Правна питања и одговори

Nasilje u Školama bez ikakvih sankcija – direktori i nastavnici nemaju naČina da kazne Đake koji Šikaniraju vrŠnjake

Jači od zakona – Učenik koji premlati druga, ošamari nastavnika ili pljune tetkicu neće zbog toga biti izbačen iz škole jer ga štiti zakon

Učenik osnovne škole u Srbiji koji premlati školskog druga, ošamari nastavnicu ili pljune tetkicu neće zbog toga biti izbačen iz škole jer ga štiti zakon. Mali nasilnik može da radi šta hoće jer za njega ne postoji adekvatna kazna u našem školskom sistemu, slažu se sagovornici Pressa, i napominju da nasilja u školama trenutno ima više nego ikada.

Premeštaj u drugu školu, kao „krajnja vaspitna mera“ za tabadžiju iz školske klupe, moguć je samo uz saglasnost roditelja, ali i druge škole koja treba da prihvati da ga primi. Da se sa ovim problemom nije lako izboriti govore sve češći slučajevi brutalnog ponašanja osnovaca koji zaprepašćuju javnost.

Kao u koridi

U jednoj beogradskoj osnovnoj školi jedan desetogodišnjak, učenik četvrtog razreda, svakog dana iz zabave premlati po jedno dete. Nastavnici na čelu sa direktorom priznaju da ne mogu da učine ništa u ovom slučaju.

Maltretiraju 80 odsto nastavnika

Radmila Dodić kaže da zakon nije predvideo kazne za nasilje nad prosvetnim radnicima.

– Ovde nije popularno pominjati nasilje nad prosvetnim radnicima od strane učenika, roditelja, relevantnih institucija. Zaštitu nastavnika zakonodavac uopšte nije predvideo. Čak nije bilo ni zvaničnog reagovanja posle obrađenih odgovora u anketi koju je FBOS sproveo pod nazivom „Nasilje nad prosvetnim radnicima“, a koja je pokazala da je 80 odsto nastavnika doživelo neki oblik maltretiranja – ističe Radmila Dodić.

– Ovaj dečak uvek istuče makar jedno dete. Nekada mu u pomoć priskoči i brat koji ide u osmi razred. Nasilnik poštedi samo učenike iz svog razreda, ali su oni, zauzvrat, prinuđeni da navijaju za njega i ne smeju da ga prijave. Jedan dan sam naletela na stravičan prizor u školskom dvorištu: dok je ovaj tabadžija tukao jednog nesrećnika iz petog razreda, njegovi drugovi su glasno navijali, bodreći ga. Sve je ličilo na koridu. Roditelji druge dece su očajni, traže od direktora da nešto preduzme, ali on je nemoćan jer mu je zakon vezao ruke – otkriva za Press nastavnica koja radi u ovoj školi.

Načelnica Gradske prosvetne inspekcije Verica Kovačević potvrđuje za Press da se prema postojećem zakonu osnovac, ma šta radio i kako se ponašao, ne može nikako kazniti. Krajnja kazna koja može da ga zadesi je prebacivanje u drugu školu, ali samo uz saglasnost njegovih roditelja.

– Međutim, čak i kada se roditelji slože da se dete prebaci u drugu školu, ta škola može da odbije da ga primi – navodi Kovačević.

Potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Miodrag Antić tvrdi da je nasilje u školama prisutnije nego ikad.

– Učenici se tuku, psuju kao kočijaši, maltretiraju drugove, nastavnike šutiraju, gađaju kredom, pokvase im stolicu na kojoj sede… – navodi Antić.

On ističe da je Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja bukvalno ponizio nastavnike.

– S obzirom na to kakvo nam je aktuelno Ministarstvo prosvete, ali i nekoliko prethodnih, nije ni čudo što nam je Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja loš. Na obrazovne zakone ne utiču ljudi iz struke, već oni koji sede u kabinetu ministra prosvete. Školi su vezane ruke, a nastavnici su nam poniženi, uvređeni, degradirani… Učenik može da vas šutne, vi možete samo da ćutite i trpite ili da promenite radno mesto – upozorava Antić.

Violeta Nedeljković, Beograd

Deca u Srbiji nekad maštala o kosmosu i pronalazaštvu, a sada o luksuznim hotelima i slatkom životu. Pre 25 godina deca obožavala borce za pravdu, a danas cene slavne i bogate.

SVI me poznaju, traže autogram, pijem kafu sa Cecom i Anđelinom Džoli, imam puno para i živim u luksuznoj kući… Ovo je samo deo odgovora dece koja su učestvovala u analizi Instituta za pedagoška istraživanja na temu „O čemu najčešće sanjarim“.

Dok su deca nekada maštala da postanu astronauti, pustolovi i pronalazači, potrošačka kultura u kojoj danas živimo i najmlađima je nametnula neke nove želje. Zato i ne čudi što je većina ispitanika izjavila da sanjare kako se kupaju u bazenima luksuznih hotela, da su slavni i da uživaju u materijalnim dobrima.

