Правна питања и одговори

Pedesetoro dece vraćeno je sa zimovanja u planinskom domu na Krivoj Feji u Pčinjskom okrugu, uz pomoć vojske i osoblja rudnika Grot.

U celom Pčinjskom okrugu situacija je i danas veoma teška usled visokog snežnog pokrivača, vetra i snežnih nanosa, zbog kojih je Dragan Janjić, direktor javnog preduzeća „Skijalište“ na Besnoj Kobili, rekao je da su preduzete sve potrebne mere i da će deca u kasnim popodnevnim satima biti kod svojih kuća.

Deca su morala da prekinu zimovanje zbog snežnih nanosa, čija je visina ispod TV repetitora na Krivoj Feji od pet do osam metara.

Akciju spasavanja mališana ljudstvom i mehanizacijom pomažu pripadnici Vojske Srbije, odnosno njene Četvrte brigade i rudnika Grot.

Najteža situacija je u 20-ak rubnih sela u Vranju, Vladičinom Hanu, Surdulici, Trgovištu i Bosilegradu koja su odsečena od drugih naselja.

Izveštaji sa terena kažu da je zbog snega situacija kritična posebno u selima koja gravitiraju Krivoj Feji, Bareliću, Vlasu, Radovnici, Stajevcu i Vlasini, gde se procenjuje da je bez struje trenutno više od 1.000 potrošača.

Mada su članovi opštinskih štabova za borbu protiv elementarnih nepogoda već dva dana na nogama, mnoge javne službe ne funkcionišu ili funkcionišu krajnje otežano.

Ugroženo podrčje Vlasa i Poljaničkog kraja danas su posetili načelnik Pčinjskog okruga Budimir Mihajlović, gradonačelnik Vranja Miroljub Stojičić i načelnik Policijske uprave u Vranju Slađan Velinović.

Iz vranjske Elektrodistribucije saopštavaju da je situacija sa snabdevanjem strujom veoma kritična.

„Posebne probleme stvaraju nam kvarovi na dalekovodima, jer zbog visine snežnih nanosa naše ekipe nisu u stanju da se do njih probiju“, kaže Vladan Veljković, šef distributivnog centra vranjske Elektrodistribucije.

I jutros, kao i juče, ka nekoliko sela na jugu Srbije autobusi nisu krenuli na svojim redovnim linijama.

Saobraćaj se za sada na glavnim putnim pravcima odvija dosta otežano. Najmanje je problema na magistralnom putu Niš – Vranje, ali ih ima na putevima prema Vlasini i Bosilegradu, gde je visina snežnog pokrivača oko 70 centimetara.

(Tanjug)

Učenje celog života – Vlada Srbije potpisala memorandum sa Evropskom komisijom

Vlada Srbije potpisala je Memorandum sa Evropskom komisijom, koji omogućava pravo na učestvovanje u Program u za celoživotno učenje

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović kaže da je reč o program u saradnje u oblasti obrazovanja EU, kojim se podržava razvoj svih nivoa obrazovanja. Trenutno 27 zemalja učestvuje u tom program u u svojstvu punopravnog člana.

– Ciljevi programa s u stvaranje društva znanja, održivi ekonomski razvoj, jača društvena kohezija u Evropi. Program podržava saradnj u obrazovnih institucija, mobilnost učesnika obrazovnog procesa, kao i pripremu za učestvovanje na evropskom tržištu rada – istakao je Obradović i dodao da program podraz umeva sve nivoe i oblike obrazovanja (formalno i neformalno) u koje osoba može da bude uključena tokom života.

Državna sekretarka dr Tinde Kovač Cerović naglasila je da je u martu 2011. stvorena mogućnost za ceo zapadni Balkan da ostvari pravo na učestvovanje u ovom program u, a Srbija je jedina od svih ispunila uslove.

Iz ministarstva pozivaju sve zainteresovane da se informišu, odrede temu za projekat na kojoj su i do sada radili, pronađu partnere i konkurišu za projekte u okviru programa. Dragocen u pomoć dobiće u Tempus kancelariji koja može posredovati u pronalaženju partnera. Rok za konkurisanje je 2. februar za potprograme Erazmus, Komenijus, Leonardo i Grundvig, 15. februar za Žan Mone i 1. mart za Transverzalni potprogram.

