БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ ЗА ДЕЦУ ИЗ БРОЈНИХ ПОРОДИЦА
На основу препоруке Градоначелника Новог Сада, деца из породица са троје и више деце и у овој школској години остварују право на бесплатне карте у градском и приградском саобраћају, саопштио је кабинет градоначелника Новог Сада.
Овим правом обухваћена су деца из породица са троје и више деце до 18 година старости која имају пребивалиште на територији Града Новог Сада, а која су на редовном школовању у основној и средњој школи, као и деца из породица која су расељена са Косова и Метохије, а имају пребивалиште, односно боравиште на територији Града Новог Сада.
Како се наводи у саопштењу, образац захтева за остваривање бесплатне карте може се преузети у шалтер сали Градске куће, Трг слободе бр. 1, и на сајту Града www.novisad.rs.
Уз образац захтева за остваривање бесплатне карте потребно је приложити одговарајуће доказе, и то фотокопију личне карте – расељеничке легитимације за родитеље, фотокопију извода из матичне књиге рођених за сву децу у породици, а за пунолетну децу фотокопију личне карте – расељеничке легитимације, фотокопију обрасца ЈГСП-а овереног у школи.
За децу која су остварила право на бесплатан превоз у претходној школској години, треба приложити само фотокопију обрасца ЈГСП-а овереног у школи.
Захтев за остваривање бесплатне карте за превоз деце из породица са троје и више деце за 2011. годину предаје се у шалтер сали Градске куће, Трг слободе бр. 1. Градска управа за социјалну и дечју заштиту, након утврђивања испуњености услова за добијање бесплатне карте (да је породица са троје и више деце пријављена на истој адреси ) доставља спискове у ЈГСП „Нови Сад“ у року од 3 дана од дана пријема захтева, ради израде бесплатних карата.
Додатне информације могу се добити у Градској управи за социјалну и дечју заштиту, Жарка Зрењанина бр. 2, Нови Сад, а број телефона је 488-2-836, каже се у саопштењу.
РТВ
КАКО ОДАБРАТИ ПРАВУ ТОРБУ ЗА ШКОЛАРЦА
РТВ
Десетак дана уочи нове школске године код већине родитеља иста дилема – како одабрати школску торбу
Ускладити жеље школараца, кућни буџет и економичност саме торбе некада је веома тешко.
НАСТАВА У ШКОЛАМА НА 12 ЈЕЗИКА
Osim na srpskom, časovi se organizuju na jeziku brojnih nacionalnih manjina. Posle zahteva za bosanskim, prava će ubrzo zatražiti i Crnogorci
Deca u nemačkom obdaništu u Subotici
POSLE bosanskog jezika, sledeći na spisku za uvođenje u redovnu nastavu mogao bi da bude crnogorski. Zahtev Bošnjaka samo čeka odobrenje Ministarstva prosvete i nauke, pa da počne štampanje ”historije” i bošnjačke likovne i muzičke kulture. A Udruženje ”Krstaš” iz Lovćenca još ranije je najavilo da će tražiti uvođenje crnogorskog jezika i kulture kao izbornog u Novom Sadu, Kuli, Vrbasu, Malom Iđošu, Somboru i Subotici.
Oni kažu da oko 2.500 crnogorske dece pohađa škole u ovim gradovima.
– Crnogorci najverovatnije neće moći da ostvare ovaj zahtev do sledećih izbora za savete nacionalnih manjina – objašnjava za ”Novosti” Nenad Đurđević iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. – Procedura je takva da zahtev za uvođenje nastave na maternjem jeziku mora da pokrene Nacionalni savet. A, kako Crnogorci nisu konstituisali savet, nemaju zvanično ni ovu mogućnost.
Trenutno su sporni romski, bunjevački i vlaški, jer nisu do kraja standardizovani jezici. A bez strogih jezičkih pravila, nema ni gramatike, ni bukvara, pa ni časova na manjinskom jeziku.
Mnoge manjine već su ostvarile svoja prava, pa se u srpskim školama, osim na srpskom, nastava može čuti na još 12 jezika. Celokupno predškolsko obrazovanje organizovano je u pojedinim opštinama na albanskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom jeziku, a osnovna i srednja škola i na bugarskom. Bošnjaci, Romi i Ukrajinci časove pohađaju na srpskom, a kao izborni predmet slušaju maternje jezike. Srpski je svoj ovoj deci obavezan predmet.
– Ukoliko u školi postoji najmanje 15 đaka pripadnika jedne nacionalne manjine, oni imaju pravo da celokupnu nastavu slušaju na maternjem – kaže Đurđević. – Kada je manje učenika, može da se organizuje dvojezična nastava ili da maternji bude samo kao izborni predmet. Mada, ministar prosvete ima mogućnost da, i kada kvota nije ispunjena, odluči da neka manjina dobije nastavu na svom jeziku.
Da bi časovi bili organizovani, potrebno je da nastavnici imaju licence, kao i da su odobreni udžbenici na jezicima manjina. A i mala matura može, recimo, da se polaže, osim na srpskom, na još sedam jezika – albanskom, bugarskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom.
UKRAJINA KOD LALA
ČAK devet osnovnih škola u Vrbasu, Kuli, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici organizuje dodatnu nastavu na ukrajinskom jeziku, a uči ga stotinu dece. Nemačka manjinska zajednica već nekoliko godina ima u Subotici vrtić u kom deca uče i nemački jezik, a od septembra će dvojezična nastava da bude organizovana i u jednoj subotičkoj osnovnoj školi.
