Правна питања и одговори

Kasni obnova Doma učenika u Pirotu

PIROT – Đaci pirotske Mlekarske škole prinuđeni su da stanuju u barakama jer obnova Doma učenika nije završena na vreme. Osim što stanuju u barakama koje su nekad korištene za smeštaj radnika HE “Pirot”, đaci moraju i da putuju svakog dana do škole udaljene četiri kilometra.

Privremeni učenički dom

U školi kažu da će 40 đaka privremeno biti smešteno u barake do početka grejne sezone i navode da radovi u domu kasne zbog tenderske procedure. Učenicima je obezbeđena ishrana i autobusima putuju svakog dana u školu i nazad, što će platiti škola i lokalna samouprava.

Direktor Mlekarske škole “Dr Obren Pejić” Milan Vučićević kaže da je Škola za renoviranje i dogradnju učeničkog doma i renoviranja školske kuhinje od Ministarstva prosvete dobila 22 miliona dinara. Početak radova bio je planiran još za kraj juna, ali su počeli tek krajem avgusta.

– Posle postupka javne nabavke otvaranje ponuda je bilo 27. juna, ali se ispostavilo da niko od građevinskih firmi koje su konkurisale nije imao adekvatnu dokumentaciju, pa je prvi tender poništen. Ponovljen je postupak javne nabavke i u drugom pokušaju izabran je izvođač. Doneli smo odluku da zbog bezbednosti decu izmestimo kako bi se radovi odvijali nesmetano. I da smo krenuli 27. juna, pitanje je da li bi sve završili do početka školske godine jer je u pitanju stara zgrada građena 1943. godine. Sredinom jula krenula je rekonstrukcija kuhinje koja još nije završena. Očekujem da se postojeći deo Doma osposobi do oktobra, a onda bi se radila nadogradnja – kaže Vučićević.

Radovi u Mlekarskoj školi

Pre početka školske godine, barake nekadašnjeg Radničkog naselja su okrečene i dezinfikovane i pripremljene za smeštaj učenika.

– Reč je o dvosobnim i trosobnim stanovima sa kupatilima u šest baraka. Deca i roditelji su to prihvatili kao privremeno rešenje. Organizovan je prevoz, a učenicima se vozi i hrana. Smešteno je 40 učenika ne samo iz naše škole i u tim objektima boraviće najverovatnije do početka grejne sezone. Mislim da im je bolje nego u starom domu, kome je zaista bila potrebna rekonstrukcija. Njegovom adaptacijom i rekonstrukcijom pored 40 dobićemo još pedesetak novih mesta – kaže Vučićević.

Đaci se uglavnom ne žale na uslove smeštaja, a kao najveći problem navode prevoz.

– Uslovi smeštaja nisu loši, a nije mnogo daleko od grada. Istina, malo nam je otežano što svaki dan mora da putujemo. Dovoze nam hranu iz grada i kažu da će sve to trajati do početka grejne sezone – kaže Marko Stojanović iz Dolca kraj Bele Palanke, učenik četvrtog razreda.

Učenik drugog razreda Srbislav Rančić iz Sukova kraj Pirota kaže da su uslovi smeštaja u ovim barakama bolji nego u Domu, koji je bio dosta star i ruiniran.

– Jedini problem je prevoz koji je neredovan. Malo je naporno svakodnevno putovanje, ali šta je tu je – kaže Srbislav.

Učenica trećeg razreda Srednje stručne škole Milica Aleksić već dve godine živi u Domu Mlekarske škole.

– Uslovi smeštaja nisu loši. Nadam da će u novom domu uslovi biti mnogo bolji. Dobro je za sada. U toku dana ima nekoliko autobuskih polazaka, ali ponekad čekamo malo duže na prevoz – kaže Milica.

Blic

Око 500 младих програмера и информатичара из Србије и региона учествовало је током викенда на Бабл Кап такмичењу које се одржава на Електротехничком факултету у Београду. Студенти и средњошколци кажу да су таква такмичења одлична припрема за посао.

Млади програмери и информатичари такмичили су се током викенда на Бабл Капу, који се већ четврту годину одржава на Електротехничком факултету у Београду.

Деветнаест екипа решавало је задатке на програмском језику који су сами изабрали.

Око 500 младих покушавало је да решава задатке, а у финале се пласирало 55 њајбољих средњошколаца и студената. Циљ надметања јесте популаризација програмирања међу младима.

„Дипломирао сам компјутерске науке и радим као професионални програмер. Ово је добра прилика да се сретнемо са другим информатичарима и разменимо искуства“, рекао је Ђорђе Ацев са Универзитета у Софији.

Његов колега Александар Ђорђијев каже да је дошао да би „упоредио вештине“ са другим младим људима.