Press

Ag.

Izmenama zakona deca starija od 15 godina imaju pravo na poverljivost medicinskih podataka

Dete koje je napunilo 15 godina, koje je sposobno za rasuđivanje i samostalno donošenje odluka, ima pravo da na svoj zahtev obavi uvid u svoju medicinsku dokumentaciju, kao i pravo na poverljivost tih podataka. Izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, privatnost i poverljivost ovih podataka može da bude narušena u slučaju ako je adolescentu ugrožen život ili ako je odlučivanje deteta protivno njegovom najboljem interesu, kada je roditeljski pristanak neophodan.

– U promenama zakona najviše bode oči propis da deca imaju uvid u karton. Preterivanje je da roditelji nemaju uvid u to šta im rade deca, a sa druge strane u školama traže da opravdanje donesu mame i tate – smatra dr Nevenka Dimitrijević, iz Doma zdravlja „Voždovac”.

Ovo nije jedina novina u srpskom zdravstvu koja je stupila na snagu 1. januara.

Politika

И родитељи и стручњаци сматрају да се у школи највише времена посвећује васпитним проблемима и оценама, али не и талентованим ђацима. Наставници кажу да немају довољно времена.У школама у Србији наставници највише времена посвећују васпитним проблемима, оценама и преобимном градиву. О ђацима који хоће и могу више, не говори се довољно, тврде и родитељи и стручњаци.

У београдском Центру за таленте примају само ученике седмог и осмог разреда. Марко Ступар једва је дочекао да постане седмак.

„У основној школи нема довољно тешких задатака за нас који заслужујемо да будемо овде. А овде смо добили оно што нам треба – повод да размишљамо и нешто што ће да нас заинтересује“, каже Марко Ступар из Основне школе „Никола Тесла“ у Винчи.

Стручњаци се слажу да су даровита деца запостављена и упозоравају на озбиљне последице. Уколико такав ученик није стимулисан у школи, временом може да изгуби интересовање, попусти у школи и не развије довољно радне навике.

„Када уђете у школу, већ код средњошколског нивоа можете да идентификујете значајан број ученика који имају висок интелектуални потенцијал, али ниско школско постигнуће“, истиче Ана Алтарас Димитријевић из Института за психологију.

Обавезна додатна настава

Међутим, наставници кажу да није увек изводљиво на истом часу задовољити потребе свих, и оних који одговоре већ траже у енциклопедијама и оних који још слабо читају и рачунају.

„Због тога за ове најдаровитије постоје додатни часови који сваки наставник има у свом решењу о 40-часовној радној недељи да им се посвети на један бољи и подробнији начин и припреми за такмичења“, каже Златко Грушановић, директор ОШ „Вук Караџић“.

Стручњаци нису задовољни таквим решењем.

„Чини ми се да решење није да се нуди нешто додатно ван саме наставе, већ да се оно време које ученик већ проводи у школи организује тако да ученик и нешто ново научи. Проблем је што ученик дође у школу, седи шест сати, а не научи ништа“, каже Ана Алтарас Димитријевић.

Нови закон обавезује наставнике да, у сарадњи са психолозима, израђују посебне индивидуалне планове за талентоване ђаке. На тај начин, ђаци би учили по методу који им највише одговара и који је у складу са њиховим натпросечним могућностима.

Усавршавања наставника за рад са таквом децом су почела, а велика заинтересованост, кажу стручњаци, посебно охрабрује.

РТС

Школа „Милан Петровић” у Новом Саду

Шеснаестогодишња ученица специјалне школе за Основно и средње образовање „Милан Петровић” у Новом Саду, не користи чуло говора и слабо су јој покретљиви прсти. Ипак, то је није спречило да заслужено добије титулу најбољег ученика генерације. Ова изузетна ученица са професорима комуницира искључиво путем рачунара уз помоћ прилагођене „робустне” виртуелне тастатуре која олакшава куцање текста особама са отежаном моториком шаке. Рачунар је њен прозор у свет, средство да изрази богатство свога ума и душе. Захваљујући њему, ова девојчица одговара на професорска питања, ради контролне задатке, пише домаћи, па чак и поезију.

