Правна питања и одговори

Na probnom testiranju: srpski jezik, matematika i prvi put „treći” test sa zadacima iz geografije, istorije, biologije i hemije

Sa jučerašnje konferencije za štampu u Vladi Srbije (Foto Tanjug)

Zbirke zadataka iz matematike i srpskog (maternjeg) jezika za završni ispit u osnovnom obrazovanju već su na rafovima knjižara, a pojaviće se i u elektronskom izdanju na sajtu Ministarstva prosvete i nauke. Ove zbirke juče su predstavljene u Vladi Republike Srbije.

– Odštampane su na srpskom jeziku i sedam jezika nacionalnih manjina: mađarskom, albanskom, rumunskom, hrvatskom, rusinskom, slovačkom i bugarskom. U zbirci zadataka iz srpskog (maternjeg) ima 350 zadataka, iz matematike 330. Prva košta 210, a druga 130 dinara – objasnio je Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.

Mali maturanti na završnom ispitu rešavaće testove iz maternjeg jezika i matematike i imaće više nepoznatih zadataka nego generacija lane. Polovinu testa činiće zadaci sa kojima se osmaci ranije nisu sreli, po 25 odsto zadataka će im biti poznato i delimično poznato.

– To je u skladu sa planom da iz godine u godinu bude sve više nepoznatih zadataka kako bi u školskoj 2013/14. zaživeo finalni oblik male mature gde će svi zadaci biti nepoznati – podseća Obadović.

Osmaci će na predstojećoj maloj maturi polagati samo dva testa: iz maternjeg jezika i matematike. Nekoliko nedelja pre toga proveriće znanje i upoznaće se sa pravilima polaganja na probnom završnom ispitu.

– Ove godine imamo obavezu više, da pripremimo i održimo probni ispit i iz „trećeg” predmeta koji podrazumeva kombinovani test sa pitanjima iz geografije, istorije, biologije i hemije u procentu u kojem su ovi predmeti zastupljeni u nastavnim planovima i programima – kazao je ministar.

Testovi na probnom ispitu sastojaće se isključivo od nepoznatih zadataka. Prošlogodišnje iskustvo pokazuje da je „generalna proba” male mature lane pomogla đacima da pre samog ispita uoče koje oblasti nisu savladali u dovoljnoj meri.

– Svi osmaci će polagati i probni „treći”, kombinovani test, kojeg ove godine neće biti na zvaničnoj maloj maturi. Rezultati sa tog dela probnog ispita su nam važni da bismo što bolje napravili testove za buduće generacije kojima će se bodovi sa ovog ispita računati – razjasnio je Želimir Popov, pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje.

Organizacija polaganja male mature biće gotovo ista kao prošle godine, novina je što će biti malo više posla za supervizore.

– Posle detaljne analize realizacije završnog ispita prošle godine koju je uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja zaključeno je da problema nije bilo. Uočilo smo, i smatramo, da treba „proširiti” posao supervizora. Oni su prošle godine pratili testove na putu od direktora do učionice, u učionici, i vraćanje testova do direktora. Sada želimo da budu prisutni i tamo gde se testovi pregledaju. Time ćemo otkloniti svaku sumnju na postojanje eventualnih nepravilnosti – obrazlaže Zoran Kostić, pomoćnik ministra za školske uprave, stručni pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje.

—————————————

Obradović: Izdavači se bore za tržište

Zašto su prosvetne vlasti menjale definiciju udžbenika svodeći ih na knjige u kojima ne sme da se piše, a koje se koriste više godina? Da li ima osnova bojazan pojedinih izdavača da dodati član 31a u Nacrtu zakona o izmenama Zakona o udžbenicima (koji se odnosi na finansiranje udžbenika sredstvima republičkog budžeta) otvara veliku mogućnost zloupotrebe i diskriminacije udžbenika i izdavača? Na ova pitanja odgovarao je juče Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.

– Malo se govori o tome da je pitanje udžbenika pitanje velikog tržišta. Činjenica je da ima oko 900.000 đaka, da komplet košta od 50 do 100 evra. Bez dodatnih troškova, to govori da je godišnje tržište udžbenika ’teško’ od 50 do 90 miliona evra. Za mene je potpuno logično što se izdavači žale. Svako želi da zadrži što bolju poziciju na tržištu udžbenika – rekao je Obradović.

Za izmenu definicije udžbenika kaže da je u vezi sa unapređenjem zakona.

– Da nije, izdavači se ne bi žalili. Njihov je interes da prodaju što više knjiga a naš da knjige budu što kvalitetnije da bi više generacija učenika moglo da ih koristi – zaključuje Obradović.