„Večernje novosti“
ИЗДАВАЧИ ЈОШ БЕЗ УГОВОРА, ПРВАЦИМА ПУНЕ ТОРБЕ
Do početka školske godine ostalo je nešto više od desetak dana, a prema tvrdnjama izdavača sa Ministarstvom prosvete i nauke još nisu zaključeni ugovori o kupovini udžbenika za Projekat „Besplatni udžbenici“.
Prema rečima direktorke Izdavačke kuće „Klet“ Gordane Knežević Orlić, bez tog ugovora neće početi distribucija njihovih udžbenika po školama, koji su inače odštampani.
Direktorka „Kleta“ je navela da se narednih dana očekuje potpisivanje ugovora i istakla da sporazum o projektu besplatnih udžbenika još nije parafiran ni sa nadležnima u gradu Beogradu, koji će pokloniti knjige osnovcima svih razreda.
„Klet“ je pripremio 250.000 komada knjiga spremnih da se kao besplatni udžbenici dopreme đacima od 1. do 3. razreda, rekla je Knežević Orlić.
Ta izdavačka kuća imala je primedbe na projekat besplatnih udžbenika, pa će, kako je rekla, o svemu odlučivati i Ustavni sud.
U Zavodu za udžbenike, međutim, smatraju da je potpisivanje ugovora izvesno i da će ta procedura biti završena narednih dana.
„Nastojimo da sve bude blagovremeno urađeno“ rekla je pomoćnica direktora zadužena za strategiju i razvoj Jelena Ivanović i naglasila da su svi odobreni naslovi odšampani i da je distribucija trenutno najaktuelniji posao u toj izdavackoj kući.
Zavod je produžio radno vreme i u toku su poslovi formiranja i pakovanja kompleta namenjenih školama, rekla je Ivanovićeva.
Izdavači su od Ministarstva dobili spiskove po kojim školama treba da distribuiraju svoje knjige a, prema rečima ministra prosvete i nauke Žarka Obradovića, komplet udžbenika za đaka prvaka težak je oko 3,8 kilograma.
Za jedan predmet predviđen je udžbenik i radna sveska, ali ima i izdavača koji nude i priručnik, gramatiku i drugu literaturu, rekao je Obradović novinarima tokom jučerašnje posete Istraživačkoj stanici Petnica.
„Kada smo počeli da radimo na projektu besplatnih udžbenika, naš je cilj bio da učiteljima stvorimo mogućnost da i dalje biraju najbolje udžbenike, da se zna koji je najbolji udžbenik za koji predmet, da to bude udžbenik i radna sveska i da objektivno smanjimo broj knjiga koje se nude po pojedinim predmetima“, rekao je ministar prosvete i nauke.
Obradović je podsetio da je na početku projekta bilo izdavača koji su za jedan predmet nudili i po pet i više knjiga, što svakako utiče na težinu đacke torbe.
Ministar je demantovao pojedine informacije o navodnom ukidanju Sektora za srednje obrazovanje, na čijem je čelu bio pomoćnik ministra prosvete Bogoljub Lazarević i objasnio da je tom resoru pridodat još jedan deo.
„Mi smo novom sistematizacijom smanjili broj sektora za dva“, rekao je Obradović i naveo da „tri pomoćnika ministra ne rade posao koji su radili pre“.
Dosadašnji resor za srednje obrazovanje pridodat je novoformiranom Sektoru za školske uprave, stručno-pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje, a Obradović je novinare, na pitanje ko rukovodi tim sektorom, uputio na sajt Ministarstva prosvete i nauke.
„Imate informaciju na sajtu“, rekao je kratko Obradović. Na sajtu stoji da Ministarstvo nakon sistematizacije ima devet sektora i da Sektorom za školske uprave, stručno-pedagoški nadzor i srednje obrazovanje rukovodi pomoćnik ministra Zoran Kostić.
(Tanjug)
КУПИ ДИПЛОМУ ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА САМО ЗА 999 ДИНАРА
Sve je na prodaju…
Što da „guliš klupu“ barem četiri godine, kad možeš da kupiš diplomu Ekonomskog fakulteta u Beogradu samo za 999 dinara. Nije prevara sve je legalno, pa ko voli nek izvoli.
Šapčanka Dobrila Stojanović diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1962. godine i sada je odlučila da putem sajta za licitacije www.licido.com proda svoju diplomu. Početna cena diplome je 999 dinara.
Licitacija se završava 23. avgusta 2011. godine u 23:28:01 sati. Za sada ponuda nema, a u opisu predmeta naznačeno je da je stanje diplome polovno.
Diploma o završenim studijama Ekonomskog fakulteta u Beogradu izdata je 1962 godine. Diploma je potvrđena potpisom rektora Beogradskog univerziteta i dekana Ekonomskog fakulteta i suvim pečatnim žigom Univerziteta. Diploma je odlično očuvana kao nova sa zaštitnom kutijom veličine 30 X 42 cm.
O motivima za ovakav čin, Dobrila još nije progovorila, ali može se pretpostaviti da je ovo potez žene koja nije mogla da pronađe posao u struci, iako, neki podaci, ako im je verovati, govore da posla za diplomirane ekonomiste ima.
Među 15.000 Beograđana koji su od početka godine našli posao najviše je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, ekonomista, farmaceuta, medicinskih radnika, trgovaca, zanatlija i ugostitelja.
Upoređujući podatke broja nezaposlenih i broja slobodnih radnih mesta, koji su poslodavci prijavili Nacionalnoj službi za zapošljavanje za Novi Sad, najlakše do posla dolaze lekari specijalisti (akušeri, radiolozi, oftalmolozi i anesteziolozi), komercijalisti, informatičari-programeri, defektolozi i ovlašćene računovođe.
Koliko vredi znanje u Srbiji?
VESTI
