Правна питања и одговори

U Srbiji se svake naredne godine u osnovnu školu upisuje sve manje dece, najgore u manjim gradovima. Broj učenika koji polaze u prvi razred poslednje decenije opao za najmanje 10.000.

U školske klupe u Srbiji prvog septembra će sesti oko 73.000 đaka, što je oko hiljadu manje nego prošle godine. Broj prvaka se smanjuje već godinama, a njihov broj za deceniju opao je za najmanje 10.000! Oseka u broju dece najvidljivija je u manjim gradovima, a zbog malog broja đaka na izdisaju je nekoliko hiljada odeljenja u seoskim školama.

Velika škola koja nestane svake godine samo je jedan od pokazatelja bele kuge koja decenijama kosi Srbiju. U prvi razred 2000. godine, primera radi, stupilo je više od 85.000 dece, dok taj broj poslednjih godina ne prelazi 75.000. Neslavni rekord zabeležen je septembra 2006. kada je prvi put zazvonilo za tek 69.000 đaka.

Da će u klupe sesti oko 73.000 novih školaraca pokazuje i činjenica da je 2005. godine, kada su rođena deca koja ovog septembra polaze u osnovnu školu, na svet došlo 72.180 dece. Konačni broj prvaka dobija se sabiranjem sa decom koja su rođena tokom prva tri meseca 2006. godine, koja će u klupama biti pridružena nešto starijim drugarima.

USKORO I STRATEGIJA STRATEGIJU obrazovanja Vlada Srbije usvojiće u septembru – najavio je ministar Žarko Obradović. On kaže i da ne postoji obaveza njenog razmatranja u Skupštini. – Informisaćemo o tome nadležne skupštinske odbore, koji će otvoriti raspravu. Skupština bi trebalo da bude upoznata sa sadržinom strategije. Čim je formirana nova vlada formalno sam potpisao taj dokument i prosledio ga drugim ministarstvima na razmatranje – objašnjava Obradović.

Da će ove godine sigurno biti manje prvaka ukazuje i ministar prosvete i nauke Žarko Obradović. On napominje da je bez obzira na to za početak školske godine – sve spremno.

– Ministarstvo je za svaki slučaj pripremilo 75.000 kompleta udžbenika, iako očekujem da će u školu krenuti oko 2.000 manje đaka – kaže Obradović. – Praksa je takva da je broj prvaka uvek veći nego što to pokaže statistika. Izdavači i svi ostali su sve uradili na vreme tako da će đaci sva četiri razreda osnovne škole koja su obuhvaćena projektom besplatnih udžbenika, knjige dobiti na vreme.

Udžbenike koje obezbeđuje država, gotovo je izvesno, neće ni otvoriti najmanje 3.000 dece stasale za nastavu. Na toliko upućuje statistika mališana koji, uprkos zakonskoj obavezi, ne krenu u prvi razred. Njihovi, i roditelji svih učenika koji školu napuste pre male mature, rizikuju da plate kazne od 5.000 do 25.000 dinara.

Pomak je poslednjih godina, ipak, napravljen među romskom populacijom, tradicionalno nenaklonjenoj školovanju. Na blagi skok u ukupnom broju upisanih prvaka utiče za oko 10 odsto veći broj Roma prvaka, koliko ih se poslednje dve godine upisuje u prvi razred.

Najmanje dece krenuće na nastavu u Vojvodini i istočnoj Srbiji. Sve škole dobile su uputstvo od Ministarstva prosvete i nauke kako da reorganizuju odeljenja, jer u jednoj učionici ne bi smelo da bude manje od 15 đaka, niti bi smelo da ih je više od 34. Za odeljenja sa manje od 15 učenika mora da postoji saglasnost Ministarstva prosvete, koja se najčešće daju seoskim školama.

SASTANAK MINISTRA I SINDIKATA

Za početak školske godine, pored prvaka i učenika ostalih razreda, priprema se i Ministartvo prosvete. Za sredu je planiran sastanak ministra sa sindikatima prosvete i nauke. Na njemu će pod lupu biti stavljen novčanik prosvetara, a pozvani su i predstavnici Ministarstva finansija. Tema razgovora je upoznavanje sa ekonomskom situacijom i traženje načina da se poboljša materijalni položaj zaposlenih u školstvu.

Izvor:V.Novosti

– На списку наставника и учитеља београдских школа који ће у новој школској години бити проглашени за технолошки вишак налази се 635 људи, али листа још није коначна, јер директори нису благовремено доставили податке о броју прекобројних.

Како је Танјугу рекао председник Форума београдских гимназија Миодраг Сокић, листу је прошле недеље сачинила Школска управа Београда, али списак није закључен због неажурности појединих директора.

Ипак, неће сви остати без посла, јер су школе за сада исказале потребу за 218 радника, који се преузимају управо са списка технолошког вишка.

Прошле године је у Београду на листи за технолошки вишак било око 1.000 просветних радника, али је за више од 600 нађен посао у другој школи, са делом норме или пуним фондом часова, рекао је Сокић и најавио да ће и овог септембра бити угашена нека одељења. Он је указао да неки директори школа и даље покушавају да изиграју закон и Посебан колективни уговор, како би, мимо ове листе, запослили „некога свога“.

– Због тога синдикат инсистира да листе буду јавне и што ажурније и да се само са списка преузимају запослени – рекао је Сокић и навео да је међу прекобројнима највише наставника српског језика.

Државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Радивоје Митровић пре неколико дана најавио је да ће током ове недеље бити одржан састанак с репрезентативним синдикатима у просвети, уочи новог циклуса формирања листе технолошких вишкова у школама.

ПРАВДА

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је данас да је све спремно за почетак нове школске године и за среду најавио састанак са представницима синдиката просвете и науке, коме ће присуствовати и представници Министарства финансија.

Обрадовић је рекао да је циљ састанка да се упознају са економском ситуацијом и материјалним могућностима и разговарају шта може да се уради у вези са материјалним положајем запослених у просвети и науци.

Гостујући у Дневнику РТС-а, он је казао да се очекује око 73.000 првака, као и да је Министарство спремило 75.000 комплета уџбеника, јер „увек се покаже да је број првака већи него што то статистика покаже“.

Према његовим речима, издавачи су урадили свој део посла, тако да не би требало да буде проблема са набавком уџбеника.

Министар је рекао да ће ове године сва четири разреда основне школе бити обухваћена пројетком бесплатних уџбеника и додао да ће све књиге бити испоручене на време.

Говорећи о Стратегији образовања, Обрадовић је рекао да ће она у септембру бити усвојена на Влади, као и да не постоји обавеза њеног разматрања у Скупштини.

„Ми ћемо надлежне скупштинске одборе о томе информисати, који ће отворити расправу, пошто сматрамо да Народна скупштина треба да буде упозната са садржајем стратегије. Одмах након формирања нове владе ја сам формално потписао документ и проследио на разматрање у остала министарства. Очекујем да ће бити усвојена почетком септембра“ рекао је Обрадовић.

Министар просвете и науке је најавио и да ће закони о основном, средњем образовању, образовању одраслих, као и измене и допуне закона о уџбеницима на јесен бити разматрани у скупштини.

РТВ

Око 1.500 осмака, који у јуну нису положили завршни испит, полагаће малу матуру 27. и 28. августа, а пријављивање почиње данас и трајаће до 22. августа.

Ученици осмог разреда, њих око 1.500, који у јуну нису положили обавезан завршни испит, полагаће малу матуру крајем августа, а пријављивање почиње данас и трајаће до среде, 22. августа.

Ђаци треба да предају пријаве у својим основним школама, а тест из српског односно матерњег језика и из математике полагаће 27. и 28. августа.

Малу матуру у другом кругу полажу они који у јуну нису изашли на испит због здравствених разлога или су изашли на тест из српског али нису из математике и обрнуто.

Такође, неки ђаци су на крају осмог разреда имали недовољне оцене из појединих предмета па морају да изађу на поправни испит, који се одржава ових дана.

Завршни испит биће организован у школама које одреди окружна уписна комисија, а када обаве малу матуру уписују се у средњу школу. Могу конкурисати за једно од 10.000 преосталих места након јулског уписа.

РТС

Држава спрема списак прекобројних наставника који немају пун фонд часова и треба да буду распоређени по другим школама у истој општини. Синдикати просвете поручују да вишак наставника и учитеља настаје због повећања броја ђака по одељењу.

У школама у Србији у току је састављање спискова наставника и учитеља који ће у новој школској години бити вишак, односно неће имати пуну норму часова. Разлог су смањење броја ђака и нерационално запошљавање претходних година. Прошле године било је око две и по хиљаде просветних радника без пуне норме, а број за ову школску годину знаће се наредних дана.

Док су се ђаци у јуну борили са оценама и пријемним испитима, њихови наставници и директори борили су се са нормама. Део просветних радника који је у матичним школама проглашен вишком, неће остати без посла, већ ће ти наставници бити распоређени по другим школама у истој општини. У Министарству просвете кажу да то није једино решење.

Зоран Костић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја каже да постоји одлив у пензију па се њихова места допуњавају, а решење је пројекат друге шансе.

„Прошле године имали смо 37 школа у другој шанси па смо онда допунили норму са људима који су били технолошки вишак“, каже Костић. Према његовим речима, ове године треба да се „убаци“ још 40 школа.

У Синдикату радника у просвети сматрају да вишак наставника и учитеља настаје због повећања броја ђака по одељењу.

Слободан Брајковић из Синдикат радника у просвети каже да би требало да се на неки начин смањи број ученика по одељењу и на тај начин ће и ефикасност наставе да буде боља, а и људи који су добили мањи број часова на неки начин добиће своју норму.

„Оправдање за ово јесте јер ефикасност наставе са 30 ученика у одељењу и са повећаним бројем часова са 25 на 29 и 31 уопште није могућ“, каже Брајковић.

У последњих 12 година број ђака у Србији смањен је за готово 200 хиљада. Мањак ученика ствара вишак наставника, али то није једини разлог. Представници Министарства просвете кажу да се плаћа цех и нерационалном запошљавању у претходним годинама.

„Ви морате да знате да су примани на једну норму по три човека и ту је дошло до тог великог броја запослених, уместо да се прими један биолог или један математичар примано је тројица по 30 посто“, објаснио је Костић.

Социјални програм за просветне раднике који су близу пензије једно је од решења за смањење вишка наставника и учитеља, кажу у Унији синдиката просветних радника.

Поред тога, сматрају да би и увођење обавезног средњег образовања смањило вишак просветних радника. Објашњавају да седам до 10 хиљада ђака који заврше основну, не упише средњу школу, што и један број професора оставља без посла.

РТС