Правна питања и одговори

Brojna isturena odeljenja sa pet ili manje učenika neće preživeti reformu mreže. Đacima koji ostanu bez učionica biće kupljeni autobusi koji će ih voziti do najbliže škole

Učiteljica i svi đaci smešteni u dve klupe – slika je koja se može videti u 800 škola u Srbiji. Sve one imaju najviše pet učenika i, po pravilu, nalaze se u udaljenim selima. Ova odeljenja rade sve dok makar i jedan učenik dolazi da sluša nastavu. Ali, kada započne racionalnizacija mreže škola, svi ti razredi biće ugašeni! Sami đaci neće biti ostavljeni na nemilost, za njih će biti kupljeni autobusi ili organizovan prevoz do najbliže škole.

Samo u Zlatiborskom okrugu, na primer, postoji 41 istureno odeljenje u kome uči najviše pet đaka. To znači i plaćanje – 41 učitelja, računa za struju, troškova za prevoz, grejanja… U Prijepolju postoje tri seoske škole sa po jednim đakom. Od septembra će, prema podacima Školske uprave Zlatiborskog okruga, utihnuti školsko zvono u selima Zarožje i Rupljevo.

I u Kosovskoj Mitrovici i okolnim mestima situacija je dramatična. Sa manje od pet đaka je čak i nekada velika škola u Istoku. Prema rečima Predraga Stojčetovića, načelnika školske uprave Kosovska Mitrovica, srpskog življa je sve manje, a Istok je okružen Albancima, pa se malo ko odlučuje za povratak. Osim škole u Istoku, još 12 škola u srpskim selima broji učenike na prste jedne ruke.

I na teritoriji Novog Pazara, Tutina i Sjenice 15 isturenih odeljenja ima do pet učenika.

U celom Moravičkom okrugu najgora situacija je u Ivanjici, gde je devet odeljenja sa kritično malim brojem đaka.

– Kada se u nekom selu zatvori odeljenje zbog manjka učenika, retko se ponovo otvori, jer se broj dece svugde smanjuje – kaže Milorad Slavković iz Školske uprave Čačak. – Ivanjica je specifična, jer je planinski kraj, pa su sela razuđena. Zimi su putevi zavejani, pa ponekad ni učitelj ne može da stigne.

Ovakvih odeljenja, dodaje, u Lučanima ima jedno, u Gornjem Milanovcu devet, a u Čačku dva. Učitelji lože vatru da bi zagrejali učionice, većina ima toalete, ali nemaju svi ispravnu vodu.

U Školskoj upravi Požarevac kažu da su tri seoske škole ugašene jer su ostale bez đaka, a još 11 opstaje sa manje od pet školaraca.

– Imamo 92 škole, a 273 školska objekta – objašnjava Dragan Tošić iz ove školske uprave. – Kada bi se mreža racionalizovala, smanjio bi se broj zaposlenih u prosveti za 20 do 30 odsto. A otpuštanje je nepopularna mera, pa niko ovim poslom neće da se bavi u svom mandatu.

Štetu trpi budžet, ali, prema mišljenju Staniše Banjanina, od ovako razuđene školske mreže, najviše muke imaju učenici:

– Pogubno je za decu da budu izolovana i da ne odrastaju uz svoje vršnjake. To je glavni razlog zbog kog treba da se bolje povežu i spoje izdvojena školska odeljenja.

S-MEDIA

Srpski studenti sa svetskih univerziteta obavljaće od danas praksu u lokalnim samoupravama u 18 opština i gradova širom Srbije, u okviru projekta „Upoznajmo državu Srbiju“.

Ministar vera i dijaspore Srđan Srećković je rekao da je cilj projekta da se studentima iz dijaspore pruži prilika da vide kako funkcionišu opštine i gradovi u Srbiji, ali i da oni daju svoj doprinos lokalnim vlastima.

„Mislim da je za njih odlična prilika da se upoznaju sa mehanizmima funkcionisanja lokalnih vlasti, ali s druge strane da svoja znanja stečena na svetski priznatim univerzitetima primene u praksi“, rekao je Srećković na konferenciji za novinare u Beogradu.

Srećković je kazao da je projekat „Upoznaj državu Srbiju“ posebno važan, jer „najveći broj naših investitora iz dijaspore kao glavnu prepreku za veći obim obavljanja biznisa u Srbiji vidi neažurnost i neadekvatne birokratske procedure na lokalnom nivou u Srbiji“.

Srpski studenti biće na praksi od 15. do 29. avgusta u 18 opština i gradova, među kojima su Vranje, Kragujevac, Požarevac, Sombor, Čačak, Apatin i drugi.

BETA

BEOGRAD- Na državnim fakultetima i visokim školama u Srbiji za septembarski upisni rok ostalo je 9.405 slobodnih mesta, od čega je više od 2.200 budžetskih.

Upisne aktivnosti počeće 1. septembra, prijavljivanjem kandidata, dok će polaganje prijemnih ispita biti organizovano 5, 6. i 7. septembra, prema rasporedu koji će objaviti fakulteti i visoke škole.

Drugi upisni rok trajaće do 20. septembra, a sve informacije o terminima prijemnih ispita, dokumentaciji, mogu se dobiti u upravama i na oglasnim tablama visokoškolskih ustanova.

Najviše mesta ima na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu (1976), zatim na Niškom Univerzitetu (898), Univerzitetu u Beogradu (864), fakultetima Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (617).

