Правна питања и одговори

Letnja radionica turističkih vodiča, koja se organizuje u sklopu besplatnih programa za učenike beogradskih škola, biće dostupna za sve srednjoškolce i studente od 15. do 25. avgusta, najavili su juče organizatori iz Turističkog društva „Grocka”.

Radionica će se održavati svakodnevno od 10 do 14 sati u prostorijama Kulturno-umetničkog društva „Branko Cvetković”, koje se nalazi na uglu ulica Sarajevske i Miloša Pocerca.

Cilj je, kako se navodi u saopštenju, da se mladi ljudi upoznaju sa pozivom turističkog vodiča i drugim poslovima koje bi mogli da rade u turizmu, dok će im predavači biti licencirani turistički vodiči, vlasnici turističkih agencija i univerzitetski profesori.

Polaznici će, takođe, u toku praktičnog rada biti u mogućnosti da obiđu najznačajnije turističke destinacije u srpskoj prestonici i susretnu se u info-centrima Turističke organizacije Srbije i Beograda sa stručnim kadrom tih organizacija, navodi se u saopštenju.

DANAS

Drugi krug upisa počinje 1. septembra

BEOGRAD – Drugi rok za upis studenata na fakultete i više škole počinje 1. septembra. Mladići i devojke koji do indeksa nisu uspeli da dođu u junu, boriće se za 4.952 slobodna mesta. Na sedam državnih univerziteta ostalo je još 1.246 slobodnih mesta za budžetske studente i 3.706 za samofinansirajuće.

Već tradicionalno najviše slobodnih mesta ostalo je na tehničkim fakultetima u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu.

– Kandidati se i dalje više interesuju za društveno-humanističke nauke, ali mislim da se slika popravila u poslednje dve godine što se tiče tehničkih fakulteta. Budući brucoši shvatili su da im ovi fakulteti pružaju dosta mogućnosti za razvoj preduzetništva – kaže za „Blic“ prof. Neda Bokan, prorektor za nastavu Beogradskog univerziteta.

Najviše slobodnih mesta ostalo je na Novosadskom univerzitetu. Šansu da dobiju indekse na Beogradskom univerzitetu imaće 864 kandidata, od toga 283 mogu da studiraju na teret države, dok će 581 kandidat morati da plaća školarinu.

Kragujevački univerzitet otvoriće vrata za još 170 budžetskih i za četiri više samofinansirajućih studenata, dok će se na Niškom univerzitetu podeliti još 194 indeksa budžetskim studentima i 704 onim samofinansirajućim.

Prijavljivanje kandidata za upis na fakultete i visoke škole strukovih studija zakazan je na svim fakultetima za 1. i 2. septembar, dok je planirano da se polaganje prijemnih ispita obavi od 5. do 7. septembra. Nakon toga sledi objavljivanje preliminarne rang-liste, žalbe studenata i objavljivanje konačnih rezultata. Drugi upisni rok na svim fakultetima biće završen do 20. septembra.

Osim popunjene prijave za konkurs, svi kandidati na upis treba da ponesu orginal i fotokopije svedočanstava za sva četiri razreda završene srednje škole, orginal i fotokopiju diplome o završenom maturskom ispitu, zatim orginal i fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih, kao i dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita.

BLIC

Школа „Соња Маринковић”

Уочи сваке нове школске године у Зрењанину се чују гласине о наводној угрожености мањина у погледу права на школовање на материњем језику. Поред редовне појаве да се говори о тешкоћама с којима се суочавају мађарска деца, ове године се могло чути и да родитељи са стрепњом очекују јесен јер је све мање првака кандидата за одељење у коме се учи на мађарском језику. Констатација се пре свега односи на Основну школу „Соња Маринковић”, у ужем градском језгру, која има одељења у Лукином Селу и Михајлову.

С ђацима кубуре и у Лукином Селу које је релативно мало по броју становника. За одељење првака на мађарском језику у граду ове године је једва сакупљено 11 деце што није био лак посао јер у граду постоји само једна предшколска мађарска група у коју је одлазило свега петоро малишана. Од злонамерних се могло чути да је угрожено школовање деце на мађарском језику и да држава о томе не води довољно рачуна.

С друге стране, у вези са уписом деце која наставу похађају на српском језику такође се појавио мањак ђака, а то је протумачено и тако да „неко“ хоће да ову децу потисне из школе како би се у њој учило само на мађарском језику. Појавила се и информација да су српска одељења препуна деце са сметњама у развоју, па родитељи неће овде да уписују ђаке који немају те тешкоће. Тако се, мисле поједини грађани, српска популација потискује из школе и дешава се својеврсно етничко чишћење.

