Правна питања и одговори

Приводи се крају израда правилника о стандардима и условима које ће морати да испуне директори основних и средњих школа у Србији. Процедура лиценцирања почиње у јулу, а прве дозволе за рад биће додељене на јесен. Први човек школе мора да буде добар педагог, психолог, менаџер, поручују стручњаци.

Ускоро ће директори око 2.000 основних и средњих школа у Србији морати да имају лиценцу. Израда правилника о стандардима и условима које ће морати да испуне директори приводи се крају, а процедура лиценцирања почиње у јулу. Прве дозволе за рад биће додељене на јесен.

Осим тога што је добар наставник и познавалац струке први човек школе мора да буде добар педагог, психолог, менаџер. Неопходно је да прати развој сваког ђака и да се непрекидно усавршава.

Директорка основне школе Дринка Павловић из Београда Милена Бићанин каже да је важно то што ће сада организација рада школа, поштовање закона, моћи да се мери нечим што је стандард и на основу тога да се утврди да ли ви то радите успешно, мање успешно или неуспешно.

„Важно је знати да ли има наде да неко улаже и даље у вас и да вас сачека да још нешто доучите, научите или просто треба схватити да ви нисте за тај посао“, каже Бићанинова.

За синдикалце, лиценцирање директора требало је завршити много раније.

Председник Уније синдиката просветних радника Србије Драган Матијевић каже да директори школа у нашем образовном систему представљају један велики проблем.

„Најпре због тога сто макар 50 посто директора школа у Србији није на том месту нити вољом професије нити вољом својих колектива него вољом својих политичких партија“, каже Матијевић.

У ресорном министарству кажу да се на почетак лиценцирања чекало због израде правилника о стандардима. Директорима ће се свакако вредновати искуство, а свој рад ће и сами оцењивати. О могућностима стицања додатних знања консултоваће се са саветницима.

Желимир Попов из Министарства просвете и науке каже да директор школе мора да буде лидер установе, не просто руководилац који технички примењује закон, него да буде лидер установе и буде предагошки менаџер.

„Шта то значи – пре свега значи да мора водити рачуна о усавршавању својих наставника, наравно и о свом стручном усавршавању. Дакле, успех ђака најпре зависи од квалитета наставника“, каже Попов.

Обука Радне групе Министарства просвете у Лондону, обухватала је и начине испитивања постојећих квалификација директора и могућности њихове надоградње.

Гордана Чапрић из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања каже да ако се мењају захтеви који се испред образовања постављају у складу са динамичним светом и динамичном економијом самим тим и руковођење школе некако мора своју улогу да промени.

Успешност директора школе највише зависи од сарадње са наставницима, а нарочито са родитељима, показују истраживања.

РТС

Нема разлога за страх због најављене стратегије образовања и примене новог модела финансирања – по ученику, поручује министар Жарко Обрадовић. Нисам задовољан местом које образовање има у нашем друштву, посебно што лепе теме у образовању нису занимљиве широј јавности, рекао Обрадовић.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић поручио је просветним радницима да немају разлога да страхују од најављене стратегије образовања и примене новог модела финансирања – по ученику.

„Мирно спавајте, зато што неко мора да учи децу, а то сигурно неће бити они који преко новина шаљу поруке да треба учинити то и то, него ћемо то бити ми из образовног система, а ми једини друге разумемо“, рекао је Обрадовић на традиционалним Зимским сусретима учитеља Србије.

Према његовим речима, такозвана капитациона форма – финансирање по ученику, има пуно корективних фактора.

„Ти фактори односе се на демографску ситуацију, географске карактеристике, потребе образовања припадника мањинских заједница, инклузију, финансирање локалне самоуправе“, објаснио је Обрадовић.

Обрадовић је нагласио да стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ представља посебну шансу за образовање и науку, јер ћемо, како је рекао, бити у ситуацији да кроз различите пројекте много тога уведемо у наш образовни систем.

„Да научимо од других из света и, што нам одговара, да применимо“, рекао је министар и поновио да Стратегија образовања у Србији до 2020. године предвиђа да средње образовање постане обавезно.

Тај документ, према речима Обрадовића предвиђа и повећање обухвата деце која улазе у систем образовања, са садашњих 95 одсто на 98 процената.

