Правна питања и одговори

Ove godine u 40 osnovnih škola širom Srbije u klupe će sesti i 3.000 odraslih. Učiće kako da otvore račun, koriste bankomate, popune formulare

 

OKO milion građana Srbije nema ni završenu osnovnu školu, iako je osnovno obrazovanje obavezno, a polovina odraslih u Srbiji funkcionalno je nepismena. Kako bi se ova statistika bar malo popravila, od prvog septembra će u đačke klupe da sedne i 3.000 odraslih. Stariji od 16 godina moći će, u okviru projekta ”Druga šansa”, da za tri godine, po specijalnom programu, završe osnovnu školu. 

Ukupno 40 škola u Srbiji spremno je da primi odrasle đake, a svaka će morati da ima minimum 45 učenika – po 15 za svaku od tri godine školovanja.

– Već je obuku prošlo 550 nastavnika, a biće ih uključeno ukupno hiljadu. A samo oni koji su dobili sertifikate moći će da rade sa odraslima. Ovo je pilot-projekat u koji će dogodine da se uključi još 40 škola. Kada vidimo kako se pokazao, trebalo bi da bude uveden u redovni sistem školovanja – kaže za ”Novosti” Aleksandra Kokanović, član tima projekta ”Druga šansa”.

 

Za đake prvake nema gornje starosne granice. Važno je samo da imaju više od 16 godina.

– Do sada nam se prijavilo 40 učenika, ali očekujemo veći broj od septembra – navodi Jovanka Stojić, direktorka OŠ ”Branko Pešić” u Zemunu. – Reč je uglavnom o romskoj populaciji, koju je teško motivisati. Zato naši nastavnici idu od vrata do vrata kako bi što veći broj ljudi ubedili da završe osnovnu školu.

A ovi đaci će na časovima, osim predmeta koje imaju svi osnovci, učiti primenjenu nauku. Da bi se što bolje uklopili u društvo, u prvom ciklusu imaće predmet osnovne životne veštine, gde će učiti, recimo, kako da savladaju svakodnevne prepreke, otvore račun u banci, koriste kartice i bankomate, popune formulare… U dva starija razreda snalaženje u društvu učiće kroz odgovorno življenje. Imaće i predmet osnove preduzetništva, digitalnu pismenost, engleski…

– Još nije kasno da se zainteresovani prijave. To mogu da učine u bilo kojoj osnovnoj školi, lokalnoj samoupravi ili filijali Nacionalne službe zapošljavanja. Osim što je ovo školovanje za njih potpuno besplatno, obezbeđen im je i prevoz i sva potrebna oprema – naglašava Aleksandra Kokanović.

BAŠTOVANI I PEDIKIRI

OSIM osnovnog obrazovanja, odrasli đaci mogu da izaberu i obuku za neko od 50 zanimanja. U ponudi imaju praksu za baštovana, hemijsko čišćenje, hotelskog portira, zavarivanje gasom, izradu peciva, kao i da budu pomoćnici frizerima, pedikirima, manikirima, kuvarima… A mogu i da nastave učenje u srednjim školama.

„VEČERNJE NOVOSTI“

“Prijatelji dece Opštine Novi Beograd” organizuju besplatne kreativno-edukativne radionice za decu i mlade uzrasta od 13 do 18 godina od 22. do 31. avgusta u OŠ ”Ratko Mitrović”, Omladinskih brigada 58.

U planu su dve radionice: „Keramika i vajarstvo“ i „Radionice za izradu mozaika“.

Voditelji su diplomirani keramičari – Fakultet primenjenih umetnosti, Univerzitet u Beogradu, članovi ULUPUDS-a, edukatori sa iskustvom u vođenju radionica

Besplatne radionice održavaju se pod pokroviteljstvom Grada Beograda, Gradske uprave Sekretarijata za sport i omladinu i Gradske opštine Novi Beograd.

BLIC

BEOGRAD – Letnja škola „Evrokrem“, u okviru koje će 30 srednjoškolaca učiti sve o Evropskoj uniji i evropskim vrednostima, počinje 25. avgusta i trajaće do 16 septembra, saopšteno je iz Agencija za evropske integracije i saradnju sa udruženjima.

 

Školu „Evrokrem“ organizuje Beogradska otvorena škola uz podršku Agencija za evropske integracije i saradnju sa udruženjima, koja je prepoznala da su radionice dobar vid nastave na kojoj srednjoškolci mogu da nauče nešto više o osnovima evropskih integracija.

 

Anketa sa pitanjem „Šta su to evropske vrednosti“, koja je sprovedena među budućim polaznicima škole, pokazala da đaci u školi ne dobijaju dovoljno informacija o tome šta je Evropska unija i šta ona predstavlja.

 

Srednjoškolici su u velikom broju odgovorili na postavljeno pitanje sa „ne znam“, navodeći da nigde nisu imali prilike da nauče nešto više o tome, navode iz Agencije.

