Правна питања и одговори

– Родитељи будућих бруцоша муку муче са финансијама још од октобра, како би својим наследницима обезбедили припрему за пријемни на жељеном факултету у јуну. Цене се крећу од 5.400 динара на Економском, до 1.500 евра на Архитектонском факултету.

Цене зависе од фонда часова и атрактивности самог факултета, а издвајају се Архитектонски факултет по цени и Филолошки по могућности онлајн припреме.

– Припремни курс на факултетима није обавезујући ни за кога и похађа га ко хоће, а министарство није надлежно за контролу ових случајева – каже Велимир Тмушић, начелник Републичке просветне инспекције.

Одговор на питање ко доноси одлуку о одржавању припремних курсева на факултетима покушали смо да, осим у Министарству просвете, нађемо и на Београдском универзитету и другим факултетима. Према речима Неде Бокан, проректора за наставу овог универзитета, одржавање ових курсева ствар је сваког појединачног факултета.

– Припремни курсеви нису планирани као основна и обавезна делатност, па одлуку о њима доноси Наставно-научно веће, а цену одређује Савет факултета, као и све остале активности. Новац за курс обезбеђују сами кандидати – каже Бокан.

На већини факултета Београдског универзитета постоје припреме за пријемне испите, али се њихова цена разликује од факултета до факултета. Тако је на Фармацеутском факултету у припреме укључено 80 часова из математике и хемије, који трају од децембра до маја, а цена је 54.000 динара. Будући студенти могу да се одлуче за један од ова два предмета и плате половину суме.

– Одлуку о одржавању ових часова као облика припреме за полагање пријемног испита доноси руководство факултета, а средства се надокнађују новцем будућих студената. Новац од припреме даље се улаже у штампање материјала, литературе, у простор за одржавање наставе и професоре који дају часове. Не добијамо никаква средства од државе за одржавање припремне наставе, јер она није обавезна делатност факултета, мада би била пожељна. Онима који похађају ове часове нудимо плаћање у више рата, а цену већ годинама нисмо мењали – објашњава Зорица Вујовић, продекан за финансије овог факултета.

Председница удружења „Родитељ“ Драгана Ћорић упозорава родитеље да уложени новац не даје никакву гаранцију.

– Ови курсеви нису гаранција да ће неко успети да се упише на жељени факултет, па се поставља питање шта је са оном децом чији родитељи не могу да приуште ове припреме. Зато цене за ове курсеве не би смеле бити високе, а неки би могли да буду и бесплатни, као што је то случај на појединим факултетима у Новом Саду – каже Ћорићева.

ТАБЕЛА

Цене припремних курсева

Грађевински факултет (од 5. фебруара) 40 часова 29.000 динара

ектротехнички факултет 60 часова 24.500 по предмету

Учитељски факултет (од марта) 30.500

Стоматолошки факултет (од фебруара) 24.000 по предмету

Економски факултет 5.400

Правни факултет 10.000

Филолошки (онлајн) 20.000

Факултет спорта 22.600 месечни пакет

Архитектонски факултет (октобар-мај) 1.510 евра

Приватни часови око 10 евра / 90 минута

ПРАВДА

Niš želi da zadrži najbolje diplomce

Niš – Grad Niš će najzaslužnijim mladim stručnjacima iz oblasti nauke, obrazovanja i umetnosti ubuduće dodeljivati stanove na korišćenje kao stimulans da ostanu da žive i rade u Nišu. Predsednik Skupštine Niša Mile Ilić predložio je da se promeni odluka o dodeli stanova u vlasništvu grada, pa će se predlog razmatrati već na sledećoj sednici.

Nagrađeni studenti sa gradonačelnikom Niša Milošem Simonovićem

Studentima podrška grada mnogo znači, jer znaju da će nakon školovanja i usavršavanja moći da se osamostale i odvoje od roditelja, i to zahvaljujući svojim uspesima.

