Правна питања и одговори

Nezaposleni doktori nauka sa prebivalištem na teritoriji Vojvodine od danas mogu da se uključe u projekat pokrajinske Vlade „Pravo na prvu šansu“.Javni poziv je otvoren do 31. marta i nezaposleni doktori nauka koji se jave u tom periodu trebalo bi da dobiju posao već u aprilu.

Tridesetjednogodišnja Aleksandra Vujko doktorirala je prošle godine na PMF-u, objavila je 15 naučnih radova, majka je dvoje dece i na evidenciji je Nacionalne službe za zapošljavanje.

„Imam gotove projekte, ljudi su me sa oduševljenjem gledali, obećavali i, naravno, nikada ništa, zaista je bilo jako teško“, kaže Vujko.

S druge strane, Maria Vivoj završila je dva fakulteta. Francuski jezik u Novom Sadu i etnologiju u Francuskoj. Doktorat je odbranila u Strazburu 2005. godine, drži predavanja u više zemalja Evrope i Severne Afrike, a i iskustvo sa traženjem posla u Srbiji slično je Aleksandrinom.

„Jednom sam konkurisala za mesto direktora Novosadskog pozorišta zato što je pozorište moja ljubav i mislim da bih im bila od koristi. Odbijena sam, iako sam bila jedini kandidat“, navodi Vivoj.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji je krajem decembra prošle godine na evidenciji nezaposlenih bilo 853 magistra i 51 doktor nauka, dok se na evidenciji vojvođanskih filijala u tom periodu nalazilo 14 doktora nauka.

Međutim, mnogo je onih koji su angažovani na nekom poslu sa manje od 50 odsto radnog vremena i ne nalaze sa na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Projekat „Prva šansa“ trebalo bi da zaposli sve, navodi pokrajinski sekretar za nauku Dragoslav Petrović.

„Želim da istaknem da ćemo prihvatiti sve doktorske disertacije, realizovane na akreditovanim smerovima, nastavnim grupama na univerzitetima u Srbiji, ali i one povratnika iz inostranstva koji dolaze sa zvanjima doktora nauka u svim oblastima“, poručio je Petrović.

On dodaje da doktorantima iz inostranstva neće biti potrebna nostrifikacija diplome, pod uslovom da se univerzitet na kojem su doktorirali nalazi u bolonjskom sistemu školovanja.

Za početak projekta „Prva šansa“ obezbeđeno je 40 miliona dinara iz pokrajinskog budžeta, a očekivanja pokrajinske Vlade su da će do kraja godine 80 doktora nauka na taj način obezbediti radno mesto.

РТВ

Школе широм Србије обележиле школску славу, Савиндан, у част Светог Саве, утемељивача образовања и првог српског архиепископа. Уручене Светосавске награде. Међу награђенима и емисија „Ово је Србија“ Редакције дописништва РТС-а.

Савиндан, слава у част утемељивача образовања и првог српског архиепископа, Светог Саве, обележена је у школама широм Србије. Традиционална Светосавска академија, под називом „Духовна буктиња Светог Саве“, одржава се у Центру „Сава“

Срби обишли Храм Светог Саве у јужном делу Митровице

Око стотину Срба је, поводом празника Светог Саве посетило храм посвећен том светитељу у јужном делу Косовске Митровице.

Верници су до обновљеног храма, који је спаљен у мартовском погрому 2004. године, стигли у пратњи Косовске полицијске службе, а приликом посете није било инцидената.

Протојереј Радета Дончић честитао је данашњу славу, истакавши да је овај храм „јединствен и незаменљив, јер смо се овде много пута причешћивали, резали славски колач, крштавали се и венчавали“.

Празник је у школама традиционално обележен као радни дан, али без наставе, уз академије и свечане приредбе.

Светог Саве сећају се и студенти, а њих је у Србији око 275.000. На Правном факултету у Београду свечана академија, уручење награда и диплома и традиционалано такмичење у беседништву.

Студент генерације Александра Вишекруна каже да светосавље симболизује љубав према знању и да је лепо знати када је ваш труд и рад цењен и када неко зна да га препозна.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић обећао је, на овај дан, да ће стратегија образовања ускоро бити завршена, а да ће се о новим законима Скупштина изјашњавати почетком фебруара.

„Поента је да свим тим законима подигнемо квалитет, да унапредимо систем образовања, проширимо праведност, омогућимо доступност, једноставно да створимо систем који ће свој деци у Србији омогућити да у систему образовања искажу оно најбоље што имају“, рекао је Обрадовић.

Обележавање Савиндана као школске славе почело је првих деценија 19. века. Према неким подацима, у Земуну је 1812. године основан школски фонд који је прописао да се Свети Сава има обележавати као заштитник српских школа.

До општег прихватања Светог Саве као школског заштитника ишло се, међутим, постепено. Матица српска од оснивања 1826. године обележавала га је као заштитника, али и као имендан добротвора Матице Саве Текелије.

Свети Сава установљен је за школску славу одлуком Совјета Књажевства Сербског 2. јануара 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу.