 

Međutim, ima i srednjoškolaca koji već imaju formirano mišljenje o evropskim vrednostima, a mnogi su se osvrnuli i na to gde se nalazi Srbija kada se govori o poštovanju tih vrednosti.

 

Srednjoškolci, uglavnom, smatraju da su evropske vrednosti poštovanje ljudskih i manjinskih prava, tolerancija, zaštita životne sredine, sloboda medija i govora, navedeno je u saopštenju.

KURIR

Za početak školske godine potrebno više od polovine prosečne plate

 

Za roditelje osnovaca koji idu u prvi, drugi i peti razdred, početak ove školske godine će u finansijskom smislu biti manje stresan, jer je Ministarstvo prosvete donelo odluku da dobiju besplatne udžbenike. Roditelji ostale dece i ovaj početak školske godine ce do preživeti stresno jer da bi spremili svog osnovca za prvo školsko zvono treba i do 15.000 dinara.

 

Roditelj Edita Vujinović, čiji sin ide u četvrti razred, početak školske godine doživljava kao veliki pritisak jer kako kaže njihovo domaćinstvo živi samo od jedne plate, a skoro cela odlazi na najosnovnije stvari koje su potrebne da bi se 1. septembra selo u školsku klupu.

 

– Nije tu reč samo o kupovini udžbenika, svesaka i pernice koju treba i napuniti. Radi se o tome da svakog prvog septembra mi naše osnovce moramo i da „obučemo“, tu su nove cipele, nove farmerice, duks. A ako se dete bavi sportom kao što je to slučaj sa našim sinom, to iziskuje dodatne izdatke. Naš sin Marko trenira karate. Mesečna članarina je samo jedan deo novca koji izdvajamo, a gde je kimono, gde su eventualna takmičenja. Mi sa jednom platom, veoma teško izmirujemo sve te obaveze, a ne želimo da naš sin bude izolovan, niti da mu sport i uopšte uživanje u sitnim čarima detinjstva bude uskraćeno kaže – Vujinovićeva.

 

Pošto je za početak školske godine potrebno i više od polovine prosečne plate u Srbiji, roditelji su kao mogućnost da uštede, a da opet ispune i želje svojoj deci, odlučili da ove godine školski pribor kupuju u velikim super marketima, gde ce zbog akcijskih sniženja, platiti manje ili na odloženo zahvaljujući čekovima i karticama.

 

Svetlana Lipar, u kući ima tri osnovca i kako kaže, ovo godine je bez mnogo razmišljanja svoje poverenje po pitanju kupovine školskog pribora ukazala jednom od najvećih super marketa.

 

-Za nas je svaka nova školska godina prava mala avantura, blizanci idu u treći razred, a najstarija ćerka Maja u sedmi. Udžbenike smo uspeli da kupimo na rate, a pribor na svu sreću na odloženo, inače ne znam kako bi se izborili sa ovim „izazovom“. Ove godine smo na žalost deci uskratili letovanje, a pod znakom je pitanja da li ce najstarija ćerka Ana, moći da nastavi sa privatnim časovima stranog jezika, jer zaista koštaju mnogo- kaže Svetlana.

 

Veliki super marketi su svojom ponudom izašli roditeljima u susret i ove školeke godine te se tako školski pribor moze naći po nižim cenama. Male sveske se mogu kupiti za 15 dinara, a velike za 32 u hipermarketu „Roda“. Apsolutni hit su i popunjene pernice koje se ovde mogu kupiti po ceni od 470 do 1.850 dinara, a trougao, lenjir i uglomer staju 146 dinara.

 

Među najbitnijim stavkama kada govorimo o školskoj opremi je svakako ranac. Psiholozi ukazuju da deca stalno imaju strah da će nešto propustiti ili zaboraviti i da je to jedan od glavni razlog zašto svoje rančeve pretrpavaju olovkama i knjigama. Čak po njima, veliki broj dece upravo zbog teškog ranca i ne voli da ide u školu. Oni savetuju da roditelji ne smeju da budu popustljivi prema deci, kada oni u prodavnici pokažu na neki od ranaca sa likovima iz omiljenog crataća, a da upravo taj ranac svojim neadekvatnim oblikom može dovesti u pitanje zdravlje deteta. Stručnjaci savetuju da je najadekvatniji ranac srednje veličine.

 

U prostorijama Idee, ranac sa deset svesaka košta 800 dinara, a ukoliko roditelji ipak ne mogu odololeti željama svojih najmlađih za rančeve sa nekim od crtanih junaka, među kojima su najpopularinji Bakugan i Spajdermen, treba da izdvoje čak i do 6.500 dinara.

 

Međutim, iako većina roditelja smatra da je polazak u školu velika investicija i da sa mesečnim primanjima ne mogu da zadovolje sve što bi njihov učenik želeo, ima i onih roditelja koji smatraju da za njihovo dete nista nije skupo. Dijana, majka sedmogodišnjeg Luke, isčejkuje „veliki“ dan i veoma je ponosna što njen dečak kreće u prvi razred.