– Svaka čast za predlog, ovo je podstrek za sve studente, da što više rade i uče, a kao nagradu dobiće stan i počeće samostalni život. Stambeni krediti su nepovoljni, pa je odlično što ćemo sami moći da se odvojimo od roditelja jer danas retko koji mladi čovek može da kupi stan – kaže Marko Petković, jedan od najmlađih doktora nauka na Niškom univerzitetu.

Prema rečima Aleksandra Ilića, mladog i prespektivnog doktora nauka koji se nalazi na privremenom radu u kompaniji „Fejsbuk“, ovaj potez je još jedan motiv da se mladi i uspešni ljudi vrate u rodni grad.

Univerzitet gradi 100 stanova

Niški univerzitet već gradi 100 stanova za najbolje mlade i naučnike u univerzitetskom naselju u Ulici Branka Krsmanovića, koji će moći da ih otkupe po povoljnim cenama i bez kamate.

– Informacije o završetku gradnje ovih stanova u Ulici Branka Krsmanovića saznaćemo za desetak dana – kaže rektor Grozdanović.

– Odlična ideja, smatram da će svim sadašnjim studentima ovo biti dodatni motiv da više rade i budu najbolji, jer će grad nagraditi njihov trud.

Mladi se danas teško osamostaljuju i odvajaju od roditelja, a ovo je idealna prilika. Na ovaj način mi sliužimo gradu, a grad nama – kaže Ilić.

U Upravi za imovinu kažu da važeća odluka ne podrazumeva dodelu stanova najuspešnijim studentima, ali ukoliko bi takva odluka bila u interesu grada, svakako će je podržati.

– Grad ima 14 slobodnih stanova, a sadašnja odluka podrazumeva da stanove mogu dobiti na korišćenje samo borci rata, invalidi, lica za raseljavanje, civili koji su povređeni u ratu – kaže načelnik Ljubiša Janić.

Predsednik Skupštine grada Mile Ilić ističe da bi ubuduća praksa mnogo pomogla mladim i uspešnim ljudima da ne napuštaju rodni grad. Predlog nove odluke biće spreman za sledeće skupštinsko zasedanje.

– Kada je Aleksandar Ilić dobio najprestižniju nagradu grada „11.januar“ predložio sam da dobije stan, ali sadašnja odluka to ne podržava, zato sam predložio da se promeni kako bi i mladi talentovani ljudi dobili stanove i ostali u gradu. Takva omladina je naša budućnost i ne bi trebalo dozvoliti da odlaze – kaže Ilić.

Rektor Univerziteta u Nišu prof. dr Miroljub Grozdanović podržava predlog da grad dodelljuje stanove najboljim diplomcima.

– U potpunosti piodržavam predlog da najbolji i najuspešniji akademci dobijaju stanove. Smatram da bi grad trebalo mnogo više da čini za svoje najuspešnije mlade ljude i ima našu punu podršku, jer mi radimo u interesu naših studenata – rekao je Grozdanović.

BLIC

GORNJI MILANOVAC -Učenik Matematičke gimnazije u Beogradu koji je sa trojicom kolega na Naučnoj olimpijadi u Južnoj Africi osvojio srebrnu medalju iz fizike, Luka Bojović, izjavio je danas da za odlazak na takmičenje nisu dobili ni dinar od Ministarstva za prosvetu i nauku Srbije.

Luka Bojović (17) iz Gornjeg Milanovca rekao je agenciji Beta da su naučni talenti prepušteni da se sami snalaze i kritikovao državu da ne pokazuje interesovanje za talente.

„Rečeno je da nemaju para, pa nam je pomogao ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić i naši roditelji, preko nekih sponzora, a svima smo se obraćali i tražili pomoć“, naveo je Bojović, koji je medalju osvojio pre mesec dana na Naučnoj olimpijadi.

On je do sada učestovao na dve Olimpijade iz astronomije, u Kazahstanu i na Krimu, na koje zbog nedostatka sredstava dve učenice Matematičke gimnazije nisu ni putovale.

Bojović je rekao da su u pitanju mala sredstva ali da država „radije za sve drugo daje a ne za nauku, pa nije ni čudo što mladi naučnici i talenti odlaze, jer ovde nemaju uslova da rade niti da napreduju, što je pogubno za dalji razvoj“.

