Правна питања и одговори

Delegacija EU u Srbiji i Ministarstvo prosvete i nauke predstaviće sledeće sedmice projekat „Unapređivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji“, za čiju je realizaciju iz pretpristupnih fondova izdvojeno 3,75 miliona evra.

Taj projekat bi, kako je saopšteno, trebalo da unapredi uslove za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece iz posebno osetljivih grupa, poboljša kvalitet ponude predškolskih programa i proširi prostorne kapacitete predškolskih ustanova u Srbiji.

U projektu će učestvovati 15 lokalnih samouprava – Aranđelovac, Bela Palanka, Beočin, Gadžin Han, Kruševac, Leskovac, Mali Zvornik, Petrovac na Mlavi, Požarevac, Ražanj, Ruma, Šabac, Surdulica, Tutin i Užice.

Projekat, koji će trajati do januara 2014. godine, predviđa unapređenje pravnog okvira i kvaliteta ponude predškolskih programa kako bi se njima obuhvatio veći broj dece iz oseljivih društvenih grupa.

EU je za realizaciju projekta „Unapređivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji“ iz pretpristupnih fondova izdvojila 3,75 miliona evra bespovratne pomoći. Projekat će u ponedeljak, 19. septembra u Klubu poslanika predstaviti resorni ministar Žarko Obradović i prvi savetnik i šef Sektora delegacije EU u Srbiji Jolanda San Hose.

BLIC

Učenici se žale da su ograničeni u slobodi odevanja, dok profesorke dolaze u školu u kratkim suknjama i majicama sa dubokim izrezom

Mnoge škole u Srbiji imaju pravila oblačenja koja važe i za učenike i za nastavnike

Kratke majice, bretele, dekoltei, minići, papuče i bermude, zabranjeno su „voće”, kako za učenike, tako i za nastavnike u svim školama u Srbiji. Ipak, temperatura koja se vrti oko 30 stepeni Celzijusovih dovodi do toga da i jedni i drugi povremeno zaborave da li su pošli u školu ili u letnju šetnju. Iako je većina škola oblačenje učenika i nastavnika propisala pravilnicima o ponašanju, u nekim školama vode borbu sa devojčicama, ali i sa nastavnicama koje dolaze neprimereno obučene.

Slavica Marković, direktor Prve kragujevačke gimnazije, kaže da nije lako izaći na kraj sa učenicima u junu i septembru. Dužnost razrednog starešine je da opominje one koji dolaze neprikladno odeveni, a direktorka vodi računa o zaposlenima.

– Što se tiče profesora, većina vodi računa o primerenom oblačenju i ponašanju. Pojedince, koji se ponekad zaborave, podsetim na to da je njihova uloga da svojim izgledom i ponašanjem daju primer deci – kazala je naša sagovornica. U ovoj školi, devojčice mogu da se šminkaju, ali moraju da izgledaju prirodno.

Učenici se često žale kako su ograničeni sa bezbroj pravila, a profesorkama i nastavnicama ponekad je dozvoljeno da dođu u školu u kratkim suknjama. Majice sa dubokim izrezom odavno su prihvaćene među ženskom populacijom, pa mnoge nastavnice smatraju da nema ništa loše u tome da svoje omiljene bluze nose i na nastavu.

Učenica jedne beogradske gimnazije žalila se jer sve svoje letnje haljine mora da ostavi u ormaru, dok njena profesorka geografije na nastavu dolazi u kratkoj suknji i bluzi na bretele.

Dragi Lukić, direktor OŠ „Svetozar Marković” u Beogradu, ističe da pravila ponašanja krše samo pojedini đaci, ali i nastavnici.

– Nastavnik mora vaspitno da deluje na učenike. Na čelu sam mladog kolektiva od 50 prosvetnih radnika i veoma mi je bitno da svi oni budu pristojno obučeni i veseli, a ne namrgođeni i zapušteni. Desilo se nekoliko puta da pojedine mlade koleginice preteraju, pa obuku majice sa dubljim izrezom ili providne suknje i pantalone. Uvek im skrenem pažnju da takvo ponašanje ne mogu da tolerišem. Nije u redu da nastavnica ide na čas, a da joj se ispod odeće odslikava donji veš – istakao je naš sagovornik.

Isto tako, prema mišljenju direktora Lukića, mora da se skrene pažnja nastavnicima koji u školu dolaze neuredni.

– Viđao sam u školama kako starije kolege, koje predaju uglavnom umetničke predmete, nose dužu kosu, bradu i dolaze u prljavim pantalonama. Mislim da tako ne bi trebalo da izgleda nastavnik, ma koliko imao godina – rekao je Dragi Lukić i dodao da je teže promeniti navike starijih kolega koji godinama imaju neki svoj, poseban način života.

