Правна питања и одговори

U maloj sali hotela „Palisad“ svečano je otvoren Centar za turistički i hotelijerski menadžment na Zlatiboru.

Uz zajednička zalaganja Univerziteta Singidunum iz Beograda i uz podršku Opštine Čajetine, Turističke organizacije „Zlatibor“ i hotela „Palisad“ ove školske godine upisano je 40 studenata.

Brucošima, predstavnicima turističke privrede Zlatibora i medija na otvaranju su se obratili rektor Univerziteta Singidunum, prof. dr Milovan Stanišić, prof. dr Slobodan Unković, predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović, direktor hotela „Palisad“ Vojislav Janić i direktor Turističke organizacije „Zlatibor“ Darko Đurović.

Studiram.com

Oni su poželeli dobrodošlicu brucošima i istakli važnost otvaranja ovog centra baš na jednoj od najposećenijih turističkih destinacija naše zemlje. Studenti će pored teorijskog dela biti u prilici da stiču znanja i tokom praktičnog rada koji će biti realizovan u saradnji sa turističkim poslenicima Zlatibora.

Nakon četvorogodišnjeg školovanja, sa fakulteta će izaći stručnjaci iz oblasti turizma i ugostiteljstva koji će nastaviti da afirmišu turizam naše regije, a samim tim i države i širiće svoja znanja u mnogim hotelima, restoranima i turističkim agencijama zlatiborskog okruga i šire.

Beograd — Aktuelni popis neće dati ohrabrujuće podatke o obrazovanju, pošto prema dosadašnjim podacima, sa 6,5 odsto visokoobrazovanih, Srbija je na evropskom začelju.

Srbija drži i treće mesto u svetu po odlivu mozgova.

Računajući završene više škole, koje su u međuvremenu postale visoke, tek svaki deseti građanin Srbije ima diplomu značajniju od srednjoškolske.

„Ne verujem ni da će ovaj popis dati bolje rezultate. Pretpostavljam da ćemo ostati na deset odsto visokoobrazovanih, ako računamo i građane sa završenim visokim školama. Sa tim smo i dalje daleko od cilja koji je Evropa postavila svim svojim članicama – petina visokoobrazovanog stanovništva do 2020. godine. A iz ove perspektive tek deluje nedostižan cilj da do 2040. godine imamo 40 odsto stanovništva sa fakultetskom diplomom“, kaže prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

Ostaju menadžeri, beže stručnjaci

Pre dve godine obelodanjen je podatak da smo jedina zemlja u Evropi u kojoj broj visokoobrazovanih opada. Otvaranje velikog broja privatnih fakulteta statistički je popravilo sliku o broju diplomiranih, ali ne i strukturu kadrova.

„Ostaju menadžeri i slični kadrovi, a nedostaje nam stručnjaka“, upozorava prof. dr Branko Kovačević.

EU u celini ima oko 25 odsto visokoobrazovanih. U skandinavskim zemljama je gotovo svaki treći odrasli građanin stekao fakultetsku diplomu. Lošiji smo i od regiona, jer je Slovenija, po pojedinim statistikama, već dostigla evropskih 20, a Hrvatska nam je na poslednjem popisu ”bežala” za oko dva odsto.

U nekim procentima, prema rečima prof. Kovačevića, možemo da pariramo Evropi. Ali to najčešće nisu slavne brojke. Recimo, na milion stanovnika EU ima 39.000 studenata, a Srbija 35.000. Ali Srbija ima tek 60 doktoranata na milion stanovnika, a Evropa ih ima hiljadu.

„Imamo veliki broj studenata, ali nisu dovoljno uspešni. Dok je u Evropi prolaznost na studijama 80 odsto, kod nas je 20 do 30. Više od polovine upisanih nikada ne diplomira“, kaže rektor.

A da bismo postizali bolje rezultate, moramo prvo da dobijemo strategiju visokog obrazovanja, jer ovakav dokument nemamo već godinama. Tek sa tim dokumentom, na koji se već dugo čeka, znaćemo kakvi su strateški ciljevi države.