Према његовим речима, наш систем образовања има недостатке, али никако није тачно да не ваља. „Нисам задовољан местом које образовање има у нашем друштву, посебно што лепе теме у образовању нису занимљиве широј јавности“, истакао је министар.

Обрадовић је навео и податке према којима 97 одсто првака са великом жељом и енергијом улази у систем образовања, али се ентузијазам током школовања смањује и упозорио да треба да дамо одговор зашто је то тако.

„Желим да вас охрабрим да наставите свој посао, јер ви исправљате мањкавости које су деца у породици стекла, ви их учите основама и правите систем вредности, постављате темеље“, напоменуо је Обрадовић.

Традиционалне сусрете учитеља организује Савез учитеља Србије у сарадњи са 10 локалних друштава учитеља. Сваке године, програмом су обухваћене најактуелније стручне теме и похађањем скупа учитељи добију актуелне информације и знања која их професионално оснажују.

РТС

Nasilje se skriva u početnoj fazi, a jednako se plaše i đaci i roditelji

Đačke legitimacije i privatno obezbeđenje poboljšavaju bezbednost u školama

Od 8. decembra, kako je Ministarstvo prosvete i nauke otvorilo prvi SOS telefon (0800-200-201) za prijavljivanje nasilja u školama, prosvetni inspektori zabeležili su 600 poziva i to uprkos činjenici da su đaci u tom periodu imali jedan uobičajen i jedan vanredni raspust. Po rečima načelnika prosvetne inspekcije Velimira Tmušića, nasilje je u porastu, a ono što do sada prikupljeni podaci pokazuju jeste da postoji pokušaj skrivanja nasilja u školama.

– Nasilje se skriva najčešće u početnoj fazi i to onda kada je moguće delovati preventivno. To važi i za roditelje, koji se plaše posledica ukoliko nasilje prijave nastavniku ili inspekciji. Iako je još rano da se daju precizni podaci na osnovu dosadašnjih poziva, ipak se može reći i da je uočena i neobaveštenost da se problemi reše kada je već uočeno da nasilje postoji – rekao Tmušić na dvodnevnoj konferenciji „Dobre prakse i partnerstva – ključ efikasnog, kvalitetnog i pravednog obrazovanja” koja se održava u Centru „Sava”.

On je pojasnio i da su obično problematični učenici oni koji potiču iz porodica u kojima već postoji nasilje i dodao da je u planu formiranje koalicija protiv nasilja, jer ovo nije problem samo škole ili ministarstva, već je to društveni problem.

U okviru radionice na temu školskog nasilja, upućena je kritika medijima koji „jure za nasiljem”, a istovremeno retko pišu o primerima dobre prakse, odnosno školama koje se već godinama uspešno bore protiv ovog problema. Zato su prikazani neki od pozitivnih primera, počevši od – Bujanovca.

Prevencija nasilja je poseban izazov u multikulturalnim sredinama, a Bujanovac je grad u kojem su škole podeljene i etnički i fizički, rekla je Tatjana Popović iz Nensen dijalog centra Srbija. Tijana Jocić i Leon Sejdini su đaci dve takve škole, ali kažu da su kroz medijaciju mnogo naučili o nenasilnoj metodi komunikacije, ali i da ima mnogo više tema koje ih vezuju nego onih koje ih razdvajaju.

– Ja sam učenik osmog razreda i kada sam dežurni pomažem u rešavanju svakodnevnih problema u školi, a za to vreme nosim majicu na kojoj piše da sam školski medijator, dakle svi to znaju – ispričao je Sejdini, uz buran aplauz nastavnika okupljenih u Centru „Sava” koji su pozdravili hrabar gest nošenja majice i učešća u projektima ovakve vrste.

– Osnovna škola „Miroslav Antić” ima 1.300 đaka i 90 zaposlenih, sa po 30 i 33 učenika u odeljenju. To je mala školska zgrada, ali veliki prostor da nasilje izbije na svakom koraku. Mi smo ipak primer dobre prakse, jer u prevenciji učestvuju svi – od tetkice i direktora, pa do roditelja i nekadašnjih đaka. Ključan osećaj, koji mora da se gradi, jeste osećaj pripadnosti školi – rekla je direktorka Biljana Radosavljević i navela primer kada su dva dana pred početak školske godine đaci, nastavnici, roditelji i nekadašnji đaci zajedno od snega očistili 3,5 hektara školskog dvorišta.