Pirsing i tetovaža postali su gotovo obavezan modni detalj mladih, ali direktori s kojima smo razgovarali ističu da kandidati koji dolaze na razgovor za posao nikada ne bi ušli u uži izbor ukoliko imaju islikano telo ili izbušen nos.

U pojedinim školama zabranjena je uska, providna odeća, čak i nošenje popularnih helanki. Skupocen i napadan nakit ne bi trebalo da nose učenice, ali ni nastavnice. Učenici koji imaju dugu kosu moraju da je vežu, kako devojčice, tako i dečaci. U mnogim pravilnicima je propisano da srednjoškolci moraju da dolaze u školu uredno obrijani. Ima i škola u kojima vladaju nepisana pravila ponašanja i oblačenja kako đaka tako i nastavnika.

U Srednjoj školi u Novom Bečeju kažu da pravila oblačenja nisu striktno propisana i da decu koja dolaze pomalo razgolićena profesori opominju.

– Kada su u školi predavali stariji profesori oni su neprimereno obučene đake vraćali kući, ali danas više toga nema. Jedino što apsolutno ne tolerišemo jeste nošenje majica sa političkim porukama ili fotografijama ličnosti iz politike – objašnjavaju u ovoj školi.

Jelena Popadić

Humani požarevački gimnazijalci

Učenici Gimnazije u Požarevcu pokrenuli su sa svojim profesorima humanitarnu akciju prikupljanja novca za odlazak na operaciju u Italiji njihove profesorke Marije Vujić. Od potrebnih 15.000 evra do sada je prikupljeno 12.000 evra i veruje se da će do operacije 20. septembra biti obezbeđena cela suma.

Đaci kažu da je Marija Vujić najbolja profesorka

Dušan Dubajić, učenik III/3, kome je profesorka Marija razredni starešina, kaže da se svi trude da pomognu i da su njegove drugarice iz odeljenja stavile poziv na humanitarnu akciju na Fejsbuk kako bi i drugi mogli da pomognu.

– To je najbolja profesorka i ona mora da ozdravi i ponovo bude sa nama. Svi joj to od srca želimo jer se radi o mladom i najboljem profesoru – priča Dubajić.

Njegov drug Ivan Marković dodaje da su, čim su saznali da im se razredna razbolela, otišli u posetu i odneli joj 33 ruže, koje simbolizuju broj učenika u njenom razredu.

– Bilo je osam crvenih ruža, koliko u razredu ima muškaraca, i 25 roze boje jer toliko ima naših drugarica. Odneli smo joj i male čokoladice sa slikama, koje profesorka obožava, i videli smo da je bila dirnuta tim našim gestom. Prošle nedelje u holu Gimnazije sakupljali smo novac za operaciju i odziv je bio odličan i jedva čekamo da se vrati sa operacije jer je ona super profesor – ističe Igor.

Direktorka Gimnazije u Požarevcu Danijela Žukovski priča da su svi bili iznenađeni bolešću Marije Vujić koja je obolela od retkog i teškog oblika tumora kostiju od kojeg je od 1958. godine do danas u svetu registrovano samo 200 slučajeva i da operacija treba da se obavi u Italiji

– Reč je o koleginici koja je sve nas u nekim teškim trenucima dizala na noge i o osobi veoma veselog duha. Ona me je u aprilu ove godine, dan pred odlazak na republičko takmičenje iz informatike, pozvala i rekla da ne može da putuje jer ne može da stane na nogu. Kasnijim pregledom je ustanovljeno da ona boluje od Fibroma desmoplasticum ossis pubis sin, ili low-grade malignum tumor. S obzirom na to da je ta bolest retka i da se operacija izvodi u Italiji uputili smo pisma za pomoć svim humanim ljudima našeg grada i drago mi je što se mnogo ljudi i firmi odazvalo, a u samoj gimnaziji prošle nedelje sa učenicima organizovan je “Humani dan” gde je u holu gimnazije postavljena glasačka kutija u koju su učenici, roditelji i profesori ubacivali novac. U akciju su se uključili i njeni nekadašnji đaci koji su organizovali “Reklamijadu” u Centru za kulturu i tu je bila preneta kutija iz škole u koju je nastavljeno ubacivanje novca. Samo toga dana prikupljeno je 82.000 dinara, a apelu za pomoć odazvale su se sve škole u gradu i za nepun mesec dana prikupljeno je više od 12.000 evra. Akcija nije završena i mi očekujemo da će biti prikupljeno svih 15.000 evra – naglašava direktorka Žukovski.