– Kada se uporede rezultati analize o istom pitanju od pre 25 godina, vidljive su ogromne razlike u odgovorima. Tada se većina ispitanika identifikovala sa ličnostima koje se bore za pravdu ili otkrivaju nove svetove, a danas deca biraju takozvane moderne i najčešće pogrešne vrednosti. Sada su heroji slavne i bogate ličnosti – kaže Jelena Pavlović, saradnik Instituta za pedagoška istraživanja.

MENADžERI Analiza Instituta za pedagoška istraživanja (IPI) pokazala je i značajan pad interesovanja za prirodne nauke kod dece.

– To su trendovi koji nisu samo prisutni u Srbiji. Sada svi žele da postanu menadžeri i uskoro neće biti onih koji stvaraju proizvode oko čije prodaje će menadžeri da se angažuju. Što je najgore, ovakve vrednosti svesno ili nesvesno podstiču i roditelji, koji su takođe deo sistema u kojem vlada kult slave – poručuje direktorka Instituta za pedagoška istraživanja Jasmina Šefer.

Pavlovićeva smatra da je zaokret nastao zbog promovisanja potrošačke, materijalne kulture, u kojoj je kult slave veoma važan, navodeći da odgovornost dele mediji, škola, nastavnici i roditelji.

Psihoterapeut Zoran Milivojević i autor „Male knjige za velike roditelje“, objašnjava da koren ovog problema leži i u porodici.

– Deca postaju obožavana bića, kojima se šalje poruka da vrede samo zato što postoje. Problem nastaje kada to dete iz porodice izađe u spoljni svet i očekuje da ga i ostali tako prihvate i tretiraju, što, naravno, nije slučaj. Želja za slavom je želja da ih ljudi poznaju i vole, jer će tako navodno više vredeti – ističe Milivojević.

Našeg sagovornika ne čudi što deca danas maštaju o hotelima sa pet zvezdica.

– Mnoga deca zapravo i žive kao u hotelu sa pet zvezdica, jer roditelji su često spremni i da gladuju kako bi im ugađali, po sistemu „za njih mora da se ima“. Zbog preteranog ugađanja, takva deca kasnije imaju problema i u emotivnim vezama, jer su navikli da sve bude po njihovom i da sve dobiju „na tacni“. Naravno, živimo u vremenu kada se i glorifikuje hedonizam kao način života – kaže Milivojević.

Neverovatno zvuči podatak da su dečaci pre samo 25 godina najviše želeli da postanu zaštitnici, vojnici ili pronalazači, a devojčice lekari.

– Tada je još postojala ideja da nešto treba dati društvu, kako bi to bilo prepoznato kao nešto vredno. Danas je situacija obrnuta, odnosno pojedinac očekuje da se društvo žrtvuje za njega – zaključuje naš sagovornik.

„Večernje novosti“

Novi Sad — Bez ugovora o školovanju grupa Novosađana uplatila po 350 evra Fakultetu za trgovinu i bankarstvo „Janićije i Danica Karić“. Predavanja do danas nisu počela.

Brucoši su uplatili novac i predali dokumenta, iako prethodno nisu potpisali nikakav ugovor o školovanju zbog čega smatraju da su postali žrtva prevare, piše Pres.

„Ugovor o pohađanju studija nikako nije stizao iz Beograda, pa su nam kasnije rekli da ćemo ga dobiti kada počnu predavanja. Tek u aprilu 2011. godine obavestili su nas da predavanja neće biti u Novom Sadu, kao i da se ukida smer zbog kojeg smo i upisali master“ , ogorčena je studentkinja J. A., koja dodaje da su tada pojedine kolege pismenim putem zatražile povraćaj novca i predatih dokumenata.

„Neki od nas više puta su slali pisma sekretaru fakulteta, finansijskoj službi, službi master studija, ali evo, počela je i nova školska godina, a o novcu i početku nastave nema ni reči“ , ističe naša sagovornica.

S druge strane, čelni ljudi Fakulteta za trgovinu i bankarstvo i rektorata Alfa univerziteta ni posle višednevnih poziva nisu želeli da komentarišu optužbe studenata, pravdajući se brojnim sastancima i zauzetošću.

Odbili su da odgovore i na pitanje da li Fakultet za trgovinu i bankarstvo „Janićije i Danica Karić“ uopšte poseduje istureno odeljenje u Novom Sadu.

Alfa univerzitet jedan je od prvih privatnih univerziteta u Srbiji, osnovan još 1993. godine u Peći, kao Univerzitet braća Karić. Univerzitet su, kako su tada pisali mediji, 2008. otkupili novi vlasnici sa Kipra, ali je u Javnom registru Trgovinskog suda u Beogradu kao vlasnik i dalje ostala „Karić fondacija“.

