокишњавају. Мислим да би улагања у саме школске зграде морала да буду већа. Ми се трудимо да одржавамо чисто, али кад је све руинирано, онда је и тешко да од тога направите веселу причу“, истиче Тања Ђокић из Бродарске школе.

Ученици траже помоћ

Старе клупе у кабинету београдске школе Уједињене нације у Београду, подстакле су једног ученика да на друштвеној мрежи Фејсбук постави фотографије школе и затражи помоћ.

У појединим сеоским школама има и горих примера. И даље су у употреби пољски тоалети. Ипак, у последње четири године изграђено је 26 нових школа, 14 фискултурних сала, пет ученичких домова. Опремање и поправка школа, пре свега је посао локалних самоуправа.

Зоран Костић из Министарства просвете и науке напомиња да уколико школе немају довољно средстава, министарство има новац Европске инвестиционе банке. „Добили смо премере и предрачуне од многих школа шта треба урадити, а тренутно их разматрамо“, додаје Костић.

Након разматрања направиће се листа приоритета, а помоћ ће најпре добити они који су најугроженији.

РТС

Закон о ограничењу зарада у јавном сектору, који је у скупштинској процедури, има доста пропуста, каже за РТС председник Синдиката „Независност“ Бранислав Чанак. Тај предлог закона довео до апсурдне ситуације да велики број радника у јавном сектору има плату мању од минималне зараде, истиче Чанак.

Упитан о најави протеста појединих синдиката, уколико влада у року од 15 дана не ограничи цене основних животних намирница, Чанак је одговорио да не може то подржати, да је потребно системско решење у тој области и заједно са владом утврдити шта је узрок поскупљења.

Како је истакао Чанак, узроци тога често су поремећаји на тржишту што би могло лако да се регулише, додавши да се боји да постоје картелско- монополски узроци.

Према његовим речима, реч је о послу који траје годинама и захтева ангажовање Министарстава трговине и других министарстава, па и Министарства унутрашњих послова и да се то питање не би могло решити протестима.

Чанак је додао да цене погађају огроман број становника Србије и да није коректно уколико неко на томе жели да профитира.

РТС