Правна питања и одговори

Oko 1.000 učenika osmog razreda koji iz zdravstvenih razloga u junu nisu bili u mogućnosti da izađu na završni ispit, polagaće “malu maturu“ tokom sledeće sedmice.

Ispit iz srpskog odnosno maternjeg jezika biće održan 25. avgusta, a narednog dana iz matematike, rekao je Tanjugu pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić.

Procedura polaganja ispita je nepromenjena, a na malu maturu izaći će i oni đaci koji su zbog neprimerenog ponašanja na junskom testu bili udaljeni sa „male mature“.

Ispiti u matičnim osnovnim školama oba dana počinju u 10.00 i traju do 12.00 sati.

Na završni ispit, uveden ove godine kao novina, moraju da izađu svi učenici osmog razreda, jer tim testom zaokružuju osnovno obrazovanje, a bez uverenja o položenoj „maloj maturi” neće moći da nastave školovanje.

(Tanjug)

Izvor: Press

Beograd — Odmor je gotov, a sada povratak u surovu realnost. Samo za osnovne potrebe svaki građanin Srbije će narednog meseca morati da izdvoji najmanje 80.000 dinara.Većina građana Srbije naježi se pri samoj pomisli da nam se bliži septembar – mesec kada se vraćaju sa letovanja koja još uvek nisu otplatili, a kod kuće već čeka prilično dugačak spisak novih troškova

Od rata za novi kredit (uzet za more), pored već postojećih (stambeni, za kola…), preko plaćanja računa koji se konstantno povećavaju, pa do opremanja mališana za novu školsku godinu. Sve zajedno, prava sitnica, samo dve prosečne plate – oko 80.000 dinara.

Tapkamo u mestu

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, nije optimista, ali ni pesimista. „Život će biti isti kao i prethodnih meseci. Ne verujem da će biti ikakvih specijalnih promena kada je u pitanju životni standard. Jedino čemu ljudi treba da se nadaju to je da im plate rastu više od inflacije, a na nivou države mislim da će nam novac koji stiže od prodaje Maksija, kao i novi aranžman sa MMF-om biti dovoljani da se pokrpimo“, kaže Stevanović.

Iako nam zvanični podaci pokazuju neznatni boljitak u odnosu na prošlu godinu, gotovo svaki građanin Srbije žali se da živi sve gore. Plate realno jesu porasle za dva odsto u odnosu na prošlu godinu, inflacija se smanjuje, a trenutno nam je u poseti i MMF, koji donosi još jedan aranžman – iz predostrožnosti vredan milijardu evra.

S druge strane, sve više novca dajemo za račune, osnovne životne namirnice su poskupele, a još i ako pomenemo dužnike koji otplaćuju kredite indeksirane u švajcarskim francima čije su rate više nego duplo porasle poslednjih godina (oko 30.000 građana), jasno je da nam se ne piše dobro.

Ekonomski stručnjaci složni su u proceni da nam jesen ne nosi ništa dobro, naprotiv. Ljubomir Madžar kaže da „u septembru ne možemo nikako da očekujemo poboljšanje i, u najboljem slučaju, treba da se nadamo da nam bude isto kao u junu i julu. Jednostavno, nema osnova za poboljšanje“.

„Kada su u pitanju porodične finansije, one će se svakako pogoršati, pogotovo što naši građani pokazuju veliku sklonost ka zaduživanju, a ne razmišljaju odakle će vraćati taj novac. To je najčešći slučaj kada su u pitanju letovanja, pa je nemali broj onih koje u septembru bukvalno boli glava zbog silnih računa“, objašnjava on.

Madžar smatra da nas „generalno gledano, realno čeka pogoršanje životnog standarda jer smo kao država iscrpli sva bogatstva koja smo imali, a i podigli smo sve kredite koje smo mogli i time iskoristili sve jednokratne injekcije“.

S njim se slaže i ekonomista Mlađan Kovačević, koji smatra da je septembar inače poguban po porodične finansije.