Na sajtu Ministarstva prosvete postoji obaveštenje da su studije Fakulteta za trgovinu i bankarstvo „Janićije i Danica Karić“ uspešno akreditovane, ali Komisija za akreditaciju ni u jednom ciklusu nije odobrila izvođenje nastave izvan sedišta fakulteta, koje se nalazi u Beogradu.

PRESS

NAJMRAČNIJA TAJNA SRPSKIH ŠKOLA – ispovest gimnazijalke kojoj su Školske drugarice napravile pakao od Života – „Ti si vazduh“ najbrutalnije deČje maltretiranje do sada

Maltretiranje – B. S., razmažena ćerka bogatih advokata, okrenula je ceo razred protiv mene. Niko me nije pozdravljao, niko me ništa nije pitao, držali su se za nos kad sam prolazila. Mislila sam da ću da poludim. Na kraju sam morala da se ispišem iz škole

Svaki odlazak u školu za mene je bio mučenje jer su me drugarice mesecima maltretirale! Prolazile su pored mene kao da ne postojim, govorile da sam ružna, prljava… Od tada je prošlo pola godine, a i dalje sanjam isti san: ja sam vazduh, a drugi đaci prolaze kroz mene glasno se smejući.

Ovako svoju šokantnu ispovest za Press počinje Ana M. (16), učenica elitne beogradske gimnazije, koju je vršnjačko nasilje umalo koštalo zdravlja. Na kraju su je roditelji prebacili u drugu školu. Ipak, posledice psihološkog terora pamtiće dok je živa.

Ana se našem listu javila posle dogovora sa roditeljima, nakon što su u nedeljnom izdanju Pressa pročitali tekst o dečaku iz Niša koji se pre nekoliko meseci ubio jer su ga vršnjaci maltretirali.

Od raja do pakla

Agonija kroz koju je ova devojčica prošla počela je samo mesec dana od polaska u prvi razred srednje škole.

Milivojević: Tiho nasilje najgore

Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da takozvano tiho nasilje može da ima mnogo veće posledice od fizičkog maltretiranja.

– Nevidljivo psihološko nasilje može dugo da traje, jer je dete najčešće sramota da o njemu govori. Deca su u procesu socijalizacije, što znači da funkcionišu kao čopor u kom najjači za sebe uzimaju veća prava. Socijalizacija podrazumeva da decu učimo da nije važno ko je jači, već šta je fer, ko je u pravu. U svemu tome škola je važna, ali uloga roditelja je presudna. Oni, međutim, očekuju da im škola vaspitava decu – ističe Milivojević.

– U gimnaziju sam se upisala kao đak generacije, nikada do tada nisam imala problema sa vršnjacima. Radovala sam se početku godine, novoj školi, drugarima. Nisam ni slutila da ću proći kroz pakao iz kog ću morati da pobegnem glavom bez obzira. Ni sada ne znam zbog čega sam se zamerila jednoj devojčici iz mog odeljenja. Možda zato jer sam bila bolji đak od nje – pita se Ana.

Devojčica B. S., razmaženo dete beogradskih advokata, potrudila se da Ani zagorča život, okrenuvši ceo razred protiv nje.

– Govorila je drugim devojčicama da sam prljava, da smrdim, da sam odvratna, ružna, da me dečaci mrze… Najstrašnije mi je bilo kada su svi u odeljenju počeli da me ignorišu, praveći se da ne postojim. Niko me nije pozdravljao, niko me ništa nije pitao. Držali su se za nos kad sam prolazila pored njih.

Oblici maltretiranja

– Verbalno nasilje (vređanje, davanje pogrdnih imena, ismevanje…)

– Laganje (širenje laži da bi odvratili druge od druženja sa žrtvom)

– Fizičko nasilje (šutiranje, guranje, gađanje, zatvaranje i zaključavanje)

– Otimanje novca i drugih stvari, uništavanje imovine

– Pretnje i zastrašivanje

– Prisiljavanje da žrtva čini ono što ne želi

Brojke

44 odsto učenika je tokom školovanja bilo izloženo vršnjačkom nasilju

65 odsto učenika u Srbiji bilo je bar jednom izloženo nekom obliku nasilnog ponašanja tokom tri meseca

25 odsto đaka trpelo je nasilje više puta u periodu od tri meseca

23 odsto đaka izjavilo je da su jednom ili više puta u poslednja tri meseca doživeli da ih nastavnik uvredi, ismeje ili udari

* Izvor UNICEF

Mislila sam da ću da poludim. Pred gotovo svaki polazak u školu počinjala bi da me boli glava, povraćalo mi se, imala sam proliv. Noćima nisam spavala. Jednom sam pokušala da se požalim razrednoj, ali mi je ona rekla: „Ana, potrudi se malo više da te ostali prihvate.“ Prstom nije mrdnula. Njen tata je dao donaciju za školu i svi su se pravili da ne vide šta ona radi – priča ova srednjoškolka.

Violeta Nedeljković, Beograd