Obolelu profesorku Mariju zatičemo u dvorištu njene porodične kuće. Priča da se već priprema za put u Bolonju gde će 20. septembra biti operisana.

– Sama operacija i boravak u bolnici koštaju 8.000 evra, a posle operacije za nova snimanja, analize i novu biopsiju treba obezbediti još oko 6.500 evra. Ja tu količinu novca nemam jer su moji pregledi u Italiji početkom jula koštali više od 6.000 evra i to je bila sva moja ušteđevina i ušteđevina mojih roditelja. Drago mi je što ljudi imaju razumevanja za moju bolest i nadam se da ću posle operacije i oporavka moći normalno da hodam i zato sam im svima zahvalna, a posebno mojim učenicima i kolegama koji su pokrenuli akciju – priča Marija.

Blic

Школе прикупљају понуде туристичких агенција за екскурзије. – О одредишту одлучују родитељи ђака и наставници

Ученици Седме београдске гимназије желе да виде Праг, Беч, Сан Марино, Венецију… Нишки прваци ће вероватно ићи на један дан у Јагодину, а мали матуранти из Јагодине ће обићи Златибор и Тару. Ученици петог разреда из Чачка ће доћи на један дан у Београд. Дворац Дунђерског, Авалски торањ, Прохор Пчињски, Зооврт на Палићу, Пилотска академија у Вршцу, родна кућа Михајла Пупина, само су неке од тачака на мапи екскурзија које ће ђаци обићи у школској 2011/2012. години.

Ових дана новине су пуне огласа основних и средњих школа за прикупљање понуда за екскурзије (али и наставе у природи) које ће махом бити реализоване током наредног пролећа. Основци ће ван свог родног места провести од једног до три дана, у оквиру државних граница, док ће средњошколци, у зависности од разреда, моћи да путују у иностранство и да се на путу задрже од пет до девет дана.

У просветној и туристичкој инспекцији кажу да пропуста има, али да већина екскурзија прође одлично. У иностранству се углавном догађају туче и крађе, а по повратку родитељи се жале на цену, иако су управо они кумовали одлуци о висини дневница за наставнике.

– Родитељи немају новца да са децом путују по Европи, па мисле да је екскурзија једина шанса да дете види света. Највећи проблем је што деца немају искуства, нити „културу путовања”. Нико не ради на превентиви, да их пре одласка упути како да се понашају, шта је дозвољено, а шта не у одређеној земљи. Потпуно је нејасно зашто се у неке земље путује, шта ђаци могу да виде у Ници, на пример, а што је корисно за њихово образовање. Министарство просвете и науке би требало да сачини листу одредишта која су значајна за овај узраст – сматра Милорад Антић, потпредседник Уније синдиката просветних радника Србије и председник Форума средњих стручних школа.

По његовом мишљењу, екскурзије су у потпуности изгубиле свој првобитни смисао. Уместо да на овим путовањима деца нешто науче, све се завршава на проводу и шопингу, иако има изузетака.

Ученици трећег и четвртог разреда Техничке школе „Иван Сарић” из Суботице путоваће у северну Италију. Директорка Ержебет Ивановић каже да још нису одлучили да ли ће то бити три или четири полупансиона и да је у току прикупљање понуда.

– Имамо Комисију за екскурзију која је састављена од представника родитеља и наставника и она одлучује о свему. Поступак је такав да прво објавимо оглас у „Просветном прегледу”, а потом приликом отварања понуда присуствују и представници агенција – каже Ивановић.

На наше питање зашто су одабрали баш северну Италију, она каже да су ученици „кривци” јер препричавају једни другима своја искуства. „Прошле године је већина ђака била у Прагу, али су превагнули позитивни утисци са путовања једне мање групе ђака који су били у Италији”, објашњава директорка.

Славица Гавриловић из основне школе „Вук Караџић” у Лесковцу каже да се настава у природи планира школским програмом и да је најважније да дестинација буде у складу са наставним планом и програмом за одређени разред. Тако су за ђаке ове школе одабрани Сирогојно јер покрива народну традицију у другом разреду у којој је централна тема становање или Златибор будући да се учи о природним ресурсима и националним парковима…

– Екскурзије планирају одељенска већа такође у складу са наставним планом и програмом. Тражили смо и сагласност родитеља и уважили њихове предлоге, они су додали, рецимо, Бранковину где се налази гроб Десанке Максимовић или Муселимов конак у Ваљеву – објашњава Гавриловићева.

Агенцију која ће да реализује програм бира савет родитеља, додаје, који формира комисију, а маме и тате одлучују и о дневницама, односно накнадама за пратиоце.

Сандра Гуцијан