M. Simić-Miladinović

Ministar prosvete Žarko Obradović rekao za Kurir da će utvrditi šta se tačno desilo na Kopaoniku

BEOGRAD – Ministarstvo istražuje.

Ministar prosvete Žarko Obradović je, povodom izbacivanja učenika Četvrte beogradske gimnazije iz hotela na Kopaoniku usred noći i na minus 12, rekao da još utvrđuju šta se zapravo desilo.

– Dok ne utvrdimo šta se tačno dogodilo, ne možemo govoriti o tome – kaže za Kurir ministar Obradović.

Naime, učenici su pre dva dana izbačeni iz hotela zbog toga što su pušili u sobama, a to je, prema rečima upravnice dečjeg odmarališta „Mašinac“, strogo zabranjeno.

(T. T.)

– Родитељи будућих бруцоша муку муче са финансијама још од октобра, како би својим наследницима обезбедили припрему за пријемни на жељеном факултету у јуну. Цене се крећу од 5.400 динара на Економском, до 1.500 евра на Архитектонском факултету.

Цене зависе од фонда часова и атрактивности самог факултета, а издвајају се Архитектонски факултет по цени и Филолошки по могућности онлајн припреме.

– Припремни курс на факултетима није обавезујући ни за кога и похађа га ко хоће, а министарство није надлежно за контролу ових случајева – каже Велимир Тмушић, начелник Републичке просветне инспекције.

Одговор на питање ко доноси одлуку о одржавању припремних курсева на факултетима покушали смо да, осим у Министарству просвете, нађемо и на Београдском универзитету и другим факултетима. Према речима Неде Бокан, проректора за наставу овог универзитета, одржавање ових курсева ствар је сваког појединачног факултета.

– Припремни курсеви нису планирани као основна и обавезна делатност, па одлуку о њима доноси Наставно-научно веће, а цену одређује Савет факултета, као и све остале активности. Новац за курс обезбеђују сами кандидати – каже Бокан.

На већини факултета Београдског универзитета постоје припреме за пријемне испите, али се њихова цена разликује од факултета до факултета. Тако је на Фармацеутском факултету у припреме укључено 80 часова из математике и хемије, који трају од децембра до маја, а цена је 54.000 динара. Будући студенти могу да се одлуче за један од ова два предмета и плате половину суме.

– Одлуку о одржавању ових часова као облика припреме за полагање пријемног испита доноси руководство факултета, а средства се надокнађују новцем будућих студената. Новац од припреме даље се улаже у штампање материјала, литературе, у простор за одржавање наставе и професоре који дају часове. Не добијамо никаква средства од државе за одржавање припремне наставе, јер она није обавезна делатност факултета, мада би била пожељна. Онима који похађају ове часове нудимо плаћање у више рата, а цену већ годинама нисмо мењали – објашњава Зорица Вујовић, продекан за финансије овог факултета.

Председница удружења „Родитељ“ Драгана Ћорић упозорава родитеље да уложени новац не даје никакву гаранцију.

– Ови курсеви нису гаранција да ће неко успети да се упише на жељени факултет, па се поставља питање шта је са оном децом чији родитељи не могу да приуште ове припреме. Зато цене за ове курсеве не би смеле бити високе, а неки би могли да буду и бесплатни, као што је то случај на појединим факултетима у Новом Саду – каже Ћорићева.

ТАБЕЛА

Цене припремних курсева

Грађевински факултет (од 5. фебруара) 40 часова 29.000 динара

ектротехнички факултет 60 часова 24.500 по предмету

Учитељски факултет (од марта) 30.500

Стоматолошки факултет (од фебруара) 24.000 по предмету

Економски факултет 5.400

Правни факултет 10.000

Филолошки (онлајн) 20.000

Факултет спорта 22.600 месечни пакет

Архитектонски факултет (октобар-мај) 1.510 евра

Приватни часови око 10 евра / 90 минута

ПРАВДА

Niš želi da zadrži najbolje diplomce

Niš – Grad Niš će najzaslužnijim mladim stručnjacima iz oblasti nauke, obrazovanja i umetnosti ubuduće dodeljivati stanove na korišćenje kao stimulans da ostanu da žive i rade u Nišu. Predsednik Skupštine Niša Mile Ilić predložio je da se promeni odluka o dodeli stanova u vlasništvu grada, pa će se predlog razmatrati već na sledećoj sednici.

Nagrađeni studenti sa gradonačelnikom Niša Milošem Simonovićem

Studentima podrška grada mnogo znači, jer znaju da će nakon školovanja i usavršavanja moći da se osamostale i odvoje od roditelja, i to zahvaljujući svojim uspesima.