„Svi znamo da je za porodice septembar mesec kada počinje školska godina, te iziskuje velike troškove. Takođe, veliki broj porodica u septembru izdvaja veće količine novca za povrće kako bi napravili zimnicu i sigurno je udar na kućni budžet žestok. Takođe, treba otplaćivati i kredite, a mnoge ljude će sačekati i računi koje nisu platili pre odlaska na odmor. Zaista nas čeka težak mesec“, navodi Kovačević.

Kako kaže, otežavajuća okolnost ove godine je i potencijalna suša koja bi mogla da poskupi proizvode. „Ako se još desetak dana nastavi ova suša, poljoprivredni proizvodi mogli bi znatno da poskupe. S druge strane, ne možemo da se nadamo povećanju zarada, a ovo što se najavljuje jeste jako skroman porast, što se ni neće preterano osetiti“, objašnjava Kovačević.

Ekonomista Miladin Kovačević navodi i brojne probleme koje kao država imamo. „Naš najveći problem je nelikvidnost – nenaplativa potraživanja, blokirani računi, krediti… To je naš stalni problem, a čak i to što ćemo sada možda imati deflaciju nije baš savršeno dobar signal. Ona jeste dobra da suzbije inflaciju, ali ona ide ruku pod ruku sa rastom nelikvidnosti“, ističe Miladin Kovačević.

Чланови Организације српских студената у иностранству (ОССИ) данас су поручили да својим знањем желе да помогну напредак Србије.

Желимо да живимо у Србији, радимо за Србију, будемо у Србији, ако не физички овде, онда оданде где се налазимо, рекао је на Скупштини ОССИ један од оснивача организације и њен почасни председник Милутин Станисављевић.

Он је изјавио да студенти тврде да им је потребно само да их Србија воли и поштује, да се „труди да сарађује“ са њима и да заједно напредују.

Како је наведено, ОССИ има више од 600 чланова, студената са најбољих универзитета широм света, а садашња скупштина је трећа у Србији од 2010. године.

Скупштина је одржана под називом ОССИлација, по термину из физике за неизменично кретање, што указује на студенте који се сваке године враћају у Србију да пренесу утиске и представе идеје о удруживању талената, са циљем да се помогне напредак Србије.

Проректор Универзитета у Београду Невенка Жаркић Јоксимовић рекла је да скупштина „сусрет оних који су овде, развијају академску мисао и оних који су привремено ван граница Србије, али веома пуно мисле на њу и виде своју будућност у њој“.

Ту смо заједно, да мењамо садашњост и дизајнирамо будућност онако како модерне европске земље данас изгледају. У томе много могу да помогну управо они који су у развијенијим земљама стекли знање, искуство и контакте, оценила је Невенка Жаркић Јоксимовић.

Студенте је поздравио епископ хвосански Атанасије, речима да је сигуран да ће успети у стицању знања и да су узданица народа и Србије.

РТВ

Turska planira da otvori škole na Balkanu. Jedna od prvih škola biće otvorena na Kosovu

Turski ministar za obrazovanje Omer Dinčer je izjavio da Turska planira da otvori državne škole „na Kosovu i u drugim zemljama Balkana“.

Kako je danas prenela je turska agencija Anatolija, Dinčer je prilikom jučerašnje posete Prizrenu rekao da je Ankara veoma zainteresovana da unapredi saradnju ministarstava obrazovanja Turske i Kosova.

Dinčer koji je na Kosovo doputovao posle posete Makedoniji, u Prizrenu je posetio turski Kulturni centar Junus Emre, gde je razgovarao sa učenicima turskog jezika i predavačima, a zatim je posetio i sedište kosovske Demokratske partije Turaka.

(Beta)

Sve više roditelja uzima kredit za školovanje dece

Studentima koji nisu uspeli da se upišu na budžet, za prosečnu školarinu od 80.000 dinara, kiriju, komunalije i hranu mesečno treba oko 500 evra – ili blizu 6.000 evra godišnje. Da bi platili visoke školarine, roditelji brucoša uglavnom uzimaju kredit, najčešće do 2.000 evra sa rokom otplate na pet godina.

Najlakše studentima koji se školuju na teret budžeta i žive u domu

Najveći luksuz su studije u Beogradu, jer su i školarine i cene iznajmljivanja stanova u prestonici najviše. Tako u nanjeftinijoj varijanti za brucoša iz unutrašnjosti roditelj treba da izdvoji za sobu u domu i hranu nešto manje od 5.000 dinara mesečno.