Ученици ове јединствене школе имају музичку учионицу у којој, уз помоћ сензора, свирају одређене инструменте.

– На овом месту деца која имају моторичке сметње уз помоћ батеријских лампи покрећу инструменте и формирају прави мали оркестар. Чак и ако дете не може да држи лампу у руци ми је закачимо за одређени део одеће и оно може да свира – објашњава Мирјана Исаков, координатор за наставу у овој школи која броји око 1.200 ђака и корисника.

Ова установа поседује многобројна помагала која олакшавају социјализацију деце, па тако у центру за асистивне технологије ђаци уче уз помоћ „паметне” табле осетљиве на додир, Брајевог штампача, камере за визуелно праћење предавача за глуве и наглуве особе које читају с усана, звучне тастатуре која откуцава изговорено, програма за ишчитавање екрана…

Ова помагала школа је добила пишући пројекте, али и уз помоћ Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова, који их је повезао са Аустријском развојном агенцијом која је донирала велики број уређаја.

Ова врста технолошких помагала корисна је ученицима, али и особама са сметњама у развоју које трагају за радним местом.

– Како би се нека особа са сметњама чула вида запослила неопходно је да јој се радно место на одређен начин прилагоди, а то је могуће само уз помоћ „асистивних” технологија (које олакшавају живот људима са посебним потребама). Тако смо, у сарадњи са одређеним стручњацима дошли на идеју да оснујемо институт који би у нашој земљи развијао ову технологију. Многи од ових уређаја немају своју верзију на српском језику. Тешко су доступни на нашем тржишту, а цена им је превисока. Понекад су двоструко скупљи него у иностранству. Будући да имамо сопствене стручњаке са завидним степеном знања, већина уређаја које користимо могла би да се производи у нашој земљи и да буде прилагођена нашим корисницима – истиче наша саговорница.

Баш из тог разлога, у септембру 2011. године, основан је Биодата институт који ће се бавити развојем помагала која подижу квалитет живота особама са посебним потребама.

Информатичар Александар Арсенин, управник овог Института, истиче да ова установа тренутно окупља 70 еминентних стручњака за области електронике, роботике, информатике, психологије…

– Покушаћемо да са домаћим стручњацима, технологијом и могућностима за производњу, добијемо опрему која ће се производити у нашој земљи и самим тим ће бити до десет пута јефтинија од уређаја које данас набављамо у иностранству. Тиме ћемо омогућити доступност ове опреме појединцима, али и специјализованим школама. Такође, развијаћемо и конкретан социјални програм подршке породицама – објашњава Арсенин.

Овај пројекат ујединиће Биодата институт, Друштво информатичара Србије, новосадски Факултет техничких наука и специјалну школу „Милан Петровић”. Новоосновани институт је непрофитна организација, коју подржава Влада Србије, а биће смештен у једној од зграда школе „Милан Петровић”. Новац за конкретне пројекте удружење ће прикупљати од донатора.

Већина пројеката је већ спремна, а следеће године ће многи од њих угледати светлост дана.

Сарадници института, између осталог, тренутно раде на развоју система за слепе и слабовиде који омогућава симулацију говора у текст и обрнуто. Професори одсека за роботику развијају робота за рад са децом са церебралном парализом.

– План је да 2012. године промовишемо домаћег „Тобија”, сложен уређај који, између осталог, може да послужи особама са потпуном парализом. Уз помоћ камере овај уређај, између осталог, прати покрете мишића лица, пре свега очију и сигнализира да је до покрета дошло и шта он може да значи. Осим тога, у плану је израда домаћег Брајевог дисплеја, као и низа стимулационих склопова и интерфејса за управљање рачунарском опремом и окружењем – најављује Арсенин.

Ј. Попадић