„Kada je reč o pravilima i kriterijumima, mi smo već dostigli evropski nivo, a trudićemo se da tako bude i u brojkama“, kaže prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

B-92

Izgradnja u podavalskom delu opštine Voždovac

Učenici isturenog odeljenja OŠ „Vasa Čarapić“ u Pinosavi posle spoljašnje adaptacije škole dobili su sređene i unutrašnje prostorije, učionice i kabinete, a uvedeno je grejanje i mokri čvor dok je dvorište asfaltirano.

Novoizgrađeni prostor namenjen je predškolcima. Celokupnu izgradnju i opremanje finansirala je opština Voždovac.

– Posle sela Ripanj, ovo je najveće ulaganje u podavalskom delu Beograda – izjavio je prilikom otvaranja novog prostora predsednik opštine Voždovac, Dragan Vukanić

On je naglasio da je opštinadosta uradila u podavalskom delu u predhodnom periodu. Osim škole izgrađeni su vodovod, pošta i putevi.

– Zalaganjem, pre svega, meštana dobili smo dve nove učionice, ali i svlačionicu – rekla je direktorka škole Lenita Vukojević. Ona smatra da se proširenje ovog objekta ne bi završilo bez podrške Opštine Voždovac.

Danas

Izvor: Beta

Više od 10 studentskih organizacija iz cele Srbije uputilo je danas otvoreno pismo javnosti u kome su obrazložili zahteve za rešavanje ključnih studentskih problema i najavili konkretne akcije u naredne dve nedelje pod nazivom „10ka za Srbiju“.

Studentske organizacije traže smanjenje školarina i transparentnost prilikom formiranja cena, odnosno potpunu reformu finansiranja visokog obrazovanja, veća ulaganja u razvoj i kvalitet obrazovanja, borbu protiv odliva mozgova i protiv korupcije, kao i studentske prakse i obezbeđenje poslova za studente.

Studenti traže da se svim studentima koji su u protekloj godini ostvarili 60 ESPB omogući da narednu budu na budžetu ili u potpunosti oslobođeni školarine, a oni sa 48 ESPB da budu oslobođeni dela školarine.

Oni zahtevaju potpunu primenu zakona, a pre svega ukidanje koncepta „obnova godine“, zatim produžetak apsolventskog staža na teret budžeta za generacije koje su prve osetile reformu visokog školstva bez obzira na ostvarene bodove, pravo na ispitni rok svakog meseca, regulisanje stipendija i zdravstvene zaštite za doktorante, kao i stvaranje institucionalnih okvira za nezavisno studentsko organizovanje.

Otvoreno pismo studenata Srbije potpisali su Studentska konferencija univerziteta Srbije, Studentska unija Srbije, Studentski parlament Univerziteta u Beogradu, Savez studenata Beograda, Studentski parlament Univerziteta u Novom Sadu, Studentski parlament Univerziteta u Nišu, Savez studenata Univerziteta u Nišu, Studentski parlament Univerziteta u Kragujevcu, Studentska asocijacija Univerziteta u Kragujevcu, Studentski parlament Univerziteta u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Studentski parlament Državnog univerziteta u Novom Pazaru, Savez studenata Univerziteta u Novom Sadu.

KRAGUJEVAC – U osnovnoj skoli „Dragiša Luković Španac“ u Kragujevcu počeo je program „Druga šansa“ za obrazovanje 75 polaznika starijih od 15 godina koji nisu završili osnovnu školu.

Oni su dobili šansu da besplatno završe razrede koji im nedostaju, a nakon školovanja biće im ponuđeno da nastave prekvalifikaciju za jedno od 35 zanimanja.

Direktor Osnovne škole Nebojša Pavlović rekao je da se nastava organizuje uveče, od ponedeljka do četvrtka.

„Obrazovanje za one koji nemaju nijedan završeni razred osnovne škole trajaće tri godine, a one koji su završili neki razred pohađaće nastavu po ciklusima i njihovo školovanje će trajati dve, odnosno jednu godinu“, rekao je Pavlović.

Procenjuje se da na području grada Kragujevca više od 6.000 građana nema završeno osnovno obrazovanje.

Na evidenciji filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu ima oko 700 osoba bez završene osnovne škole, od kojih je 60 odsto žena.

Od 40 škola u Srbiji odabrano je sedam za realizaciju programa „Druga šansa“ koji ima podršku Ministarstva prosvete i Evropske unije.

Autor:

Agencija BETA