За млaде је то добро искуство, добра припрема и препорука за посао, а оваква врста такмичења припрема их и за тимски рад.

„Кад завршим факултет, надам се да ћу радити негде у комерцијали, рецимо ‘Мајкрософт’, ‘Фејсбук’ или тако нека велика фирма“, каже Ален Ракиповић, студент ФЕР-а из Загреба.

После завршетка факултета Ненад Баждаревић, студент треће године Рачунарског факултета, после завршених основних студија наставиће мастер студије у иностранству.

Професори и људи из струке подсећају да младе и даље веома интересује област информационих технологија, а по завршетку студија лако долазе до посла. Кажу и да наше средњошколске и студентске екипе освајању прва места не само на регионалним, него и на светским такмичењима.

РТС

Породични буџет који је све тањи због економске кризе, натерао велики број студената да раде пре добијања дипломе. У поређењу са стањем пре десетак година, посао данас готово подједнако траже студенти из Београда и из унутрашњости.

Почетком школске године повећава се и број студената који траже посао преко омладинске и студентске задруге. У поређењу са ранијим периодима, посао данас готово подједнако траже студенти из Београда и из унутрашњости.

Психолози подсећају да је рад важан и за развој личности, а не само да би се прегурале финансијске тешкоће.

Студирање није јефтино, посебно за децу која долазе из унутрашњости, али све је теже и за оне који живе у Београду. Зато већина будућих академаца тражи начин да заради.

Студенти кажу да раде да би растеретили породични буџет, зарадили џепарац, јер је живот веома скуп.

Осим студената, све је више и средњошколаца који траже посао. Промоције, подела флајера, само су неки од послова које је обављала шеснаестогодишња Кристина Петровић да би стекла неко радно искуство и скупила новац за курс енглеског.

Крајем летње сезоне девојкама се углавном нуде послови промоције производа, паковања, лепљења декларација, а за мушкарце су то лакши или тежи физички послови.

„Мислим да се ситуација изједначила у односу на пре 10 година. Раније су углавном тражили посао из унутрашњости. Сада је ситуација, мислим, један на према један, подједнако посао траже и студенти из Београда“, каже Бреда Милић из студентске задруге „Булевар“.

Да ли су млади спремни да раде док студирају како би и родитељима помогли у превазилажењу кризе, у великој мери зависи од тога да ли су у породици и својој средини научени да помажу у решавању проблема.

Психолог Ана Пешикан каже да се један део студената и даље налази у статусу „детета“, без обзира на то што им се родитељи муче, па често раде два или три посла како би им обезбеди средства за студирање.

Материјално стање студената у Србији је лоше, и углавном су на терету родитеља. Тек сваки дванаести студент живи од оног што сам заради.

РТС

Racionalizacija mreža škola i broja nastavnika uz adekvatni socijalni program, jednosmenski rad u školama i osavremenjivanje nastavnih planova, reforma nadzorničke službe .. predlozi su Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije

Zvuči, a i jeste, apsurdno da su sve škole u Srbiji – i one na vrhu Kopaonika i u bespućima Homolja, u banatskoj ravnici i one u centru Beograda – dužne da rade po istom programu, da koriste ista nastavna sredstva i iste nastavne metode. Dodajmo geografskim i specifičnosti u socijalnom, kulturnom i etničkom okruženju ili pripadnosti učenika, ogromne razlike u ekonomskoj nerazvijenosti opština, pa je jasno da je šablonski rad jednostavno nije moguć.

Za 17 godina iz osnovnih škola je nestalo 189.656 učenika, a u srednjim 3.933, dok je broj odeljenja pao za 1.962 u osnovnim, a povećao se u srednjim za 951.

Takođe u Srbiji danas postoje 182 škole s jednim do pet učenika, dok s druge strane u 145 škola ide više od hiljadu učenika, iako je po zakonu predviđeno od 600 do 800. Samo u Beogradu postoji 50 škola s više od 1.300 đaka, dok u nekim ima i više od 2.500 (Preševo, Vinča, Ivanjica, Novi Pazar), u kojima se radi u tri, pa i četiri smene, što je van svih evropskih standarda.

Približno 88 odsto redovnih osnovnih škola ima višak nastavnog prostora, dok osnovne škole za obrazovanje odraslih nemaju adekvatan prostor u devet od 16 škola.

Centralizacija, neracionalna mreža škola, loš položaj nastavnika, rad u više smena, česte promene na čelu ministarstva, samo su neki od problema u našem obrazovanju koje je po mišljenju Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije potrebno odmah rešavati. Zato su u sindikatu sačinili dve knjige (odakle smo i uzeli ove podatke) u kojima su okupljeni predlozi onih koji drže dnevnik u rukama svaki dan, o tome kako bi trebalo da izgleda stabilan obrazovni sistem u Srbiji.