 

-Meni je jako bitan taj dan, nisu cene ono sto je najvažnije. Mi našem Luki, želimo najbolje i pripritet nam je da on ima sve što mu za ovaj veliki početak treba – kaže Dijana, majka sedmogodišnjeg Luke.

DANAS

Zagrevanje stolice 2

U drugom upisnom roku ostala su još 4.952 slobodna mesta na fakultetima i 4.453 na visokim školama. Prijavljivanje počinje 3. septembra

– Poslednja šansa za brucoše!

– Slobodnih mesta ima više nego prošle godine, pa se nadamo da će svi koji su želeli uspeti da upišu fakultete i više škole u drugom roku – rekao je za Kurir Slobodan Jauković, pomoćnik ministra prosvete, i dodao da šansu da u drugom krugu dobiju indeks ima ukupno 9.405 studenata.

O trošku države na fakultetima moći će da se školuje 1.246 studenata, dok 3.706 čekaju samofinansirajuća mesta. Preostala 4.453 moći će da konkurišu za indeks neke od viših škola. Prijavljivanje će biti organizovano 3. i 4. septembra, a prijemni ispiti polagaće se 5, 6. i 7. septembra.

Najviše slobodnih mesta, i to 2.244, ostalo je na Beogradskom univerzitetu: na Tehnološko-metalurškom, Matematičkom, Mašinskom, Fizičkom, Poljoprivrednom, Šumarskom i Hemijskom fakultetu.

– Navala je i ove godine bila na Stomatološkom, a najmanje popularan bio je Poljoprivredni fakultet. Za razliku od prethodnih godina, ove se nešto više studenata prijavilo na prirodne i tehničke nauke – objasnio je Jauković.

Na Univerzitetu umetnosti u Beogradu ostalo je jedno budžetsko mesto na filmskoj i TV produkciji Fakulteta dramskih umetnosti i 23 samofinansirajuća mesta za buduće dizajnere, konzervatore i restauratore, TV, filmske i pozorišne profile.

Dva odsto od budžetske kvote predviđeno je za strane studente, naše državljane koji su školu završili u inostranstvu, studente s posebnim potrebama i pripadnike manjinskih grupa.

S. Bosanac – D. Tadić

 

Potrebna dokumentacija

 

Pored prijavnog lista za prijavu je potrebno:

4 fotokopija svedočanstava sva četiri razreda srednje škole (original na uvid)

4 fotokopija diplome o položenom maturskom ispitu (original na uvid)

4 fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih

4 dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita

 

Slobodna mesta

 

UNIVERZITET U NOVOM SADU 2.048

 

Poljoprivredni 303

Teh. „Mihajlo Pupin“ 269

Ekonomski 265

Građevinski 212

Filozofski 194

Matematički 173

Tehnički 171

Tehnološki 154

Pravni 97

Medicinski 60

Umetnosti 35

Fizičko vaspitanje 6

Učiteljski (na mađarskom) 1

 

UNIVERZITET U BEOGRADU 2.244

 

Tehnički – Bor 258

Matematički 240

Tehnološko-metalurški 207

Mašinski 194

Poljoprivredni 194

Filološki 159

Fizički 152

Šumarski 147

Bogoslovski 125

Hemijski 121

Rudarsko-geološki 85

Fizička hemija 79

Fizičko vaspitanje 62

Biološki 49

Elektrotehnički 45

Učiteljski 39

Veterinarski 38

Građevinski 37

Filozofski 13

 

UNIVERZITET U Kragujevcu 1.364

 

Pravni 385

Ekonomski 310

Agronomski 201

Mašinski 175

Prirodno-matematički 121

Tehnički 75

Filološko-umetnički 41

Medicinski 32

Mašinski (Kraljevo) 24

 

UNIVERZITET U Novom Pazaru 113

 

Pravno-ekonomski 74

Tehničkih nauka 39

 

UNIVERZITET U Kosovskoj Mitrovici 1.365

 

Pravni 477

Tehničke nauke 188

Ekonomski 199

Prirodno-matematički 166

Filozofski 137

Poljoprivredni 136

Fizičke kulture 86

Učiteljski 61

Medicinski 31

Umetnički 21

 

UNIVERZITET U Nišu 1.747

 

Elektronski 349

Pravni 346

Prirodno-matematički 251

Mašinski 246

Ekonomski 190

Građev. arhitektonski 157

Tehnološki 126

Zaštite na radu 28

Fizičko vaspitanje 25

Filozofski 17

Umetnosti 12

Napomena

U tabelama se nalazi spisak slobodnih mesta na fakultetima, dok se ukupan broj slobodnih mesta na univerzitetima odnosi i na više škole.

 

KURIR