У одлуци Попечитељског пресвјештенија представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада мора свечано прослављати.

Уручене Светосавске награде

У Влади Србије уручене су Светосавске награде, највиша признања која традицинално додељује Министарство просвете и науке.

Додела традиционалних Светосавских награда

Од око 160 пристиглих предлога, за допринос и развој образовању у прошлој години, са 20 повеља и златника награђени су ученици, студенти, директори школа, установе, институције, домови ученика.

Честитајући награђенима, министар просвете и науке Жарко Обрадовић истакао је да највеће заслуге што Србија у образовању припада европском простору, имају ђаци, студенти, учитељи, наставници.

Међу награђенима су Предшколска установа „Савски венац“ у Београду, Основна школа „Миливоје Боровић“ у Мачкату, затим ученик Павле Димић из београдске Основне школе „Драган Ковачевић“, Иван Дајмановић, ђак нишке ОШ „Ћеле кула“.

Признања су понели Техничка школа у Пожеги, београдска Музичка школа „Ватрослав Лисински“, ученица београдске Математичке гимназије Маријана Вујадиновић, Милан Корњача из Гимназије у Сремској Митровици.

Награђени су и Економски факултет у Суботици, Студентски центар Приштина са привременим седиштем у Косовској Митровици, Дом ученика средњих школа у Крагујевцу, Задужбина „Доситеј Обрадовић“.

Међу награђенима су и ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић, као и емисија Ово је Србија Редакције дописништва РТС-а, дневне новине Прес.

Зачетник српске средњовековне књижевности

Свети Сава сматра се зачетником српске средњовековне књижевности. Његово световно име било је Растко. Родио се 1169. године и био је најмлађи син српског жупана Стефана Немање (Свети Симеон).

Свети Сава је написао манастирске типике – Карејски, Хиландарски и Студенички типик. Преводио је са грчког и посрбио важне правно-теолошке текстове, Законоправило, што је превод Јустинијанове Шесте новеле. То важно правно дело одређује односе цркве и државе путем такозване симфоније.

Преводио је Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од којих је настао Хиландарски медицински кодекс. У Хиландару је 1198. године основао прву болницу.

Издвојио је најважније из српске традиције, оплеменио је и повезао са највећим духовним и цивилизацијским достигнућима свог времена. Веома млад, око 1192. године, отишао је у Свету Гору где се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон.

У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.

Био је необично вешт и у државно-дипломатским пословима. Године 1208, у манастиру Студеници над очевим телом, које је пренео са Свете Горе, измирио је своју завађену браћу Вукана и Стефана.

Преминуо је у тадашњој бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију. Према записима из тог времена, глас о његовој смрти стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.

Његове мошти су из Трнова пренете и сахрањене у манастиру Милешеви 6. маја 1237. године. Мошти је спалио Синан-паша 1594. године на Врачару. На том месту сада је спомен-храм посвећен Светом Сави.

РТС

СЈЕНИЦА / ВРАЊЕ / ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ – Снег који од прошле ноћи пада на читавом подручју Србије изазвао је нови колапс на већини саобраћајница, посебно на локалним путевима у вишим планинским пределима. Делови општина Ужице, Врање и Пријепоље су без струје, а на подручју Сјенице и Новог Пазара све школе су затворене.

Командант Окружног штаба за ванредне ситуације Радован Ристовић каже да је ситуација најкритичнија у Сјеници, док су сеоски некатегорисани путеви непроходни и у пределима Златиборског округа, а у већини општина дошло је до кварова на далеководима и престанка испоруке електричне енергије.

– Снег непрестано пада, па очекујемо да ће ситуација постајати све проблематичнија, посебно зато што недостаје механизације за рашчишћавање снега иако су све локалне самоуправе извеле на терен све расположиве ресурсе – каже Ристовић.

Избегавати кретање

 

Локални штаб за ванредне ситуације позвао је становнике Сјенице и околине да избегавају било какво кретање због мећаве која не престаје, потврдио је члан Штаба Златко Јусуфовић, додајући да су на подручју Сјенице све школе затворене.

– И на подручју Новог Пазара највећи проблем је то што ђаци не иду у школе, јер су путеви до њих потпуно непроходни – каже председник Скупштине општине Нови Пазар Муриз Турковић. Он је истакао да је тренутно проходан само пут Сјеница-Нови Пазар.

– Снег у врањском крају непрекидно пада већ два дана и досеже висину од два метра – каже начелник Одељења за ванредне ситуације у Врању Дракча Станојковић. На наше питање како је могуће да путаре у јануару изненади снег, Станојковић истиче да је некад немогуће изборити се са падавинама.

– Снег је у Пчињском округу падао без престанка више од десет сати и физички је немогуће очистити трасу пута. Када камион од почетка путног правца дође до краја, већ имамо проблем тамо где је механизација кренула – напомиње Станојковић.

ПРАВДА

КОСОВО ПОЉЕ – Ђорђа Савића, ученика седмог разреда основне школе из Батуса код Косова Поља, о чијим је здравственим проблемима „Правда“ писала, претукао је недавно на часу физичког васпитања његов наставник физичког.