Neki od njihovih predloga su izmene zakona, povećano izdvajanje iz bruto društvenog proizvoda, racionalizacija mreža škola i broja nastavnika (uz adekvatni socijalni program), inoviranje standarda za prostor, opremu i nastavna sredstva, prelazak na jednosmenski rad, osavremenjivanje nastavnih planova, reforma nadzorničke službe, uvođenje sistema vrednovanja rada obrazovnih institucija, poboljšanje materijalnog statusa i uslova rada nastavnika…

Ivan Ružičić, direktor čačanske Gimnazije, kaže da činjenica „da mi u Srbiji moramo da dokazujemo da učitelji, nastavnici profesori treba da kreiraju obrazovni sistem, a ne oni koji nikada nisu držali dnevnike u rukama ili su ga zamenili za mesto u administraciji, jasno govori o tome gde se nalazimo i šta radimo“.

Po viđenju Miodraga Skrobonje, inače profesora fizike i nekadašnjeg predsednika USPRS-a, u ekonomski slaboj državi, mreža škola je veoma razuđena i ekonomski neodrživa, bez obzira na konfiguraciju terena i nacionalne manjine. U Srbiji je trenutno blizu 2.000 predškolskih ustanova, među kojima oko 200 privatnih, više od 1.000 centralnih osnovnih škola, 527 srednjih škola od kojih su 127 gimnazije, a 333 srednje škole… Opremljenost više od 4.000 objekata u kojima se izvodi nastava je između pet i 65 odsto, 40 procenata škola nema fiskulturne sale, mokre čvorove, često ni dvorišta. Od ukupne mase koja se izdvaja za obrazovanje – 96 do 98 odsto ide na plate, dok je u Evropi taj odnos 76 prema 24 i „zato su njihove škole nove, funkcionalne, dobro opremljene, nastavnici se stručno usavršavaju, pa nije ni čudo što njihovi učenici postižu rezultate iznad naših, o čemu najvolje svedoče rezultati PISA testova“.

Na sve ovo, dr Zoran Avramović, profesor Megatrenda i saradnik Instituta za pedagoška istraživanja, ukazuje i na porast nasilja u školama i dodaje da opravdana briga za zaštitu dece od nasilja nastavnika, nije praćena odgovarajućom zaštitom učitelja i nastavnika od nasilja dece.

A po mišljenju dr Vigora Majića, osnivača i direktora IS „Petnica“, veliki problem našeg obrazovanja je to što su škole pretvorene u „isturene kancelarije Ministarstva prosvete“, koje nemaju nikakvu slobodu realizacije nastavnih sadržaja, organizacije nastave, finansiranju…

– Potrebna nam je samostalna i slobodna škola, sposobna da se prilagodi specifičnostima lokalne situacije. Zašto se dve škole ne bi razlikovale po režimu rada, pedagoškim zahtevima, načinu komunikacije između nastavnika i roditelja? Pokušajte da pronađete zemlju u Evropi koja ima veći stepen centralizacije školstva u Srbiji. Ne postoji, niko ne radi kao mi. Pošto je jasno da nismo najrazvijeniji i najpametniji u Evropi, jedino možemo zaključiti da model centralizacije nije dobar sam po sebi – ističe Majić.

On dodaje za razmišljanje još jednu činjenicu: od početka devedesetih, na mestu prvog čoveka prosvete, promenilo se oko 14 osoba. Kako ovako česte promene u ministarskoj fotelji utiču na obrazovni sistem koji neprekidno reformišemo, a nikada to da uradimo kako treba – zaključite sami.

Sandra Gucijan

Ministarstvo prosvete i nauke Srbije raspisalo je konkurs za učeničke stipendije i kredite u školskoj 2011/20012 godini, a prijave se mogu poslati do 1. oktobra.

Informacije o uslovima konkursa i potrebnoj dokumentaciji za prijavljivanje dostupne su na sajtu Ministarstva prosvete i nauke www.mpn.gov.rs

Preciznije informacije o nabavci konkursne dokumentacije i prijavnih obrazaca đaci mogu dobiti i u matičnim školama

Prednost prilikom dodele stipendija i kredita imaju djaci koji su školuju za deficitarna za njimanja, kao i oni koji pripadaju ranjivim društvenim grupama

Kako je agenciji Beta rekao pomoćnik ministra prosvete Zoran Trninić Ministarstvo je zatražilo da se iznos stipendija sa prošlogodišnjih 3.900 dinara uveća na 5.000.

Prema njegovim rečima, da li će taj zahtev biti i odobren zavisi od sredstava predviđenih rebalansom budžeta.

BLIC