Takođe, drugu šansu mladi mogu potražiti i na kragujevačkim fakultetima, gde su ostala nepodeljena 344 indeksa, zatim na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (220 mesta) ili na četiri fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu (33 mesta).

Prema rečima rektora Univerziteta u Beogradu (UB) Branka Kovačevića, najviše mesta za septembarski upis ostalo je na fakultetima prirodnih nauka i na pojedinim tehničko-tehnološkim fakultetima.

Mesta ima na Tehnološko-metalurškom, Rudarsko-geološkom fakultetu, zatim na Poljoprivrednom i Šumarskom fakultetu, na kojima je u julu zabeleženo nešto veće interesovanje nego prethodnih godina, rekao je ranije rektor Kovačević Tanjugu. Takođe, kvote nisu popunjene ni na Fizičkom, Hemijskom, Fakultetu fizičke hemije.

Na fakultetima UB u julskom roku mesta su popunjena na grupaciji društveno-humanističkih nauka, sa izuzetkom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, kao i na fakultetima medicinskih nauka, a indeksa više nema ni na Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom, Građevinskom, Arhitektonskom, Saobraćajnom, Pravnom, Ekonomskom fakultetu, rekao je Kovačević.

KURIR

Колико ће деце уписати вртиће Предшколске установе “Радосно детињство”, а колико њих ће и после лета остати без места, дефинитивно ће се знати следећег месеца. Ипак, и ове је године очекиван упис готово свих са листе у последњи час, јер су Управа за образовање и “Радосно детињство”, као и сваке године, нашли начин да што прихватљивије упишу и оне малишане који су се након конкурса нашли “испод црте”

Директор установе Борислав Самарџић је рекао да је Градска управа дала сагласност на програм Предшколске установе за обезбеђивање додатних места у обдаништима и тај предлог требало би да се нађе на дневном реду заседања новосадског парламента у септембру.

Ово планирање проширења уписне квоте потврдио је и члан Градског већа задужен за образовање Милан Ђукић. Он наводи да су пронашли модел како да прошире капацитете за више од 1.000 деце и томе би листа чекања била смањена на свега неколико стотина малишана. Ипак, на додатни упис родитељи ће морати да сачекају септембар, како би Скупштина града усвојила измене програма “Радосног детињства”. Након тога, родитељи би могли да очекују позиве да дођу у Управну зграду у Павла Симића.

Након конкурса, на који је пристигла 3.481. пријава, примљено је 1.105 деце, док се 286 пријава односило на децу која ће прву годину напунити тек око 1. септембра, а чак 785 пријава је окарактерисано као непотпуне, јер су родитељи своју децу пријављивали на места која нису била обухваћена

А.В.

А. В.

Opremanje neophodnim školskim priborom i polazak u školu poseban je doživljaj za đake prvake, koji će ove jeseni njihove roditelje koštati između 2.000 i 7.000 dinara.

Budući da prvačići u Beogradu dobijaju besplatne udžbenike, teret za roditeljski budžet predstavlja kupovina svih ostalih pomagala – rančeva, sveski, olovki, bojica i pernica.U susret početku školske godine, većina knjižara, kao i veliki supermarketi nude školski pribor po nižim cenama, pa se tako u hipermarketu „Roda“ male sveske mogu kupiti za 15 dinara, velike za 32 dinara, pernice staju 156, a drvene bojice 54dinara.

Prodavci nude mogućnost kupovine i popunjenih pernica, koje u istom marketu koštaju od 470 do 1.850 dinara, dok je za komplet od tri olovke potrebno izdvojiti 107 dinara, a za lenjir, trougao i uglomer 146 dinara.

U prodavnicama „Idee“ širom Beograda moguće je pronaći različite kombinacije školskog pribora po akcijskim cenama, pa tako tri olovke i zarezač koštaju 110 dinara, ranac sa deset svesaka košta 800 dinara.

Posebna pažnja poklanja se izboru rančeva, koji su gotovo u potpunosti zamenili nekadašnje đačke torbe, čija se cena kreće od 700 pa do 5.080 dinara, u zavisnosti da li je ojačan, anatomski i da li je na njemu omiljeni lik iz crtanog filma, jer su takvi rančevi, po pravilu, skuplji.

Najpopularniji su anatomski rančevi sa likovima iz crtaća – „Bakugana“, „Ben tena“ ili „Spajdermena“, u kojima je spojeno korisno i lepo, ali oni imaju i najveću cenu – od 4.000 do 6.500 dinara, rečeno je u nekoliko beogradskih knjižara.

Anatomski ranac na kome je lik poznate mace „Helou kiti“ košta 5.080 dinara, isti takav sa likom „Bakugana“ košta 4.890 dinara, dok pune pernice sa istim likovima staju 1.828, odnosno 1.850 dinara.

Ukoliko budući prvačići žele sveske sa posebnim dizajnom, roditelji će za jednu takvu malu svesku morati da izdvoje 90 dinara, dok velika košta 170 dinara.

Kvalitetan izbor pribora nude i privatne knjižare, pa je u „Čarobnom kutku“ cena svesaka od 25 do 120 dinara, olovke se mogu kupiti za 12, 15 pa do 50 dinara, pune pernice koštaju od 900 do 2.500 dinara, dok se ranci mogu naći po ceni od 1.700 do 6.500 dinara.

BLIC