Правна питања и одговори

РТВ | Извор: Танјуг

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ – У сремскокарловачкој гимназији свечано је отворено јубиларно 4о. Бранково коло, велика песничка манифестација посвећена романтичарском песнику и зачетнику стражиловске линије певања, Бранку Радичевићу (1824-1853).

Част да беседом о Бранку отвори овогодишње Коло припала је песнику и академику Милосаву Тешићу.

Говорили су песници Драган Колунџија, Вито Марковић, Слободан Ракитић, Раша Попов, Алек Вукадиновић, Крстивоје Илић, Гојко Ђого, Славомир Гвозденовић, Милан Ненадић, Војислав Карановић и Мирко Вуковић.

У оквиру дела програма „Глумци Бранку на дар“ наступају Тихомир Станић, Ружица Сокић, Весна Чипчић и Бошко Петров а потом ће уследити певана поезија у част тог великог песника српског романтизма.

Први дан манифестације биће настављен у Градској библиотеци у Новом Саду где ће, у вечерњим сатима, наступити нови лауреати награде „Печат вароши сремскокарловачке“ Драган Лакићевић и Мирко Вуковић а у наставку програма је свечани портрет „Тако говоре песници“ – Милосав Тешић.

Бранково коло трајаће до 19. септембра.

У први разред лесковачке ОШ „Петар Тасић“ уписана само деца ромске националности. Директор школе криви родитеље српске националности, јер не уписују децу у ову школу

У Основној школи „Петар Тасић“ ове године у први разред није уписан ниједан српски ђак. Од 480 дечака и девојчица 80 процената су деца ромске националности, а пре само десет година Срби су чинили две трећине укупног броја ученика. Откада је допунама Закона о основама система образовања родитељима омогућено да бирају школу у коју ће уписати своју децу, независно од места становања, број српске деце у градској школи „Петар Тасић“ се смањује. Како ове јесени није уписан ниједан српски ђак, а већина малих Рома не зна српски, учитељи су на великим мукама.

Учитељица Снежана Живковић каже да је њеним колегама од велике користи Саша Кадрић, асистент који зна ромски језик, али он не може свуда да стигне.

– Трчим од једног до другог одељења, највише се ангажујем око петог и првог разреда. Пре неки дан учитељ тражи од ђака да покаже нешто на табли. Он ћути, не због тога што не зна одговор, него му је била непозната српска реч „покажи“ – прича Кадрић.

ЗАЈЕДНО ЈЕ ЛЕПШЕ

ОД укупно 24 одељења у 11 су само ученици Роми, који нису у прилици да прихвате и друге моделе понашања осим оних из своје националне заједнице. У вишим разредима, где су одељења мешовита, деца се друже и играју заједно. Уосталом, ученици различите националности остају у контакту и после завршене основне школе.

Због свега тога учитељи, ради лакше комуникације, сада уче ромски од својих ђака. Још га не говоре, али разумеју велики број ромских речи.

– Проблем је у томе, што деца искључиво бораве у ромском насељу и немају комуникацију са српском децом, а ни у нашој школи немају прилику да се друже са вршњацима из српске заједнице – прича учитељица Живковић.

За све мањи број ученика српске националности директор школе, Горан Филиповић, криви државу која је пре неколико година дозволила да родитељи бирају школу у коју ће уписати своје дете.

– Дешава се, на пример, да деца која станују у близини нашег школског дворишта, одлазе у школе које су удаљене и по читав километар. Родитељи првака не питају који ће учитељ учити њихову децу, него колико ће бити ромске деце у одељењу – истиче Филиповић.

Он наглашава да у школи чине све како би привукли и српске ђаке, али им то не полази за руком.

Д. И. М

Akcije „Znanje i bojice za bezbedne ulice“, koja je imala za cilj povećanje bezbednosti dece u saobraćaju završena je juče kada je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić na Trgu Nikole Pašića uručio pobedničkoj školi „Svetozar Miletić“ iz Zemuna ključeve kombija za prevoz putnika.

Dačić je tom prilikom rekao da policajci svoj posao rade da bi pre svega zaštitili decu, a saobraćajcima poručio da se ponašaju uljudno i ljubazno kao i do sada.

– Deco, recite svojim roditeljima da uspore kad voze kola brzo ili ih upozorite kad nepažljivo prelaze ulicu – dodao je ministar.

Akcija, koja je započeta u februaru i u kojoj je učestvovalo 2.000 dece iz 20 škola u sedam gradova, organizaovana je u saradnji Hyundai Auto Beograda i MUP-a Srbije.

Kao nastavak akcije koju je Hyundai započeo još 2008. godine, „Znanje i bojice za bezbedne ulice“ je tokom četiri meseca realizovana u četiri nivoa, na kojima su učestovala deca od prvog do četvrtog razreda. Kako kažu organizatori, akcija je bila usmerena deci ovog uzrasta jer su oni najugroženiji u saobraćaju.

Danas

U većini škola teško obezbediti mesto za produženi boravak dece. Zahtev da se program organizuje i za treći i četvrti razre

KADA odzvoni za kraj poslednjeg časa, učenici prvog i drugog razreda mogu da ostanu u produženom boravku, dok za njihove drugare iz trećeg i četvrtog razreda ne postoji ovakva mogućnost. Međutim, celodnevni boravak finansira se iz prosvetnog budžeta i u njemu nema novca za uključivanje starijih đaka.

Mira Ilić, predsednik Saveza učitelja, smatra da bi bilo dobro kada bi sva deca u nižim razredima, kao što je nekada bilo, mogla da ostanu u školi i posle nastave.

– Roditelji rade po ceo dan i mnogo je bolje da je dete pod nadzorom učitelja, nego da je na ulici – kaže Mira Ilić. – S druge strane, i za učitelje bi bilo dragoceno da dobiju ovakav dodatni angažman u vreme tehnoloških viškova.

Interesovanje roditelja je ogromno, a mesta u produženom boravku nema ni za sve učenike mlađih razreda. Zato se u pojedinim školama prave liste prioriteta.

RUČAK OD 150 DO 200 DINARA

SAVET roditelja odlučuje ko će „hraniti“ decu dok su u produženom boravku. Firme na tender šalju jelovnike i cene, a onda savet roditelja odluči šta je najbolje. Cena ručka je, u proseku, od 150 do 200 dinara dnevno.

– Ove godine imamo 132 prvaka, a stotinu ih se prijavilo za boravak. Nažalost, moći ćemo da primimo najviše 80, pa moramo da pravimo rang-listu – navodi Goran Vilotijević, direktor beogradske OŠ „Banović Strahinja“.

U ovoj i još dve beogradske škole pokrenut je pilot projekat u saradnji sa Ministarstvom prosvete i „Ingliš bukom“.

– Đaci urade domaći, ručaju, ali svakog dana imaju i časove engleskog – objašnjava Vilotijević. – Roditelji ovaj boravak plaćaju 2.500 dinara mesečno, plus troškove ishrane.

Da je velika gužva za produžen boravak pokazuju i iskustvo iz OŠ „Skadarlija“.

– Iako ne možemo da organizujemo boravak za učenike trećeg i četvrtog razreda, deca koju stvarno nema ko da čuva mogu besplatno da ostanu u grupama sa učenicima drugog razreda – kaže direktor Anđelko Kunarac.

„Večernje novovosti“

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