– Svaka čast za predlog, ovo je podstrek za sve studente, da što više rade i uče, a kao nagradu dobiće stan i počeće samostalni život. Stambeni krediti su nepovoljni, pa je odlično što ćemo sami moći da se odvojimo od roditelja jer danas retko koji mladi čovek može da kupi stan – kaže Marko Petković, jedan od najmlađih doktora nauka na Niškom univerzitetu.

Prema rečima Aleksandra Ilića, mladog i prespektivnog doktora nauka koji se nalazi na privremenom radu u kompaniji „Fejsbuk“, ovaj potez je još jedan motiv da se mladi i uspešni ljudi vrate u rodni grad.

Univerzitet gradi 100 stanova

Niški univerzitet već gradi 100 stanova za najbolje mlade i naučnike u univerzitetskom naselju u Ulici Branka Krsmanovića, koji će moći da ih otkupe po povoljnim cenama i bez kamate.

– Informacije o završetku gradnje ovih stanova u Ulici Branka Krsmanovića saznaćemo za desetak dana – kaže rektor Grozdanović.

– Odlična ideja, smatram da će svim sadašnjim studentima ovo biti dodatni motiv da više rade i budu najbolji, jer će grad nagraditi njihov trud.

Mladi se danas teško osamostaljuju i odvajaju od roditelja, a ovo je idealna prilika. Na ovaj način mi sliužimo gradu, a grad nama – kaže Ilić.

U Upravi za imovinu kažu da važeća odluka ne podrazumeva dodelu stanova najuspešnijim studentima, ali ukoliko bi takva odluka bila u interesu grada, svakako će je podržati.

– Grad ima 14 slobodnih stanova, a sadašnja odluka podrazumeva da stanove mogu dobiti na korišćenje samo borci rata, invalidi, lica za raseljavanje, civili koji su povređeni u ratu – kaže načelnik Ljubiša Janić.

Predsednik Skupštine grada Mile Ilić ističe da bi ubuduća praksa mnogo pomogla mladim i uspešnim ljudima da ne napuštaju rodni grad. Predlog nove odluke biće spreman za sledeće skupštinsko zasedanje.

– Kada je Aleksandar Ilić dobio najprestižniju nagradu grada „11.januar“ predložio sam da dobije stan, ali sadašnja odluka to ne podržava, zato sam predložio da se promeni kako bi i mladi talentovani ljudi dobili stanove i ostali u gradu. Takva omladina je naša budućnost i ne bi trebalo dozvoliti da odlaze – kaže Ilić.

Rektor Univerziteta u Nišu prof. dr Miroljub Grozdanović podržava predlog da grad dodelljuje stanove najboljim diplomcima.

– U potpunosti piodržavam predlog da najbolji i najuspešniji akademci dobijaju stanove. Smatram da bi grad trebalo mnogo više da čini za svoje najuspešnije mlade ljude i ima našu punu podršku, jer mi radimo u interesu naših studenata – rekao je Grozdanović.

BLIC

GORNJI MILANOVAC -Učenik Matematičke gimnazije u Beogradu koji je sa trojicom kolega na Naučnoj olimpijadi u Južnoj Africi osvojio srebrnu medalju iz fizike, Luka Bojović, izjavio je danas da za odlazak na takmičenje nisu dobili ni dinar od Ministarstva za prosvetu i nauku Srbije.

Luka Bojović (17) iz Gornjeg Milanovca rekao je agenciji Beta da su naučni talenti prepušteni da se sami snalaze i kritikovao državu da ne pokazuje interesovanje za talente.

„Rečeno je da nemaju para, pa nam je pomogao ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić i naši roditelji, preko nekih sponzora, a svima smo se obraćali i tražili pomoć“, naveo je Bojović, koji je medalju osvojio pre mesec dana na Naučnoj olimpijadi.

On je do sada učestovao na dve Olimpijade iz astronomije, u Kazahstanu i na Krimu, na koje zbog nedostatka sredstava dve učenice Matematičke gimnazije nisu ni putovale.

Bojović je rekao da su u pitanju mala sredstva ali da država „radije za sve drugo daje a ne za nauku, pa nije ni čudo što mladi naučnici i talenti odlaze, jer ovde nemaju uslova da rade niti da napreduju, što je pogubno za dalji razvoj“.

Kako je istakao, po osvajanju medalje imali su veliki doček i mnoštvo čestitki i prijema, ali da pre toga nisu imali nikakvu pomoć.

Bojović je rekao da bi želeo da se menja odnos države prema nauci kako mladi više ne bi odlazili inostranstvo, odnosno da idu samo da „svoja znanja usavrše i vrate se u Srbiju da ih primene“.

RTV