U mnogo boljem položaju su roditelji brucoša koji se školuju na teret budžeta jer su u srednjoj školi imali odličan uspeh, i koji će uspeti da dobiju sobu u domu. Cene soba u domu u zavisnosti od broja kreveta kreću se od 830 do 2.300 dinara. Oni takođe imaju pravo da se hrane u menzi gde su mesečni troškovi 3.900 dinara.

– Nadam se da ću uspeti da dobijem sobu u domu, i da neću morati da tražim stan i dodatno opteretim roditelje – kaže Milica M. koja je ove godine upisala Pravni fakultet u Beogradu.

Najviše novca za studiranje u prestonici, još ako žive kao podstanari, moraće da izdvoje brucoši Arhitektonskog fakulteta na kom je godišnja školarina 240.000 dinara. Slično je i za brucoše Stomatološkog fakulteta, koji je jeftiniji za svega 20.000 dinara. Fakulteti im izlaze u susret, pa im omogućavaju da basnoslovne školarine plaćaju u nekoliko mesečnih rata. Za iznajmljivanje stana u Beogradu treba od 100 do 300 evra.

Klikni za uvećanje (+)

Slična situacija je i u ostalim univerzitetskim gradovima Srbije. U Nišu, na primer, studenti mesečno za stan i hranu moraju da izdvoje najmanje sto evra. Međutim, većina za mesec dana potroši i duplo više. Iznajmljivanje soba ili stana u ovom gradu se kreće od 50 do 200 evra, zavisno od dela grada u kojem se stan nalazi.

I u Kragujevcu studentski život nije jeftin, pa za stanovanje, kiriju i hranu mesečno treba izdvojiti od 250 do 300 evra. Za kiriju i režije najčešće treba platiti od 80 do 150 evra. Oko 300 evra treba i studentima koji će u oktobru nastaviti da se školuju u Novom Sadu.

Na sumu za stan, hranu i školarinu treba dodati i cene knjiga. Prosečno se cena jedne knjige za fakultete kreću od 1.000 do 3.000 dinara. Međutim, brucoši se mahom opredeljuju za fotokopiranje knjiga i skripti, jer po godini imaju od sedam do 10 ispita, pa ih i to košta još dodatnih minimum 100 evra.

Mnoge banke daju potrošačke kredite za plaćanje školarina i uglavnom sve navode da podnosilac zahteva može biti osoba koja je u stalnom radnom odnosu ili penzioner.

– Krediti za plaćanje troškova školovanja odobravaju se sa deviznom klauzulom i bez nje. Trenutno su aktuelniji dinarski krediti, s obzirom na to da se odobravaju bez depozita i sa rokom otplate do 77 meseci. Pogodnost ovih kredita ogleda se u jednakim mesečnim anuitetima prve tri godine otplate kredita usled fiksne kamatne stope koja važi u pomenutom periodu. Prosečan iznos kredita je 2.000 evra, a prosečan rok otplate do pet godina – kažu za „Blic“ u Komercijalnoj banci.

Ima, međutim, i nečeg dobrog u studiranju, a to su brojni studentski popusti. Zbog crvene knjižice dostupni su popusti od 10 do 75 odsto za prevoz vozom, te autobusom, avionom, ali i za posete pozorištima, biskopima, privatnim ordinacijama, kao i za usluge auto-škola. Najveći popust ostvaruje se u „Železnicama Srbije“ – čak do 75 odsto. Ovoliki popust može da se ostvari i ukoliko želite da putujete autobusom. Zato se pre svakog puta dobro raspitajte koji prevoznik daje najveći popust za studente.

Studenti do 26 godina ukoliko žele da lete avionom „Jata“ takođe mogu da ostvare popust na kartu, i to 29 odsto. U gotovo svim gradovima u kojima se nalaze pozorišta obezbeđene su karte po sniženoj ceni za sve studente. Popusti su od 10 do 50 odsto, a pri kupovini karte neophodno je da se ponese indeks. U prestonici po čak upola nižoj ceni od redovne, studenti mogu da idu u panoramsko razgledanje Beograda brodom.

BLIC