Према речима дечаковог оца, њега је у слабински предео ногом ударио наставник физичког Ивица Симеоновић и нанео му телесне повреде, које су констатовали лекари Дома здравља у Косову Пољу и специјалиста КБЦ у Грачаници.

ПРАВДА

 

POSETA ĐAKA – SVETOSAVSKA AKCIJA PRESSA I FAKULTETA ZA MEDIJE

Najtalentovaniji srednjoškolci iz cele Srbije, budući novinari, stigli su juče u Beograd u sklopu velike svetosavske akcije Pressa i Fakulteta za kulturu i medije Megatrend univerziteta

Tri sata trajao intervju …. Budući novinari i Žarko Obradović

Za samo jedan dan stigli su da intervjuišu ministra prosvete Žarka Obradovića, gostuju u programima RTS-a i Studija B, obiđu Narodno pozorište…

Među gostima glavnog grada jeste i učenica trećeg razreda Gimnazije u Kosovskoj Mitrovici Ivana Srbljak. Talentovana učenica već piše za školski časopis „Gimnazijalac“ i ističe da uživa u bavljenju novinarstvom.

RTS najveća želja

– Oduševljena sam razgovorom sa ministrom i ovim okupljanjem, jer ranije nisam imala priliku da učestvujem u ovakvoj akciji. Drago mi je što nam je pružena prilika da ministra pitamo sve što nas zanima, a ja sam morala da mu postavim jedno pitanje, tiče se stipendija, jer ne bih bila spokojna da sam otišla bez odgovora. Ovo je šansa za sve nas da upoznamo nove ljude i saznamo nešto novo – priča Ivana.

Morala sam da mu postavim jedno pitanje, jer ne bih bila spokojna da sam otišla bez odgovora … Ivana Srbljak,učenica Gimnazije iz Kosovske Mitrovice

Njen budući kolega Dimitrije Đurić iz Srednje škole „Niketa Remizijanski“ iz Bele Palanke, kome je juče bio rođendan, rekao je da mu je najveća želja da poseti redakciju RTS-a.

– Velika želja mi je da postanem novinar i najviše mi se dopada televizijsko novinarstvo. Pišem za školski list „Priče srednjoškolaca“, uređujem na učeničkom radiju i radim na regionalnoj televiziji Zona u Nišu kao voditelj tinejdžerske emisije – kaže Dimitrije.

Među mladim nadama srpskog novinarstva već se izdvojilo i nekoliko urednika školskih medija. Maturantkinja knjaževačke gimnazije Julijana Dobrašinović već je urednik domskog lista „Ovo smo mi“, a od prošle godine i najmlađi književnik u Srbiji, pošto je izdala knjigu proze „Senka mesečeve kći“.

– Interesuju me novinarstvo i književnost, pa ću sigurno upisati nešto od toga. Mislim da je ovo odlična prilika da pitamo sve što nas zanima i pokažemo šta umemo. Ovo okupljanje će omogućiti da se više obrati pažnja na mlade koje zanima novinarstvo – ističe Julijana.

Njihovo vreme dolazi

Ministru prosvete i nauke Žarku Obradoviću nije bilo lako da puna tri sata strpljivo odgovara na brojna pitanja budućih novinara.

– Ovo mi je prvi put da dajem ovakav intervju. Nikada nisam odgovorio na više pitanja, čak ni u Skupštini Srbije. Ali, veoma mi je drago što sam bio u prilici da odgovaram na pitanja učenika. Zahvaljujem dnevnom listu Press i profesoru Milivoju Pavloviću sa Megatrenda što su organizovali ovu akciju, okupili nas i omogućili mi da razgovaram sa budućim novinarima. To mi je naročito važno zato što sam želeo da čujem šta njih interesuje – istakao je Obradović pred srednjoškolcima.

Upoznali Ršuma i dekane fakulteta

Budući novinari juče su upoznali pesnika Ljubivoja Ršumovića koji im je „nazdravio“ stihovima, zatim pomoćnike ministra prosvete Slobodana Jaukovića i Zorana Trninića, rektora Univerziteta u Beogradu Branka Kovačevića, rektora Univerziteta umetnosti Ljiljanu Mrkić, dekana Fakulteta političkih nauka Iliju Vujačića, direktora Zavoda za udžbenike Miroljuba Albijanića, generalnog sekretara UNS-a Nina Brajovića i mnoge druge. Upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović sinoć je za njih priredio svečani prijem, posle kojeg su đaci odgledali baletsku predstavu „Interval“.

Dekan Fakulteta za kulturu i medije, profesor Milivoje Pavlović, istakao je da mu je drago što učestvuje u ovako zanimljivom novinarskom eksperimentu.

– Nadamo se da će ovi talentovani srednjoškolci najaviti lepšu budućnost srpskog žurnalizma i sutrašnjeg društva. Ministre, obratite pažnju, ovo su veoma bistra deca i njihovo vreme tek dolazi – poručio je Pavlović.

Ana Vlahović, Beograd