Директорка Основне школе „Соња Маринковић“ Гизела Катона-Дебрецени је свесна свих тих прича и зна да су оне присутне у Зрењанину. Међутим, мада потврђује смањивање броја ђака, наводи и друге разлоге. Она предочава да, када је реч о мађарској деци, родитељи су доста комотни и своју децу уписују у најближи вртић без обзира на ком се језику у њему комуницира, што их онда опредељује и код уписа у школу.

– Неки овде не уписују децу зато што се школа налази у центру града, где је саобраћај густ. Многи верују да ће учењем на српском језику детету бити обезбеђена могућност разноврснијег избора у даљњем школовању – износи директорка школе.

Она вели да заиста у неким „српским“ одељењима има пола деце с посебним потребама.

– То је зато што се деца по правилу и по прописима у прве разреде уписују по територијалном принципу, што значи у најближу школу. То не важи за децу с израженим здравственим проблемима. Њихови родитељи се често одлучују за нашу школу јер сматрају да ми имамо добар однос према њиховој деци, зато што смо на листи школа које су одлично припремљене за инклузију, односно за уклапање те деце у ђачку средину. Ми смо заиста прошли посебне програме у припреми за тај посао – каже Гизела Катона-Дебрецени.

Ипак, она, када је реч о мањку ђака, на прво место ставља негативна кретања у наталитету у обе пупулације и миграције становништва. Млађи људи се селе ван центра града јер тамо добијају станове. Сви градови се шире, а највише деце се рађа у насељима на периферији па су и тамошње школе пуне, закључује директорка и сматра да је оправдана идеја о уједињавању две основне школе у центру Зрењанина где би се „Соњи Маринковић“ придружила школа „Вук Караџић“ која нема своју зграду. Ионако обе школе немају довољно ђака. Она негира и спекулације да неко нема слуха за нова одељења на мађарском језику у средњим школама:

– Нема довољно ученика јер сви хоће у елитне школе, а тамо их чека сигурно место јер је у мађарским одељењима слаба конкуренција и мало је кандидата.

Ђ. Ђукић

Камп љубави и наде

Национално удружење родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР) организује, од 15. до 25. августа,камп за рехабилитацију 56 деце лечене од рака, у пратњи њихових родитеља, у Специјалној болници за рехабилитацију у Ивањици. Како објашњава Жана Королија, директорка НУРДОР-а, финансијска средства потребна за реализацију кампа од 2,3 милиона динара обезбедио је НУРДОР од ненаменских донација различитих компанија и приватних лица.

–За десет дана боравка у Ивањици, деца ће имати прилику да се друже, учествују у различитим креативним, забавним, спортским и психолошким радионицама. Оријентиринг, јахање коња и курс роњења на базену су само неке од активности које децу очекују у кампу. С децом и њиховим родитељима радиће стручни тим психолога и социолога, волонтери НУРДОР-а, који су прошли специјалну обуку по „монтесори” методи, колеге из загребачког удружења „Кријесница” по чијем узору и организујемо камп за рехабилитацију деце лечене од рака, као и чланови удружења – истакла је Королија.

Одлука Републичког завода за здравствено осигурање, каже Королија, која је објављена 14. фебруара ове године, да деца лечена од рака имају право на рехабилитацију о трошку завода, још није у функцији.

– Према незваничним информацијама, Министарство здравља је комплетан правилник вратило РЗЗО-у на дораду. Последња информација, којом удружење НУРДОР располаже, од пре два месеца, јесте да ће то бити у најскорије време решено – објашњава Королија.

У РЗЗО кажу да да чекају измену уредбе о плану мреже здравствених установа коју доноси Влада Србије, а која би Болницу у Ивањици уврсила у мрежу здравствених установа за рехабилитацију деце са овом врстом индикације.

– Реч је о правилнику о медицинској рехабилитацији у стационарним специјализованим установама за рехабилитацију, где је у члану четири потребно „вратити” малигне болести након завршене терапије за узраст од рођења до 22 године – рекла је Королија.

У Министарству здравља тврде да су они дали решење по којем „може да се иде одмах на рехабилитацију и да не мора да чека усвајање плана о измени мреже”. Како год било, имајући у виду контрадикторна објашњења РЗЗО и Министарства, изгледа да је држава затајила и то на бризи о деци леченој од тешке болести која на рехабилитацију иду захваљујући помоћи хуманих људи.

Д. Д. К.