Kako je istakao, po osvajanju medalje imali su veliki doček i mnoštvo čestitki i prijema, ali da pre toga nisu imali nikakvu pomoć.

Bojović je rekao da bi želeo da se menja odnos države prema nauci kako mladi više ne bi odlazili inostranstvo, odnosno da idu samo da „svoja znanja usavrše i vrate se u Srbiju da ih primene“.

RTV

Група старијих ученика прокупачке основне школе малтретирала дечака другог разреда, тако што су га силом свукли и голог закључали у пољски тоалет.

У Основној школи „9. октобар“ у Прокупљу група старијих ученика малтретирала је дечака П. К, ученика другог разреда, тако што су га силом свукли, па голог закључали у пољски тоалет

Отац дечака Срђан Крстић рекао је да су насилници његовог сина скинули до голе коже, затим му умазали одећу блатом и вукли по том тоалету, а спасла га је учитељица, која је приметила да није присутан на часу.

То се догодило јуче у поподневној смени у школи, на одмору између трећег и четвртог часа.

Крстић је казао да је учитељица родитеље позвала из зборнице, где је довела дечака и да му је одмах указана лекарска помоћ.

„Лекари су му дијагностификовали ‘акутну реакцију на стрес'“, рекао је отац и додао да дечак наредних дана неће долазити у школу.

У прокупачкој полицији речено je да је тај случај пријављен и да су одмах „поступили по пријави“.

Случај ће бити пријављен тужиоцу и свим надлежним институцијама, речено је у полицији.

Директорка Основне школе „9. октобар“ Љиљана Вековић рекла је да је то насиље пријављено школској управи у Нишу, као и да ће се састати с представницима Тима за безбедност Министарства просвете.

„Предузете су све законске мере и насилници ће сигурно бити санкционисани“, рекла је Вековићева.

Група дечака која је малтретирала П. К. недавно су у исти пољски тоалет закључали једну ученицу такође другог разреда.

Основна школа „9. октобар“ налази се у ширем центру Прокупља и има само тај један пољски тоалет, који је удаљен од школе око 150 метара. Школу похађа 1.155 ученика.

РТС

Đaci osmog razreda ove godine će na završnom ispitu – „maloj maturi“ imati 50 odsto nepoznatih zadataka iz matematike, srpskog ili maternjeg jezika. Zbirke sa testovima su spremne i uskoro će moći da se nabave.

„Đacima će 25 odsto zadataka biti potpuno poznato, a četvrtina zadataka će imati drugačije cifre ili izmenjen redosled ponuđenih odgovora“, precizirao je pomoćnik ministra prosvete Srbije Zoran Kostić u izjavi agenciji Beta.

On je naveo i da će zbirke sa zadacima za polaganje male mature biti predstavljene u Vladi Srbije do kraja nedelje, a nakon toga će moći i da se nabave.

Pripremljene su i zbirke na jezicima nacionalnih manjina. Učenici manjinskih zajednica imaju pravo da umesto srpskog polažu test na maternjem jeziku.

Pomoćnik ministra je podsetio da je svaka škola u obavezi da organizuje pripremnu nastavu za polaganje „male mature“ i najavio da će probni test završnog ispita biti održan krajem aprila ili početkom maja, a da na „probi“ neće biti pitanja iz zbirki.

Ovogodišnji osmaci su druga generacija đaka koja polaže „malu maturu“. Učenici su prošle godine imali 50 odsto poznatih pitanja iz zbirki, 25 odsto pitanja bilo je delimično poznato, a preostalih 25 odsto potpuno nepoznato.

Broj poptpuno nepoznatih zadataka se postepeno povećava, pa bi sledeće godine trebalo da ih bude tri četvrtine, a u školskoj 20013/2014. bi svi zadaci trebalo bi da budu potpuno nepoznati.

Te godine predviđeno je i uvođenje trećeg testa na kojem bi se proveravalo znanje iz više prirodnih nauka.

(Beta)