Dejan Zlatić iz Saveta roditelja OŠ „Velimir Markićević” iz Majdanpeka kaže da se za pet godina klima u školi veoma promenila, da sada dete potpuno mirno šalje na časove, znajući da će ono biti bezbedno u školi i da će biti zaštićeno u proceduri koja usledi ukoliko prijavi nasilje.

Zorica Panić, psiholog u Desetoj beogradskoj gimnaziji kaže da pre nego što se krenulo sa specifičnim programom prevencije nasilja u ovoj školi, među mladima je vladala strašna apatija. Na pitanje šta radiš u slobodno vreme, oni su odgovarali sa „blejim, visim, smaram se, bedačim se”. Na drugo pitanje – zašto na primer ne idu u bioskop, odgovor je bio „sa kojim parama”.

– Tada smo rešili da promenimo stvari i školskih magacin preuredimo u školski omladinski klub (ŠOK). Klinci su taj prostor prihvatili, sami sredili, svakoga radnog dana imamo radionice na razne teme, prilagođavamo ih aktuelnim problemima u školi. Učestvuju i nastavnici roditelji koji dolaze jednom nedeljno, sede dva i po sata i traže još, što je potpuno neverovatno – ispričala je Zorica Panić.

Sandra Gucijan

———————————————————–

Budi muško klub

Dragan Mikić, učenik Poljoprivredne škole iz Prokuplja je član jednog od desetak „Budi muško kluba”, koliko ih ima u Srbiji. On kaže da je cilj da se pokaže da pravi muškarac nije nasilan i da ume da poštuje drugi pol. „Ušao sam u klub iz radoznalosti, uprkos provokacijama i zadirkivanju ’da smo mi manje muškarci, pa da nam je zato potrebna ovakva potvrda’. Danas nas devojke gledaju drugim očima, a ostali poštuju, sada imamo više razumevanja i tolerancije, a zajedno sa nama u akcije idu i naši profesori”, ispričao je Mikić.

POLITIKA

РТВ

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је да ће добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ позитивно утицати на образовање и науку Србије, нагласивши да се у тим областима мора стално радити на побољшању квалитета.

„Морамо радити на подизању квалитета да би смо могли да добијемо одговарајућа финансијска средства из ЕУ која ће нам нарочито бити на располагању од 2014. године, после усвајања новог буџета ЕУ“, рекао је Обрадовић новинарима на Новосадском сајму.

Напомињући да би се у овој фази пута наше земље ка ЕУ требало добро да припремимо за испуњавање формалних услова, министар је упозорио на то да новац из европских фондова неће доћи сам по себи, него да га практично морамо зарадити сталним подизањем нивоа квалитета нашег образовног система и практичном применом европских стандарда и мера.

„Неоспорно је да ће образовање и наука Србије имати своје место када је реч о подстицајима из ЕУ, али од нас пре свега зависи у којој мери ћемо моћи да одговоримо на постављене критеријуме“, истакао је Обрадовић.

Он је подсетио да је Србија и до сада добијала помоћ за образовање и науку из ЕУ и да је у оквиру „Темпус“ програма наша земља, уз Русију, добила највеће износе од неколико десетина милиона евра.

Наше образовне институције учествују и у наменским пројектима ЕУ вредним од 150.000 до 600.000 евра, рекао је Обрадовић и додао да ће ти износи убудуће бити знатно већи како се будемо приближавали пуноправном чланству ЕУ.

Обрадовић је у Новом Саду посетио Међународни сајам образовања „Путокази“ и изложбу уметности који су отворени до 6. марта.

РТВ

Студенти бујановачког Одељења Економског факултета из Суботице у организацији Координационог тела за југ Србије данас бораве на матичном факултету и у Новом Саду.

Према програму који је достављен студентима, данас ће им се у амфитеатру Економског факултета у Суботици обратити и министар просвете Жарко Обрадовић, декан факултета Дејан Вуњак, али и амбасадори САД Мери Ворлик и Велике Британије Мајкл Девенпорт, који су учествовали у отварању мултиетничког одељења тог факултета у Бујановцу.

Одељење Економског факултета из Суботице у Бујановцу почело је са радом 1. новембра 2011. године, када је уписано 69 студената који се налазе на војвођанском буџету.

Наставу на српском језику изводе професори Економског факултета из Суботице, а на албанском професори Тетовског универзитета из Македоније.

РТВ